Borba, 31. 08. 1992., str. 18
Sava Šumanović: Autoportret, ulje na platnu, 1925.
POLA VEKA OD SMRTI SLIKARA SAVE ŠUMANO-
VIĆA
Usamljeni velikan
Izložbom „Sećanje na Savu Šumanovića“ Narodni muzej Beograda danas obeležava pedesetogodišnjicu smrti jednog od najvećih ju-
goslovenskih slikara.
Poetska slika sveta, koju je gradio Sava Šumanović, nije imala direktne sledbenike u srpskom slikarstvu. Šumanović nije imao svoje učenike, on nije nikome prenosio svoje darove, ali — kako je pisao dr Lazar Trifunović u predgovoru za Katalog retrospektivne izložbe radova Save Šumanovića iz 1965 — to ne znači da je njegovo delo potpuno izolovan fenomen, odsečen od svega što se u Srbiji tada radilo. Naprotiv. Sa svim osobinama svojc ličnosti, njegovo slikarstvo je čvrsto ukomponovano u probleme i kretanja srpske umetnosti. Ono je sa fijom zajedno preživljavalo krizc, tražilo nove puteve i doprinosilo stvaranju i širenju opštih idcja srpske umetnosti. Čvrsta povezanost Šumanovićevog slikarstva i srpske umetnosti, i to u trcnucima kad jc umctnik fizički bio odsečen od sveta, svedoči ubeudljivo'o izuzetnoj snazi, talentu i vizionarstvu njegovog dela, zabeležio je dr Lazar Trifunović, pišući o vclikom srpskom slikaru kome sc, ovih poslednjih avgustovskih dana, navršava 50 godina od tragičnc smrti kada su ga ustaše, kao i 150 njegovih Šiđana, nakon mučenja
streljale.
U NIŠU ZAVRŠENI 27. FILMSKI SUSRETI
[epening bez „
K. R.
SUTRA SE U VENECIJI OTVARA 49. MEĐUNARODNI FILMSKI FESTIVAL”
Tango na „Mostri“
Potomci Mletaka, u nadmetanju sa Kanom, oduvek su znali kako da održe svoj integritet, i da uvek imaju dovoljno veliki broj kvalitetnih ostvarenja i interesantnih filmskih autora
(Od specijalnog izveštača „Borbe“)
Venecija. — lako, možda.iz naše perpsektive, naziv pesme „Videti Veneciju pa umreti“ nosi tonove pesimizma i fatalizma, u vreme kad je nastala odnosio se, pre sve- , ga, na njenu lepotu. Venecija je mitsko mesto kulture Evrope, a njena dekadentna lepota, koju je agresivna turistička delatnost doterala do ivice dobrog ukusa, prava. metafora za život umetničkog dela, od sjaja i lepote do doslovnog potonuća u zaborav. Ažurniji posetioci ovoga grada mogli su i za svojih kratkih života da primete kako nivo vode lagano raste, dok zvona: na crkvi Svetog, Marka broje poslednje dane. >
Ali, dok ovaj luksuzni brod potone, spreman je da svojim posetiocima ponudi još mnopo sjajnih likovnih bijenala, a ove godine i 49. filmski festival. lako je Kan neosporno najznačajniji i najveći cVropski filmski festival, potomci Mletaka su oduvek znali kako da održe svoj integritet, i da imaju uvek dovoljno veliki broj kvalitetnih ostvarenja i interesantnih autora. Za nijansu kamerniji ı pretenciozniji od Kana, Festival je u prvim poratnim godinama posle drugog velikog rala uspeo da definiše svoj identitet filmovima autora neorealizma, otkrivanjem Kuro-. save i japanskog filma, promocijom Vendersa, Memeta a o Kusturici da i ne govorimo. Rukovodstvo Festivala uvek je čvrsto bilo urukama članova italijanske Komunističke partije (KPI), pa bi se moglo reći da je oduvek favorizovao i „angažovane“ filmove, od-
„Сеје kula“ za najuspešniju glumačku kreaciju pripala Miji Aleksiću, „Car Konstantin“ Aleksandru Berčeku, a „Carica Teodora“, Anici Dobri
Niš. — Na prepunoj Letnjoj pozornici niške Tvrđave u subotu uveče svečano je okončan 27. festival glumačkih ostvarenja jugoslovenskog igranog filma „Niš '92“. Glumački hepening jc završen trijumfom filmske umctnosti koji je garantovan spojom (nagrađenih) vrednosti starc garde, oličene u odličnom Miji Aleksiću i snage „nekih novih klinaca“ predstavljenih sjajnom Oni filma „Mi nismo anđc15 Gradonačelnik -je poklonio gradu, osam dana radosti, pesme i filmske umetnosti.
Ovogodišnji „Gran-pri“ Festivala — maketu „Ćele-kula“ koja se dodeljuje za najbolje filmsko ostvarenje — poneo je Mija Aleksić („Tango argentino“), „Cara Konstantina“ je dobio Aleksandar Berček („Uvod u drugi život“) a „Caricu Teodoru“ Anica Dobra („Crni bombarder“). U nominaciji za „Ćele kulu“ bili su i Dragan Bjelogrlić („Crni bombarder“) ı Branislav Lečić („Bulevar revolucije“). Za „Konstantina“ su se takmičili i nominovani Nikola Kojo („Mi nismo anđeli“) i Srđan Todorović, takođe za nagradu u „Anđelima“, a za „Teodoru“ i Vladica Milosavljević („Kroz prašumu Južne Amerike“) u omnibusu „Prokleta je Amerika“ i Ina Gogalova („Tango argentino“).
„Gran-pri“ „Viner broker naisa“, koji je ova holding-korporacija prvi put ove godine dodoelila najboljem jugoslovenskom filmu, poneo je film „Mi nismo an-
đeli“ koji je trijumfovao nad takođe nominovanim ostvarcnjima „Crni bombarder“ i „Kroz prašumu Južnc Amcrikc“ (omnibus „Proklcta je Amcrika“).
— Zahvalio bih sc izvanrcdnoj niškoj publici i žiriju, istakao jc Mija Alcksić na završnoj konfercnciji za štampu. — Goran Paskaljević mi jc ponudio sccnario i mogućnost da izabcrem ulogu koju hoću. Zavolco sam Hulija Popovića i potrudio se da ga odigram što profcsioпаћије. М; до зада пат igrao isključivo u komcdijama. Bilo је tu različitih uloga, ali moj glumački stav jc bio da kroz igru imitiram život koji sc krećc po nekakvoj ivici, između suza i
Nagrade
„Ćele kula“ je ove godine „vredela“ 60 hiljada, uz dodatnih 400 hiljada dinara koje je dodelilo Ministarstvo kulture Srbije. Dobitnici „Cara Konstantina“ i „Carice Teodore“ su primile po 40 hiljađa dinara, kao i 300 hiljada dinara od Ministarstva kulture. Nosioci Povelje za- izuzetno ostvarenu mušku i žensku ulogu su dobili po 20 hiljada dinara, i po sto hiljada dinara od Ministarstva.
Najbolji ženski i muški epizodisti su dobili po 20 hiljada dinara, i po sto hiljada dinara od Ministarstva, a najbolji debitant deset hiljada dinara, kao i sto hiljada dinara od Ministarstva kulture Srbije.
»
зтећа. Тако је moja uloga u filmu „Tango argcntina“ i tragična i komična, istovromcno. Pobedničku radost su sa „glavnim“ dobitnicima podcoclili i Radoš Bajić („Dczcrtcr“) ı Lazar Ristovski („Tito i ja“), ravnopravni dobitnici povclja za izuzetnu mušku ulogu, kao i Branka Katić („Mi nismo anđoli“) i Bojana Maljević („Bulcvar rcvolucije“), ravnopravnc dobitnicc povclja za izuzetnu žcnsku ulogu bili, mcđu muškim snagama i Miki Manojlović („Tanko argcntino“ i „Tito i ja“) i Ljubiša Samardžić („Policajac sa Pctlovop, brda“) a na ženskoj strani odlična Sonja Savić („Uvod u drugi život“). ЈЕ
Nagrada za žensku epizodnu ulogu pripala je Vesni Trivalić („Tito i ja“) a za najbolju mušku epizodnu ulogu Petru Božoviću (Crni bombarder“) koji je na bojištu glumačkih epizoda pobedio попипоуапе 2окапа Суапоу!са („Ма пето апден“), Миси Tomiću („Tango argcntino“) i Bogdana Diklića („Tito i ja“), a Vesna Trivalić — Anitu Mančić („Bulevar revolucije“) i Branku Pujić (Ružina osveta“) iz omni- · busa „Proklcta je Amerika“. Debitantska nagrada pripala je Mileni Pavlović („Mi nismo anđeli“) koja je „potukla“ debitantkinjc Katarinu Žutić („Crni bomБагдет) i Miroslavu Kmeč („Jevreji dolazc“).
Неретпр је рогете о јед!по saopštcnjc produccnta'
Kandidati za ova priznanja su
nosno dostignuća sada već bivšeg Istoka. -
Za ovu godinu selektor Đilo Pontekorvo (i sam „angažovan“ autor i komunista — „Kvemada ostrvo u plamenu“, „Bitka za Alžir“...) je zaista pripremio gotovo neverovatnu ponudu, što treba verovatno tumačiti tek zagrevanjem pred sledeći, jubilarni pedeseti festival. Na popularnoj „Mostri“ prodefilovaće zaista gotovo svi relevantni, i ovoga trenutka, interesantni evropski autori. Francusku predstavljaju Bertran Tavernije („Z 627“) i Klod Sote („Srce u ziти“), dva uslovna veterana (Sote svakako), koji su svetsku slavu stekli klasicima kriminalističkog filma. i
Tu je i najkonstantniji domaći (italijanski) autor poslednjih godina Pupi Avati („Braća i sestre“) kao i naslednica Larise Šepitko, Kira Muratova („Zaljubljeni vojnik“). Luis Puenzo već ovenčan „Oskarom“ („Službena verzija“) i internacionalnom slavom („Starı pringo“) ekranizovao je Kamijevu „Kugu“. Skriveni ili neskriveni favoriti Festivala su Peter Handke („Odsutnost“), šansa koju Venecija mora da iskoristi da bi ga promovisala definitivno u filmskog auto-
'ra i Bigas Luna („Šunka, šunka“)
koji je sve u Kanu, pa i vašeg izveštača osvojio svojim briljantnim filmom. Španija, koja već ima Almodovara, tako postaje najznačajnija filmska zemlja Evrope.
Američka reprezentacija sastavljena je od Džemsa folija sa filmom „Glengeri Glen-Rouz“, za kojeg u Holivudu propnoziraju da će biti jedan od najvećih hitova drugog dela sezone, i Brajana De Palme kojem je ovaj film („Raising ca-
ZAVOLEO SAM HULIJA POPOVIĆA: Mija Aleksić
„Crnog bombardera“:
— Film „Crni bombarder“ jc na Festivalu glumačkih ostvarcnja u Nišu nczasluženo lošc vrednovan. Ncshvatljivo je njcpovo prikazivanjc posic dodeljivanja festivalskih nagrada, čimc je uskraćena mogućnost da javno mnjenje i kritičari utiću na odluke članova Žirija. Razmišljali smo da ne dozvolimo prikazivanjc filma na Festivalu, ali smo-to uradili zbog vas i bilo bi nepošteno da vam ga uskratimo. Samo su vaš sud i aplauz pravc ocenc našeg rada, sadrži-
_ na je saopštcnja koje je uputio
Raka Đokić, dircktor producentskc kuće „Fivet“, Kikinda. Nesporazum jc „okončan“ pomalo ncspretnom konstatacijom Tihomira Arsića, voditclja „Filmskih susrcta“, kako niški žiri „nije politički žiri, a da demok-
ne“) možda poslednja šansa u velikom budžetu nakon finansijskih neuspeha prethodnih (inače sjajnih „Prokletnika rata“ i „Vatrometa taštine“) filmova.
Kao dodatni adut ovog filma pominje se ime producentkinje Geji .Eh Herd nekadašnje životne saputnice Džejmsa Kamerona, žene iz filmova „Terminator“ i „Ambis“. Priča se isto tako da režisera i njegovu producentkinju odnedavno ne vežu samo poslovne veze.
U konkurenciju iz najrazličitijih razloga nisu ušli novi filmovi Suzan Zajdelman, Karlosa Saure i Pitera Grineveja, još jednog venecijanskog miljćnika.
Jedna od najvećih atrakcija Festivala je ali star žiri: Južznoamerički izbeglica u Francuskoj, Fernando Solanas, naše gore list i jedan od najvećih savremenih američkih režisera Piter Bogdanovič (srpski govori bolje od g. Panića, možda idealna ličnost za saveznog ministra za kulturu), Nil Džordan, vispreni Irac sa stabilnom holivudskom karijerom, Hanif Kureiši, londonski Arapin poznatiji kao scenarista filmova Stivena Frirsa, Đani Amelio, kanski laureat i predstavnik domaćina, Enio Morikone, najpoznatiji, ako ne i najbolji kompozitor filmske muzike druge polovine veka, i jedina dama u žiriju, Šeila Vitejker. Da ni ova Venecija ne prođe bez našeg prisustva, zasluga je Gorana Paskaljevića i njegovog „Tanga argentina“, koji će biti prikazan van konkurencije, a sudeći po broju poziva na-strane festivale autor će imati najviše problema sa prepakivanjem kofera.
Dinko TUCAKOVIĆ
(snimio: Z. Sinko)
ratija podržava slobodu mišljcnja i autora i ckipe i žirija“. Režiscr Darko Bajić sc zajcdno sa glumačkom ekipom poklonio publici, a ona je SOpstvcno mišljenje o filmu „ovcrila“ dugim aplauzom upućenim svim protagonistima, poscbno Draganu Bjclogrliću i Srđanu Todoroviću. ii Tokom Festivala, treba pomcnuti, bilo je i onih nezvaničnih nagrada. Nagradu „Ilustrovanc politike“ „Slavko Lazarevic” poneo je Mija Aleksić, nagradu „Dečjih novina” Nikola Žarković, „Zlatnu klapu“ fista „Osmica” za najbolje glumačko ostvarenje Milena Pavlović i Mija Aleksić. Plaketu za najboljeg glumca, prema glasovima publike, dobio je takođe Mija Aleksić. Z. MILADINOVIĆ
Eau O Ee: