Borba, 19. 01. 1993., str. 20
BORBA UTORAK 19. 1. 1993
Poslanik SPD u Bundestagu i stručnjak za pitanja jugoistočne Evrope, Peter Gloc, u opširnom članku u hamburškom „Di caj' tu“ osvrće se, između ostalog, i na „čitav niz grešaka“ koje su, u okviru evropske politike, učinjcne u Jugoslaviji.
„Počelo je за neoprostivim pritiskom Nemaca da se prizna Slovenija (što je još nekako i moglo da prođe) i Hrvatska (zbog čega se u Srbiji rodila fiks-ideja o neophodnosti preventivnog rata). Većina ncmačkih sredstava javnog informisanja i većina nemačkih političara sada više ne prave razliku između Miloševića, Karadžića, Šešelja i njihovih sledbenika — s jedne strane, i „Srba“ — s druge strane, što predstavlja najveću bruku u našoj politici koju Sprovodimo od 1945. godine u odnosu na druge narode. Ne bi trebalo da Nemci zaborave da je srbski otpor prema Miloševiću mnogo
jači nego što je ikada bio otpor
Nemaca prema Hitleru.
Priznavanjem Bosnc odmah jc izbio rat u ovoj rcpublici. Uzalud se postavljalo pitanje zašto su isti ljudi, koji su višenaci-
Meprincipijelna роба: Peter Glec
onainu državu Jugoslaviju proglasili za mrtvu, poverovali da bi višenacionalna država Bosna bila sposobna da opstanc. U mcđuvremcnu precdscdnik Bosnc Izetbegović verovatno ima moć još samo u svom bunkeru.
Kruna svega je konačno poli-
tika Evropske zajednice u odnosu na Makedoniju. Ova komplikovana država, sastavljena od tri naroda, koju reformisani komunista, predsednik Kiro Gligorov, maestralno drži na okupu, ispunjava doduše — za razliku od ostalih jugoslovenskih republika — sve političke zahteve o ravnopravnosti tri naroda. Međutim, pod pritiskom Grčke, niko se ne osvrće na, inače, tako često citirano „pravo na samoopredeljenje“ Makedonaca. Nijedan primer ne može jasnije da pokaže kolika je neprincipijelnost evropske politike prema Balkanu.
Pošto je katastrofa uzela maha, sada se iznose zahtevi zasnovani na etici. Ne treba prihvatiti granice koje su promenjene silom, treba vratiti prognane u njihove domove i sprečiti preseljavanje stanovništva. Sve je to tačno! Ali, kako vratiti
_ porodice, čiji su muškarci pobi-
jeni, žene silovane i kuće spaljene, u isto susedstvo u kojem su počinjeni ti zločini ili se bar dozvolilo da budu počinjeni? Kako povratiti autoritet državama u kojima privatne vojske, pljačkaške bande i emigracioni krugovi imaju veću moć od zva-
KONGRES RUMUNSKIH MAĐARA
Piilan Petrović
dopisnik „Borbe“ iz Bukurešta
Nakon višemesečnih priprema, proteklih u atmosferi unutarstranačkih trzavica i nervoznog traženja mogućnosti da se otkriju formule koje bi omogućile ostvarivanje ciljepa mađarske zajednice u Rumuniji i u isto preme da se ostane u okvirima ustavnih predviđanja rumunske „nacionalne države“, tj. da se ne iritira do krajnosti većinsko rumunsko življe, u Brašovu je održan 3. kongres čisto etničke stranke — „Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji“ (DSMR).
. Događaj jc, bezuslovno, bio izu-
zetno važan i očckivan sa Ogromnim intcresovanjem i izVCSnom zcbnjom od stranc čitavc rumunske javnosti. Uostalom to pokazujc i činjcnica da su njemu prisustvovalce brojne uticajnc ličnosti ne samo u ovoj zcmlji. Mcđu njima se nalazio i jedan član mađarskc vladc. Svoju „ličnu poruku“ poslao jc i „austro—ugarski prestolonaslcdnik“. 10 ambasadora zapadnih zcmalja je uputilo svojc prcdstavnikc, od kojih su većina bili sami ambasadori. Naravno, bio jc prisutan i predstavnik vojvođanskih Mađara, koji je u svom pozdravnom govoru našao za shodno da „ukaže na težak položaj Mađara, a posebno onih mladih, od kojih je čak 30.000 mioralo da pobegne iz Srbije kako bi izbcglo učešće u jednom prljavom ratu“. + Još pre kongresa znalo sc da se u DSMR vodi žestoka borba za vlast između „umcrcnog krila“ i „radikala“. Ovi potonji, kojc predvodi poznati reformatorski biskup Laslo Tekeš, uporno su nastojali da se, konačno, usvoji „tvrdi stav”, koji u krajnjoj liniji znači traženje „teritorijalne autonomije područja u kojima su mađari u većini“, sa konačnim ciljem otcepljenja Transilvanije od Rumunije.
S obzirom na tok pretkongresne diskusije i rasporeda snaga unutar DSMR, postojala je mogućnost da radikali odnesu prevagu. Tim pre što su uživali veliku podršku određenih krugova u samoj Mađarskoj. To bi,
·
svakako moglo da uncsc ogromnc zbrkc, pa i raskol u rcdovima ujedinjene opozicionc koalicijc, okupljcne u „Demokratskoj konvoenciji“, čiji je važan član i ĐDSMR. Jer, posilc trogodišnjcg postrevolucionarnop iskustva i dvaju izgubljenih parlamcntarnih (i predsedničkih) izbora, voаесе rumunskc Oopozicionc strankc izvuklc su zaključak da im savez sa mađarskim naciona-
listima (posebno radikalima) · donosi vcliku štctu. Vocećinsko rumunsko ž=~ivljc, podsticano
svojim nacionalističkim i ckstrcmističkim strankama, nc žcli da podržava onc koji idu naruku mađarskim scparatistima | гсvanšistima. Zato su u Brašov, na,kongres DSMR došli glavni lidcri rumunskc opozicije da bi uboedili dclegate da nc idu na ckstrcmnc zahtcvc.
Po svemu sudoći „savcti“ lidcra rumunskc opozicije su dali žcljenc rezultata. Biskup L. Tc-
keš je u zadnjem trenutku povukao svoju kandidatoru za predsednika DSMR, izjavljujući Otvorcno da to čini i zbog toga što ga „rumunskc vlasti i uopšte Rumuni smatraju za najopasnijeg ckstremistu“. Za predsednika strankc jc sa vclikom većinom glasova izabran umereni Marko Bcla, inačc poznati pesnik. U usvojcnom programu IDSMR više sc nc pominjc zahtcv za tcritorijalnom autonomijom Mađara u Rumuniji. U njemu sc koriste „blaže“, kompromisnc formule o'rcgionalnom i lokalnom samoupravljanju i pcrsonalnoj i kulturnoj autonomiji“. Розје burne debatc, većina dclegata }c u program uncla i pojam „nacionalna manjina“ a nc „ctnička grupa“, kako su tražili ncki radikali, koji su tvrdili da „ctnička grupa“ ima pravo na sopstvcnu teritoriju.
Naravno, poraz radikala izazvao jc vcliku rczignaciju u njihovim redovima. Posic brašovskog, kongresa DSMR u redovima rumunskec javnosti 52 bclcži izvcsпо ојакзапје zbog udaljavanja opasnih i za cco rcgion dalckoscžnih i riskantnih akcija nacionalnih ckstremista (i sa jednc i drugc stranc). To jc raspoložcnje, donckic, pomućcno kažc sc ncsmotrcnom, izjavom jcdnog od lidera rumunske Libcralnc strankc koji sc „usudio“ da u Brašovu ustvrdi da Rumuniju ipak čeka... fedcralizacija.
Kubanski studenti stigli u SAD
Majami. — Grupa od 30 kubanskih studcnata koji su dužc vrcme zadržani u Rusiji nakon što su zatražili politički azil u SAD, konačno su stigli u Majami u subotu. Punc дус педсјје ргира, Која je u početku brojala 110 osoba, čekala je ruskc izlaznc vizc. Vcćina od njih jc zajcdno sa žcnama i decom.
Najveći broj ovih studenata jc došao pre višc godina u bivši
Sovjetski Savez na studijc prcko programa kubanskc vlade. Mcđutim, problemi su došli prošic godinc nakon demonstracija u Moskvi protiv rcžima Fidela Kastra.
Kada su studenti 30. deccmbra konačno dobili privrcemenc vizc, zadržani su na moskovskom acrodromu, pošto nisu imali ni kubanske, ni ruske paSOŠC. ničnih, legitimnih institucija? Kako sprečiti da se. Balkan ne raspadne na arhipelag zavedcnih i krajnje siromašnih malih država? Evropa na ta pitanja ncma odgovore. Umesto toga ima svoje „principe“.
Sada treba bespoštedno reći: ili će zapadni Evropljani da se trgnu — ili moraju svojim diplomatama da nalože „da budu uzdržani“. Trgnuti se znači: ostvariti prava slabijih naroda i nacionalnih grupa — na primer bosanskih Muslimana i Makedonaca — time što bi se dale međunarodnc garancije i postigla ravnoteža između snažnijih (SrDba, Hrvata i Albanaca).
Zato bi u početku verovatno bila potrebna primena sile — čije se pojedinosti teško mogu unapred predvideti. Onaj ko je spreman na tako nešto, mora da raspolaže velikim finansijskim sredstvima i da rizikuje i živote mladih vojnika. Onaj ko smatra da je takav ulog suviše veliki, treba bar da izbegava lažne, moralizirajuće debate. (...)
Većina novonastalih država u staroj Jugoslaviji biće — ukoliko zavise same od sebe — nesposobne da prežive na privrednom planu. Zato je jedina šansa za
Jeljein u стсл
Ruski predsednik Boris Jeljcin prisustvovao je božićnoj liturgiji u najvećoj moskovskoj crkvi. Liturgiju je služio patrijarh ruski Aleksej II. Kako javlja Rojter iz Moskve, televizija jc prikazala snimak predsednika Jeljcina kako u crkvi stoji sa upaljenom svećom u ruci, a pored njega je bio potpredsednik Aleksandar Ruckoj.
Božić je, inače, već dve godinc zvanični praznik u Rusiji. Tako se Rusi vraćaju tradiciji koja је bila gotovo izbrisana iz sccćanja više generacija tokom vladavinc komunizma. Na Badnje veče, uprkos velikoj hladnoći i sncgu, moskovske crkve bile su pretesnc da prime sve once koji su došli da obeleže najveći hrišćanski praznik.
Očigledno, tražc sc ncki novi idcali u zamenu za one koji su otišli u ncpovrat zajedno s komunizmom. Mad prorade mofke
Izbeglice. naoružane, motkama otcrale su grupu nemačkih ekstremnih desničara koji su napali hotcl u kome su bili smešteni. U izveštaju policije, koji prenosi Rojter, kažc sc da su u malom bavarskom mestu Nojštatu, na Dunavu, šestorica ckstremista ulectcli u hotel sa izbeglicama.
ovaj prostor neka vrsta „balkanskog saveza“ — jugoOistočno-eVropske EZ, u koju bi trebalo uključiti Bugarsku, Rumuniju i druge okolne zemlje.
Sva ta moguća rešenja u svakom slučaju su problematična Nije „pravedno“ da se Makedoncima i Bosancima nametne gdanjsko ili berlinsko rešenje, dok se istovremeno prihvata postepeno stvaranje „velikih“ albanskih, srpskih i hrvatskih nacionalnih država.
Jedino se postavlja pitanje da li bi drugo, pravednije rešenje moglo pre da se ostvari da bi imalo više šansi da uspe. Najgora alternativa je nastavak i širenje arhaično-krvavog rata, koji trenutno besni u Bosni i razara je. Sve je manja verovatnoća da bi Titova košnica mogla da se podeli po njegovom sopstvenom heksagonalnom projektu. Problem je u tome što već počinjene
- nepravde neprekidno izazivaju
nove nepravde. Harmonizirajuба naivna proza rezolucija KEBS-a doživela je neuspeh u stvarnosti Sarajeva, Skoplja i Prištine. Tamo se vraćamo na Hegela: „Istorija nije u domenu sreće, već klanice“. (...)
Ovi su dograbili motke i razjuri-
· li napadače.
Pogađate ko su bili izbeglice? Kurdi i Jugosloveni!
Klinfen = „bledi“ рас а
Londonski „Sandej tajms“ sproveo je nedavno, uz pomoć svojih dopisnika u SAD, Pragu«Moskvi i Berlinu, istraživanje o boravku na Oksfordu 1968—70. novog američkog predsednika Bila Klintona i njegovim, po nekima, kontroverznim putovanjima u Čehoslovačku i Sovjetski Savez.
Jedna Klintonova prijateljica iz tog doba seća se da ga je nagovorila da zajedno idu na mirovne demonstracije, marta 1969, da se on posle toga pridružio umerenoj „Grupi '68“ i učestvovao u nekoliko manifestacija protiv rata u Vijetnamu, ali da, sve u svemu, „nikada nije igrao neku značajniju ulogu u pacifističkom pokretu“.
Nijedan pronađeni svedok koji se sećao Klintona iz tog doba nije imao ništa epohalno da izjavi ni o njegovim putovanjima u Prag, niti u Moskvu. Klintonovi dani u Oksfordu bili su, po oceni „Sandej tajmsa“, „dani unutrašnjeg preispitivanja“ i 10mova između osećanja patriotske dužnosti i protivljenja ratu u Vijetnamu.
'
O OI IA
Meri
ae недавне меда цеја њени ме MWOHALAPRRPANALKIR JAA" EN
ме
срања надали толику туоснивања, ден пеамнња наансоуња авва тидодеималоилет рату: аге