Borba, 19. 01. 1993., str. 21

aaa a

BORBA UTORAK 19. 1. 1993.

SUKOBI HINDUSA | MUSLIMANA U INDIJI

Ulice doanaestomilionskog Bombaja pretvorene su ргогекlih dana u poprište žestokih, hrvavih sukoba ekstremnih hindusa i muslimana, gde su obe strane masovno koristile ратепо oružje. Centar grada nestao je u plamenu, interuenisala je vojska, a broj žrtava popeo se na 200.

Nemire koji poprimaju obrise prave nacionalne katastrofe,

- mnogi posmatrači vide kao zlos-

lutni nastavak decembarskih

nereda u Indiji, posle rušenja ·

džamije u svetom hinduskom mestu Ajodiji, u saveznoj državi Utar Pradeš, u kojima je poginulo 1200 osoba, dok je više od 4000 ranjeno.

Upravo stoga, sve se češće i glasnije postavlja pitanje može li Indija da opstane kao sekularna država brojnih etničkih identiteta, religija, nacija i jezika ili će utonuti u таи teokratsku državu? Da takva strahovanja ne spadaju u red paranoičnih preterivanja, govore i ocene indijske vlade da rušenje „Barbi džamije“ predstavlja najveći izaZov s kojim se Indija suočila od

Ostavka

е ге

пе оке ујабе

Nju Delhi. — Svi ministri indijske vlade u subotu uveče su premijeru Narasimu Rau uručili ostavke, uz obrazloženje da takvim korakom žele da daju premijeru odrešene ruke za sastav nove, efikasnije vlade.

Ovaj korak premijera odmah je naišao na oštre kritike stranačkih lidera opozicije. Opoziciona Džanata dal partija, na primer, ističe da novi sastav vlade neće imati nikakvog značaja bez suštinske promene politike prema nagomilanim nacionalnim problemima. Тевјџе

sticanja nezavisnosti, jer su ugrožena sva tri stuba moderne indijske države: demokratija, sekularizam i vladavina zakona.

Od sticanja samostalnosti 1947. godine, indijska parlamentarna demokratija je prvenstveno počivala na istančanom balansiranju između interesa brojnih etničkih grupa. Posebno između 720 miliona Hindusa i 110 miliona muslimana koji predstavljaju drugu po veličini muslimansku grupu na svetu (posle Indonezije) van muslimanskih država. Ta ravnoteža stavljena je na velika iskušenja pre šest godina, kada je na površinu političkog života izbilo punom snagom nezadovoljstvo većinskih Hindusa, što koincidira i sa početkom nesuglasica oko džamije u Ajodiji.

Okupljeni oko desničarske Baratija Džonata partije (BJP) i fundamentalističkih organizacija — „Svetskog Hindu saveta“ i „Sveindijskog. Barbi akcionog saveta“, hindu-nacionalisti su otvoreno postavili pitanje svoga statusa, tvrdeći da su iako većina postali građani drugog reda. Predvođena liderom Lal Krišna Advanijem, „BJP“ je zaigrala na kartu eksploatacije i podsticanja hindu-religioznih i antimuslimanskih ocećanja, zarad ostvarivanja sopstvenih političkih cilieva. U junu 1989. godine partija se javno udružila sa krajnje ekstremnim „Svetskim. hindu saveto:n” u kampanji izgradnje hrama pored „Barbi džamije“ u Ajodiji.

Ova džamija stara je 464 godiпе. Muslimansku bogomolju podigao je guverner prvog Mughal cara Indije, Babara. Hindu-nacionalisti tvrdili su, pak, da se tu nalazio hinduski hram u čast boga Rame, junaka epa Ramajana, koji je označavao njegovo rodno mesto. Hram je, navodno, srušen da bi se umesto njega podigla džamija. Arheolozi se, pak, razilaze u mišljenju da li se hram nalazio baš na mestu džamije ili ne, a dosad nisu pronađeni opipljivi naučni dokazi koji bi potvrdili jednu ili drugu hipotezu.

Obnova hinduskog svetilišta,

ligdozno slepilo: indu-ekstremi5? rose „Barbi! džeamljs“

koja je počela pre dve godine u blizini Džamije, postala je istovremeno izborna platforma Baratija džanata partije. Ekstremni spazam dao je i željene efekte: „BJP“ je osvojila većinu na izborima u Utar Pradegu i formirala većinsku vladu. Hindusko-muslimanska trvenja oko „Barbi džamije“, premijer Narasimo Rao nasledio je kao „vruć krompir“ od prethodnika Višvanta Pratapa Singa koji se upravo „okliznuo“ na ovom pitanju. Raova vlada pokušavala je da ovaj problem reši strpljivo uz pomoć Vrhovnog suda i Nacionalnog saveta za bezbednost:

doneta je odluka da se spreči rušenje džamije i obustave radovi na izgradnji hrama.

Tražeći oprezno kompromis za ovo osetljivo pitanje, Rao je, po mišljenju mnogih, očekivao navodno, više razumevanja i popuštanja od Hindusa nego muslimana. Na drugoj strani, izgradnja hrama bila je za „BJP“ sredstvo pritiska na saveznu vladu kojoj je ostavljen rok da do kraja oktobra pronađe rešenje. Kako je sporazum izostao, lideri ove partije pozvali su 6. decembra oko 200.000 „kap sevaks“ hinduskih svetih radnika, na mobu u Ahodiji da svojim rukama sruše džamiju i izgrade hindusko svetilište.

Krvavi epilog mobe u Ajodiji uvećao je bilans trogodišnjih religijskih sukoba na 3.000 žrtava. Vlada Utar Pradega je suspendovana, a država stavljena pod direktnu predsedničku upravu. Zabranjen je rad tri hinduske i dve muslimanske organizacije, a njihovi lideri pohapšeni, pod optužbom izazivanja neprijateljstva i mržnje. Doneta je i odluka da se džamija hitno rekonstruiše o trošku države.

Skeptici, međutim, sumnjaju da će ove mere vlade, bez pokušaja da se sagledaju suštinski uzroci ove provale religijskog nasilja, sprečiti nove sukobe ı sačuvati sekularni karakter indijske države. Manevarski prostor vlade Narasimo Raoa opasno je sužen, Jer se našla stešnjena u procepu između opozicije koja na njih svaljuje svu krivicu i pretnji jedinstvenom akcijom muslimanskih zemalja. Stoga se mnogi analitičari pribojavaju da bi neredi u Bombaju mogli da gurnu Indiju na ivicu građanskog rata. PMilevan Jauković

NAKON „OPERACIJE ZVER“ U PALERMU NA SICILIJI

>»

с

а Мита

specijalno za „Borbu“ iz Rima : Bio je Salvatore Riina — poput Dilingera — državni neptijatelj broj jedan, najtraženiji kriminalac u italijanskoj istoriji, šef nad šefopima, kum svih kumova, bog svih bogova па sicilijanshom nebu. Pravda ga tereti za 120 ubistava pa mu je, u hontumaciji, odmerila četiri doživotne robije.

Vest o hapšenju Salvatorea RBHiine, zvanog Toto ili „Toto Kratki“ (161 santimetar), za tili čas je obišla svet. „Zver“ — kako su šefa „Koze nostre“ krstili u samom mafijaškom podzemlju — upala

.je u klopku prošlog petka u 8.30

samom centru Palerma. Sa lažnim dokumentima, bez oružja, bez pratzije — ako se izuzme šofer za volanom „sitroena”. Osećao se sigurnim u gradu gde je — kako se tvrdi — uglavnom proveo 23 godine „ilegale“ na čijem je tragu bilo hiljade policajaca i pripadnika tajnih službi. Sada je, eto, bilo potrebno svega osam karabinjera iz specijalne operativne grupe da bi se okončale dve decenije potere. Šta se dogodilo da najtraženi-

ji gangster tako lako upadne u .

klopku? U Italiji se već javljaju komentari po kojima je reč o „Zaveri“ Što je trajala ravno 23 godine kada Je Riina odlučio da se izgubi iz javnog života. Rimska „Republika“ je u nedelju izašla s komentarom na prvoj strani u kome istražni sudija Đuzepe di Lelo, jedan od poslednjih u životu iz antimafijskog pula, kaže kako su ga „uhapsili sada jer su odlučili da ga unapse sada“. smelo zaključuje kako se 23 go-

Uvodničar ·

dine Riinine ilegale „podudaraju“

sa 23 godine u kojima je demohrišćanska vlast živela u simbiozi sa mafijom“. OptužDu, razume se, tek treba dokazati. Ovde ko-

laju svakakve vesti. Najavljuje .

se novi veliki lov — u rukama potere je preko 200 imena: šefovi, ubice, a potom „gospoda“ i političari. „Zaokret“ u poteri za „neuhvatljivim“ šefom nove mafije su, navodno, učinile izjave mafijaškog „pokajnika“ Baldasarea di Mađa, privatnog šofera Tota Riine. On je karabinjere naveo na trag velikog šefa, otkrio njegovu „jazbinu” u Palermu, on je taj koji ga je vozio na putovanjima po Italiji i inostranstvu svih ovih godina. Baldasare di Mađo je sada i „pokojnik“ pod zaštitom države, pošto ga je njegov porodični klan osudio na smrt zbog izdaje. Ovaj pasus može se završiti saznanjima štampe da je Riina pre hapšenja „kontaktirao“ jednu „moćnu političku ličnost nacionalnih dimenzija“. Tvrdi se da je čak odlučio da progovori, i time najavio najveći zemljotres u istoriji ovih prostora.

U Italiji eksplozija oduševljenja: mafija je „obezgelavljena” „ртоуга“ (ћођошиса) гапјепа па smrt. Malo bolji poznavaoci ma-

fije — među njima i sami istražitelji — pozivaju na oprez, postavljajući pitanja koja idu do najgorih pretpostavki: da je na vladajućem mafijaškom vrhu, u takozvanoj kupoli, došlo do velikih „darmara“. .

Ко је zamenio Riinu? „Toto Kratki“ je naprosto, bio utvara rođena 1930. godine u znaku škorpiona i u mestu Korleone, na pedesetak kilometara od Palerma, koje će u svetu postati simbol mafije. Skitao je neko vreme sa lažnim dokumentima i imenima. Bio je poverljivi čovek svog „Velikog kum“ Lučana Liđa koji će Riinu, kada dopadne zatvora, imenovati naslednikom. Tako se 1970 godine rodila „Zver“ koja čini modernu istoriju mafije. Istoriju kalašnjikova, trotila, pokolja među mafijaškim porodicama, masakra političara, sudija, policajaca — među kojima su, na listi od dvadesetak imena, evropski poslanik Salvo Lima oblasni i lokalni funkcioneri na Siciliji, general Dala Kjeza, poznati istražitelji Falkone i Borselino. Istoriju tržišta droge Čiji godišnji promet na Siciliji iznosi dvadesetak milijardi dolara, prljavog. novca koji se pere u bankama, vrtoglavih suma u građevinskim špekulacijama, tajnih veza sa politikom. „Toto Kratki“ je sravnio dotadašnju kupolu sa zemljom, likvidirao poznate „porodice“ (klanove), izišao kao pobednik i samozvani „diktator“ mafijaške „Koze nostre“. Na bojištu je ostalo preko 1.000 mrtvih. Riina je

izvršio zaokret u dotadašnjoj strategiji i „etici“ sicilijanskog podzemlja, okrenuvši je protiv države i koristeći sredstva kojih

·su se stari klanovi grozili.

Poslednji put — pre hapšenja prošlog petka — viđen je u jednom seku kod Bolonje 7. jula 1969. kada je odlučio da pređe u ilegalu. O njemu kao šefu mafije reći će nešto više poznati pokajnik Tomazo Bušeta tek 1984. Toto, inače, ostaje nevidljiv i neићуа у. Ра -Б1 зе donekie rekonstruisao njegov život bilo je potrebno 10 godina istrage posebnih policijskih jezgra. I tako se doznalo da se 1969. tajno venčao sa učiteljicom iz Korleonea Antonjetom „Ninetom“ Bagarelom, starom 22 godine, koja je važila za tamošnju lepoticu. „Hoću samo moju Ninenetu. Kažete da mi je ne daju?! A ja ću onda ubijati“ — poverovao se Toto onima što će ovih godina, iz Širokog kruga pokajnika (država je zakonom o pokajništvu i zaštiti pokajnika otvorila široke pukotine u zaveri ćutanja, čuvenoj „omerti“), da se poveravaju istražiteljima.

Supružnike je venčao „zloglasni“ pop Agostino Kopola, rođak Frenka zvanog „Tri Prsta“. Nakon nekih peripetija, koje su joj nametnule službenu konfinaciju u Korleoneu, Nineta takođe prelazi u ilegalu u kojoj rađa četvero dece između 1974. i 1984. Nikakva to ilegala nije bila. Sva su deca legalno rođena na Ginekološkoj klinici „Noto“ u Palermu, normalno zavedena u Knjigu rođenih pod vlastitim

8 у „Кит ned kumovwima“: Safvafore була

imenima. Samo istraga nije znala za tako javnu tajnu. Misterijama Palerma nikada kraja. Riina postoji, kreće se po Palermu, svi ga susreću, nitko ne zna gde se skriva.

Mnoge iz političkih i državnih institucija koje se bave mafijom interesuje sada ko je svih ovih godina štitio Tota Riinu, da li je na vrhu kupole već neki „novi Riina“. Ali, po običaju, tu je više pitanja nego odgovora.

Novinari smatraju da su Riinini „prirodni“ naslednici njegovi iz Korleonea, te da ni ovog puta nemaju šansu da Palermitancima preotmu kupolu klanovi iz Katanije.

Poslednje za ovaj izveštaj: u Korleoncu se iznenada pojavila Totova Nineta sa četvero dece, a Toto je prebačen u rimski zatvcr Rebibiju. Smešten je u posebni ćeliju, koja je svojevremeno pr::žila „utočište“ papinom atent::toru Ali Agdži.