Borba, 21. 10. 1993., str. 21

ша

BORBA ; ČETVRTAK 21. 10. 1993.

тал|

_Родобђецје u Bosni“: Пана fotografija Bojana 5тој ска

а РРЕНА МАЏМ

d ihb Bg TT EG PE } i

| „»VEIDRA NOVIMSĆA FOTOGRAFIJA 93" U PRAGU

Laureat — Bojan Stojanović

Prag. — Izložba „Svetska novinska fotografija 93“ („World Press Photo '93“) napustila je izložbeni prostor praškog Karolinuma, i krenula dalje, na svoj ovogodišnji put oko sveta. Svetsku premijeru imala je krajem aprila u Nieuwe Kerk-u, u Amsterdamu, da bi potom obišla 35 zemalja (od nekadašnjih jugoslovenskih republika posetiće samo Sloveniju). Među nekoliko stotina hiljada ljudi, koliko je poseti iz godine u godinu našla se i praška publika. Pod pokroviteljstvom gradonačelnika Praga, Jana Koukala, i ministra kulture Češke Republike, Jindržiha Kabata, a u organizaciji Fondacije „Svetska novinska fotografija“ iz Amsterdama, praškog „Top Photo“-a, grada

Praga, ministarstva kulture Češke Republike, redakcija „Fotografije i magazina „Dnes“, pred panoima kom-

ZAVRŠEN 25. BEMUS

U atmosferi pro

Premijerom Verdijevog „Otela“ na sceni Narodnog pozorišta i „Svenoćnim bdenjem“ Petra Iljića Čajkovskog, okončana su 25. jubilarne Beogradske muzičke svečanosti. Ova dva vanserijska muzička događaja kruna su festivala. I jedan i drugi događaj premijerni su po mnogo čemu. „Otelo“ je na beogradskoj sceni izveden prvi put 1928, a zatim tek 1953. godine. Nakon pauze od 32 godine, obnovljen je 1988, posle čega, zbog rekonstrukcije zgrade, nije postojala odgovarajuća scena za njegovo izvođenje. Završnica BEMUS-a bila je upravo povod i prilika da „Otelo“ ponoVo zaživi na sceni Narodnog pozorišta, na kojoj je po prvi put dirigovao veliki dirigent, odskora direktor Opere, maestro Jovan Šajanović. U naslovnoj ulo, po prvi put u karijeri, nastu56 je Sergej Dubrovin. Ovaj izuzetni dramski tenor, za sada ı jedini u Operi, snažnim glasom, neobične vokalne tehnike i ubedljivim nastupom u potpunosti je oživeo ovog tragičnog junaka. Dezdemoa Višnja Pavlović, sjajne pevačice, koja možda nije često dobijala pravu šansu u svojoj kući, otkrila je svu nežnost i toplinu ženske duše. Bezbroj nijansi na njenoj paleti emocija, našlo je uporište u dobroj vokainoj tehnici, naročito u scenama kada Dezdemona peva u, za pevača, najneobičnijim, ležećim pozama. Zastavnik Jago,

u fumačenju Zorana Aleksan-

pjuterski uveličanih fotografija prošlo je, od 15. septembra, preko pet hiljada posetilaca.

Za „Fotografiju godine“ proglašena je fotografija Džejmsa Nehtvija (James Nachtwey), fotoreportera amecričke agencije „Magnum Photos“. Na njoj je somalijska majka, koja u naručju drži svoje mrtvo dete, umotano u belo platno, sa namerom da ga sahrani. Objavljena je u „Liberasionu”. Pored ove nagrade, Nehtviju je pripala i prva nagrada za foto-reportažu za fotografiju snimljenu u izbegličkom logoru u Somaliji, kao i druga u istoj oblasti, za fotografiju ubijenog crnog dečaka u Južnoafričkoj Republici.

Nagrada grada Praga, koja se dodeljuje od 1990. godine, (ove godine će, pored Praga, posetiti ı Bratislavu), osvojila je ove godine fotografija Bojana Stojanovića koja nosi naziv

drića, pevački i glumački, svrstao je ovog umetnika u suverene beogradske operske kuće. „Ne postojc malc uloge, već samo postoje malce kreacije“, izjavila je Dubravka Mihaljević, a Emilija u njenom tumačcnju nikako nije bila mala uloga. Hor, dobro uigran, pružio jc pravi užitak, a orkestar, na žalost, zbog smanjenog prostora, u redukovanom «sastavu, dao је maksimum da bi ublažio taj tchnički propust. Nameran ili slučajan propust, u celini dobrc rcžije, Jesu arija Otela i duet Otela i Dezdemone, koje glavni protagonisti pevaju leđima okrenuti publici. „Otelo“ je ponovo u Beogradu i nadajmo se da će ovaj put duže ostati.

Tačno u ponoć, u Atrijumu Narodnog muzeja, počelo je „Svenoćno bdenje“ Čajkovskog, u izvođenju Hora „Obilić“, Društva „Branko Krsmanović“, pod upravom Darinke Matić-Marović. Kazivač je bio dramski umetnik Gojko Šantić. Zbog ogromnog interesovanja, veliki broj ljudi je ostao bez ulaznica, a zbog nerazumevanja, veliki broj ljudi je ostao bez ulaznica, a zbog nerazumevanja ljudi iz Muzeja isti su se vratili kućama. Najuporniji su bili akreditovani novinari, kritičari i studenti muzike, koji su nakon skoro polućasovnog ubeđivanja uspeli da umilostive domaćine, koji su uz pratnju ćuvara rada pustili ovu „neobuzdanu rulju“ muzičkih

„Pogubljcnje u Bosni“. Snimljcena je u Brčkom, u trenutku kada srpski milicioncr ubija Muslimana. Prc nckoliko mcseci ovu fotografiju prcnclo jc „Mremc“, a u Pragu sc pojavila samo sa potpisom autora, bcz uobičajenih podataka — вас je objavljena i za koga autor radi.

Nasilje, bolest, rat. Ovc tri reči sažimaju utiskc kojc svaki posetilac ove izložbe poncsc sa sobom. Stiven Mejis, OVOgOdišnji prcdscdnik mceđunarodnog žirija „Svcetskc novinskc fotografije“ kaže, u uvodniku kataloga izložbe, da ovaj konkurs iz godinc u godinu nastoji da bude „oglcdalo sveta“, i da arhivira stvarnost i tako događaje sačuva od zaborava. Tako i ova, tridesetšcsta po rcdu, izložba predstavlja presck istorijskih trenutaka našeg doba i našeg sveta, napominje Mejis.

Jasna Sarćević

ге ~» 2»

азсенја

fanatika, da doživi dclić prcedivne atmosfere.

Ovo delo, koje predstavlja uspcelu harmonizaciju ~ stalnih сткустћ парсуа, дожусјо је, со 1 SVOJC prvo izvođcnjc u Jugoslaviji. Nošen sopstvenim umctničkim impulsom, Čajkov-

ski Je ovim delom htco da rusko.

сткуспо pojanje oslobodi od stranih clemcnata i vrati otrgnutu mu samosvojnost. Nekim sličnim impulsom nošeni su i članovi hora „Obilić“, koji su svojim pobožnim pojanjem stvorili, danas tako retku, duhovnu atmosferu, ispunivši namcru bdenja da služi kao podsticaj za duhovno pročišćenje savremcnog čoveka. Maja SMILJANIĆ

RIM

• • • • Felini — krajnje о о kriftićno Rim (AFP) — Zdravstveno stanje Federika Felinija je i daljc beznadežno — kaže se u upravo objavljenom saopštenju Текага rimskc poliklinike „Umberto Prvi“.

Režiser je, na zahtev porodice, preksinoć primio poslednju pričest. Sedamdesct trogodišnji Felini je već treći dan u komi, a lekari su dijagnosticiral: nepovratne komplikacije na mozgu. Prema njhovim procenama,

„bitka za njegov život je, iz mnogo Bspokaa, ЈА Оеа

|КШТОВАЈЈ,

ZAKAZANA IZBORNA SKUPŠTINA SANU

Bira se novo rukovodstvo

Novi predsednik Srpske akadcmijc nauka i umctnosti bićc poznat 2. dccombra za kada jc zakazana Izborna skupština SANU na kojoj ćc sc birati prcdscdnik Skupštine, potpredsednici ı goncralni sckrctar AkademiJc. Drugim rečima, biraćc sc novi Izvršni odbor Prcdscdništva, a dvc ncdcljc ranijc, tačnijc 18. novcmbra bićc održana Konfcrcncija SANU na kojoj ćc sc razgovarati o kandidatima za prcdscdnika, odnosno ccloj listi kandidata za novi Izvršni odbor. Ovo je odluka Prcedscdništva SANU od utorka, 19. oktobra, i sada praktično u Srpskoj akadcmiji nauka i umctnosti počiijc jcdnomesečna prcdizborna trka koja ćc sc završiti prcdlozima iza kojih mora da stoji najmanjc 20 članova Akadcmijc. Trcba rcći da, po novom Statutu, u slučaju da prcdložcni kandidati nc dobiju potrcbnu većinu, postupak za kandidovanjc ı izbor sc obnavljaju (po mogućstvu) na istoj scdnici. Inače, za predscdnika, potprcdscdnikc i gencralnog sckrctara biće izabrani oni kandidati koji su dobili većinu gla-

sova svih članova Akademije u .

radnom sastavu- Izborna skupština ćc biti punovažna ako joj prisustvujc više od polovinc ukupnog broja članova u radnom sastavu. Ovaj sc broj umaпјије zbirom onih članova koji su stalno nastanjcni u inostranstvu, kao i članova koji zbog bolcsti, dužeg odsustvovanja ili iz drugih opravdanih razloga nisu godinu dana učestvovali u radu Akademijc, ukoliko ovi članovi nc prisustvuju Skupštini. Dru-

gim rečima, da bi se održala izborna skupština potrebno je od ukupno 162 (113 redovnih i 49 dopisnih) akademika da prisustvuje 82, a za punovažni izbor potrebno je 42 glasa.

O kojim ličnostima, akademicima se može govoriti kao mogućim kandidatima za novog predsednika SANU. Treba najprc podsetiti da su na mestu prcdsednika i potpredsednika već tri mandata (po četiri godinc) birani Dušan Kanazir, Antonije Isaković i Aleksandar Despić. Gcnceralni sekretar Dejan Medaković jc na tom mestu duplo manje, dakle šest godina, taćnijc mandat i po i, aKC je suditi po dosadašnjoj praksi u ovoj kući, za predsednika sc obično birao ncko iz rcdova dotadašnjcg rukovodstva. U ovom slučaju, to bi mogao jedino biti акадспик Dejan Medaković. S drugc stranc, nezvanično saznajJemo da su sc kao kandidati spominjali Mihajlo Marković, Ivan Maksimović, Pavle Ivić i Milorad Pavić. Prva trojica su, prema „HBorbinim“ saznanjima, odbila kandidaturu a književnik Milorad Pavić po svoj prilici i dalje figurira kao kandidat odrcđenog broja akademika. Naravno, to niukom slučaju ne mora značiti da ćc sc izbor za predscdnika Akademije svcsti samo na dvojicu kandidata — Dejana Medakovića i Milorada Pavića, Jer očigledno nije teško domaći sa kandidature koja traži samo 20 potpisa svojih kolega. S glasovima jc, VCĆ nešto težc.

Radmila Stankovic

Po tradiciji ili...: akademici Dejan Medaković i Milorad Pavić

VEČERAS SE OTVARA MEĐUNARODNI SAJAM KNJIGA

Skromno i bez gostiju

Tridesctiosmi Međunarodni sajam knjiga, nekad druga po značaju smotra u svetu koja se sada bukvalno bori za prvu rcč svog ипепа, огуопсе розеността усčeras svoja vrata. Već posle 18 časova, nakon pozdravnc reči švajcarskog pisca Žorža Aldasa, ljubitelji knjige mogu besplatno obići štandovc izdavača.

U Glavnoj sajamskoj hali zatcći će 150 domaćih izdavača koji ćc prodavati knjigc uz uobičajen sajamski popust i svega nckoliko stranih. Njihov broj, nije se mogao saznati ni na jučerašnjoj konferenciji za štampu. Strani gosti su molili da ih nc evidcntiramo zbog ncprijatnosti koje bi mogli imati u svojoj zemlji, objasnio je novinarima Ognjen Lakićević, dircktor Udruženja izdavača i knjižara Jugoslavi-

“Je, imenujući Jedino kuću Laž

dom, čiji je vlasnik Vladimir Dimitrijević iz Lozanc. Dimitrijević je predstavio ovogodišnjeg gosta, autora 34 knjigc poczije, hronika, eseja i Pata Žorža Aldasa koji „polazi od malih i sićušnih svakodncvnih stvari koje postaju?kos-

писке i nebeske“, kaže Dimitrijević. Žiri je poglasio tradicionalne nagrade za izdavački poduhvat u 1993. godini. Jednoglasnom odlukom, između predloga 31 izdavačke kuće, nagsadu ravnopravno dele — „Istorija srpskog naroda“ (u 10 tomova) Srpske književne. zadruge, „Dečije novine“ za Leksikon srpskih narodnih izreka „Sjaj razgovora“ Đoke Stojičića, Naučna knjiga ı Univerzitet umetnosti u Beogradu za Leksikon filmskih i televizijskih pojmova grupe autora, Sabrana dela Хлуојпа Рауlovića u 10 knjiga koji su izdali Znanje i „Kvit podijum“ iz Beograda i Izabrana dela Vladana Desnice, BIGZ-a i „Jedinstva“.

Već tradicionalna nagrada

Makarije“, za najbolju štampanu knjigu dodeljena je Štampariji BIGZ-a za „Dnevnik o Čarnoјем си“ 1 Мојпој štampariji iz Be-

ograda za delo „Prokleta avlija“, izdanje Udruženja izdavača i knjižara Jugoslavije. Dodeljene su i tradicionalne nagrade za najbolje umetnički i tehnički opremljene knjige iz lepe književnosti. S. Kostić