Borba, 29. 01. 1994., str. 9

јој и наји

,

+

~

Begunci iz

kože

Cvijetin Milivojević

preni Republike nije; u ponedeljak, svojim prisustvom uveličao prvi. susret najviših narodnih predstavnika države Srbije. Populistički vođ radikala je, trenutno, poslanik u „zamrznutom“ saveZnom parlamentu, pa je sva odgovornost Za pravljenje spektakla od Narodne škupštine Srbije („Holivud“, rekao bi on) spala na pleća trećeg harizmatskog Srbina Vuka Draškovića.

Činjenica da je srpski Če Gevara i nesuđeni dobrovoljac u kubansko— američkom ratu beogradske irgove, ulice i parkove pretpostavio skupštinskoj adresi u Srpskih vladara, mogla bi da — makar u trećem pokušaju od devedesete naovamo — роtencira značaj parlamenta u hijerarhiji državne vlasti. Lider Srpskog: pokreta obnove na žalost je bukvalno shvatio svoju prosvetiteljsku misiju. Televizijski (spontani?) duel sa Miloradom Vučelićem katastrofalno je izgubio, a oni koji imaju dobre uši tvrde da ništa bolje nije prošao ni njegov pokušaj da u holu epikom sruši Bogdanovićev policijski ratio.

Vukove svetosavske namere

Prvi parlamentarni istup dojučerašnjeg opozicionog revolucionara takođe je bio u duhu svetosavske namere da pomiri nepomirljive („Postigli smo dogovor O ČVIStOJ

Utisci o najnovijem sazivu

srpskog parlamenta

auuu IIIa Ма како trenutna blokada mogla da ima katastrofične posledice, UKOII· ko bi se ovaj parlamentarni saziv održao na neko vreme, imao bi, barem,

· sopstvene

lica takozvane građanske opcije, deluje, za sad, kao koherentan skup ljudi koji se nadaju da predsednik Srbije i na njih računa. Tako radikali tvrde da su ih „deposovci“ prevarili (SPO je tvrdio da je za kandidaturu Gvozdena Rosića obezbedio i podršku Mađara), između dva poslanička kluba i dalje su tolerantni odnosi. Obe strane tvrde da će se sigurno sporazumeti kad na dnevni red dođe „TV Basitlja“ i izborni sistem, ali i jedni i drugi ne odaju taktiku-koju će primeniti prilikom izbora poslanika u Veće republika saveznog parlamenta. Ovo pitanje postaje jedan od udarnih instrumenata za eventualni prenos vlasti na saveznom nivou sa sadašnje pozicije na opoziciju. „Dobro obavešteni“ tvrde da će opozicija (uz adekvatnu ponudu Mađarima i Albancima), iskoristiti blagonaklonost zakona koga su, u vreme ljubavi, izglasali socijalisti i radikali, pa će SPS ostati bez ijednog mandata.

Činovnici — aktivisti SPS

Poslanici SPS u novom sazivu (70 odsto novih lica) ne deluje više onako samouvereno kao u prva dva saziva. Bez Ace Muse i Siniše Batala, ni Raka Radović i Bi'dža nisu više antiopoziciono glasni kao nekad. Raka je promenio i frizuru, ali su sad neki drugi ljudi na čelu kolone. Zoran Baki Anđelković pokušava da sakrije razočarenje što ga je sa mesta šefa poslaničkog

\

svežinu koja je nedostajala onim ranijim

rešenosti da se dogovorimo“). Socijalisti, međutim, kane drugačije: na putu ka „narodnom jedinstvu“ oni traže lojalnije saveznike, a u takvim kombinacijama Depos i SPO su negde na začelju SPS—ove „liste želja“. Poslanicima SPS su dlanovi utrnuli od aplauza kada je kandidat za predsednika Demokratske stranke srušio svaku nadu veteransko— juniorske trojke radikala da će do unedogled držati skupštinsko ZVONC6..:

Novinari skloniji dramatičnim obrtima u emocijama, od tog trenutka „jedinim pravim opozicionarima“ smatraju SRS i DSS, a Tomislav Nikolić je opšti ljubimac „velike sobe“ (negdašnja sala Veća udruženog rada) u kojoj sede skupštinski izveštači. Nikolić je „alfa i omega“ poslaničkog kluba SRS. On je i supervizor. (lično kontroliše govore svojih poslanika) i „partijski bič“ i glavni zakonopisac. Cuje se da je već spremio predloge novih zakona o izbornim jedinicama (Srbija — jedna jedinica), o Radio—televiziji, a prilikom ponovljenog glasanja za predsednika parlamenta lično je križao glasačke listiće svih 39 radikalskih poslanika.

Demokratske krtice

Strogoću, navodno, treniraju i u poslaničkim grupama Deposa i Demokratske stranke, iako to gospodinu Đinđiću valjda zbog „subverzivne delatnosti“ Mićunovićevih „krtica“ — sasvim ne polazi za rukom. Pojedini izveštači, tako, umesto pozdrava, pitaju poslanike DS — „ko vam se danas razboleo“? ~

|еров Као izborno šarenilo „tvrdih“ nacionalista i „mekih“ humanista i prista-

kluba smenio iskusni Dragan Tomić, Nebojša Čović se bavi samo Beogradom, ali je zato „rehabilitovan“ Slobodan Unković. Nekadašnji šef parlamenta koji je smenjen upravo zbog popustljivosti prema opozici- * ji, danas je neformalni favorit SPS ukoliko opozicija bude insistirala na kompromisu.

Izgleda da se promene vlasti u parlamentu gotovo jednako kao poslanici SPS, plaši i deo.skupštinskih službenika kojima je opozicija već pripremila odstrel. Jer, ukoliko zaista dođe do promene (a nju bi mogao da personifikuje samo opozicionar na čelu Skupštine), sigurno će otići i birokratija nasleđena iz davnih vremena. Do tada, novinarima ostaje da „mešaju“ nove

poslanike i agilno obezbeđenje, da se ob- *

jašnjavaju sa pojedinim službenicima Skupštine — u stvari,. aktivistima vladajuće partije _— koji bi da zaštite poslanike i od njih samih.

_ Ма Како trenutna blokada mogla da ima katastrofične posledice, ukoliko bi se ovaj parlamentarni saziv održao na neko vreme, imao bi, barem, svežinu koja je falila onim ranijim, Braći Petrovićima iz

·DSS, Slobodanu Vuksanoviću iz DS, ovaj

put su se pridružili i Aleksandar Vučić iz SRS, socijalistkinja Nataša Gaćeša, Aleksandar Čotrić iz Depos i još mnogi mladi ljudi koji su, makar, oslobođeni balasta komunističke prošlosti od koje bi da, silom, pobegnu vođe pozicije i opozicije.

Šteta samo što će i u ovom skupštinskom sazivu (možda poslednji put), preov-

lađujući kurs, ipak, određivati frustrirani ( begunci iz sopstvene kože; - --- =="

Piše: Momčilo Đorgović

Bitka za

розе šarmiranja opozicionih stranačkih prvaka kod Predsednika Republike, došla je tvrda politička igra. Optimizam | opozicionara kratko je trajao, i sada Je već suočen sa sumornim naslućivanjima da sav skupštinski galimatijas vodi blokadi i opetovanom dokazu o političkoj nekulturi, te raspuštanju Skupštineuvođenja vanrednog stanja. S druge strane, SPS je preko prvog

'| predloženog kandidata želeo da

uspostavi kontinuitet sa već jednom raspuštenom Skupštinom i posredno potvrdi kaznu „nekulturnima“, amnestirajući svoje predstavnike. Ali i jedni i drugi nastavljaju rivalitetni konflikt iz predizborne kampanje (umesto smirivanja u kompromisima), žudeći za osećanjem trijumfa, odnosno pobedničkim stavljanjem noge na prsa oborenog protivnika. Naravno, za nas obične smrtnike od toga

nema baš nikakve koristi, jer pobednika u ovoj konstelaciji i ne može biti.

U demokratskim društvima predsednik Skupštine možda i figurira samo kao „spiker“ ili protokolarni činovnik, ali u našoj situaciji to očigledno nije slučaj što smo se često mogli uveriti tokom poslednje tri godine. Selekcionisanje dnevnog reda, uzimanja i davanja reči, prekidanja sednica.i mnogi drugi oblici taktiziranja svakako mogu bitno uticati na tok i sadržaj skupštinskih rasprava. U situaciji kada je Slobodan Milošević ponudio vladu narodnog jedinstva a sudeći prema izjavama pozvanih stranačkih

OV

Рт нит

Lomu · Skupštini

džokera

lidera oni su bili ubeđeni da on pri tom to sasvim ozbiljno misli, pa čak i da mandatar ne bude član SPS, a uz to da su se u opoziciji ponadali da će na neki način moći da kontrolišu najvažnije državne sektore — finansije, policiju i medije — dakle, u svemu tome, u toj mogućoj podeli vlasti, predsednik Skupštine postaje vrlo upotrebljiv džoker. Neka vrsta osigurača koji ceo sistem može isključiti, ili onda kada bi vladajućoj stranci odgovaralo da „crkne“, on i dalje osigurava za njih neželjeni tok događaja.

I da budemo malo paradoksalni — borba za predsednika Skupštine zapravo je borba za predsednika Vlade. Svakako da SPS neće dopustiti da na oba mesta zasednu opozicioni predstavnici, kao što ni opoziciji ne odgovara da na čelu Skupštine bude kakav rigidni predstavnik SPS, a na čelu vlade klimava nestranačka figura. Ali potpuna je fantazija da prvi čovek Skupštine bude deposovac, a vlada demokrata. Uostalom, tek kada bi opozicija možda doživela i najveći karambol, s obzirom na njihove postojeće vruće animozitete.

Za tekući lom u Skupštini veći deo krivice je na SPS, jer su predlaganjem „tvrdih“ kandidata mogli unapred znati šta će se dogoditi. Ako je već Predsednik Republike pokazao volju za dijalogom, ona se mora osvedočiti i konkretnim potezima. Inače, ostaje gorak ukus da se burleskno realizuje |toliko hvaljena „duhovitost“. :

75 72