Borba, 02. 02. 1994., str. 15
пева паљена
BORBA SREDA 2. FEBRUAR 1994.
o
KAKO JE HAMBURŠKI NEDELINIK NASLIKAO PORTRET VOĐE RUSKE LIBERALNO DEMOKRATSKE PARTIJE
Rusija se brani napadom Žirinovski je u , mnogonacionalom Kazahstanu naučio da su Rusi bela, evropska, gospodstvena rasa, koja је podvrgnuta jugoistočnoj pretnji. „Ja sam od spog detinjstva patio pod nacionalnim jarmom. Moja mati mi je objašnjavala zbog čega žipimo u tako lošim uslovima — mi nismo Kazahstanci“
Prevod: Andrija Grosberger
Sa sličnim kapitalom (prodor u podsvest mase poput Hitlera — prim. ur.) — u ruskoj moneti — započeo je svoju aktivnost i Vladimir ŽZiri-
_ novski. Osnovni rekviziti za to poti-
cali su iz onog vremena kada je osetio svoju prvu „pozvanost“ da postane političar. Beše to čist rasizam. Kao što je Hitler, u Beču, usisao u svoje pore istočnoevropski antisemitizam spreman na pogrome, tako je i Žirinovski, u mnogonacionalnom Kazahstanu, naučio da su Rusi bela, evropska, gospodstvena rasa, koja je podvrgnuta jugoistočnoj pretnji: „Ja sam još od svog detinjstva patio pod nacionalnim jarmom. Moja mati mi je objašnjavala zbog čega živimo u tako lošim uslovima: „mi nismo Kazahstanci. Ovde nećemo moći da dobijemo čak ni stan, jer se oni dodeljuju samo Kazahstancima! Međutim, samosažaljenje koje Zirinovski gaji i mržnja koja ga trese, prikrivaju još jednu dublje skrivenu supstancu njegovog bića: to je mržnja na samog sebe. Njegov otac „Volf Aronovič Zirinovski, beše jevrejskog porekla i poticao je iz zapadnoukrajinskog. Lavova. Vladimir Volfovič to opisuje u svojoj knjizi —
kao i što šta drugo ovako: „Ja sebe
smatram Rusom, koga je rodila ruska mati... Razume se da je u našoj velikoj porodici bilo ljudi raznih nacionalnosti...“ Zirinovski prećutkuje i to da je 1983, u vreme velikog emigracionog talasa sovjetskih Jevreja, tražio da mu se pošalje pozivnica kojom bi mogao doputovati u Izrael. To spominjemo uzgred, ne ulazeći podrob-
nije u svrhu tog zahteva i njegove prave namere. (Nije poznato da li mu je taj poziv i bio upućen). On, nadalje, poriče da je u drugoj polovi-
„Pa zar Rusija onda ne bi bila u slanju da ućini i poslednji дезт, faj skok do Juga? Da bi famo doprle ruske zeleznice Moskva — Delhi, Moskva Kabul... Saobracale bi danonoćno, u imferesu ekonomike i razvoja kulfure“
ni šezdesetih godina bio viđen kao aktivista Jevrejske opštine u Moskvi,
i da je bio jedan od organizatora ta-
dašnjeg. kulturnog udruženja „Šalom“ (Mir). Ali, da ne čačkamo previše oko toga... i Арзојмеп! зрђопахе
Do tada već je uspeo da se istakne, zahvaljujući institutima i institucijama bliskim KGB-u. Njegova, uprkos nedovoljnom obrazovanju začuđujuća inteligencija, učinila mu je mogućom stupanje u odelienje za orijentalistiku Instituta za Aziju i Afriku, i to sredinom šezdesetih godina. A ta institucija je među studentima bila na zlu glasu kao kovačnica kadrova za KGB. Naime, svaki četvrti njen
'apsolvent, bio je vrbovan za špijuna-
žu u inostranstvu. Žirinovski je naučio turski· i omogućeno mu je da 1969. pođe na osmomesečni studijski boravak na Bosfor. Tamo je priveden u policiju zbog „komunističke agitacije“. Šta god da je tamo iskusio — za Žirinovskog su sada Turci ono što su za Hitlera bili Sloveni i boljšeVici. :
„U Ankari su planovi za stvaranje velikoturske države već odavno.iskovani“ — piše on u svojoj „Kampf“-knjizi. „Panturkizam preti Rusiji, Jer mi imamo brojnu tursku, muslimansku, i manjinu koja govori persijskim jezikom — a to je izazovan mamac za Avganistan, Iran i Tursku da krenu ka severu... I Rusija će izgubiti sve — a veliki i talentovani
turski narod je dostojan da živi u
središtu sveta, u oblastima miomirisa, na obalama šest mora! A slaba i obesnažena Rusija moraće da propadne. Da li je to tako predviđeno u istoriji čovečanstva? Ne, to je nemoguće!“ i
I zbog toga Zirinovski nastoji da se vrati imperijalizmu prošlih stoleća: „Nekoć je Rusija spasla svet od osmanlijskih osvajanja. Ta carevina je srušena zahvaljujući ratovima koje je vodila Rusija s Turcima. Bez tog
ruskog bedema možda bi Evropa bi-·
la u potpunosti osmanizovana. Milioni ljudi su nam zbog toga i do današnjeg dana zahvalni. Pa zar Rusija onda da ne bude u stanju da učini i poslednji gest, taj skok do Juga? Da bi do tamo doprle ruske železnice: Moskva-Delhi, Moskva-Kabul, Mos-
·kva-Indijski okean, Moskva-Tehe-
ran. Moskva-Bagdad, Moskva-Ankara. Saobraćale bi danonoćno, u interesu ekonomike i razvoja kultuге.“ Podsvesno tinjajući strahovi maltene svih Rusa od islamskih, srednjeazijskih, kavkaskih naroda i njihovih pretnji, ogorčenost nekadašnjih sovjetskih građana zbog gubitka toplih i romantičnih mesta za godišnje odmore na Krimu i Kavkazu, a pre svega interesi ojađene Armije sve to ih nagoni na „odbranu putem napada“, a u cilju obezbeđivanja neophodnih sirovina. Zirinovski: „Sve to bi pospešilo razvoj privrede, transport i komunikacije, laku industriju, obezbedilo bi nam jevtinu radnu snagu, izgradnju novih magistralnih puteva — prema Teheranu, Delhiju i Bagdadu, otvaranje novih aerodroma u tim gradovima... Rusija će se obogatiti... Deo stanovništva će na žalost da strada, jer Jugu sada nedostaju lekovi, a i kultura... Međutim, na Jugu će se razviti tradicioOnalna laka industrija. A takva razmena dobara će svima da omogući da žive samopouzdano i solidno“.
Veze s KGB-om
Hitler je svoj imperijalni prodor u vođinom glavnom stanu često, lirski, ovako ocrtavao: „Lepota Krima biće nam dostupna posredstvom auto-puta; to će biti naš nemački Jug. Krit — vruć i nepošumljen; lepo bi nam bilo i na Kipru; međutim: do Krima ćemo moći da dođemo i kopnenim putem.. Ono što je za Englesku predstavljala Indija, za nas će to da bude naš prostor na Istoku... Mi sada izgrađujemo velike saobraćajnice koje će voditi do južnih rtova 'Kıima, do Kavkaza... Mi ćemo da postanemo zemlja izvoznica za žito, i to za sve države u Evropi koje su primorane da uvoze žito. Na Krimu ćemo uzgajati južno voće, drveće pogodno za proizvodnju kaučuka (sa 40.000 hektara postaćemo u tom pogledu samosnabdevači), pamuk. Iz močvara u Pripjetu dobijaćemo trsku. Ukrajincima ćemo isporučivati ženske marame, ogrlice od stakla
711671;
kao đinđuve i sve ostalo što se kolonijalnim narodima dopada...“
Zirinovski poznaje svoj životni prostor. Posle studija, on je svoj vojni rok otaljavao kao oficir u Tirflisu, radeći u političkoj upravi transkavkaskog vojnog okruga. Njegov vidokrug: „strane države koje nas okružuju“. Nedavno u toku izborne kampanje u parku Sokoljniki, on je po ruskom mrazu uzvikivao: „Ja sam tamo, u tim toplim krajevima, mogao da postanem i general. Me-_ đutim, pošto su Gruzijci neprijateljski raspoloženi prema Rusima, spakovao sam svoje kofere. I, eto šta im se dogodilo: imaju samo po 300 grama hleba dnevno. Spašće na kraju i na sledovanja koja su se delila u opkoljenom Lenjingradu“.
Posle izlaska iz vojske, ovaj došljak iz južnih država radio je u izvikanom „Komitetu za mir“, u čijim su halama Borovski, Zagladin i Falin sa kompanijom, tako rado održavali svoje mitinge. Beše to, zapravo, jedna od filijala za propagandu KGB-a. Sledeća stanica u karijeri Zirinovskog: moskovska škola za sindikalce. Njegov zadatak: da se brine o stranim studentima. Dospeo je i u Izvršni odbor. Uzgred je ovaj mnogostrani i s nekoliko stranih jezika vladajući talenat studirao još i Međunarodno pravo, opredelivši se za večernje studije na Moskovskom državnom univerzitetu. |
Žirinovski je u bilo kom trenutku spreman da o svojim delatnostima podastre odgovarajuća svedočanstva. Cak i KGB može da garantuje za njega da on nikada nije pripadao toj organizaciji. On to rado ističe, naročito od kako je 1988, sada već 42-godišnjak, raznim probnim balonima počeo da se etablira u jednom novom Više-manje marionetskom partijskom sistemu (Demokratska unija, Liberalno-demokratska partija). Jedino je nedavno, u Bugarskoj, zaboravio da se legitimiše. Kada mu je rukovodilac nemačkog konzularnog odeljka na aerodromu rekao da mu nije dozvoljen boravak u Nemačkoj, tada se Žirinovski ipak prisetio svoje prošlosti. On je, penušeći, izjavio da održava dobre odnose s ruskom tajnom službom, i da je u njegovoj moći da. učini da ovaj diplomata prosto „nestane“.
Međutim, pre nekoliko nedelja pokušavao je „da nestane“ onaj čOvek koji je ZŽirinovskog pozvao u Berlin. A i u ovom slučaju odigrali su svoju ulogu stari, dobri kontakti. Verner Girke, nekadašnji opunomoćenik Ujedinjene socijalističke partije Istočne Nemačke za rukovanje imovinom te partije u inostranstvu, sada se, doduše sa zakašnjenjem, optužuje da je proneverio barem četiri miliona maraka. Girke je taj novac uložio na svoj privatni konto u jednoj švajcarskoj banci. Naveo je kao namenu: kredit. Primalac: nepoznat. A kakve to ima veze sa finansijama ZŽirinovskog? Trenutno to još nije potpuno izvesno. Međutim, to je ionako samo malenkost. Savetnik Žirinovskog za finansije Aleksej Vedenkin, proveo je, međutim, šest sedmica prošlog leta u Berlinu i to na adresi ustanove na čijem čelu se nalazio Verner Girke. Nastavlja se