Borba, 14. 03. 1994., str. 2

DNEVNIK

BORBA PONEDELJAK 14. MART 1994.

FEBRUARSKI UČINAK FINANSIJSKE POLICIJE

Pokret otpora porezima

Nepostojeća roba ide preko nepostojećih firmi uz pohlone u vidu automobila, a sve da bi se izbegle obaveze prema državi“ U „eskivaži“ jednake privatne i društvene firme

Robne transakcije nepostojećom robom preko nepostojećih firmi sa fiktivnom dokumentacijom robe u tranzitu uz automobilske „poklone“ radnicima i poslovnim partnerima su samo neke od varijanti eskiviranja poreza, akciza ı ostalih državnih dažbina koje su u toku proteklog meseca „lovili“ finansijski inspektori. Sudeći po broju i načinima ovakvih mahinacija, otpor prema plaćanju poreza je izjednačen u privatnim i društvenim firmama.

DD „Konzorcijum srpske sabornosti“ sa Terazija u Beogradu jednom od brojnih privatnih preduzeća koja trgujući gorivom, inače vrlo unosnim роslom, pogotovo u slučajevima kada se zaobiđe plaćanje visoke poreske stope nije odolelo želji za velikom zaradom. Međutim, Ovog puta, pokušaj upućivanja dizela otpremnicom preko prijemnice зреднега „Вета“ оуо deoničarsko društvo koštaće skoro 900 hiljada dinara na račun poreza za 573 tone nafte koja je „iscurila“ u međuknjigovodstvenom prostoru.

Nevođenje poslovnih knjiga svojstveno je i u slučajevima uvoznih automobila, razlog je opet isti, velika zarada. Privatno preduzeće „Moneko“ uvezlo je 69 automobila i teretnih vozila, a kada su radnici republičke uprave javnih prihoda zatražili potvrde o plaćanju poreza direktor je, na „časnu reč“ dao pismenu

izjavu inspektorima MUP-a da je „jedan broj vozila dao bez naknade svojim radnicima i poslovnim partnerima dok je dva, ustupio sebi, bez uplate“. U ovom slučaju uterivači poreza procenili su štetu prema državi na 2,3 miliona dok je vrednost 28 preuzetih vozila ocenjena na preko milion dinara. I „21. maj“ iz Rakovice nije ažuran kada treba odvojiti državni porez i doprinose na lična primanja radnika, tako će ih ovo cenjkanje sa državom koštati 316 hiljada novih dinara. U ovu igru sa porezom uleteo je i „Tehnoinvest promet“, privatno preduzeće iz Beograda. Prema iznetim podacima radnika iz Uprave javnih prihoda uvezli su 44,4 tone sirove kafe što je podeljeno,

• о Џ помси 1 паћом U igri dovitljivosti i nadmudrivanja sa privrednicima, republički poreznici su uterali u budžet više od 11 miliona dinara od čega se najviša stavka odnosi na porez na promet (3,8 miliona) i porez i doprinose na lične dohotke (3,4 miliona) uz obračunatu kamatu u oba slučaja. Jedan od načina naplate je i oduzimanje robe — 1,6 miliona dinara: 3,3 tone brašna, 5,5 tona šećera, 23 tone cementa, 6,8 tona naftnih derivata, 6,2 tone alkoholnih pića, 806 kilograma kafe, 400 litara ulja, 622.479 paklica cigareta... ;

prema priloženoj dokumentaciji na „Kreč kom“ iz Podgorice i

„Tara komerc“ iz Mojkovca. Međutim, naknadno se ispostavilo da ni jedna od ove dve firme uopšte ne postoji. Kafa je najverovatnije u međuvremenu ispržena, prepakovana i prodata na nekoj od pijaca, ali dug prema državi i dalje stoji za porez po stopi od 25 odsto, akcize po stopi od 30 odsto i 2 odsto obaveznog doprinosa za železnicu) što ukupno iznosi 65,6 hiljada

„dinara. Slična sudbina zatekla je

i Žarka Petrovića iz Draginja kod Šapca koji je, baveći se nedozvoljenim prometom robe tvrdio da je 3.550 kilograma cigareta prodao u Makedoniju, a onda mu je nađena zaliha od 8.000 kilograma raznih vrsta ci(рагета. Jedan od načina da država ipak dođe do sredstava iz pore-' za je zabrana raspolaganja sredstvima sa žiro računa što je ovih dana zadesilo „Startid 1913“ iz Smedereva čiji će se račun odblokirati tek nakon isplate dugova za republički budžet 1.373.599 dinara na ime poreza na promet, akcize i kamata.

Prošlomesečni pohod finansijske policije nije izbegao ni Petar Kević, vlasnik trgovinske radnje „Vrelo“ sa Vidikovca koji se, ne vodeći kancelarijski materijal kroz knjige oglušio o zakon za 122.936 dinara na račun poreza i zaplenjenom robom u vrednosti od 4.254 dinara.

- M. Babic

Besp

ka i nastavnika osnovnih i srednjih škola opštine Kruševac, iz opštinskog budžeta svakog meseca se izdvaja 50 hiljada dinara — izjavio je Tanjugu načelnik Odeljenja društvenih delatnosti Skupštine opštine Radovan Tomašević. Po rečima Tomaševića, za 1.350 učenika osnovnih škola čije je mesto prebivališta udaljeno više od četiri kilometra od mes-

Šverc makedonskih cigareta

VRANJE (Tanjug). — Sekretarijat unutrašnjih poslova u Vranju uputio je opštinskom javnom tužilaštvu 12 krivičnih prijava protiv lica koja su pokušala šverc 12.110 paklica cigareta „lord“, „pal mal“, „HB“, „bond“ ii „partner“ — izjavio je opštinski javni tužilac Srboljub Mišković.

U prethodnim ·akcijama,

Gde su kriterijumi

latan prevoz za učenike

KRUŠEVAC — Za prevoz učeni-

ta školovanja, opština snosi troškove prevoza u celosti.

Iako to nije zakonska obaveza, opština participira sa 50 odsto u troškovima prevoza 246

"učenika od prvog do četvrtog

razreda, čije je mesto prebivališta od škola udaljeno 3,5 do 4 kilometra. Za 984 učenika srednjih škola, čije je prebivalište od mesta školovanja udaljeno od pet do 20 km, opština participira u troškovima od 20 do 80 odsto. vranjski SUP je, u dva navrata, zaplenio ukupno preko 21.000 paklica cigareta.

Šverceri iz Leskovca, Paraćina, Niša, Varvarina, Kraljeva, Vlasotinca i drugih gradova kupuju u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji paklicu cigareta po 60 pfeniga, a prodaju je kod nas — za dinar.

„Upravni odbor PTT trcba da utvrđujc ccnu svojih usluga na osnovu kritcrijuma, ali ti kritorijumi nisu utvrđeni — tako da cenc utvrđuju samovoljno, od oka -– ističc gospodin Milenko Radić, na osnovu Zakona o sistemu vcza, po kojem postoji obaveza Upravnog odbora da utvrdi kriterijumc za obračunavanjc ccna PTT usluga.

Ko je donco cenu?

Na osnovu čega — kad kritcrijumi nisu utvrđcni?

• 40

Sticunag „drma dinar Ovih dana u Paraćinu, privatne menjačnice počele su da rade takozvani šticung, pa marku plaćaju skuplje oko 10 posto, tako da crno devizno tržište ponovo „diže glavu“. Marka lagano raste i na ulici, gde su se pojavili dileri.

Takođc se beleži i pojava, da poje-

dina preduzeća svoje devize ne prodaju bankama, niti Službi za platni

promoet, vcć privatnim menjačnica- ,

ma, koje nudc više, a i ne naplaćuju proviziju.

O pojavi šticunga, direktor paraćinske „Invest banke“ Radoje Nestorović kažc da ga ima, ali i da se on počinjc da smirujc, pa ga ncćc biti dugog vcka. Pojavio se, kaže ovaj iskusni bankar, zbog stvaranja psihoze kod građana, kao i pokušaj da sc minira Program gospodina Avramovića. Koliko će šticung u Paraćinu imati prođu, zavisiće od banaka, Službc za platni promct i kontrole Narodne bankc. Р. В. |,

ТЕВМЈА BANKARA

(

3777

Psihološka boja deviza

Nije prošlo ni dan-dva kako su bankari ubeđivali guvernera Dragoslava Avramovića da se na šalterima njihovih banaka devize mogu kupiti do predviđenih 100 maraka, a neke od njih već u petak su obustavile prođaju čvrste valute. I pored upornih nastojanja da dobijemo bar neku izjavu zašto je do toga došlo, nijedan od direktora poslovnih banaka kojima smo se juče obratili, nije bio spreman da tu svoju odluku komentariše, a još manje da se njegova banka pominje po novinama. Zbirno objašnjenje, ako se tako mogu nazvati njihove izjave, bilo bi da je prosto glupo očekivati da oni svoje raspoložive devizne rezerve tek tako rasprodaju. Cak i oni koji i dalje isplaćuju do 100 maraka za čvrsti dinar, insistirali su da to u novinama ne pominjemo, kako građani ne bi nagrnuli na njihove šaltere. Problem je u tome što je za razliku od dosadašnjeg stalnog većeg priliva od odliva deviza sada krenuo obrtni proces, odnosno mnogo

| je više zahteva za kupovinom

čvrste valute, nego što se na šaltere donosi na prodaju. Bankari su, zato, postali ozbiljno zabrinuti da će ubrzo potrošiti svoje devize što je uslov, kako su nam rekli, da od Narodne banke dobiju nove rezerve za prodaju građanima.

Guverner Avramović Je, doduše, na sastanku sa bankarima u Udruženju banaka Jugoslavije razgovarao i o mogućnosti da se iz deviznih rezervi zemlje odvoji izvestan fond, koji bi se raspodelio bankama

za ove namene. Moguće je da ovim potezom, odnosno obustavom prodaje, bankari čekaju da se to dogodi, ali će na građane svakako imati nove negativne psihološke efekte činjenica da moraju lutati od banke do banke, kako bi našli onu koja će im dinare zameni-_ ti za devize.

Prema objašnjenju jednog bankara, sasvim je logično očekivati da posle kratkotrajnog priliva deviza mora nastu-

· piti i odliv, prosto zato što je

prošao onaj početni vakuum pri prelasku iz starih u nove dinare kad su ljudi, očekujući svoje mesečne prinadležnosti, morali da prodaju devize kako bi živeli. Sada su plate, penzije i ostala primanja počeli da pristižu, tako da svako pokušava da višak dinara, ako ga ima, pretvori u devize razmišljajući — „lakše ću posle devize opet pretvoriti u dinare“. Tu su, svakako, i brojne firme i privatne radnje, koje od svog dnevnog pazara žure da kupe devize. U Službi za platni promet oni sa računa u gotovini mogu podići najviše do četiri prosečna lična dohotka, pa se tako dešava da mnogi svoj pazar jednostavno i ne uplaćuju. Što time krše zakon, očito ih manje zabrinjava, nego da im na računima ostanu dinari, koje posle neće moći da pretvore u čvrstu valutu. Ova či-

-njenica na delu potvrđuje upo-

zorenja bankara upućena guverneru Avramoviću da je ponovo naglo počela da „oživljava“ siva ekonomija i sivi tokoVi novca. B. Stepanović

KAKO GRAĐANI DA SE ZAŠTITE OD PREVISOKIH KOMUNALNIH CENA

sfrah od saltera

Pobedifi

„Građani platite račune, ali znajte da vi možete da „kontrolišete“ gde taj novac ide, jer vi tim novcem finansiratc rad države — savetuje advokat Milenko Radić.

Postoje načini kako da se zaustavi nepotrebno „oduzimanje“ novca. „Kad dobijete račun možetc da uložitc recklamaciju službi kontrole (Elcktrodistribucijc, PTT...), ali pošto su ishodi ovih žalbi često beznačajni, nc zaustavljajtc sc, krcnitc daljc i doskočitc im, savctuje pospodin Radić. „Prcduzmitc slcdcći korak — obratitc se nadležnim ministarstvima (Ministarstvu za saobraćaj i vezc i Ministarstvu za cncrgoetiku i industriju u Ncmanjinoj ulici) i tražite njihovo mišljcnjec o tomc da li su сепе javnih preduzeća zakonski odrc-

đene. Ministarstva su dužna da vrše nadzor nad zakonitošću akata ovih preduzeća. \

Paralelno možete pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom. Ako ništa od ovoga nc urodi plodom

” obratite se poslanicima „koje ste

sami birali“ jcr i oni primaju platc od vaših para. Poslanici mogu da zahtevaju u Skupštini Srbije da javna preduzeća (PTT, Elektrodistribucija) javno prcdstavc svojc finansijske izveštajc (prihode i rashodc). Jer po rečima advokata Milcnka Hadića „80 odsto tih javnih rashoda nisu opravdani rcalnim troškovima, vcć u kešu izlaze iz zemljc bez kontrolc. Ako sc pojavi sumnja u ovc finansijskc izvcštajc, možc sc pristupiti sudskom veštačcnju, sudski veštak mora

da dobije sve „knjige“.

„Kao što i sami možete da pretpostavite, najveće malverzacije se vrše u sferi javnih usluga, jer ova preduzeća svoje usluge naplaćuju u kešu“.

Kao osnivač „Fonda za demokratiju“ ı čovek koji trenutno jedini „juri sva javna preduzeća od interesa za Srbiju“, gospodin Radić apeluje na građane da im se probudi svest i kaže: „Ne dozvolite da vas „vozaju“, i da vas

_ obeshrabri staljinistički psihički

odnos saginjanja na šalterima, jer za doset minuta možetc stići od šaltcrske službenice do ministra“. Naravno treba proccniti šta Jc društveni problem, a šta su sitnicc. Sada znatc put, pokušajtc ı više nećete biti opljačkani! А

|.Ц. — КС.

повуена

Be Ade ки GO