Borba, 14. 03. 1994., str. 6
SVET
KOZIRJEV | KRISTOFER DANAS U VLADIVOSTOKU
Kako da se odnosi
„izvuku“
Moskva, (Tanjug). — Ministar inostranih poslova Rusije Andrej Kozirjev i američki državni sekretar Voren Kristofer sastaće se danas u Vladivostoku da bi razgovarali o rusko-američkim odnosima koji su u poslednje vreme zapali u teškoće. Na dnevnom redu biće i najaktuelnija međunarodna pitanja, među kojima će rat u Bosni zauzeti centralno mesto.
Susret Kozirjeva i Kristofera zakazan je iznenadno, posle oštrih zamerki u oba pravca uglavnom zbog sukoba u Bosni, ali i nesporazuma oko nekih drugih pitanja.
Zvanični krugovi u Moskvi tvrde da „odnosi između Rusije i Amerike prolaze kroz najozbiljniju krizu poslednjih godina“ i da Kozirjeva i Kristofera očekuju „teški razgovori“.
Moskva se našla pogođena i izazvana nastojanjem zapadnih partnera da je odstrane sa međunarodne scene i sami bez učešća Rusije rešavaju međunarodna pitanja, uključujući i bosanski sukob.
се # (1 еђе • 5 Jeljcin nece primiti Niksona Moskva (Tanjug). — Predsednik Rusije Boris Jelj-
cin smatra da je incident sa bivšim predsednikom Ričardom Niksonom bio „privatan slučaj“ i da je
završen.
Ipak, ruski predsednik neće primiti bivšeg američkog predsednika pošto je — kako je objašnjeno — Jeljcinovoj supruzi ovih dana umrla majka.
Kako su izjavili pomoćnik predsednika Jeljcina za spoljnopolitička pitanja Dmitrij Rjurikov + predstavnik za štampu Vjaćeslav Kostikov „slučaj Nikson“ je „emocionalno primljen i na jednoj i na drugoj strani“, ali smatraju da „nećć naneti štetu Qpštim interesima Rusije i SAD“.
AMERIKA | KINA
iZ
Predsednik Boris Jeljcin je ljutito reagovao i poručio Vašingtonu da „Rusija to neće dozvoliti“. Posle ultimatuma NATO da će bombardovati položaje Srba u Bosni, Moskva je odgovorila sopstvenom inicijativom što je, opet, na Zapadu protumačeno kao jačanje ruskih pozicija na Balkanu.
pijunska afera bračnog para Ejms, uzajamno proterivanje diplomata i nesporazuma oko posete bivšeg američkog predsednika Ričarda Niksona Moskvi samo su potvrdili da su odnosi između Rusije i SAD dospeli u krizu koju bi Kozirjev i Kristofer u Vladivostoku trebalo da bar ublaže.
U moskovskim diplomatskim krugovima se ocenjuje da će ratna kriza u Bosni biti jedna od centralnih tema razgovora. Ako Moskva i Vašington uspeju da formulišu zajedničku poziciju, onda se može očekivati suštinski napredak u rešavanju konflikta s obzirom na uticaj koji
· Rusija ima na Srbe, a Amerika
na Muslimane u Bosni — tvrde Strajkuju Moskva (FoNet)
krize
OVI iZVOTI. —
Komentatori u Moskvi ocenjuju da će američki državni sekretar „poručiti“ Kozirjevu da Vašington može imati razumevanje za ruske interese na Balkanu i bivšim sovjetskim republikama, ali ne i na Bliskom istoku koji SAD smatraju područjem svojih prioritetnih nacionalnih interesa. Zbog toga je — kažu strani diplomatski izvori u Moskvi — Vašington sa velikim rezervama i negodovanjem propratio turneju Kozirjeva po Bliskom istoku i nastojanje Moskve da reši sukob između Izraela i Palestinske oslobodilačke organizacije posle masakra u Hebronu. U zvaničnim krugovima u Moskvi ističe se da će ministar Kozirjev nastojati da po svaku cenu izbegne konfrontaciju sa Vašingtonom. „Kurs ka strategijskom partnerstvu koji su trasirali predsednici Jeljcin i Klinton i dalje je na snazi“ — tvrde zvaničnici u Moskvi. Oni očekuju da takav stav zauzme i KristoТег. ruski кода
· — Štrajkovi ili najava štrajka zahvatili su rudnike uglja širom Rusije. Rudnici uglja u Rostovskoj oblasti su „u neograničenom štrajku,
a u toku su štrajkovi rudara u Čeljabinskoj oblasti
basenu.
kom glađu.
i, delimično u Kuznjeckom i Pečorskom ugljenom
Upravo je okončan štrajk rudara u Vorkuti, gde je 87 rudara odbilo da napusti okna i pretilo štraj-
Za razliku od svih rudarskih kolektiva, koji zahtevaju da im „država i korisnici“ plate isporučeni ugalj, rostovski rudari postavljaju i političke zahte-
ve, uključujući ostavku federalne vlade i nove izbore predsednika Rusije.
Li Peng upozorio Kristofera
Peking, (FoNet). — Kineski premijer Li Peng upozorio je američkog državnog sekretara Vorena Kristofera da jednostranim pritiscima otežava rešavanje problema u kinesko-američkim odnosima.
Razgovor Kristofera sa kineskim premijerom i ministrom inostranih poslova pokazao je da dve zemlje imaju sasvim raz-
ličit prilaz problemu ljudskih prava.
Pekingu nije sasvim jasno zašto Amerikance toliko brinu
ljudska prava u Kini i šta se iza .
toga krije. U Kini se ističe da oni to pitanje koriste kao vrstu pritisaka na Peking i da se to uklapa u njihovu dugoročnu strategiju.
Kinezi, međutim, neće dozvo-
liti mešanje u svoje unutrašnje stvari — tvrdi se u Pekingu. Amerikanci su upozoreni da mogu izgubiti veliko kinesko tržište.
Nametnuti problem ljudskih prava baca u senku značajnije interese Kine i Amerike o kojima je takođe bilo reči — privrednu saradnju i regionalne probleme u Aziji.
BORBA PONEDELJAK 14. MART 1994.
ŠEF DIPLOMATIJE SRJ U AFRICI
Jovanovic
Konakri (Tanjug). — Ministar inostranih poslova SRJ Vladislav Jovanović doputovao je u Konakri, u zvaničnu posetu Hepublici Gvineji. Jovanovića je na aerodromu dočekao gvinejski ministar spoljnih poslova Ibrahim Sila, kao i većina ambasadora akreditovanih u Konakriju.
u Gvineji rade u Gvineji i članovi jugoslovenske kolonije.
Po dolasku ministar JovanovIĆ Je za gvinejsku televiziju izjavio da je zadovoljan što posećuје ovu značajnu i nama tradicionalno blisku afričku i nesvrstanu zemlju te da očekuje interesantne razgovore i korisne re-
zultate.
Jovanović napušta Gvineju 414. marta i odlazi u Lagos, u posetu Federalnoj Republici Nigeriji. Na dočeku su bili jugoslovenski ambasador Danilo Milić sa osobljem ambasade, predstvnici jugoslovenskih preduzeća koja
Zuhfev za ulazak Mađarske u EU: Budimpešta (Tanjug) Mađarski parlament će najverovatnije sredinom sledeće nedelje raspravljati o zvaničnom zahtevu Mađarske da se priključi Evropskoj uniji.
Nagovešteno je da će vlada ubrzo dostaviti parlamentu nacrt tog zahteva o čijim su se detaljima saglasili lideri svih parlamentarnih frakcija. Ovaj nacrt je pozitivno ocenio i predsednik Republike Arpad Genc.
Ulazak u Evropsku uniju strateški je cilj mađarske spoljne politi- —
ke, a upućivanje zvaničnog zahteva u ovom trenutku dovodi se-u vezu sa opštim izborima, zakazanim za 8. maj. Irak upozorava Tursku zbog Kurda; Bagdad (Tanjug) — Irak je pozvao Tursku da odustane od mešanja u unutrašnje stvari Iraka i vrati se politici dobrosusedskih odnosa, poštovanju Povelje UN, međunarodnog prava i dogovora iz konvencije o iračko-turskoj granici.
U izjavi iračkog predstavnika, Irak je osudio nedavne razgovore predstavnika SAD, Britanije, Francuske i Turske o operaciji zaštite Kurda u severnom Iraku.
Irak neće dozvoliti da neko interveniše u bilo kom delu zemlje, a posebno ne na severu — rekao je irački predstavnik. Mižirske snage ubile pet osoba: Pariz (Rojter) — Alžirske snage bezbednosti ubile su pet i uhapsile 33 osobe umešAne u nedavni napad na jedan alžirski zatvor, nakon čega je pobeglo nekoliko stotina zatvorenika. - |
Navodi se da je „veći broj naoružanih grupa“ napalo zatvor Tazolt blizu grada Batne u istočnom Alžiru. Prema prvim izveštajima, iz alžirskog zatvora je pobeglo 300 zatvorenika. Alžirska štampa tvrdi da je među njima 280 islamskih fundamentalista osuđenih na smrt. U Nemačkoj moguce „pranje novca”: Bon (Tanjug) U Nemačkoj je moguće „pranje“ novca koji potiče od trgovine drogama i oružjem, kao i od korupcije, uprkos zakonu od novembra prošle go-
_ dine kojim se predviđaju visoke kazne za banke koje primaju novac
bez dokaza o poreklu. -
Ovo su dokazala dva reportera na prvom programu nemačke te-
levizije ARD u emisiji „Keš za keš“. Oni su prikazali kako je jedna ilegalna firma iz Berlina, koja se prikazuje kao trgovina slikama, skulpturama i drugim umetničkim delima, primila i „oprala“ 400 miliona maraka uz proviziju od oko 20 miliona. Nekoliko banaka, štedionica i menjačnica — tvrde reporteri — spremne su da „operu novac“. Francuzi brane pravo ma rad:Pariz (Tanjug) — Oko 150.000 građana pariskog područja sudelovalo je u subotu u velikim sindikalnim demonstracijama u glavnom gradu, čiji je moto bio „odbrana prava na rad“. Slične demonstracije održane su i u nekoliko drugih velikih gradova Francuske i na njima je još jednom žestoko osuđena odluka konzervativne vlade Eduara Baladira da uvede za mlade Francuze „minimalce“ ispod uobičajenog nivoa.
Nedavno donetim zakonima vlada je utvrdila da se posebnim ugovorima o zapošljavanju mladih mogu odrediti za 20 odsto manja
· primanja od zagarantovanih minimalnih nadnica. TIritirani činjeni-
com da ih vlada tretira kao drugorazredne građane, francuski studenti i đaci već danima organizuju štrajkove i demonstracije.
=
SLOVAČKOJ VLADI IZGLASANO NEPOVERENJE
Kabinet strućnjaka do vanrednih izbora
Julijus Lerinc
specijalno za „Borbu“ iz Brafislave
— U slovačkom parlamentu, u petak, poslanici Pokreta za demokratsku Slovačku (PZDS) i Slovačke nacionalne stranke (SNS) — dve partije koje su do tog trenutka predstavljale vladinu koaliciju — nisu učestvovali u glasanju o poverenju vladi. Od 150 poslanika glasalo je 82. Jedan glasački listić nije ubačen u kutiju, jedan je bio nevažeći, a dva poslanika su dala podršku vladi, a 78 je izrazilo nepoverenje. Premijer Vladimir Mečijar i ministri odmah su napustili sednicu Nacionalnog veća Slovačke Republike.
Tako se završila trodnevna debata o politici vlade i posebno načinu delovanja Vladimira Mečijara, nakon govora Mihala Kovača, predsednika Republike, u parlamentu o stanju u državi, u kome je kritikovao premijera da u društvo uvodi atmosferu konfrontacije. Na kraju debate prc-
mijer je reagovao na predsedni-
'kov govor i u svom izlaganju —
koje je trajalo 105 minuta — rekao da šef države nema ovlašćenje na osnovu Ustava da kritikuje vladu i optužio ga da upravo on unosi nemir u državu, nanosi joj štetu i pozvao ga da podnese ostavku. „Minut posle toga.i ja dajem ostavku na svoju dužnost“, rekao je premijer Mečijar. Samo, nije rekao kome podnosi ostavku, jer po Ustavu, u trenut-« ku kada Slovačka ostane bez predsednika sve njegove nadležnosti preuzima premijer.
Većina posmatrača se slaže da je Mečijarov govor (prenosila televizija i radio) bio namenjen više građanima nego članovima parlamenta. Govor je ocenjen kao predizborni. Mečijar je između ostalog rekao: „Sa svojim prijateljima i kolegama u vladi i u PZDS znao sam da uradim to. što nije pošlo za rukom ni jednom Slovaku decenijama, ili za
hiljadu godina“. Ovo poistovećivanje sa državom potencirano je u Mečijarovom govoru nekoliko puta, i stvorilo sliku da će posle njegove vlade u Slovačkoj „biti propast sveta“.
Danas Mihal Kovač predaje Vladimiru Mečijaru dekret o opozivu premijera sa dužnosti, na Osnovu glasanja u parlamentu. Nakon toga moraće da zamoli predstavnike PZDS, kao najjače partije u parlamentu, da formiraju novu vladu. Međutim, nije verovatno da će oni to prihvatiti, s obzirom da je Mečijar već izjavio da njegov Pokret odlazi u opoziciju. Sledeći korak predsednika biće da za obrazovanjc
Šla će reći biraći: Defalj iz Brafislave
vlade ovlasti sadašnju najjaču
opozicionu partiju — Stranku demokratske levice, koju predvodi Peter Vajs. Dosadašnja
opozicija — levi demokrati, hrišćanski demokrati, mađarske političke stranke, grupa poslanika koji su već ranije napustili PZDS i SNS — već se dogovorila da formira privremenu vladu stručnjaka, bez ličnosti iz stranačkih vrhova, koja bi dclovala do prevremenih parlamentarnih izbora. Narednih dana, upravo pitanje ovih izbora biće u centru pažnje. Po Ustavu o izborima mora odlučiti parlamcnt Ustavnim zakonom, koji se možc donoeti sa najmanje 90 glasova. Mc-
čijar, međutim, hoće prevremene izbore već u junu, a Opozicija . krajem septembra ove godine.
'Mečijar preti da će uz pomoć referenduma, koji se već sprema, uspeti da iz parlamenta istera poslanike koji su napustili njcgov Pokret i SNS ı zameni ih svojim ljudima, dobije većinu i „zbaci novu vladu“ — kako jc podvukao u pctak, u parlamcentu. Podsetimo da jc od izbora u juпи 1992. до Кгаја ргозје педе је Močijarov Pokrct napustilo 18 od 74 poslanika. Međutim, ovdc niko nc potccnjujec sposobnosti Месцага.