Borba, 05. 10. 1994., str. 1

НЕЗАВИСНИ ПОЛИТИЧКИ . АНЕВНИК |

_______________________ a III–––—s– DID II IIIII—Jı ——————' : 5 i Среда 5. октобар 1994. [|] 004! [2 Број 275 IJ Цена 1 динар 25 Ден 60 5: 4 К [0 ВД. директора Душан Мијић С) Главни и одговорни уредник Гора: 7

„БОРБА“ САЗНАЈЕ

роба, које југосло ркос раније пости хаљем Кертесом. Ра јима је било и отварање ауто-пута. „Борбини“ извори тврде да је Мартић заступао „тврде ставове“, које је пг“ сједник Милошевић углавном мирно савлушао. Није им придавао већу ' њу нити посебан коментар, а приметно је да пажњу овом сусрету нису п. нили ни РТС и режиму наклоњени дневни листови у Београду.

Сусрет Милошевића и Мартића протекао у хладној атмосфери _

Прекјучерашњи 6

воградски сусрет двојице предсједника Слободана Милошевића и Милана Мартића протекао је, како „ извора, у прилично хладној атмосфери. Повод за разговор била је, према претходном објашњењу из Мартићевог кабинета, блокада транспорта крајинских венски цариници нису пропуштали преко Сремске Раче, упгнутом договору са директором Савезне управе царина Мизговор је проширен и на друга актуелна питања, међу ко-

Борба“ сазнаје из поузданих

Такозване „црне секте“ | све присутније у Србији, нарочито на северу Војводине

Сатански пир једне 6 генерације страна 13

Отворено писмо министра Боривоја Рашуа влади РСК

„Не постоји државна политика владе“

страна 14

Зашто је одложено оснивање удружења грађана пореклом из Хрватске

Ко може да буде члан

страна 15

Sa muzikom oko sveta „U gradu purpurnog veličanstva“ „METROPOLIS RECORDS" —

.Nova izdanja

Country theatar u Americi Info

JOHN LURIE

„Muzika noćnih Žurki" DAN PENN

„Divlja soul horda" strane 18-19

САВЕТ БЕЗБЕДНОСТИ УСВОЈИО ОДЛУКУ О СТУПАЊУ НА СНАГУ РЕЗОЛУЦИЈЕ 943 0 СУСПЕНЗИЈИ САНКЦИЈА ПРЕМА

ЈУГОСЛАВИЈИ

лакшано дисање = до 15. јануара

Слободан Павловић дописник „Борбе“ из Вашингтона

Очекивања су се остварила. Данас — од 5. октоба 1994. почиње, најзад, жељно очеки-

- вано одбројавање 100-дневне

суспензије пакета санкција, којом је Савет безбедности частио Југославију због подршке мировном плану Кон-

' такт-групе и пограничној бло-

кади територије која је под

контролом босанских Срба.

Дисање нам је олакшано до 15. јануара, а за после тога видеће се. Зависно од даљих догађања; како на самој дринској граници, тако и на ратном попришту у Босни... А, као весник новог времена нека у овом тренутку послужи вест потврђена у руским изворима у УН да ће авионом „Аерофлота“ из Москве — за који се најављује да ће данас слетети на сурчински аеродром, први после суспензије блокаде — допутовати у Београд и јељцинов изасланик Виталиј Чуркин, на разговоре са Слободаном Милошевићем.

Синоћ верификована Резолуција 943, истина, носи собом и отровну клаузулу да се суспензија познатог пакета санкција (отварање аеродрома у Београду за путнички саобраћај, обнављање трајектне линије између Бара и Барија у Италији, као и укључивање у међународну размену југосло-

венских спортиста и културних радника) може прекинути у сваком тренутку и ставити ван снаге у року од пет дана уколико се појаве докази да се босанским Србима из Југославије шаље ишта друго осим хуманитарне помоћи у храни, лековима, одећи и обући али то је варијанта коју би требало оставити по страни, бар у овом садашњем тренутку великог олакшања.

За даље би, међутим, било препоручљиво држати је на уму. Имајући у виду — ако ништа друго — а оно (нејрасположење једног броја чланова Савета безбедности због „награђивања агресора суспензијом санкција, а кажњавањем жртве држањем ембарга на наоружање“, при чему најутицајнији међу њима, САД, не престаје ових дана да маше својом информацијом о томе како војна помоћ из Југосла-

вије и даље одлази босанским “

Србима. |

Савет безбедности је, иначе, у понедељак добио краће писмо генералног секретара УН Бутроса Галија са пропратним извештајем копредседника Међународне конференције о бившој Југославији Овена и Столтенберга, којим се потврђује затварање границе према Босни у складу са пред-

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ РУСКОГ ПРЕДСЕДНИКА

Ублажавање = „само мали корак“

Москва, (ФоНет) — Председник Русије Борис Јељцин изјавио је јуче да је резолуција Савета безбедности о ублажавању санкција против Југославије само мали корак, најављујући могућност њиховог потпуног укидања, јавља дописник ФоНета Бранко Стошић.

На конференцији за новинаре у Кремљу, Јељцин је рекао да се и његов домаћин током недавне посете Вашингтону, амерички председник Бил Клинтон, у принципу сагласио са предлогом за укидање свих, посебно економских санкција против Југославије.

Што се тиче потпуног укидања санкција, укључујући економске, рекао је руски председник, „председник САД је у разговору са мном изразио сагласност са таквим кораком“. Председник Клинтон је, ме-

ђутим, према речима Бориса Јељцина, ту сагласност условио обавезом Југославије да призна Хрватску у њеним сада међународно прихваћеним границама.

Амерички председник је нагласио, каже Јељцин, да ће САД бити спремне да прихвате укидање санкција против Југославије у етапама, уколико председник Србије Слободан Милошевић усклади свој став према проблему границе са Хрватском.

То фактички значи да Југос-

„лавија треба претходно да се

обавеже да Република Српска

Крајина (РСК) остаје интеграл- ·

ни део Хрватске. Што се ембарга на испоруке оружја 60санским Муслиманима тиче, руски председник је изјавио да ј маћина у Белој кући се његово анулира-

“одгоди за шест месеци. А 5 а A

условом резолуције 943 за попуштање санкција према Србији и Црној Гори. Међу' неким члановима извршног тела светске организације постоjano je расположење да се о овом питању отвори дебата на јучерашњој седници и цела ствар, евентуално, прикочи за неко време, али су председавајући Дејвид Ханеј (Британија) и руски представник онемогућили тај покушај и исфорсирали брзовозно доношење одлуке о стављању на снагу документа о југо-санкцијама, који је Савет безбедности усвојио 23. септембра.

Иначе, у извештају из Београда „цивилних посматрача Међународне конференције о бившој Југославији“ — који је генерал Пелнес доставио Овену и Столтенбергу, они га проследили Бутросу Галију, а овај Савету безбедности — каже се, за почетак, да је међународна мисија „обишла све делове границе, укључујући последњих дана и области које контролише војска“, као и да су, осим тога, „даноноћно покривени сви важнији путеви који воде преко границе“.

Заснивајући своју оцену на тим осматрањима са лица места као и, како се наводи, „одсуством супротних информација са осматрања из ваздуха (авијација НАТО и слично)“, шеф посматрачке мисије генерал Бо Пелнес закључио је у свом извештају да је Беог-

| еф ~

Пе укидање економских саниција: Борн Јељцин

рад „потврдио своје опредеље ње да затвори границу измеђ СР Југославије (Србије и Црн Горе) и области у БиХ које с. под контролом оружаних сна га босанских Срба“.

У извештају достављеноћ Савету безбедности наводи се иначе, да су чланови међуна родне мисије постављени пру дистрибуционим центрима у Београду, Бањи Ковиљачи Никшићу и на Златибору у ко: јима се пакује хуманитарна помоћ за Босну, као и на граничним прелазима „где је процедура контроле усаглашена са југословенским царинским органима".

Помиње се, такође, да Пелнесова екипа има засад само 93 члана из Шведске, Данске, Белгије, Финске, Француске, Немачке, Ирске, Норвешке, Португала, Русије, Шпаније, Британије и САД (подељених у 36 група), али да се очекује да би њен састав требало да у следећих десетакк дана достигне предвиђени број од око 160 људи.

Иначе, како је наведено у информацији за Савет безбедности, међународна посматрачка мисија успоставила је контролу и транзитног саобраћаја према српским областима у Хрватској, како би се „смањио очигледан ризик да део тих испорука оде босанским Србима“.