Borba, 06. 09. 1996., str. 1

СА ПОБЕДНИЦИМА ИНТЕРНАЦИОНАЛНОГ ТАКМИЧЕЊА ИЗ МАТЕМАТИКЕ У АНКАРИ Златни београдски квадратни корен.

Ученици Математичке гимназије, Душан Ђукић, Иван Матић, Горан Бреговић, Јелена Игњатовић, Михајло Ристић и Јелена Спасојевић уз подршку ментора др Владимира Драговића и Милене Радновић, освојили су прво место на међународном такмичењу из математике, одржаном у Анкари од 27. августа до 3. септембра. У појединачном пласману добили су три златне и три сребрне медаље и тиме допринели да Математичка

Хал

ЕЈ |

Београд, петак _6. "септембар 1996. | ОМ Број 250 [0 Цена 2 динара 30 _ Ден 8 КО Директор и главни И одговорни

а у Београду, може да се похвали још једним у низу успеха својих ђака.

учествовало је 25 националних екипа. Учесници 21 земље такмичили су се у дисциплинама основне математике, теорије бројева и геометрије.

На управо завршеном одмеравању знања средњошколаца у Турској,

Стране 12- =:

СЕДНИЦА ВРХОВНОГ САВЕТА ОДБРАНЕ

посављењ

Командант Прве армије генерал-потпуковник др Сава Ковачевић, помоћник начелника Генералштаба генерал-мајор Миодраг Панић, помоћник начелника Генералштаба за позадину генерал-мајор Константин Арсеновић, начелник управе за позадинске послове генерал-мајор Видоје Пантелић

Београд, (Танјуг) — У Београду је јуче одржана седница Врховног савета одбране. Председавао је председник Савезне Републике Ју-

· гославије Зоран Лилић.

Како је саопштио Војни кабинет председника __СР__ Југославије, Врховни савет одбране размотрио је актуелну војно-политичку ситуацију у региону и допринос СР Југославије учвршћењу мира и сарадње на простору претходне југославије и на Балкану. Савет је разматрао и кадровска питања из своје надлежности и донео одлуке о постављењима у Војсци Југославије. За команданта Прве армије постављен је генерал-потпуковник др Сава Ковачевић, за помоћника начелника Генералштаба Војске Југославије за копнену војску постављен је генерал-мајор Миодраг Џанић, за помоћника начелника Генералштаба Војске Југославије за позадину постављен је генерал-мајор Константин Арсеновић, за начелника Управе за оперативно-позадинске _— послове постављен је генерал-мајор Видоје Пантелић.

За начелника Прве управе Генералштаба Војске Југославије постављен је генерал-мајор Спасоје Смиљанић, за команданта Корпуса специјалних јединица постављен је пуковник Љубиша Стојмировић, а за заменика начелника Центра војних школа Војске Југославије постављен је генерал-мајор др Синиша Боровић.

Савет је разматрао и друга кадровска решења из своје уставне надлежности.

На седници Врховни савет одбране је, на предлог Генералштаба Војске Југославије, усвојио ново Правило службе Војске Југославије, којим се регулишу унутрашњи ред и односи у Војсци.

У раду седнице, поред чланова Врховног савета одбране, председника Србије Слободана Милошевића и председника Црне Горе Момира Булатовића, учествовали су и председник Савезне владе

др Радоје Контић, савезни минис-

тар за одбрану Павле Булатовић, начелник Генералштаба Војске Југославије генерал-пуковник Момчило Џеришић и генерал-мајор др Славољуб Шушић, секретар Врховног савета одбране.

бедник Др Живора“ Ју

ИНТЕРВЈУ „БОРБИ“ БОШКА ПЕРОШЕВИЋА, ПОТПРЕДСЕДНИКА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ СРБИЈЕ

Заједничка карактеристика избора у РС и СР Југославији да су део нормалног

демократског живота Ф СПС ијЈУЛ се залажу за привредни развој, економску ефикасност и ублажавање социјалних разлика као и свеопшту сарадњу на Балкану Ф Војводина може да буде узор за уређивање међунационалних односа у државама насталим на подручју претходне Југославије

После успостављања мира, избори у РС први су корак ка демократској држави и успостављању институција власти, рекао је Бошко Перошевић, потпредседник Социјалистичке партије Србије у интервјуу „Борби“. Код тамошњег народа присутно је велико олакшање. Међутим,

снаге рата и даље раде да се тензије _

задрже, јер у миру они немају шта да траже. Као значајан фактор, у смислу све веће популарности у народу, у последње време се на подручју РС истичу странке леве оријентације, као што су Социјалистичка партија Републике Српске и странке које у заједничком изборном блоку интензивно раде на економској консолидацији тих простора, смиривању националистичких страсти — циљ им је у једној реченици — повратак нормалном животу. Отуда и све већи број присталица и симпатизера. Тврдој струји СДС-а, наравно, то све смета и она

У БРИСЕЛУ ПОЧЕЛА НОВА РУНДА ПРЕГОВОРА 0 (УКЦЕСИЈИ ПРЕТХОДНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

За праведну деобу

Брисел, (Танјуг) — У Бриселу је јуче почела четврта рунда преговора о економској сукцесији претходне Југославије. Шеф преговарачког тима Канцеларије високог представника међународне заједнице за спровођење ци"вилног дела мировног споразума из Дејтона, британски професор права сер Артур Вотс састао се са југословенским преговарачким тимом у коме се налазе академик професор др Коста Михајловић, професор др Оскар Ковач, Владан Кутлешић и Драгана Гњатовић да би са њима разменио мишљења о Меморандуму.

Уочи одласка на састанак у Бриселу,

југословенска страна је оценила да

Вотсов Меморандум сачињен пре- -

тежно од жеља сецесионистичких република не даје права решења за ре-

гулисање међусобних односа СРЈ и држава насталих на тлу претходне ју-

гославије. Као свој допринос нанори-

ма да се дође до решења овог пита-

ња, израдила је свој предлог Меморандума и доставила га Вотсу.

Предвиђено је да у овој рунди прего-

вора у Брисел дођу наредних дана и представници остале четири држав претходне Југославџје.

ел ЈУ

не бира средства да осујети прогресивне процесе и њихове носиоце. Народ све више увиђа и препознаје политичке снаге које имају будућност. Зато сам уверења да ће тамо победити левичарске странке и тиме освојити парламентарну већину.

Кључни миротворни фактор у овим процесима је СР Југославија, то је признање како нашој земљи, тако и политици Социјалистичке партије Србије. У СР Југославији ће се ускоро одржати редовни парламентарни избори за Савезну скупштину и локалну самоуправу и сигуран сам да ће и овде људи препознати и определити се за идеје левице, што је и општи тренд у Европи, ако шире погледате. Зато је пре могуће рећи да су избори у РСИ СР Југославији — једни као последица Дејтонског споразума, други као део нормалног демократског живота — компаративни, истиче Бошко Перошевић. Стрела 5,

За нсомалан жшивотг Бозио Перошевна

Пише: Теодор Анђелић.

Вест да су Французи и Руси — што би рекли Немци: „цузамен“ — одлучили да, по свему видљивом до данас (четвртак поподне), до краја остану при свом „њет“ текућој америчкој бомбашкој политици спрам Ирака, могла би се, после готово деценије монолитног једногласја сталних чланова у Савету безбедности Уједињених нација, показати као вест дана — дана који тек долазе.

Или ће Американци и овога пута наћи начина да своје аргументе свима наметну по сваку цену — по сваку цену већ поскупеле у своју, америчку корист, нафте2! (Да сада не улазимо у друга „ситна цревца “ хоће ли — поново — амерички дуг Уједињеним нацијама бити преломљенм ценом скупих ракета — једна кошта око милион и по долара — којима је бомбардован Иракг!) Или: шта је са француско-немачком заједничком европском стратегијом ако су Французи одрешито за „њет, а = мци поново толико „цузамен“ са САДА

Одбијеним предлогом Резолуције — формално то је предлог Велике Британије — који је агресивно снажно подржала америчка делегација у УН, тражени су само подршка и само оправдање за амерички ракетни удар на „ирачке војне циљеве“. Рекло би се: оправдања нема, бар за сада нема. Ми бар добро знамо да то уствари није ни важно.

Није тога оправдања било ни за лањско бомбардовање Републике Српске, неће га много бити, како ствари ипак стоје, ни за неко бомбардовање које ће тек уследити, јер и њега ће — место и време — „изабра|| ти“ Американци а сви „ми“ само ћемо бирати — место и време — хоће"мо ли га и када ћемо га оправдати било са „њет“ било са „јес“. Толика је | практична разлика чак и међусобно супротних, па и супротстављених одлука Савета безбедности УН на маргини новог светског поретка. Или је бар све тако било све до вести данашњег дана — вести које се исто тако мора упорно понављати да би постале политички делотворне вести (множине) дана.

__Бомбашких прилика за то ће, на жалост, по свему судећи, сигурно бити. Али су бар почеле и са „њет“ да се користе. УМА - у ђ

57 '] ,