Borba, 11. 07. 2003., str. 10
petak, 11. jul 2003.
OSLOBAĐANJE PALESTINSKIH ZATVORENIKA U I
sVvVer ZRAELU NOVI KAMEN
SPOTICANJA NA PUTU KA BLISKOISTOČNOM MIRU
Hamas odbio
produženje primirja |
___Prva direktna pomeć
Tel Aviv. - Američki Stejt department je odobrio 20 miliona dolara za. pomoć palestinskoj upravi s ciljem đa pomogne jačanje vlade palestinskog · premijera Mahmuda Abasa, prenose izraciski mediji. To je prvi put da je. novac direktno ponuden palestinskoj upravi. Izrael je obavešten o tomei
Tel Aviv. - Jedan od lidera Hamasa, Abbdel Aziz Rantisi, nedavno meta neuspelog pokušaja ubistva od strane izraelskih vojnika, odbio je da se prekid vatre s Izraelom produži sa tri na šest meseci, kako je zatražila egipatska delegacija i zapretio eskalacijom sukoba, javlja izraelski vojni radio.
Egipatski posrednici došli su u pojas Gaze u trenutku kada zastoj zbog neslaganja oko oslobađanja palestinskih zatvorenika u izrael-
skim zatvorima preti da minira pre- -
kid vatre koji traje samo 11 dana. Egipćani su zahtevali da Palestinci udvostruče rok prekida vatre. Rantisi je međutim, navodno rekao da prekid vatre neće biti produžen i da se očekuje eskalacija sukoba zbog izraelskog odbijanja da oslobodi zatvorenike pripadnike Hamasa i islamskog džihada. I duhovni lider Hamasa, šeik Ahmed Jasin ponovio Je posvećenost ove organizacije privremenom prekidu vatre, ali
· pije Se USprofiviO. ·
je naglasio važnost oslobađanja zatvorenika. Palestinski poslanik Zijad Abu Zijad Je u međuvremenu izrazio zabrinutost da bi Izrael mogao da iskoristi trenutne unutrašnje palestinske nesporazume i izbegne svoje obaveze iz novog mirovnog plana za Bliski istok.
Palestinci insistiraju na oslobađanju gotovo 7.000 zatvorenika, koji su u izraelskim zatvorima pod sumnjom da su umešani u terori-
___ lako se ne rađi o velikoj svoti, odluka da se novac da direkino palestin--
skoj upravi ima veliku simboličnu vrednos.. O U zamenu za pomoć, SAD se nadaju da će se s
nim organizacijama poput Hamasa.
zam. Izrael je odlučio da oslobodi oko 400 zatvorenika, od kojih ni jedan nije umešan u ubistvo Izraelaca. U novom mirovnom planu takozvanoj “mapi puta” ka miru na Bliskom istoku se, kako tvrdi izraelska strana, to uopšte ne pominje. Izraelska vlada strahuje da bi masovno oslobađanje zatvorenika ojačalo palestinske terorističke organizacije. Teheran. – Iran je juče energično odbacio optužbu šefa Pentagona Donalda Ramsfelda da je svoje granične međaše pomerio nekoliko kilometara u teritoriju Traka. “Odlučno negiram takve navode. Nikakvih promena na graničnoj liniji nije bilo od dolaska Amerikanaca u Irak”, izjavio
cu prema Iraku na pojasu dugom oko 25 kilometara. Američki zvaničnici sve češće
POVODOM OPTUŽBI ŠEFA PENTAGONA DA JE IRAN POMERIO SVOJU CRANICU KA IRAKU
4 Odilučne „mne” iz Teherana je Rojtersu vladin portparol Abdolah Ramazanzadeh. Ramsfeld je u senatskom ko-
optužuju Iran da, posle pada režima Sadama Huscina, utiče na iračke šite. Teheran, međutim,
ne sporove sa Irakom rešiti kroz dijalog, ali tek kad u Bagdadu bude formirana nezavisna vlada.
mitetu za vojna pitanja naime re- | odlučno odbacuje takve navode. kao da postoje tvrdnje da je Iran Ramazanzadeh je istakao da se e - samoinicijativno izmenio grani- Iran nada da će svoje pogranaič- O OSLUSAmOJEGSI Siti
kao primer “dobrog gazdovanja”.
NOVI OBLIK ČEČENSKOG TERORIZMA
„Crne udovice“
Moskva, (Beta). - Šakidat Bajmuradova, sa puškom na leđima, borila se pored svog muža u redovima čečenskih pobunjenika sve dok ga 1999. nisu ubili ruski vojnici. Pre nešto više od mesec dana, sa kosom sakrivenom ispod feredže, stavila je pojas sa eksplozivom i raznela se na muslimanskom festivalu gde su se okupili proruski zvaničnici. Ubila je 16 osoba.
Bajmuradova (46) čije prvo ime na arapskom znači “mučenica”, je samo jedna u nizu žena bombaša-samoubica, koje se poslednjih godina pojavljuju u Čečeniji – kao zastrašujući, novi oblik pobune u mnogo godina starom sukobu. Žene su tradicionalno isključivane iz borbi u Čečeniji, a u prvo vreme gotovo da nije ni bilo samoubilačkih napada. Ali “crne udovice” su postale nova pretnja za Moskvu. “Svedoci smo porasta nasilja u Čečeniji. Videvši da su
Sprečem
novi masakr
Moskva, (Tanjug) - Jedan ruski oficir, stručnjak za deaktiviranje eksploziva , poginuo je Juče pri pokušaju (na fotografiji) da razminira eksplozivnu napravu koju je prethodne večeri u restoran “Imbir” u samom centru Moskve, u Tversko-jamskoj ulici, donela žena sa namerom da je aktivira.
Policija je uhapsila Čečenku Zarimu Muzihojevu (22), a prema nekim informacijama, ona je treća učesnica nedavnog terorističkog napada koje su izvele dve čečenske Žene-samou5ice, na jednom rok koncertu u kojem je poginulo 16 osoba.
obećanja Moskve prazna, ljudi se okreću ekstremnim merama. Kremlj je napokon izgubio kontrolu nad Čečenijom”, izjavio je Rojtersu izaslanik pobunjenika u Moskvi Salambek Maigov.
Zvaničnici Kremlja smatraju da su napadi žena samoubica izolovana dela plaćenika. Oni kažu da je martovski referendum, gde je većina glasala da Čečenija ostane u Rusiji, pokazao da je region na putu ispunjenja mirovnog plana Moskve koje poziva na predsedničke i skupštinske izbore u regionu. “Svi teroristički napadi koje su počinili bombaši-samoubice su organizovali
prefe Moskvi
arapski plaćenici”, kaže portparol ruskih antiterorističkih organizacija u Čečeniji Ilija Šabalkin. “Oni koriste istu taktiku u Izraelu”.
Ali, lideri čečenskih ekstremista tvrde da napadi iskazuju očaj koji se oseća u regionu gde, kako tvrde, referendum ima malo uticaja na stvarni ŽIVOT.
“Ne vidim nikakvo versko značenje iza ovih akcija”, rekao je predstavnik pobunjenika Akmad Zakajev u telefonskom razgovoru iz Londona. “Oni potiču iz želje za osvetom”.
“Ove žene motiviše osveta i pobunjenici to koriste”, kaže ona. “Sve nagrade na ovom svetu nevažne su za osobu punu tuge. Prvi veliki samoubilački napad u regionu dogodio se u junu 2000. godine na početku druge ruske kampanje protiv separatista. Dve žene uletele su kamionom punim eksploziva u policijsku zgradu. Jedna od
njih bila je Kava Barajeva, rođaka geril--
skog lidera Movsara Barajeva koji je organizovao prošlogodišnji upad u pozorište u Moskvi kada Je poginulo 129-osoba.
U izbegličkom logoru u Igušetiji, na zapadnoj čečenskoj granici, jedna izbeglica, koja Je odbila da kaže svoje ime, rekla je da je izgubila četiri sina tokom ruskih napada. “Sada imamo samo jednog, koji ima 11 godina. On misli samo kako da osveti braću”, kaže ona.
Zakajev, portparol izbeglog: čečenskog separatističkog predsednika Aslana Maskadova tvrdi da će biti još bombaških napada budući da sada Jačaju ekstremne struje čečenskog separatističkog pokreta, uključujući i ratnog vođu Šamila Basajeva.
zemlji „dobrog gazdovanja” |
Johanesburg. - Američki predsednik Džordž Buš nastavio Je Juče afrič- – ku turneju posetom Bocvani, jednoj od najstabilnijih i ekonomski najpro- – speritetnijih zemalja na ovom kontinentu, ali čijih je skoro 40 odsto od dva = miliona stanovnika inficirano sidom, što je najveći postotak na svetu.
Za razliku od prethodnika Bila Klintona, koji je 1998. proveo puna dva = dana u toj zemlji, pretežno u poseti nacionalnim parkovima, Buš će u Bo- -
| |
Bocvana ima najduži višepartijski staž u Africi, tržišnu ekonomiju, be- leži stalni ekonomski rast zahvaljujući dijamantima i maloj populaciji, . smatra se najmanje ugroženom korupcijom i često se na Zapadu uzima ?
Foto: Rojters
KOALICIJA PREDVOĐENA SAD PLANIRA FORMIRANJE? NOVIH GLOBALNIH SNAGA
Profiv “opasnih””"' držee)
Brizbejn – Jedanaest zemaljas| predvođenih SAD, postiglo je| juče dogovor o organizovanju/| zajedničke vojne vežbe i razme:5 ni obaveštajnih podataka. što bd bio prvi korak u pravcu formi-it ranja globalnih snaga za spreča-s vanje nedozvoljene međunarod-b ne trgovine oružjem za masovnor uništavanje. —
Prva zajednička vojna vežbac mogla bi biti održana u oktobru: izjavio Je vođa delegacije| Australije, domaćina dvodneVv--vy nog sastanka u Brizbejnu na ko--o Jem su bili i zvaničnici SAD, Ja-:g pana, Italije, Francuske, Nemač--ž ke, Poljske, Holandije, Portuga--s lije, Velike Britanije i Španije.
U međuvremenu ove zemlješ| će početi da obrazuju zajedničku”; obaveštajnu mrežu koja bi pred--b stavljala *oči ı uši budućih sna--s ga” za intervencije.
Sporazum je postignug nakonnce što Je objavljena vest da Severnasr Koreja, obnovom već korišćenihdi šipki atomskog goriva, osigura--5 va dovoljno plutonijuma za izra–-8 du više atomskih bombi. Tokommi sastanka u Brizbejnu posebno jes/ ukazivano da zemlje poput Se--5 verne Koreje i Irana predstavlja--s ju,opasnost za svet, Jer se verujes| da su spremne da izvoze oružje:5j za masovno uništavanje.
ı