Borba, 14. 08. 2003., str. 11
e! ? i i i
SSS
A posle su u Prag došli tenkovi: Leonid Ilijič Brežnjev
Prag. - Na jučerašnji dan pre tačno 35 godina voden je poslednji telefonski razgovor između Leonida Iljiča Brežnjeva i Aleksandra Dubčeka pred intervenciju trupa Varšavskog pakta 21. avgusta 1968.
Razgovor lidera komunističkih partija Sovjetskog Saveza i Čehoslovačke, zemalja koje su se mnogo kasnije raspale, trajao je 80 minuta ı do sada nije bio poznat široj javnosti, sve dok prepis nedavno nije objavio praški nedeljnik “Tiden”.
“Dokument hegemonskog pritiska ı podaničke rezignacije”, kako ga Je kvalifikovao “Tiden”, snažno Je ovih dana odjeknuo u češkoj javnosti jer duboko i dramatično, reklo bi se s brutalnom autentičnošću, otkriva mehanizme staljinističke manipulacije i vladanja. Dokument, preuzet iz sovjetskih arhiva, nosi naslov “Prepis snimka tclefonskog razgovora druga Leonida Iljiča Brežnjeva s drugom Aleksandrom Stepanovičem Dubčekom 13. avgusta
1968. Razgovor je počeo u 17.35 časo-
va, a završen je u 18.35.
BREŽNJEV: Imam malo vremena, zato dozvoli da odmah pređem na stvar. Ponovo ti se obraćam: imam utisak da sredstva masovne propagande neispravno tumače naša savetovanja iz Černe na Tisi i Bratislavi (sastanci održani krajem jula, početkom avgusta 1968. na kojima je sovjetsko rukovodstvo vršilo pritisak na čehoslovačko da odustane od reformističke politike. Napadaju na zdrave snage, pronose antisovjetske i antisocijalističke ideje. Pri tome, ne radi se o pojedinačnim istu-
Kako je tekao poslednj venciju frupa Faršavskog pa
Svet
35 GODINA OD INTERVENCIJE U PRAGU
ili Saša,
panjima, već o organizovanoj kampanji a sudeći prema sadržaju materijala ti organi informisanja istupaju kao glasnogovornici desnih antisocijalističkih snaga. Na Politbirou smo razmenili mišljena i došli do jednoglasnog zaključka da situaciju koja se stvara Ocčnimo kao narušavanje dogovora postignutog u Černi na Tisi. Imam na umu dogovor koji smo sklopili u četiri oka; imam na umu dogovor sa sastanaka naših “četvorki”; imam na umu dogovor između našeg Politbiroa i Predsedništva vaše partije.
DUBČEK: Već sam vam rekao kakve mere preuzimamo da bismo okončali ta antisovjetska i antisocijalistička istupanja sredstava masovne propagande. Već sam vam rekao kakve mere preduzimamo i kojim redom ćemo ih sprovoditi. Ali, takođe sam vam rekao da je to nemoguće sprovesti u jednom danu. Potrebno nam je vreme za to. Ne možemo za dva-tri dana zavesti red u radu organa masovnih informacija. BREŽNJEV: To je tako, Sašo, i mi smo vas već upozoravali da desničari neće ustupiti sa svojih pozicija i da se to, razume se, ne može sprovesti za dva-tri dana. Ali, prošlo je mnogo više vremena od dva ili tri dana i uspeh vašeg rada zavisi od toga koliko odlučne mere preduzimate za sređivanje stanja u sredstvima masovnih informacija. Konačno, ako rukovodstvo KP ČSR i vlada budu nastavljali s politikom nemešanja u toj stvari, procesi će se nastavljati i ne mogu se zaustaviti politikom nemešanja. Tu su neophodne konkretne mere. Mi smo se, ipak, kon-
sredi fo tamo...
i telefonski razgovor Brežnjev- Dubček pred interkta u Pragu 21. avgusta 1968.
kretno dogovorili o ulozi Pelikana (Jirži Pelikan - izrazito reformski opredcljen član tadašnjeg rukovodstva, direktor Televizije, umro 2000. - prim. dop.) o tome da njega treba bez odlaganja opozvati. To je prvi korak na zavođenju reda u organima masovnih informacija. DUBČEK: Leonide Iljiču, mi smo se bavili tim pitanjima i bavimo se. I drugu Černiku (Oldržih Černik, predsednik vlade ČSR 1968-1970, umro 1994) sam rekao kakve je mere nužno preduzeti, i drugu Lenartu (Jozef Lenart, tadašnji sekretar CK KP Čehoslovačke, posle “plišane revolucije” bio otpužen za velcizdaju učinjenu 1968. ali oslobođen optužbe, živi kao penzioner u Pragu – sam naložio da predu-
'zme neophodne mere. Koliko mi je po-
znato. u poslednje vreme nije došlo ni do kakvog ispada protiv KP SSSR, Sovjetskog Saveza, protiv socijalističkih zemalja.
BREŽNJEV: Kako nije došlo, kada doslovno sve novine, “Literarni listi”, “Mlada Fronta”, “Reporter”, “Prace”, svakodnevno publikuju antisovjetske, antipartijske članke.
DUBČEUK: To je bilo do Bratislave, nema toga posle.
BREŽNJEV: Kako to do Bratislave, kada je 8. avgusta izašao u “Literarnim listovima” članak “Od Varšave do Bratislave”. To je neprijateljski ispad protiv KP SSSR, SSSR i, protiv svih bratskih socijalističkih zemalja. Osmi avgust - to je, ipak, posle Bratislave. i
DUBČEK: To je jedini članak. O drugom nekom ne znam. Ostali su bili
Frankfurt. - Evropska filijala, američke kompanije “Ford” saopštila je da je njen predsednik dao ostavku posle velikih gubitaka u Evropi koji su umanjili zaradu matične kompanije u SAD.
Martin Lijč odlučio je da napusti kompaniju i potraži nove mogućnosti, navodi sc u “Fordovom” saopštenju bez bližih detalja o pravim razlozima te odluke, prenele su agencije.
Do izbora novog predsednika tu funkciju obavljaće sadašnji izvršni direktor “Ford Evrope” Dejvid Trastfild.
Evropska filijala “Forda” u drugom tromesečju ubeležila je gubitak od 525 miliona dolara, što je umanjilo kvartalni profit drugog po veličini američkog proizvođača vozila 27 odsto na 417 miliona dolara.
Gubici u Evropi u drugom tromesečju znatno su narasli sa svega 18 mi-
Predsednik “Forda” u Evropi dao ostavku
ust 2003. : || 1
četvrtak, 14. av
Sve smo uradili po dogovoru...: Aleksandar Saša Dubček
pre Bratislave. Protiv tog članka upravo preduzimamo mere.
BREŽNJEV: Sašo, s tim se ne slažem. Za poslednja dva-tri dana nastavljaju novine, koje sam naveo, s neprestanim štampanjem kleveta na adresu Sovjetskog Saveza i ostalih bratskih zemalja. Moji drugovi u Politbirou insistiraju na tome da vam se u vezi s tim pošalje hitna nota i ja ne mogu drugove u toj stvari da odvraćam. Hteo sam, ipak, pre nego što ta nota bude poslana da s tobom progovorim lično o toj stvari.
DUBČEK: Imali smo savetovanje sa radnicima u štampi. Ocenilo smo da ponašanje reportera novina O kojima govorite nije bilo u redu i odlučili smo da zaustavimo polemička istupanja. BREŽNJEV: Problem nije, ipak, u tome da li je ili nije bilo savetovanje radnika u štampi. Mi se nismo dogovarali o savetovanju. Dogovarali smo se o tome da sva sredstva masovne propagande, štampa, radio, televizija, budu stavljena pod kontrolu CK i vlade i da posle Bratislave budu zaustavljene sve antisovjetske i antisocijalističke publikacije. Mi sa svoje strane, u SSSR-u strogo se pridržavamo tog dogovora i ne stupamo ni u kakvu polemiku. Što se tiče čehoslovačkih organa masovnih informacija, oni nastavljaju s napadima na KP SSSR, Sovjetski Savez, a došlo je i do toga da se napadaju i čelni predstavnici naše partije. Nazivaju nas staljinistima. Hoću da te pitam, šta to ima da znači?
(nastavlja se)
liona dolara, u istom lanjskom periodu i pored kresanja troškova, kao posledica niskih cena, jake konkurencije i slabe tražnje vozila.
Transfild je rekao da će rukovodstvo evropske filijale nastaviti da dodatnim redukovanjem troškova ublaže nepovoljne uslove na tržištu. Sniženje izdataka deo je plana saopštenog prošlog meseca da se ove godine ostvari ušteda do 2,5 milijardi dolara, umesto prvobitno predviđenih 500 miliona dolara.
Lijč, koji je bio u “Fordu” 24 god!ne, sačinio je plan “podmladivanja” proizvodne game, lansirajući 35 novih modela u Evropi od 2000. godine.
Postavljen je za predsednika i opcrativnog direktora “Ford Evrope” avgusta prošle godine, ali nije uspco da se izbori s jakom konkurencijom ı slabljenjem evropskog tržišta vozila.