Borba, 14. 08. 2003., str. 8

6 četvrtak, 14. avgust 2003.

srbija priča

Prodate četiri firme, DIV čeka BAT; a ”Koštana”

U talasu privatizacije samo četir: vranjska preduzeća dosad su promenila vlasnike. Prva, na isteku prošle godine, prodata je Tekstilna industrija Vranjska Banja. Nju Je kupio dugogodišnji partner, solunski trgovac.

Tek nedavno privatizovana su Još tri preduzeća. Za njih je vladalo značajno interesovanje pa su na aukciji postigla ı višestruko veću cenu od početne. Najatraktivniji bili su "Nemetali" u Vranjskoj Banji. Kapital tog soTidnog ı perspektivnog rudnika ı industrije nemetala procenjuje se na blizu 50 miliona dinara. Ponuđen je za oko sedam miliona dinara. Prodat - za čak 101 milion dinara! Konzorcijum koji zastupa suvlasnik firme iz Austrije Zoran Anđelković, kupujući "Nemetale" sigurno je imao svoju računicu. Dug rudnika od 7,5 miliona dinara ı ne predstavlja neko opterećenje. Stotinak zaposlenih nada se tehnološkom bolJitku. Kupac se obavezao na ulaganja od 5,6 miliona dinara u prvoj godini.

U svojinskoj transformaciji dobro Je prošla ı vranjska štamparija "Nova Jugoslavija". Prodajna cena, 5,9 miliona dinara, petnaest puta premašuje početnu cenu. Jedno od prvih vranjskih preduzeća u rukama je grupe njegovih radnika koju predvodi dosadašnji direktor Goran Marković. Oni su nasledili zamašne dugove Štamparije (48,5 miliona dinara). A, u početku treba da investiraju blizu dva miliona dinara.

POČETNA OČEKIVANJA DIV-a

Turistička agencija "Vranjeturs" iz druge ruke, na ponovljenoj aukciji, dobila Je nove vlasnike (dvojica Vranjanaca). Ovi,

kao i u slučaju "Nemetala" ı Štamparije, imaju šest godina za isplatu otkupa. A, za razvoj Agencije el da spreme 250 hiljada dinara.

Pobrojana preduzeća očekuju stabilnije razdoblje u svom po-

Ofveren peziv

– Na više adresa poslali smo poziv za učešće u proceSu privatizacije preduzeća U našoj Opštini. To je, recimo, Udruženje preduzetnika, ambasade i trgovinska odeljenja pri ambasadama, organi- | ZaCije koje finansira Evropska agencija za rekonstrukciju, Iskori- | | stili smo i posetu potencij alnih kupaca DIV-a da ih obavestimo kako bi u svojim zemljama upoznali zainteresovane za eventualno inyestiranje u naš kraj. Privlačenje inostranog kapitala i strateških | partnera promenilo bi privrednu strukturu u vranjskoj opštini i po- | vecalo konkurentnost niene privrede, objašnjava Dragan Spirić iz | | opšanskog Odseka za privredu i privatno preduzetništvo.

VRANJSKA PREDUZEĆA NA PREKRETNICI

Od privatizacije do likvidacije

DIV se dobro udomio

slovanju. Njima će se uskoro, potpisivanjem kupoprodajnog ugovora na 87,4 miliona evra sa

Britiš Ameriken Tobakom, pridružiti i najstarija vranjska fabrika, a Jedna od najuspešnijih, Duvanska industrija Vranje. U DIVu smatraju da će ova transakcija doneti mirnije dane i uzgajivačima duvana iz vranjskog kraja.

- doboš

BAT je prihvatio da pola proizvodnje cigareta, a najmanje 2.000 tona godišnje, bude od domaćeg duvana.

Nekoliko koraka do svojinske transformacije su Trgovinsko preduzeće "7. Juli", Hemijska industrija Vranje, "Izotehnika" i vranjska Fabrika hleba i mleka. Za isti put promene vlasnika polako se pripremaju Saobraćajno preduazeće "Jedinstvo" ı "Novogradnja" u Vranju ı "Rasadnici" u Vranjskoj Banji.

Sta sa posrnulim gigantima?

Zasad, nekakvog izlaza ima za Pamučni kombinat ı "Jumko"., Tako se čini posle skorašnjeg sastanka u MinistarstVu za privredu i privatizaciju. Inicijator Susreta predstavnika vranjskih firmi koje su zapale u krizu sa predstavnicima Vlade bila je SO Vranje.

– Ministarstvo za privredu pri-

hvatilo je da se obaveze PKV-a i "Jumka" prema državi konvertuJu u ulog preduzeća i obećalo da će učestvovati u socijalnom programu. Treba da se odredi i konsultantska kuća koja će voditi restrukturiranje. Ali, od ovih preduzeća zatraženo je da uspostave stabilnost ı u poslovanju i u upravljanju, saznajemo od Dragana Spirića iz opštinskog Odseka za privredu i preduzetništvo. To potvrđuje i direktor "Jumka" Mile Ristić. Međutim,-on ne može da kaže kada će "Jumko" početi da radi.

Za "Koštanu" pak, kako stvari stoje, mrka je kapa i zla prilika. Predsednik Kompanije Dragan Mladenović nema ohrabrujuće vesti:

- U Miništarstvu su mišljenja da treba da se uradi stečajni postupak. I naši poverioci insistiraju na tome tako da nam predsto-

ji sudsko poravnanje sa njima.

Radnici (oko dve hiljade) će najverovatnije biti upućeni na Tržište rada. Ali ipak Još neke nade polažemo u nove razgovore sa lokalnom samoupravom i Agencijom za privatizaciju.

NEIZVESNOST

Još je neizvesna ı sudbina vranjskog "Poiljoprodukta". Deo radnika, februara posle stečaja poslatih na Tržište rada, vratio se na posao.

– Predlog resornog ministarstva Je da se firma proda na licitaciji. Dakle, treba da se proceni imovina. Ona je 1999. godine vredela oko 180 miliona dinara, ali sumnjam da će ı sada biti tolika. U svakom slučaju, sledi dogovor stečajnog veća ı Irgovinskog suda u Leskovcu i tek onda će se videti šta će s nama biti, kaže stečajni upravnik "Poljoprodukta" Mile Jovanović.

U "Zivinoproduktu" u Vranjskoj Banji stečaj Je od prošle godine. Tamo bi situacija trebalo da postane Jasnija početkom oktobra, posle sastanka sa poveriocima. Dragan Spirić napominje da su Ministarstvo za privredu ı Agencija za privatizaciju spremni da neke dugove ova dva preduzeća otpišu te da pomognu u pronalaženju strateških partnera za njih.

Na listi za ubrzanu aukcijsku privatizaciju ove godine nalaze se ı vranjske firme "Jugoelektro" ı AIK. No, budući da su skoro bez ičega, mnogo su bliže stečaju ili likvidaciji nego prodaji. Po Spirićevim procenama, u opštini Vranje postoji Još desetak društvenih preduzeća za koje Je li-

kvidacija neizbežna. LJ.S:-M.:

Izeradnjom pasovoda Sombor – Apatin ı plavne merne rcgulacione stanice Apatin, zajedničke investicije NIS-GAS i SO Apatin u vrednosti od dva miliona dolara, počela je gasifikacija apatinske opštine koja će biti nastavljena. izgradnjom mreže prednjeg pritiska i distributivne gasne mreže u Apatinu, ukupne vrednosti četiri miliona cura. Ovim će biti okončani radovi na

POČELA GASIFIKACIJA APATINSKE OPŠTINE | Pivara ma aas

pasifikaciji zapadnobačkop okruga.

Prema rečima Srđana BoSnjakovića, „direktora NIS

GAS-a D.O.O. APA-GAS iz Apatina koji su osnovali NISGAS ı SO Apatin, planirano je uvodenje gasa u 8. 000 domaćin-

stava, a do kraja 2004. podine

_ trebalo bi da se na ovaj energent

priključi i Apatinska pivara. BOošnjaković Je najavio da Će u tri naredne godine uslediti gasifikacija 1 ostalih vojvođanskih opština, u šta će biti investirano 118 miliona čura.

VO Sada.

Gasovod „Sombor-Apatlin dužine je 14.500 metara. Gasni deco stanice u Apatinu je donacija Vlade Republike Slovačke. Planirani kapacitet stanice je 24.500 metara kubmh na” čas. Izvođači radova su "Naftagas Montaža" iz Zrenjanina, "Hidroinvest DTD", NIS "Inženjering" i NIS-GAS iz No-

s. Mihajlović

Knez Lazar

'Monfidu"

*| vest. Znali su da to nije u re-

du, iako nisu imali pojma

ko Je Knez Lazar. | _ Spomenik irad vajara Zo| rana Karalejića oteli su iz

ruke ekstremista i odneli ga u kamp "Montit". Danas, | posle četiri godine, on se | nalazi na istom mestu. Pre. pušten zaboravu ı zubu vre| mena, polako propada. Do| duše, bilo Je nekoliko poku| šaja od strane srpskih zajed| nica u Gnjilanu i Gornjem - Kuscu da se spomenik izba| vi iz "Montida" ı preseli na | beko bezbednije i pristupač| nije mesto u okruženju. - _U centru Gnjilana, na mestu gde Je bio postavljen | spomenik, novi opštinari su, | nakon izvesnog vremena, posadili bor. Drvo se osušilo. Pokušavali su nešto slič| no ı sa cvećem, ali im i to . slabo uspevalo, Bog zna?

1E, |

| Zahvaljujući opštini Bu| Janovac i međunarodnoj oOr_ ganizaciji CHF iz Amerike, _ u toku je presvlačenje asfal_ fa na delu regionalnog puta _ Bujanovac - Gnjilane u dužini od 12 kilometara.

- Vrednost investicije je - oko 2 miliona evra, a 1IZVOđač radova Je GP iz Užica. Po rečima nadležnih za izgradnju ovog regionalnog puta, završetak radova se očekuje za nepunih šezdeset dana.

Napomenimo da ovaj regionalni put koji spaja JuŽnu srpsku pokrajinu, po- sebno Je značajan za kosoy| sko-pomoravske Srbe jer im je ovaj put jedina veza sa | maticom Srbijom.

gaavaeoav4

O UZ OTTO

'T. P.

aanansnnı

o a — a —————