Borba, 05. 09. 2003., str. 28

28

pefak, 5. septembar 2003.

mozaik

OPOREZOVANE PROSTITUTKE U UGANDI

Koliko miliona će biti prikupljeno:

Johanesburg - U ugandskom pograničnom mestu Malaba, na granici prema Keniji, prostitutke moraju da plaćaju porez u visini devet hiljada šilinga, oko dva američka dolara.

U gradu Malaba se dnevno stekne na stotine drumskih krstarica i putničkih autobusa, a “zli jezici” tvrde da je to mesto Već upisano u “mape” afričkog seks-turizma, jer klijenti dolaze iz čitave istočne Afrike.

Nezvanično se tvrdi da u Malabi ima oko 500 seks-šopoVa, a to je često samo šator sa krevetom, kroz koji defiluju silni klijenti.

Gradski oci očekuju da prikupe četiri miliona šilinga go-

a sad por.

ez i za prostitufke!

dišnje od poreza naplaćenog od prostitutki. One gunđaju zbog toga, ali je većina, ipak, spremna da plati jer zarađuju dobro. Tvrdi se da njihove zarade premašuju 150 hiljada šilinga mesečno. Zasad najviše gunđaju kliJenti jer su primetili da su prostitutke, novi “poreski obvezniC1, iskoristili taj namet da zara– de neki šiling više.

Uganda je, inače, jedna od retkih afričkih zemalja u kojoj Je seks-turizam relativno bezbedan. Uganda je uspela da smanji postotak zaraženih od side sa 30 odsto odraslog stanovništva, kakav je bio pre pet-

naestak godina, na svega oko šest odsto ove godine. Uspeh je postignut najviše zahvaljujući stalnim akcijama masovnog prosvećivanja stanovništva, u kojima učestvuje i najviše državno rukovodstvo, na čelu sa predsednikom Joverijem Musevenijem. :

Ostaje da se vidi da li će regulisanje prostitucije u pograničnom gradu Malabi, uz poreske obaveze i zdravstvene kontrole “poreskih obveznika”, uticati i da se suzbije sida i u susednoj Keniji, a i šire, u istočnoj Africi, odakle dolaze klijenti većina eksperata, ipak, sumnja da će porez smanjiti sidu. ;

HRVATSKA - FENOMENI DANAŠNJICE

Novi aufo miliji

od škol

U Hrvatskoj se produbljuje dužnička kriza pojedinaca, jer su primamljiv

krediti za automobile najtraženiji i zadužili su budžete mnogih porodica

Zagreb. - Prosečni Hrvat će danas radije kupiti novi auto niego Što će uložiti novac u školovanje ili pobolJašanje zdravlja, čak mu ni nekretnine, ni novi poslovni poduhvati nisu toliko primamljivi – pokazuje najnovija anketa koju je objavio nedeljnik “Globus”.

Koliko je automobil na visokom tronu, kao apsolutni vladalac, svedoči Jedan od pokazatelja ankete: prosečni Hrvat je danas, upravo zbog automobila, zapao u dužničku krizu Jer su primamljivi krediti ojadili budžete mnogih porodica.

Anketa je pokazala da je više desetina hiljada Hrvata zapalo u dugoVe zbog uzimanja kredita za razne automobile, najviše za modele “fo]ksvagen polo”, “reno klio” ili “fiat punto” - izveštavaju agencije.

U Hrvatskoj je prava pomama za kreditima za automobile, iako Je prosečna mesečna zarada oko 600 evra. Tako je u Hrvatskoj došlo do paradoksalne situacije – sve Je više kupaca automobila koji krše prste zbog dugova, dok prodavci automobila zadovoljno trljaju dlanove. U Hrvatskoj, koja ima oko 4,5 miliona stanovnika, registrovano Je 1,2 miliona automobila.

Prošle godine su Hrvatskoj prodata ravno 70.884 automobila, a za ovu

godinu su se već stekli izgledi da će ta brojka premašiti 80.000 novih “četvorotočkaških ljubimaca”.

Hrvatski ekonomski analitičari tvrde da prosečni Hrvat danas nema gotovine da kupi novi automobil, ali da je zato zapljusnut primamljviim kreditnim ponudama za rokom otplate do čak sedam godina. Ekonomisti istovremeno ukazuju da se većina “prosečnih” u Hrvatskoj odlučuje za kupovinu kola po cenama od 8.000 do 10.000 evra, konstatujući da ta činjenica svedoči da se zarad automobila većina odriče mnogo važnijih stvari u Životu.

“Taj fenomen je lako objasniti”, tvrdi Damir, jedan od prodavaca automobila u Zagrebu i objašnjava: “Brže će u komšiluku biti primećen novi automobil, nego što će ljudi videti da je neko uložio u obrazovanje, bilo vlastitio bilo svoje dece”. Damir ističe da prosečnom Hrvatu automobil predstavlja “simbol blagostanja i statusa”, da su “mnogi gladni da se tako predstave pred drugima”, čak “veoma često žele da im drugi zavide, što je stvar mentaliteta”.

Boško Picula, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Zagrebu, ukazuje da koreni takvog mentaliteta vuku iz bivšeg komunističkog režima. Ljudi i kada imaju gotovinu, ra-

Jedan od najpopularnijih: “folksvagen polo”

dije kupuju automobil nego što investiraju u neki posao. Većina Hrvata i dalje misli – tvrdi Picula – da Je VeOma rizično ulagati u posao koji će, kako misle, pre ili kasnije bankrotirati. A da rade promišljenije i da ulažu u nešto mnogo važnije od automobila, pokazalo bi se da su Osigura– li budućnost jer bi, moguće, opao i broj nezaposlenih u državi, kojih sada ima oko 21 posto – konstatovao Je Picula.

Željko, nastavnik u školi - sa mesečnom zaradom od oko 620 evra,

SA POLIGONA U ALABAMI

Porez na seks Hemijsko oruzje

U Ugandi prostitutke moraju da plaćaju porez koji im je “razrezan” na samo dva američka dolara

U Americi

Vašington - Američka armija poseduje jednako opasno hemijsko oružje, kakvo Je bilo povod da pokrene rat u Iraku.

Na jednom poligonu u saveZnoj državi Alabami, tek po nalogu suda, počelo je uništavanJe hemijskog oružja, opasnog “materijala”, preostalog iz vremena hladnog rata. Uništavanje. se obavlja u blizini naseljenih mesta, uprkos protivljenju ekologa i lokalnog stanovništva. U vojnom depou Aniston, na samo 15-ak kilometara od prVog naselja, već su uništene prve rakete M-55, punjene smrtonosnim gasom sarinom koji bi, ukoliko dospe u vazduh, mogao da uništi čivat jedan grad, Javile su agencije. Rakete se spaljuju, a dobijeni otpad se kasnije pohranjuje u posebne kontejnere na zaštićenom području u mestu Emel, u zapadnoj Alabami.

Armija SAD, koja svoje hemijsko oružje u skladu sa međunarodnim sporazumom treba da uništi do 2007. godine, u vojnom depou u Anistonu prvo namerava da spali jedan deo raketa M-55 napunjenih smrtonosnim nervnim agensom sarinom, a do krajnjeg roka više od 2.000 tona raketa, čaure artiljerijskog oružja i nagazne mine. To naoružanje punjeno Je VH gasom i drugim bojevim otrovima. Do predviđenog roka SAD treba da spale oko 1.828 metričkih tona nervnih agenasa i iperita.

Prvobitna namera američke armije da ranije otpočne uništavanje naoružanja u specijJalnim pećima za spaljivanje odložena je pošto je američka nevladina organizacija Radna grupa za hemijsko oružje uložila pritužbu, zahtevajući od suda da spreči početak akcije. Sudija okružnog suda Tomas Penfild Džekson je odlučio da ne podrži zahtev ekologista, uz obrazloženje da Radna grupa

opterećen Je kreditom za automobil, čija je mesečna rata 140 evra - ali priznaje: Svestan sam da nikada neću kupiti vlastiti stan sa ovakvom platom, jer manji stan u Zagrebu košta oko 60.000 - 70.000 evra, ali zato mogu da kupim novi “fijat pinto” i da “podnesem” mesečnu ratu. Međutim, oni Hrvati koji su dobrog materijalnog stanja, odnosno iznad proseka, žele da sebi priušte neŠto specijalno, što drugi nemaju, ali je opet na prvom mestu – automobil, redak i preskup. Medu takvima zasad

za hemijsko oružje nije podnela dovoljno dokaza da uništavanje hemijskog oružja blizu naseljenih mesta predstavlja realnu opasnost.

Dok je za sudiju Džeksona iznošenje dokaza za zabrinutost boraca za zaštitu životne sredine i lokalnog stanovništva – čista spekulacija, predstavnik Radne grupe za hemijsko oružje Kreg Vilijams tvrdi da stanovništvo nije dovoljno pripremljeno za slučaj eventualnog akcidenta, odnosno za slučaj da u vazduh dospe neka ad toksičnih materija.

Oko 19.000 ljudi koji žive blizu vojnog depoa Aniston, u kojem Je već decenijama uskladišteno šest odsto od ukupne količine američkog hemijskog naoružanja, još nije dobilo potrebnu opremu – filtere za vazduh, zaštitne maske i zaštitne najlone kojima se oblaže unutrašnjost stanova, a ni u škole Još nisu uvedene zaštitne mere, kao što je, na primer, specijalna ventilacija – navodi agencija AP.

“Ovo Je tužan dan za ljude u Anistonu i za ovu naciju čija vlada ne želi da spreči da državljani SAD budu izloženi toksičnim hemikalijama”, rekao je Vilijams.

Mesto spaljivanja se nalazi oko 80 kilometara istočno od Birmingema, prve naseljene lokacije. Stručnjaci za vanredne situacije kažu da oko 35.000 ljudi živi u najkritičnijoj, tako zVanoj “ružičastioj zoni” u potezu do 15 kilometara od postrojenja a 110.000 stanovnika u krugu od 50 kilometara od Vojnog depoa.

Pentagon, međutim, uverava javnost da je takav proces uništavanja hemijskog oružja bezbedan; kao i da je sigurno bezbedniji od toga da oružje ı dalJe stoji u betonskim bunkerima u depou.

prednjači jedan Splićanin Zeljko Kerum, vlasnik lanca prodavnica koji Je, kako je objavio “Globus”, nedavno kupio za 660.000 evra luksuzni “mercedes – Mejbah”, zasad Jedino takvo vozilo u celoj Hrvatskoj.

Odlučio sam da kupim “Mejbaha” jer konačno posedujem najbolji auto na svetu - ponosno kaže, dok neki hrvatski listovi primećuju da takav automobil nema ni sultan od Omana Kabus bio Said, jedan od najbogatiJih ljudi na svetu, koji je letovao u Hrvatskoj.

_- eo —_ = o o io —