Borba, 06. 03. 2004., str. 21

"Холивудски крај“ и “Чудовишше" Пеши Џенкинс

Ни једна од одлика филмова америчког редитеља и често главног глумца у својим и другим филмовима Вудија Алена који годишње снима по један филм, а највише награђиваног за оригинални сценарио. Његов плодотворни опус допунила су дела “Холивудски крај, и

“Љубав и све остало“, а оба с врштена у програм с феста. 2004".

Јака социјална драма: сцена

Други филм је прича о талентованом писцу комедија Џерија Фалку, који тешко напредује у каријери, што би могло да има везе и са чињеницом да је његов агент добронамерни, али неефикасни разметљивац, док му је ментор параноични ексцентрик опседнут холакаустом. На врху Шеријеве планине анксиозности налази се проблематичан однос са девојком Амандом, коју вишеструке неурозе, страх од обавезивања и интимности фрустрирају и чине скоро неподношљивом. Џери се ближи слому када у мали стан који њих двоје деле стиже и трећи сустанар - Амандина мајка Пола. Млади пар успешно

играју Џејсон Бигз и Кри-

стина Ричи.

Као наведени филм, слично се и “Холивудски крај“ бави неуротичним

"Љубав и све осш

филмским редитељем који добија шансу да направи свој “кам-бек“, али открива да су продуценти који му омогућавају ову златну прилику, његова бивша жена - са којом је у лошим односима и човек који ју је украо од њега, а сада је на челу студија, што ствара хаос јер не може да одбије посао. Смештени у загушену урбану средину мегалополи-

из “"Чудовишта"

са, психоаналитички филмови Вудија Алена увек изазивају пригушен или грохотан смех код обожаваоца широм света, мада овде споменута дела баш и не нуде неку посебну новост у његовом стваралаштву. Својеврсно удубљивање и напети људски односи присутни су и у филму француског редитеља Жака Доајона “Раџа" (копродукција са Мароком), иза кога је такође пуно наслова у филмографији. За истоимену улогу из назива филма, Наџат Бенсалем добила је награду "Марћело Мастројани“ за најбољу младу глумицу у Венецији, као и у Маракешу, обе 2003. године.

Овај филм је прича о Фредерику, средовечном Французу, који у свом великом и раскошном здању у Мароку ужива у свим привилегијама које му по

ВЕЛИКИ ЕКРАН

Уроњавање

у биће

ало" Вудија Алена,

рођењу, наизглед, припадају. Окружен пажњом две старе домаћице Арапкиње, пуне разумевања за њега, он се бави надгледањем радника који му уређују башту и одржавају имање, међу којима је и сиротица Раџа, живахна и бистроока _ надничарка, која не схвата какве последице следе из њеног

“Раџа" Жака Доајона,

це Ајлин Вурнос у изврсном тумачењу прелепе Шарлиз Терон, савршеном трансформацијом дочаравајући лик стварне проститутке, која не преза ни пред убиствима да би одржала однос који је у зачетку био предодређен да пропадне. Над Ајлин Вур-

· нос смртна казна због

убиства седморице му-

Већ виђено: кадар из оливудсот краја"

флерта са старијим богаташом. Добар заплет филма у егзотичном миљеу, ипак, не достиже потребну драмску снагу.

Свакако да је гледаоцу драматичније уроњавање у пуно мрачније стране људске психе дебитантског дугометражног _ играног филма америчке редитељке Пети Џенкинс “Чудовиште", насталом према шокантном истинитом догађају, који опет отвара вечну тему смртне казне. У низу признања том филму, највише их је побрала главна глумица Шарлиз Терон, сада овенчана и овогодишњом _ наградом "Оскар" за најбољу главну женску улогу, што је само завршни прилог успешном походу овог филма, одмах запаженог од публике и критичара широм света.

Убедљиву улогу у овом филму дала је и Кристина Ричи као Селби Вол, која је пасивно подржавала и била уздржана у сведочењу против своје љубавни-

шкараца, укључујући једног полицајца, од којих је само прво било у самоодбрани, извршена је 2002. године у Флориди, после дванаест година проведених у ћелији смрти.

Јавно признање прве жене - серијског убице 6олесног ума у историји САД оставило је дубоки траг у јавности и медијима, који су читав случај помно пратили. Без сажаљења према свом “монструму“, Пети Џенкинс користи прилику да својим филмом ода почаст иконокласичним филмовима из шездесетих и седамдесетих година прошлог века, па је “Чудовиште" и успешан спој јаке социјалне драме, роада и љубавне приче.

илмом насталим у нискобуџетном _ паковању она даје и своје виђење о том стравичном догађају, којим открива и свој став према третирању злочинаца и њихових злочина у

САД.

ГОСТ ФЕСТИВАЛА: ЏАФАР ПАНАХИ, СЛАВНИ ИРАНСКИ РЕЖИСЕР, Независносш је најбишнија

- Срећан сам што у иранској кинематографији има нових режисера, јер то значи да филм у мојој домови. ни има будућност, и да је на сигурним ногама. Али, свако од редитеља има независну личност. Мада смо упућени једни на друге и тако постајемо део целине, али, заправо наши филмови говоре о правом стању ствари - каже славни ирански редитељ Џафар Папахи, гост ФЕСТ-а чији ће филм "Крваво злато“ данас бити приказан у Центру Сава.

Овај филм је у Ирану забрањен, због тога што редитељ није желео

да избаци неке делове који нису били по укусу цензора. Говорећи о кинематографији своје домовине, која је последњих година у свету све популарнија и признатија). Панахи напомиње да се тамо годишње сними и по седамдесетак филмова, али да само три или четири успеју да изађу у свет и буду приказани на неком од

фестивала.

Верујем да је уметност далеко изнад политике: Џафар Панахи

За себе воли да каже да је независан редитељ, али при томе подразумева независност од било које гру-

пације било где у свету.

- Не зависим од било каквог и било чијег става за који сматрам да није исправан, а одбијам да урадим било какву самоцензуру. Управо због тога верујем да сваки филм који сам урадио приказује оно што сам заиста хтео да кажем. Кад се помене независност, сви прво помисле на економски аспект, али, у мом случају реч је заправо о политичкој независности. Из тог разлога ни не правим политичке филмове, јер да то радим, морао бих да радим за бројне странке и да се носим са њиховим ставовима, о томе шта је исправно а шта није, а суштински и дубоко верујем да је уметност заправо изнад политике, да је гледа са знатно вишег нивоа. Из тог разлога ми не говоримо о томе шта је исправно а шта није, него само приказујемо проблем онаквим какав он заиста јесте, а на публици је да процени да ли јој то одговара или не - искрен је Панахи.

тНн.П

ДРАГАН КОЈАДИНОВИЋ,

СРПСКИ МИНИСТАР ЗА КУЛТУРУ

Пошребно је више новца из републичке касе

За културу

Српски министар културе Драган Којадиповић изјавио је јуче да би за културу годишње требало издвајати више новца из републичког буџета, јер се показало да је недовољно 0,9 одсто, односно 350 милиона динара.

Он је у интервјуу ганјугу предочио да би, према грубој процени стручњака, у овом тренутку требало — издвојити _ око 1,4 одсто, с тим што треба утврдити стварно стање у свим областима културе, а потом “да видимо шта је реално и чујемо шта је могуће“.

"У сваком случају, ни то неће бити довољно и зато морам да разговарам са управницима и директорима · културних институција, да видимо какве су могућности и комерцијални ефекти, пре свега кад су у питању позоришта, музеји, као и све друге културне установе где постоји комерцијала". "Као друго, морају да се припреме нови закони (неки су већ у припреми), како у области културе тако и медија", рекао је министар. "Морамо да усавршимо закон о

_пиратерији, да видимо

шта је са ауторским правима, као и зашто многи врхунски уметници немају социјално и здравствено осигурање".

Министар културе се запитао “зашто дозвољавамо да врхунски уметници после пензионисања, а и у време активног стажа, веома тешко живе, а многи умиру у беди“.

Којадиновић је такође објаснио да је званично министар културе, али да ће се бавити и медијима, будући да су они званично и даље у том министарству. Поводом полемика о употреби ћирилице, Којадиновић је рекао да “морамо да се боримо за заштиту и очување ћирилице, јер видимо да се она сваким даном све више потискује, све мање користи, а ја лично пишем и потписујем се ћириличним писмом".

Министар је указао и на неопходност да што пре буде утврђено шта је с порушеним и оштећеним споменицима културе, не само с црквама и манастирима, на Косову и Метохији и у свим другим деловима земље.

Морају се припремити нови закони како у области културе тако и медија: Драган Којадиновић

"Морамо више пажње да посветимо и националним мањинама, њиховом културном стваралаштву, јер има националних мањина и народа који су, стицајем историјских околности, развијали више усмено него писано стваралаштво, међу којима су пре свега Роми", рекао је Којадиновић. Упитан како реагује на поједине критике да је као новинар постављен на место министра културе, он је одговорио да је, пре свега, профе- | сор југословенске књижевности и српскохрватског језика (дипломирао је на Филолошком факултету). Којадиновић је рекао да сматра да му је то довољно добра основа, “а показало се да је то била одлична основа и за моје новинарско ангажовање". “Тачно је да сам на ово место дошао пре свега као политичар представник коалиције Српски покрет обнове Нова Србија, али упркос тим коментарима даћу све од себе да се лепо осећам кад будем одлазио, задовољан оним што сам учинио, као што сам се и јуче лепо осећао кад сам _– преузимао дужност".

Он је рекао да је примопредаја дужности била врло цивилизована и да му је бивши министар Бранислав Лечић предочио податке о стању у области културе.

"Свестан сам да је то посао као и сваки други и мислим да имам и ту предност што сам више од деценију и менаџер, али радићу свој посао часно и поштено, јер сам тако радио и досад у животу, и у својој кариЈера немам ниједну мр-

, рекао је КојадиноБе: “Чаршији остављам на вољу да прича и коментарише, моје је да радим