Borba, 06. 03. 2004., str. 22

ФЕЉТОН

ЗАГОРКА ГОЛУБОВИЋ

Срећа измерена потрошњом

периоду после П светског рата значајно Ce мења

структура капиталистичког друштва: све више расту гигантске транснационалне корпорације као власници капитала и господари светског тржишта, све је веће мешање државе у економију, што подрива уверење (које ће се обновити средином ХХ века) да само индивидуална утакмица уз минималну интервенцију државе,

У)

„протржишних“ идеја и фетишизације тржишта будући да тржишна логика доминира социјалном логиком.

А многи аутори говоре и о „митологији тржишта“ јер је „слободно тржиште“ утопијска кон-

цепција која у стварности.

не постоји будући да тржиште установљују државне установе, а Бек у том контексту пише о „империјализму економичности“ у виду „тржи-

"Из нове књиге Загорке Голубовић „Изазови демократије у савременом свету“ (едиција

Браничево) „Борба“ ће у неколико наставака објавити завр-

шно поглавље

може да обезбеди остварење колективних циљева, све се више мултиплицира економска зависност између националних држава која је изван њихове контроле, одржава се диспропорционални

развој између индустријски развијених земаља и друштва „Трећег света“, све је интензивнија борба између центра и периферије. И док су радови Кејнса охрабривали интервенцију државе и регулацију економије као излаз из кризе тридесетих година из чега је настала и концепција „државе благостања“ која је имала за циљ уравнотежење економских и социјалних односа, последњих деценија ХХ века поново се поставља питање целисходности државне интервенције и одржања стратешких јавних сектора, истичући насупрот значај слободног деловања тржишта, предузетништва и приватизације. Као корекција Кејнсове доктрине капиталистички простор све више осваја концепт „слободног тржишта“ као и „механизма који тежи општој равнотежи“ и као „ненамеравана последица индивидуалне тежње за сопственим интересима“, слободно – размењујући робу (материјалне предмете, ресурсе и сервисе) посредством утакмице и новца, заснованих на друштвеној подели рада и приватном власништву над средствима за производњу. Долази: до хегемоније

шног империјализма“ који преузима првенство у односу на државну социјалу: Све је значајнија расправа данас о месту и улози тржишта у развоју модерне економије и демократије, постављајући питање да ли тржиште може да замени идеју о „добром друштву, као и циљ по себи. Скот пише о заразном дејству тржишта које је анархично; а Валцер констатује да је тржиште у САД главни супарник сигурности и добробити.

Будући да је новац главни инструмент функционисања тржишта Валцер упозорава, да када новац носи собом контролу над људима, а не само над стварима, он престаје да буде приватно богатство и добија политички карактер, конституишући плутократију.

Аргументовани критичар фетишизације тржишта енглеска научница Маргарет Блунден, пише о „тржишном фундаментализму“ који измиче државној арбитражи и регулацији и производи моћ деструктивних технологија. Она не едукује друштво на тржишну економију, већ говори о нужности усаглашавања тржишта и цивилног друштва, истичући тезу да демократија легитимише тржиште, а не обратно.

Али се седамдесетих година ХХ века јавља тенденција да се редукују јавни трошкови и настаје „криза социјалне државе“ и то не само као финансијска криза, већ и као криза вредности, јер превагу односи „посесивни индивидуализам“ и егоизам са образложењем (на основу Фридманове теорије) да се пуна запосленост не може постићи помоћу социјалне државе, јер то уништава тржишне механизме и убрзава стопу инфлације, те се заговара радикално смањење стопе државне интервенције у економији.

(наставља се)

| BPYRA JIMHMJA

| Пише: Драгољуб Раданов - Радичев

5 ила на ТВ јако ле| па емисија о Хималајима, између

· осталог смо научили

мара 22 202 ПОН 0 E A PRO JE EeIŠ HE EEE PAJA PPI IMAO FO HAPE APP PPNIOO A ROE U IR AAA A IA PRO EEE RIR O A AERO A U LUA АВР ИРИНЕ

како негде у Непалу,

' високо под небом, по-

стоји цело подручје где су становници истовремено хиндуисти и буди-

' сти. Људи нису знали да · се определе, а од вишка ; глава не боли, па се ле| по одлучили да користе | обе могућности за 6о! љи овај или онај живот.

фузвмиавоикомвамнонвозаназубеезбооееоревно оковима викенда вани ананас а наша наос на нара шананона овна иваанаовнавонна авио наснанна

Иначе у том свету, далеког истока, нема и није било неких сукоба који се могу окарактерисати као верски. Ратови су се одувек водили но из потпуно приземних разлога као што је територија, пљачка или просто показивање силе суседима, тренинга ради. У својим религијама или чак варијантама, они се окрећу човеку, једном, самом и немају неке битније одреднице које понављају

; толеранцију, мир међу

људима, љубљење својих ближњих, љубљење уопште, ваљда се подразумева да је смирен човек са унутрашњом равнотежом истовремено и толерантан, бар до граница изразитог нервирања.

Насупрот том истоку, који признаје много богова, својих и туђих, модерни запад има три монотеистичке религије које управо проповедају и то веома гласно толеранцију и све што уз то иде. И једино нам то не иде.

Цела заврзлама на-

револуционаре, пучке трибуне и бунџије па га мазнуше и смакнуше.

У МИ веку појавио се Мухамед који је такође проповедао једног бога и то нимало различитог од хришћанског, са све поштовањем Христа и апостола. Човек је проповедао ислам („преданост“), сматрајући да се вера мора вратити на пут потпуне посвећености и предавања. Будући

да се Христов гроб и већи део светих места налазио на територији коју су са држали муслимани они су се о тим местима бринули, клањали се и поштовали их. Толе-

_рантни хришћани, међу-

точну и западну цркву и то зато што су западњаци у сгедо („веровање“) убацили мишљење да Дух Свети не излази само од Бога Оца већ „и сина“ (ППодџе). Источњаци се са тим нису сложили па се посвађаше. Не зна се зашто је некоме сметало да Дух Свети излази и из сина коме се сви клањају и чије страдање, па ускрснуће чине основ религије.

Биће ипак да је у питању била деоба лове и територија и што је најважније свађа око власти. Тако се створи мржња између католика и православаца које католици и даље називају

Умало пропаде кобасицафест због оштрог протеста Цркве и анатемисања догађаја који подржава обилато ждрање и напијање у време ускршњег поста. Да би било чудније све се то догађа

у Бачкој где, је ли, живи поприлично верски помешано становништво па се покушај мешања православне цркве свакако не може подвести под толеранцију и мир међу људима.

стаје када хришћани оптуже Јевреје да су издали Христа, те ту настане први верски антагонизам без обзира што је дотични био Јеврејин. А Јевреји су само мислили да он није пророк кога су очекивали него шарлатан сумњивих намера. Уређена држава, Рим, није толерисала никакве

парира вомоооворооовововооворов лопов пороловааоонодвоа ома озар го 0 овако

Мала Иђош дружења грађана „Крсташ,,

"из Ловћенца упутило је |

захтев Извршном одбо-

ру Скупштине општине | Мали Иђош за доделу |!

плаца за изградњу црно-

горске православне цр-

кве у том Црногорцима

колонизованом месту. Надлежна црквена

општина Српске право-

ла и Сан о да а Ил ||

општине Мали Иђош _ додели дозволу за из-

тим, одлучише да ослободе Христов гроб од неверника, дакле оних који верују у једнога 6ога, истог, али на другачији начин и поче период неколико векова невероватних покоља, разарања градова, пљачке и ужаса.

У међувремену се и хришћани деле на ис-

S

шни- одбор Скупштине

штине М.

„оподох“ значи правоверни што опет значи да су они кривоверни, али мисле да су правоверни за разлику од правоверних који нису у праву. Не трудите се да распетљате, то нико не разуме. У ХМ веку у Енглеској се реформисти под Лутером одвојише од

католика, основаше своју, протестантску цркву и недуго после поче међу њима клање да би се доказало ко је у праву. Клање и даље траје иако је много софистицираније па се назива убијање, бомбама, пушкама, тенковима струјом или пеглом, сва средства толеранције су дозвољена.

(Освајања под знаком

| крста, нарочито у јужној

Америци, углавном су се сводила на пљачку и малтретирање домаћих људи који се звало покрштавање. Покрштавање је рађено због толеранције која подразумева да се толерантно има поштовати само оно што смо ми замислили. Постоје само два излаза, или схватиш да је то једино што постоји и да су твоји преци били будале или намах погинеш јер си неприлагодив, самим тим и нетолерантан, наравно и непотребан. Толеранција на нашим просторима такође има светле и свете корене. Растко Немањић се уз много труда изборио за признавање своје Цр-

мењања aici og ita AD a Gi i ita А АРАГ

кве и таман да се лепо разбашкаре и уживају,

кад се побунише неки .

богумили, такође хри-

шћани, но другог погле- |

да на начин исповедања . вере. Исте вере. Будући . да нису хтели да схвате | како нису у праву, мла- |

ђани Растко оде код ћа-

лета те му се пожали на -

неразумне

их у праведном гневу побије, побеже једва не-

и нетоле- рантне типове. Немању · то страшно разбесни па –

што у Босну, од оних што су брзо трчали или |

имали коње. И остадо-

ше Богу-мили, а без об- | зира што ми кажемо да |

су мили Богу они у Богу .

појма немају.

Како сад очекивати од нас, толерантних хришћана, и то правоверних, да прихватимо мишљење иоле различито, ако нас наша религија вековима учи да постоји само једно мишљење, једна власт, да нема мрдања, нема размишљања, нема историје, нема чак ни кобасица. Али нас учи миру међу људима и осталим лепим стварима. Ште- се мене тиче

толеранцији, ·

кобасице и пиво не ме- | њам ни за какав облик |

толеранције.

рног цркве у Црној

_ Извршни одбор ђош