Borba, 18. 05. 2005., str. 10

() BORBA

Sreda, 18. maj 200;

BU O M——N ~ —~—cTco Ko ——>—<7% JJ —— —

ekonomijo

učesnik Međunarodnog sajma · poljoprivrede u Novom Sadu ove godine dobio je prestižnu nagradu - Apsoluni šampion

ı proizvoda u pro-

·piona kvalite ·ralnih voda. U konkuri | domaćih i stranih konditora, Bambi je osvojio ukupno 90 medalja za kvalitet konditoskih proizvoda i 6 medalja u konkurenciji proizvođača mineralnih voda, od čega su63 velike zlaine i 33 zlatne medalje. Ovakav "Bambijev" nastup i učešće u ocenjivanju · kvaliteta ostaće upamćen po najboljim rezultatima do sada. "Bambi" je poplavljenom Banatu poslao milion dinara pomoći. Radnici „Galeda” traže raskid | ugovora

Grupa od oko 100 radnika preduzeća "Galed" iz Kikinde protestovala je u centru Beogada, tražeći od Agencije za privatizaciju da raskine ugovor o privatizaciji tog preduzeća koji je zaključen pre dve ·'godine.

Radnici "Galeda", koji su se okupili ispered prostorija Agencije za privatizaciju Srbije na Terazijama, nezadovoljni su jer im plate nisu isplaćene dva meseca, a penzijsko i invalidsko osiguranje više od godinu i po.

Provera obaveza kupca „Zupe”

Predsednik tenderske komisije za prodaju Hemijske industrije "Župa" iz Kruševca Goran Krasić zatražio je od Agencije za privatizaciju da “hitno proveri da lije.

fabrike izvršio obaveze iz kupoprodajnog ugovora. "Upućujem apel Agenciji za privatizaciju da izvrši pritisak na državne organe i da što poštenije i brže uradi reviziju ugovornih obaveza, koje je kupac "Župe" bio dužan da ispuni”, rekao je on na konfe-

renciji za novinare”.

Izlagači iz SCG na Zagrebačkom velesajmu

Iz godine u godinu povećava se broj izlagača iz Srbije i Crne Gore na sajamskim priredbama u Zagrebu i "time smo više nego zadovoljrii”, izjavio je u Novom Sadu generalni direktor Zagrebačkog velesajma Davorin Spevec.

On je u izjavi Tanjugu, na . 72. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, istakao da je u poslednje vreme i znatno Više firmi iz Hrvatske koje svoje proizvode predstavljaju na sajamskim manifestacijama u Beogradu ili Novom Sadu.

Saradnja sa Zeničko -dobojskim kantonom

Potpredsednik Izvršnog. veća Vojvodine Gabor Lodi i ministar za poljoprivredu Zeničko-dobojskog kantona · (BiH) Josip Martić potpisali su

juče u Novom Sadu protokol

o saradnji dvaju regiona.

Prema tom dokumentu, Zeničko-dobojski kanton, ne'kad industrijsko područje SFRJ, nudi Vojvodini svoju proizvodnju čelika (Zenica), uglja (Kakanj), drveta i papira · (Maglaj) u zamenu Za voOjVOđanske žitarice, istakao je Martić.

DDOR Novi Sad isplaćuje štetu

Ukupna direktna šteta koju su od poplava u Banatu pretr'peli osiguranici DDOR Novi Sad je oko šest miliona dinara i deo.tog osiguranja, U iznosu iri miliona, biće vrlo bre plaćen, rekao je direktor ije te osiguravajuće a imovinska osiguranja

Pola banaka u rukama stranaca

Većinsko vlasništvo stranih lica u domaćim bankama iznosi oko 43 odsto, kaže guverner NBS Radovan Jelašić

GUVERNER NARODNE BANKE SRBIJE RADOVAN JELAŠIĆ IZJAVIO JE DA JE ZA PRVA TRI MESECA 2005. GODINE BILANSNA SUMA BANAKA POVEĆANA ZA 26 MILIJARDI DINARA, ILI ZA PET ODSTO U ODNOSU NA PROŠLU GODINU, PRI ČEMU VEĆINSKO VLASNIŠTVO STRANIH LICA U DOMAĆIM BANKAMA IZNOSI OKO 453 ODSTO.

Većinsko vlasništvo države u bankama u Srbiji iznosi oko 31 odsto, a u 26 odsto banaka je većinsko privatno vlasništvo, kazao je Jelašić i naveo da tu nije ubrojena “Delta banka”, pošto transakcija u privatizaciji još nije završena, a kupila ju je banka “Inteza”.

Na okruglom stolu “Privatizacija banaka u Srbiji - četiri godine posle”, koji je održan na Institutu ckonomskih nauka, Jelašić je rekao da su ukupni krediti banaka za prva tri meseca 2005. godine bili veći od prošlogodi-

šnjih za 35 milijardi dinara, od čega je preduzećima odobreno 20,5 milijardi, a sta-

bankarskih marži, Jelašić je rekao da ukoliko banka odobri kamatu na kredite nižu

Bankarske pare – privredni zamaqajac

novništvu oko sedam milijardi dinara.

Komentarišući · „pitanje

od 17 odsto za dinare ili od četiri odsto na kredit sa deviznom klauzulom “onda ili je

Poslovodstvo PTT-a štiti

POSTOJI OSNOVANA SUMNJA DA POSLOVODSTVO JAVNOG PREDUZEĆA PTT SAOBRAĆAJA “SRBIJA” ŠTITI INTERESE PORODICE KARIĆ, A NE INTERESE REPUBLIKE SRBIJE. REČ JE O “INTERESU” VREDNOM OKO MILIJARDU EVRA REKLI SU NA JUČE ODRŽANOJ KONFERENCIJI ZA NOVINARE, TIHOMIR ŽIVANOVIĆ IZ UDRUŽENJA TELEKOBRA (ZA ZAŠTITU PRAVA TELEKOMUNIKACIONIH, INFROMACIONO-= KOMUNIKACIONIH, TELEVIZIJSKIH I RADIO USLUGA) ! PROF. DR ILJUBIŠA DABIĆ, PREDSEDNIK SAVETA STRUČNJAKA. Prema rečima Živanovića «postoje osnovane sumnje da su neki ljudi” prevideli postojanje dve firme pod imenom BK trejd. Jedna je osnovana ovde, kao Sistem “Braća Karić - BK Trade”, a drugi BK trejd u Moskvi. Na osnovu te činjenice Živanović smatra da je ugovor potpisan 1994. godine o osnivanju Mobtela pravno ništavan, a da se protiv lica koja su učestvovala u tom “poslu” podnesu (i već su podnete protiv nekih) krivične prijave.

Objašnjavajući sadašnju situaciju Dabić je rekao da je rukovodstvo PI'T-a, kao i

Mu WA

Vlada Srbije, upoznato da su u ovom poslu - oko osnivanja Mobtela, ali i kasnijeg poslovanja, pa i sadašnje prodaje - obe strane radile nesavesno i da je to razlog za apsolutnu ništavost. Jav-

MW me Pu

Da li je moguće 100-postoifno vlasništvo države U “Mobtelu”? „Snimio.

no preduzeće ne želi da zaštiti svoje interese. Ima mnogo indicija za takav zaklju-

čak, tvrdi Dabić i sada se (još uvek) čeka postupanje od strane republičkog, javnog, tužioca. Jer, kako on tvrdi, BK trejd nije pravni subjekt... A poruka republičkoj

MN ON

bankar pogrešio ili tu ima još nešto”.

Jelašić je podsetio da jc za obveznice stare štednje kamate iznosc 6,5 odsto, a za blagajnicke zapise NBS i zapise Trezora mogu dobiti kamatu od 17 do 21 odsto i ocenio da je to bezrizični način investiranja, pri čemu centralna banka na taj tržišni način pokušava da povuče sve više novca iz opticaja.

NBS je preko repo operacija za prva četiri meseca OvVC godine povukla iz opticaja oko sedam milijardi ćlinara, što je tri do četiri puta višć nego krajem 2004. godine, naveo je on.

Što se tiče kamata, NBS treba da preduzme nekoliko nepopularnih mera, od kojih je jedna izdvajanje obavezne rezerve koja delimično utiče na njen visok nivo, a njeno smanjenje košta, rekao je Jelašić i dodao da jc potrebna podrška fiskalne politike i smanjenje javnč potrošnje.

Karić Vladi je da je država možda

(na kraju, ako BK trejd nije pravni subjekt u ovom

Z. Marinković

poslu) stoprocentni vlasnik Mobtela. Takva analiza, na 29 strana je odavno prosleđena Vladi, ali odgovor se još čeka, rekao je Dabić.

M. J.

DO plate | _

Stručna služba Veća Savcza samostalnih sindikata Srbije, od prekjuče se nalazi u štrajku zbog toga što 40 zaposlenih, već 8 meseci nije primilo platu, zbog “finansijske nediscipline”. Poslednja primanja dobili su u decembru 2004. godine i to prvi deo septembarske zarade umanjene za 20 odsto, a i ta odluka o umanjenju doneta je jednoglasno. Inače, plata je za srednju stručnu spremu 16.500 dinara, umanjena u neto iznosu 20 odsto istakla je Slobodanka Branković, predsednik Štrajkačkog odbora na jučerašnjoj konferenciji za novinare u SSS;

Prema njenim rečima, nema razloga za neisplaćivanje

redovnih zarada, pošto se finansiraju iz redovne članarine i zato postavljaju pitanje gde su te pare. Osim Ovog zahteva, štrajkači traže i da

anić u

Gradimir Ivanić, član ŠO dodao je da zaposleni, svakog meseca, izdvoje po dva evra za sindikalnu članarinu, ne precizirajući O

štrajku

Novinari su, potom otišli i, do Milenka Smiljanića, predsednika SSS, koji je napomenuo da je, takođe u štrajku. On je istakao da bi SSS trebalo mesečno da ima oko 60.000 evra, umesto 15.000 evra i da je normalno da je tu neko uskraćen. Kao način za rešenje situacije, on je pomenuo isplatu jedne-dve plate, zatim socijalni program kako bi oni, koji su višak otišli dostojanstveno,

se uradi obračun svih dosadašnjih dugovanja zarada, doprinosa i naknada za svakog zaposlenog.

te raspisivanje novog konkursa.

kojoj sumi je reč, osim da od tog iznosa 50 odsto ostaje osnovnoj organizaciji, 30 odsto opštinskim

„nediscipline”

većima, a 20 odsto republilčkim odborima.

Radnici u štrajku su u nezavidnoj poziciji zbog toga što im se parc ne uplaćuju, a drugi ih koriste. Pritom, njihov račun je od Nove godine blokiran. Na pitanje novinara zašto nisu sačekali da se obrate Agenciji za mirno rešavanje sporov4, koja je juče osnovana u Vladi Srbije, Branković je odgovorila da o tome nije obaveštena. „Niko ne vodi računa o tome da je SSS na žestokom udaru i da, na ovaj način, svaka organizacija može da se dovede do urušavanja”.

J. Vujadinović

WWOS2tAORIA BAZA

|___1,505.04| | _____DS |___ -0.00%)

|___1,505.54| |____941 e

DNEVNI IZVEŠTAJ BEOGRADSKE BERZE 17.maj 2005.godine

BERZANSKO TRŽIŠTE

SEKUNDARNO TRGOVANJE

Obveznice Republike Srbije (EUR)

Metod kontinuiran

Aa dom 6,d. Vranje Bambi a,d, Požanevac

SLOBODNO BERZANSKO TRŽIŠTE :

SEKUNDARNO TRGOVANJE

Akcije

Dunav Grocke a,d. Grocka

Energoprojekt holding a.d. Beograd

Hemotam koncem td. Vršec,

{mlek a,d. Be

Nopal a.d. Bačka Palanka Novosadske mlekara a.d. NoviSad Pupin Telecom a d. Zemun

Putevi a,d, Užice

Retko Mitrović a,d, Beogmd

'ojaprotein a.d. Bečej

Tehnogas a,d. Beograd Tora Mirković a,d. Kikinda,

000 Bačka fabtika šećera a,d, Vrbas

A -d. Beograd Bačka IMP a,d.Kuctra _ Banini a,d. Kikinda

pBeog .d, Beograd

lektromcot ad. Novi Sed

Ml 09 i 0

| i + de elajsia)Š

lektrošumadija a,d. Mladenovec. š frifi a.d. Beograd

eg Weiferl pivara. 3. Pančevo jElektrom eta! a,d. Beogr WKO U VL LV 0 MU

idelirika a,d, Subotica alerika Fitofarmecija a.d. Zemun

0 a MII

oli o MS is —_1,560 25 | _ 5:100| Bas|_______200| 0) 2895)|______2S (aff o Se BL 8) [ 718 1,648|_______TI6I -__eL_ 0 a: NSL8 SEUL 71 1468) _____TU —<-M [] 16| 30|_______E| ——8 0| 306! 2620 ___ ___0E| 8 400 M ue M e 9 1 70 i a Hasara a.d. Banaisko Veliko Scio ____ ______| KZRA_| LS O 549 —a a aa eee re | a | — ai -: SJE/JJ 50,000 225 ala OM 240) 2,837 3s|___ 5. — 78 ~ 20| 1316| ______1S| S a —J FC 77 119,539| ______219| m 430) 390 1 es

moverit SC Livnica Čelika a.d.

Bačka Topola

Kursna lista Narodne banke Srbije

ZEMLJA OZNAKA VAŽI KUPOVNI SREDNJI (E VALUTE ZA KURS KURS EUR 81,5511 81,7965

48,9062 50,9312 10,950609 60,0347 221,0057 10,0712

119,0180 64,5796