Borba, 21. 05. 2005., str. 1

strana 3 .

BORI |IMI|III||

www.borba.co.yu 977145

Subota - nedelja # 21 - 22. maj 2005. ii Broj 126-127 1. Godina LXXXIV Mi Beograd ena 20 dinara | Crna Gora 0,506. RS 0,7 KM mi borbaQbbitsyu.net

Lo O VN 0 TO OV 1 |

Srbija na prekretnici

III AN IIMIANINIINININNIN

INNIIRI NIA INA

uwNa DNN

IRN

KARIĆU ZA „MOBTEL” 400 MILIONA EVRA

—

PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADIĆ IZJAVIO JE DANAS U INTERVJUU TANJUGU DA KOSOVO ı METOHIJA OD DOLASKA KFORA KLIZI KA NEZAVISNOSTI I DA SRBIJA NEĆE ODUSTATI OD ZAHTEVA DA DOBIJE MESTO ZA PREGOVARAČKIM STOLOM, GDE BI SNAŽNO BRANILA „REŠENJE ~ „KOJE ISKIJUČUJE PROMENU POSTOJEĆIH GRANICA.

"Moramo da ubedimo Međunarodne faktore da rcšenje za Kosovo i Metohiju mora biti dugoročno 2drživo i da ne sme destabilzovati ne samo Srbiju, ne80 Čitav region”, rekao je 'Ta-

dić i podsetio da Beograd smatra da takvo, pravno-politički potpuno novo rešenje treba naći kroz formulu “manje od nczavisnosti, Višć od autonomije”.

"Tadić je u intervjuu nacionalnoj agenciji upozorio da srpska javnost mora da sc suoči sa činjenicom da o budućem statusu Kosova neće odlučivati ni Srbi, ni Albanci.

“Naša mišljenja će biti uzeta u obzir, ali će odlučivati međunarodne institucije, pre svega Savet bezbednosti, dobrim delom Kontakt grupa, koja jc sastavljena od najvećih i najmoćnijih

država sveta. Mi moramo,

shodno toj realnosti da oblikujemo svc naše političke akcije i da vršimo pritisak na centre odlučivanja u svetu koji su bitni za sudbinu Kosmeta i naše legitimne nacionalnc interese u toj pokrajini”. Ističući da u odbrani tih interesa Vlada Srbije i predsednik Republike danas veoma dobro sarađuju, Tadić je na pitanje da li zaista veruje da će kosovski Albanci prihvatiti bilo šta osim nezavisnosti uzvratio da je jednako pitanje da li će Srbija biti spremna da prihvati nczavisnost Pokrajine.

Nastavak na 3. strani

KULTURA

% ot) --7.0)

ci) NLO e | IN

MRAGUJEVAC PC e

strana 12.

Sablja posekla ljudska prava

ODBOR SKUPŠTINE SRBIJE ZA ODBRANU I BEZBEDNOST ZAKIJUČIO JE JUČE DA JE TOKOM VANREDNOG STANJA I AKCIJE SABLJA POSLE UBISTVA PREMIJERA ZORANA ĐINGIĆA BILO KRŠENJA LJUDSKIH PRAVA TOKOM PRIVOGŽENJA I SASLUŠANJA ODREGENIH OSOBA.

Odbor je zatražio od službe generalnog inspck-

tora policije da mu dostavi“.

dopunjeni izveštaj o primeni torture, kao i spisak odgovornih za ta dela.

Protiv zaključaka je glasao potpredsednik Odbora Dragan Šutanovac iz Demokratske stranke koji je tražio da se konstatuje da služba generalnog inspektora ima podatke o samo šest slučajeva torture tokom akcije “Sablja”.

On je istakao da je to ražno da bi se izbegla gcneralizacija ocene tc akcije koja je usledila nakon ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića 12. marta 2003.

Generalni inspektor Ministarstva unutrašnjih poslova Vladimir Božović rekao je na sednici Odbor: da je ta služba primila ukupno 37 prijava o zloupotrebama i torturi za vreme “Sablje” od kojih je 20 odbačeno kao ncosnovano, Šest je ocenjeno Osnovanim, dok sc 11 slučajeva istražuje.

Među Il prijavljenih slučajeva koji sc: istražuju, Božović je naveo i slučaj tužioca Milana Sarajlića, koji je bio priveden pod sumnjom da je bio blizak zemunskom klanu. Dodao

je da će Odboru biti dostavljen izveštaj i o tim slučajevima nakon završetka istrage. Odbor je konstatovao da je za vreme. trajanja 'vanrednog”stanja i Sablje “neselektivno” privedeno 11.655 lica i da je ministar policije Dragan Jočić saopštio da ne treba skidati oznaku “tajna” ili “DOvcrljivo? sa·tih dokumenata, ali da: će svako ko bude želeo da.ostvari svoja prava pred sudom i ko vodi procese za nadoknadu štete moći da koristi te spise.

Na predlog predsednika Milorada Mirčića iz Srpske radikalne stranke, Odbor je zaključio da je odluka o

vanrednom stanju na teri- .

toriji Srbije doneta protivustavno na 160. sednici Vlade Srbije od 12. maja 2003. godine, navodeći da je BIA potvrdila autentič-

nost audio-zapisa sa' tc

sednice. Odbor je zatražio informaciju o nadležnosti i ulo-

zi Biroa za komunikacije Vlade Srbije u tom perio- ·

du, odnosno na osnovu koje odluke je imao. tako značajnu ulogu da piše saopštenja u ime MUP-a, kao i saopštenja političke sadržine u kojima se pojedini političari direktno optužuju za umešanost u ubistvo premijera Đinđića.

Lj. M.

Mag operskih scena u Beogradu

Slavni italijanski tenor Lučano Pavaroti, koji jc prvi put pevao u inostranstvu baš pred bcogradskom publikom davnc 1961. godine, održaće večeras koncert u hali “Pionir”, u okviru Oproštajne svetske turneje.

Slavni tenor je, pre beogradskog koncerta, na-

stupio u Parizu, a potom, 26. maja, oprostiće sc i od publike u Dablinu. Pavaroti je ranije najavio da će 12. oktobra, na 70. rođendan, prestati da

peva i, kako je jednom prilikom izjavio, “višć ncće pevati, čak ni kada se bude tuširao”.

Pavaroti, rodom iz Modene, kao operski pevač debitovao je 1961. u Italiji, a prvi nastupi van granica Italije bili su 3. i 5. decembra 1961. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Mladi i tada još neafirmisani tenor nastupio jc u opcri Đuzepa Verdija “Travijata”, tumačeći ulogu Alfreda Žermona, u

\

okviru gostovanja tcatra “La Feniče” iz Venecije. Partneri su mu bili tada proslavljeni operski pecvači Virđinija Ceani, Mirela Fjorentini, Analia Bacani, Mario Sereni, Vitorio Pandano, Guljelmo Ferara, Anđelo Nozoti, Bruno Marangoni i Amedeo Kambon. Pavarotijev nastup zabelcžili su muzički kritičari, pa u komentaru Branka Dragutinovića u

·listu “Politika” 5. decem-

bra 1961. godinc piše da

je “talentovani mladi početnik, sa lepim glasovnim materijalom i savladanim elementima vokalne tehnike, u partiji Alfreda bio vezan za vrh dirigentske palice maestra Htorea Gracisa i nciskusan u glumačkom oživljavanju lika”.

Prvi međunarodni uspeh usledio je 1963. godine, kada jc Pavaroti ncočeckivano dobio šansu da zameni tcnora koji jc bio sprečen da nastupi zbog bolesti.

"Teret obaveza i godina

· Kako je protekao prvi mesec u papskoj fotelji pape Benedikta XVI i koliko će trajati njegov

»ntifik: pontifikat Strana 2.