Borba, 04. 05. 2007., str. 6

6 BORBA

kultura

Petak, 4. maj 2007.

"Sudar sa sudbinom

RAZGLEDNICE IZ ITALIJE |

ya | | (e i i vi •• y Luka (ne)zaboravlja Pučinija Rodni grad Alfreda Katalanija, Andree Bočelija do sada se nije na valjani način odužio svom čuvenom stanovniku

Stigli smo i do Luke, rodnog grada Alfreda Katalanija (čiji je otac bio orguljaš), poštovanog, profesora milanskog Konzcrvatorijuma (na kome sc i školovao), autora operskih i simfonijskih radova: Luiđija Bokcrinija (čiji je otac bio pevači kontrabasista u gpradskom orkestru), violončeliste koji je nastupao u Beču, Parizu i Madridu. kompozitora koji je uveo gudački kvintet (sa dva violončela) u svet muzžike, bojeći svoja dela mcelodikom galantnc cpohc, Dbriljantnom virtuoznošću, dubokom i sjajnom Oscćajnošću i romansom SstrastVenošću. Bio je jedan od prvih predstavnika tzv. .dramatičnog stila, ali i jedan od prvih koji je svojim delima uspostavio klasičarsku uravnoteženost. Napisao je oko Četiristotine instrumcntalnih kompozicija ukrašavajući ih originalnim figuracijama. Ali, umro je u krajnjoj bedi u Madridu. Ovde jc rođen i slepi tenor Andrca Dočeli. Ipak, najviše sam sc radovala što ću posetiti Luku radi Pučinija, koji je takode ugledao svet u ovom gradu. Ali...

Imali smo izvrsnog, lokalnog vodiča u Luki, gospodicu Lindu koja nam jc iscrpno i sa ljubavlju provodeći nas od spomenika do crkava upoznavala sa istorijom i zanimljivostima vezanim Za ovaj grad koji po moćnim zidinama podseća na našc Kalemegdan i Petrovaradin. Zapravo, zidine oko grada pravljene su u tri navrata: najpre, u I veku - rimskc, potom između XI i XIII srednjovekovne i najzad u XVI once koje mc asociraju na moj Bcograd. Prostiru sc

Taggy" af A Zar 01: aaRAVVUJA 53

dužinom od +.200 metara, čija je i Širina impozantna 30 metara. Svuda oko zidina bila je voda, a u zidinama Čak 114 sakrivenih topova. Bila je bogat grad: proizvodila je svilu i pravila svilcnc tapiscrije poznate širom Evrope. Mnogi su želeli da je pokorec, ali se nisu usuđivali da je napadnu, čak ni Firenca koja je pokorila sve gradove u okolini.

Luka je bila i jedan od najrcligioznijih · gradova, Unutar zidina bilo je devcdesetak crkava. Zaštitnik prada bio je Sveti Paolino i prva crkva, njemu posvećcna, bila je na ostacima paganskog hrama. Danas jc ostalo 20 crkava (jedna od njih jc i pravoslavna, rumunska), a mnoge je srušila Napolconova vojska. | njcgova sestra, Eliza, koja jc bila krunisana za princezu, Živela je u Luki. Ona je zatvorila oko 00 crkava, otvarajući u njima školc ı bolnice i stroga katolička Luka joj to nikada nije oprostila (mnogo više je volela špansku princezu Mariju Lujzu koja je bila veoma pobožna katolkinja i koja ju je nasledila), Još bih Luki mogla da oprostim što nije volela u Dositcjevom duhu nastrojcnu princezu Hlizu (“... škole, škole - a ne crkve i krstove... ), ali joj nikako ne mogu oprostiti što ni danas nije ponosna na Svog, najvcćeg, žitelja Đakoma Pučinija. On je bio poslednji kroz pet generacija muzičara koji su rođeni i radili u Luki. Oca jc izgubio već u petoj godini, ali dobre muzičke genc - nije nikada. Prve časove dobio je od svog ujaka, sa dcsct godina već je pevao u

ı Puccini #8 (1858-1924)

LAEVNAJ

horu u katedrali i u crkvi San Mihacle. a u četrnacstoj je počeo da deluje kao orguljaš. Prve kompozicije jc i namenio orguljama. Prvu · operu (“Le Villi” napisao jc u 26 a ja sam je pre godinu i po dana slušala i videla u Bečkoj državnoj opcri,mada

je ona premijerno izvedena u Milanu, ali (kao i ostalc) njegovc opere nikada u njcgovoj rodnoj Luki koja mu kao ni princezi Elizi (koja nije zadovoljavala stroge katoličke uzirc) nije oprostila njegovo “pravo na ljubav” koje se sa mnogo višc razu-

\ mevanja “oprašta” mnogo manje vred nim ljudima. Na- , ime, posle milanskih studija, Pučini sc vratio u Luku i zaljubio| u gospođu Elviru Bontuni koja je već imala dvoje dece.

Ona je ostavila muža i sina i povcla ćerku i otišla sa Pučinijem, kome je kasnijc rodila i sina, koji je postao inženjer.

Nastanili su se u Torc dcl Lago; Pučini je stekao svetsku slavu, ali slavu u Luki nije stekao nikad.

Njegov sin je bio oženjen ali u braku nije imao dece, Ipak, imao jc (vanbračnu) ćerku Simonetu Pučini, kojoj je sada 76 godina, koja se nije udavala i koja nema dece. Ipak - ta Pučinijeva unuka, nije nam dozvolila da obiđemo kuću njenih predaka jer je pokrenula sudsku parnicu sa gradon koji nikada nije oprostio ni prihvatio Pučinija da se naknadno bar počne da “ponosi” autorom najnežnijih ženskih likova oslikanih sa mnogo suptilnc emotivnosti muzičkom kičicom njcnog dede.

Bila sam ljuta i na nju (više što nije imala poroda ncgo Što sc sudi. sa gradom) i na Luku i na radnike koji su popravljali asfalt ispred kuće sa balkonom u kojoj jc rođen Dakomo Pučini. A sve radi ljubavi koju osećam za njegove Tosku, Mimi, Ćo-Ćo-San, Manon, Liu... pa i za onc okrutnc a tako sjajno oslikane - barona Skarpiju, Pinkertona, Turandot. Doista, uprkos lIcpoti na svakom koraku nisam mogla da zavolim i oprostim Luki...

Gordana Krajačić

Majstor komedije i dečjih maštanja

Filmski dan posvećen nedavno preminulom italijanskom režiseru Luiđiju Komemcćiniju u Muzeju JK

MUZEJ JUGOSLOVENSKE KINOTEKE DANAS PODSEĆA NA PROŠLOG MESECA PREMINULOG ITALIJANSKOG FILMSKOG I TELEVIZIJSKOG REŽISERA LUIGIJA KOMENĆINIJA. "TIM POVODOM BIĆE PRIKAZANI NJEGOVE KOMEDIJE „HLEB, LJUBAV I MAŠTA“ (1953) – KOJA JE OSVOJILA „SREBRNOG MEDVEDA“ NA FESTIVALU U BERLINU 1 IMALA DVE NOMINACIJE ZA NAGRADU „OSKAR“, „HLEB, IJUBAV I LJUBOMORA“ (1954) ı „ŽENA NEDELJE“ (1975) — SA MARČELOM MASTROJANIJEM I ŽAKLIN BISE U GLAVNIM ULOGAMA.

Prva dva filma postigla su veliki uspeh i kod publike i u komercijalnom smislu. Oni predstavljaju pokušaj stvaranja popularnog, filma s arhetipskim likovima, kojc igraju Vitorio De Sika i Dina Lolobriđida, poput žandarmerijskog. podoficira, tempceramentcnc lIcpotice iz naroda, prevarenog muža i sličnih osoba, čiji pretežno komični doživljalji se pratc u nastavcima. Istom filmskom rodu pripadaju i „Lcpotica iz Rima“ (1955), „Muževi u gradu“ (1958), „Između muža i Ženc“ (1977) i „Mačak“ (1978) i druga njegova dcla.

Rođen u Lombardiji, blizu Breše, na severu Italije, Luiđi Komenćini (Salo, 8. 6. 19106 – Rim, 6. 4. 2007) bio je tokom studija arhitekture u Milanu među

Kadar iz Komenijevog filma “Hleb, ljubav i mašta”

osnivačima Italijanske kinoteke, sa Albertom Latuadom i Markom Ferarijem. Po završetku Drugog svctskog rata postaje filmski kritičar u listovima „Avanti“

i „lempo“, a kao režiser

debituje dokumcentarnim filmom „Mališani u gradu“ (1946), kojim oslikava tcžak život dece beskućnika u poslceratnom Milanu. Na rat

i rasulo italijanskc vojske posle kapitulacije osvrće sc i političkom satirom u tragikomediji „Svi kućama“ (1960).

Već prvi dugometražni igrani film „Zabranjeno krasti“ (1947), Komenćinija svrstava u maticu ncorcalističkog, pokreta, ali bez kasnije znatnije autorske prepoznatljivosti.

Komenćinija · pretežno smatraju dečjim režiscrom, mada njegovi filmovi koji sc time bave nisu samo za dccu, jer kako je to on sam kazao „...vidim ih kao odrasle ljude bez pravila, morala, samokontrole, socijalnih i psiholoških uslovljavanja. Drugim rečima, kao ljude sa najautentičnijom ličnoSG Pripisuje mu sc prethodno i zbog dečjeg filma „Hajdi“ (1952/53, snimljen u Švajcarskoj) i ponajviše televizijske scrije u šest nastavaka „Pinokio“ .(1971/72), sa Ninom Manfredijem u ulozi Đepeta i Andreom Balcstrijem kao Pinokiom, necstašnog lutka — dečaka iz čuvenog, dela italijanskog pisca. Karla Kolodija iz 1882/83. godine. Njegov opus čini oko +0 filmova.

D. Stefanović

„Laka konjica” slovenačkog pisca Draga Janč:

“a, U TCŽiji

Milana Karadžića premijerno 5. maja u BDP-u

DRAMA SAVREMENOG SLOVENAČKOG PISCA DRAGA JANČARA „”LAKA KONJICA”, U REŽIJI MILANA KARADŽIĆA, O SUDBINSKOM | PREOKRETU MOĆNOG BIZNISMENA, PREMIJERNO SE IZVODI U SUBOTU, 5. MAJA NA VELIKOJ SCENI BEOGRADSKOG DRAMSKOG POZORIŠTA.

Dramaturg predstave Ivana Dimić, izjavila je juče na konferenciji za novinarc da se drama simbolično razvija od idilične ka mračnoj slici, na čijem kraju je novi početak. Tokom predstavc svi junaci doživljavaju promcnu od izgleda do istine”. Ispostavlja se da ni freska koja se obnavlja nije ono što se činilo da jeste. Na početku su sc videla tri konja i izgledalo je da sc radi o Tri mudraca koji jašu u Vitlajem, da bi se na kraju otkrilo da postoji i četvrti konj, kojim se otvora pitan-

je nisu li to zapravo Cetiri

Jahača Apokalipsc.

Prema beleškama Draga

Jančara, koji će kako kažc

reditelj Milan Karadžić, prisustvovati prvoj reprizi komada 8. maja, ljudska drama koja se dešava ispod nOvOOtkrivenih fresaka seoskc crkve negde u slovenačkim planinama, predstavlja dramu novih društava u takozvanoj Novoj Evropi. Na ncki način smešna i groteskna ”Laka konjica” istovremcno je tragična slika -međuljudskih odnosa. Nove vrednosti-novac, prestiž, društveni stalež i uspeh po svaku ccnu-vode u sve bezobzirnijc lične konflikte.

Prema rečima reditelja Karadžića, za glavnog, junaka, koji je u krizi srednjih godina, pogubno jc Što SĆ OSVCstio, upitan da li je trebalo ostvarivati snove iz ranc mladosti. - Zgađen nad svini što je ostvario u okviru svog moćnog carstva, porodicom, ljubavnicom, poslovnim partnerima, ”Laka konjica” bavi se pitanjima prolazno-

sti života i novca a, mogla bi da se dešava i u Zagrebu, Beogradu ili Podgorici, dodao je Karadžić.

BDP-u

Milutin Mima Karadžić koji tumači ulogu glavnog, junaka Maksa, izjavio je da posle premijere može davati izjave o liku koji tumači a do tada su ”probc u toku”. Srđan Timarov, u ulozi Bena, kome je ovo prva saradnja sa rediteljem Karadžićem jc uživao tokom rada na prcstavi. Ostali protagonisti ”Lakc konjice” su Zorana Bećić, Milan Čučilović, Ljubinka Klarić, Milica Zarić, Marko Živić i Petar Benčina.

43/03, 55/04 i 101/05)

objavljuje

sledećih radova:

5. Ponuđači

150/a

nuda.

6. Rok za podnošenje prijava je pe lasniku RS”, a blagovremenim će s

7. Otvaranje blagovremeno pristiglih prijava izv nakon isteka roka za dostavljanje prijava.

Na osnovu člana 47. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS”, br. 39/07,

JAVNO KOMUNALNO PREDUZECE PUT NOVI SAD 51000 Novi Sad, Rumenačka 150/a

JAVNI POZIV

za prvu fazu restriktivnog postupka za izvođača radova

(šifra javne nabavke 2839)

1. Predmet oglašavanja je prijava ponuđača kojima će ( drugoj fazi restriktivnog postupka biti upućeni pozivi za dostavljanje ponuda za

– partija 1 — niska gradnja: gradnja puteva i gradskih saobraćajnica – partija 2 — gradnja objekata vodovoda i kanalizacije – partija 3 – gradnja elektroenergetskih objekata i objekata javnog osvetljenja – partija 4 – gradnja gasnih i toplovodnih instalacija – partija 5 – opšti radovi u oblasti niske gradnje

– partija 6 – zemljani radovi, i

u kojima je Javno komunalno preduzeće

nuđači će učestvovati kao podizvođači.

Kvalifikacioni postupak se provodi za period od tri godine (2007 — 2009). |

P. Pravo na učešće u postupku imaju sva zainteresovana pravna i fizička lica koja is javaju uslove u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, člI. 45, 46 i 47.

3. Zaintresovani ponuđači mogu da preuzmu konkursnu dokumentaciju u ODU JKP „Put” Novi Sad, ul. Braće Mogin br. 2 svakog radnog dana od 7,00 do 14,00 čaSOr a od dana objave u „Službenom glasniku RS”, a najkasnije 10. radnog dana od dana obja"· ovog poziva. Lice za informacije i kontakte je Ivica Petrović (021/511-066). |

svoje prijave podnose u zatvorenim kovertama sa vidljivom oznaka otvarati – prijava za radove” poštom ili lično na adresu JKP „Put” Novi Sad, Rumen” |

Na poleđini koverte navesti naziv, adresu i broj telefona ponuđača.

8. Odluka o izboru izvođača radova koji će steći kvalifikaciju u prvoj fazi rest stupka za predmetne radove, biće doneta u okvimom roku od 15 dana nakon 0

suje scenografiju.

ukoliko steknu kvalifikaciju), U izvođenje

„OON „Put” Novi Sad, nosilac posla, a kvalifikovani Pp?

tnaesti dan od dana objave ovog ogla e smatrati sve prijave koje stignu navedenog 04 {4,00 časova na adresu iz tačke 5. ovog javnog poziva, bez obzira na način dostave.

ršiće se najkasnije u roku od od pet

Muzika komada poverena

je Zoranu Hriću i Svetlanj

Maraš. Gcroslav Zarić Dotpi-

Scena iz komada “Laka konjica” Draga Jančara u

Za kosti.

me je zadužena Dragica Pa

vlović.

Drago Jančar jedan od nij uticajnijih savremenih dram

skih pisaca, čijc su pripovetke prevedene na mnogo jezika! štampane u Evropi i Amerid dobitnik je mnogobrojni

književnih nagrada, ukljuću

jući Prešernovu i Herdero\l, evropsko prizanjc za knji/ć“ nost. Dramski tekst ” Briljant ni valcer” izveden je dec bra 1985. u BDP-u.

| K. Lazić

___ |. SLI,

pul

prostorijam“ |

4. Za preuzimanje konkursne dokumentacije ponuđači treba da dostave dokaz 0 vr 5.000,00 dinara, nepovratno po jednom primerku konkursne dokumentacije, na račun“. „Put” Novi Sad, broj 335-610-71, sa pozivom na broj: 2839

| Ne |

lužben0! sa u„S na 00

danš | |

riktivno0 Po

tvaran]}