Borba, 15. 02. 2008., str. 6
6 BORBA
srefenjski frobroj
MUZIČKI ZIVOT
Poetske vizije
j l BOLA · ~ ~. · . .. - : iy” 3v [45 Koncerti Dragane Jugović del Monako i profesora MS „Petar Konjović“; premijera baleta „Zemlja
u Pozorištu na lerazijama
UDRUŽENJE | UNIVERZITETSKIH PROFESORA I NAUČNIKA SRBIJE URUČILO JE NAGRADU „PROFESOR DR VOJISLAV STOJANOVIĆ“ DRAGANI JUGOVIĆ DEL MONAKO ZA IZUZETNE REZULTATE POSTIGNUTE U UMETNIČKOM RADU, A PORED TOGA ONA JE U LEPO RESTAURIRANOM CENTRU ZA KULTURU I OBRAZOVANJE RAKOVICA SA OKO 350 MESTA IMALA SOLISTIČKI KONCERT NASLOVIJEN SA „VERUJ DA TE LJUBIM“.
Direktor Centra Slobodan Veljković pozdravio je Drapganu Jugović del Monako i Darinku Paunović, njenu klavirasku saradnicu i objasnio naslov koncerta kao anticipaciju Danu zaljubljenih jer, kako reče, i najstariji dcšifrovani zapis od prc dcset hiljada godina glasio je „Život je ljubav“!
Koncert jc započeo sa Bah-Gunoovom Avc Marijom, usrdno, molitveno, bez ikakvih dinamičkih forsiranja. Potom, dušcvno i cksprcsivno prišla jc stranicama
srpske lirike: Pod prozorom Josifa Marinkovića i Veruj da Te ljubim Isidora Bajića.
— Zatim je uronila u svet ruskc
romanse, u najlepše stranice Dargomižskog i Cajkovskog, a svaka od njih je prava mala drama u čiju je koncentrisanu tragičnost pronikla sa višedimenzionalnom osećajnošću. Nastavila je sa Glukom, širokim i monumcntalnim frazama barokne opere (skraćenu verziju Orfeja tumačila je pre par godina na sceni Raša Plaović), pa nadovezala sasvim suprotne strasne ritmove Bizeove Ha-
na sve to dodala i splet napolitanskih pesama. Dragana je pevala na četiri jezika; sa lakoćom prelazila iz baroka u romantizam, iz solo-pcesme u operu; bez imalo zamora u glasu i posle 1+ numera (od kojih su dvc bilc klavirske, solističke, jedan Šopenov pastelni Valcer i u klavir transkribovani Intcr-
meco iz Maskanjijeve Kavalerije rustikana). Onda joj
koncertu profesora Muzičkc škole „Petar Konjović“* čuli su se mladi nastavnici koji su pedagoški rad prctpostavili solističkim. nastupima. Malo koja muzička škola može da sc pohvali sa tako izvanrednom ekipom koja možc da stane na podijum „Kolarca“. A „Petar Konjović“ je NIŽA škola i dircktorka (Jasmina Mihaljica) s pravom smatra da upravo naj-
Upečaišljivo: Scena iz baleta „Zemlja“
je profesor Milenko Jevtić uručio vcliku nagradu, podsećajući da je Udruženje univerzitetskih . nastavnika osnovano još 1925: da su njegovi članovi bili i Grol i Milanković i Pupin i Alas (između ostalih), da se 19+1. preselilo u London i postalo organ UNESKO-a.
Na već tradicionalnom
mlađima treba obezbediti najbolje - oni to zaslužuju... kasnije će se oni već dovoljno izgraditi za samostalni rad (ako su stasali na solidnim temeljima); a sada im treba i sopstvenim primecerom pokazati lepotu sviranja ili pevanja. Koncert je protekao (uglavnom) u pastelnim tonskim bojama, kakve su i
najprijemčivije dečjem uhu! Čuli smo izvanrednog, oboistu Ivana Kirna - muzikalnog, i kao da uopšte nc uzima dah u Hendlovoj Sonati u Hf-duuru („sa mehom u plućima*) i flautistkinju. Katarinu Milošević koja je sa milujućom lakoćom ispevavala stavove jednc od Škarlatijevih sonata, pa kontrabasistu Srđana Lišanina koji je Ssvojim instrumentom prOogOVO-
rioO gOtoOvo violončclistički, poetski, u širokim legatima Botesinijeve „Elegije“ (kompozitora i kontrabasiste koji je dirigovao premijerom „Aide“ u Kairu 1871) i pijanistu Dušana Trajkovića koji je odrazio orguljski karakter Bahove „Pastorale“ u Ef-duru, ali i onaj samo najvećem geniju baroka svojstven svet
nerealnog. I najzad, zabriljirao je pravi koncertni umetnik, violončelista Milutin Mladenović, koji je Poperovu „Koncertnu polonezu“ opus 14 interpretirao sa virtuozitetom i žarom ali i sa ispevanošću svakog, motiva. Sve njih pratila je na klaviru spretno i muzikalno Olga Đorđević prilagođavajući sopstvenu tonsku paletu senzibilitetu svakog, profesora - umetnika.
Po izvanrednom libretu, koreografiji, režiji, izboru muzike Džoa Alegada premijerno je u Pozorištu na Terazijama prikazan balet „Zemlja“ koji je ovaj mnogostrani umetnik posvetio nedavno preminuloj majci, ali i svim ženama koje su ga inspirisale. Prikazao je Zemlju kao ženu, kao ljudsko i božansko biće, eterično, usamljeničko, ranjivo, krhko i jako, mučeno i ugnjetavano, odbačeno, nesigurno, posrćuće, uzdignuto. Kao simbol. Kao metaforu. Kao večnu supstancu. Kao svetlost. Kao pokret. Jer, kako je i genijalni Leonardo da Vinči zapisao u jednoj od svojih beležaka - „najviši i najteži cilj slikarstva (a ja mislim i umetnosti uopšte) je da gestovima i pokretima udova predstavi nameru čovečje duše“. Odlična baletska ckipa na čelu sa maštovito-rečitim Džocom Alegadom ispripovedali su u jednom dahu uz muziku uglavnom minimalističkih obrazaca, monolitno, epski upečatljivo svoju oporo-poetsku viziju o „Zemlji“.
Gordana Krajačić
Petak - nedelja, 15 - 17. februar 200;
Komad o
manipulaciji
Premijera dramc Patrika Hamiltona „Plinska svetlost“ ı režiji Milice Kralj večeras u BDP-u
PREDSTAVA „PLINSKA SVETLOST“, PO DRAMI BRITANSKOG PISCA PATRIKA HAMILTONA U REŽIJI MILICE KRALJ, BIĆE PREMIJERNO IZVEDENA VEČERAS NA VELIKOJ SCENI BEOGRADSKOG DRAMSKOG POZORIŠTA.
Glavne uloge igraju Milica Zarić i Milan Čučilović kao bračni par i Petar Kralj kao inspektor, a u ansamblu su i Jadranka Selec i Ivana Nikolić.
Drama „Plinska svetlost“ prvi put je iZVCdena 1938. u Londonu, zatim sa izuzetnim uspehom i na Brodveju, a 1944. jc snimljen istoimeni film sa Ingrid Bergman, koja jc za tu ulogu dobila Oskara.
Rediteljka je podsetila da je to psihološki triler iz viktorijanskog, doba. „U komadu trijumfuje pravda, što je važna stvar danas, kada malo verujemo u tako nešto“, rekla je ona.
U fokusu priče je mlada žena pod psihološkim pritiskom muža koji je pravi ludom. „To je proces koji, kada se jednom pokrenc budi i koristi stcahove i sumnje pojedinca. Čovek pre poveruje da je on sam lud nego da su stvari oko njega tako loše“, primctila je rediteljka.
Doajen našeg glumišta Kralj dodao je da je to „komad o manipulaciji u kojem se može prepoznati, mada iz drugog ugla, ono što
se i nama dešava kada nas prevode žednc preko vode“.
On je primetio, da je predstava spremana u lepoj, gotovo porodičnoj atmosferi. „Milica jeste moja ćerka, ali i autor i ličnost za scbe. Drago mi je što je tu i druga Milica, ćer-
Milan Cučilović, Milica Zarić i Pe{ar Kralj, glavni akteri „Plinske sveflosij“
ka mog dobrog kolege i prijatelja, pokojny Dragana Zarića*, dodao je on. |
Čučilović je istakao da jc OVO pre(suy specifičnog žanra koji se kod nas retko iy di, a Selec je najavila zanimljivu kostimira, predstavu koja ima svoj početak i kraj, a razliku od nekih „modernih“ ostvarenja,
Kostimc je kreirala Vesna "Teodosić, sem, grafiju Milica Bajić Đurov, a muziku komp novao Aleksandar Kostić.
Susret sa La Mamokh
Gost Narodnog pozorišta američka umetnica Elen Stjušti
AMERIČKA POZORIŠNA UMETNICA ELEN STJUART BIĆE SUTRA GOST NARODNOG POZORIŠTA U BEOGRADU, GDE ĆE ODRŽATI OTVORENI SU-
SRET SA STUDENTIMA UMETNIČKIH AKADBI} JA, PUBLIKOM I NOVINARIMA, NAJAVLJENO | IZ NACIONALNOG TEATRA.
Jedna od najznačajnijih ličnosti syebh
-____banere iz Karmen. I najzad,
Sećanje na maestra Big Bend sa Dadom,
U Narodnom pozorištu sutra u podne svečanost u spomen na dirigenta i nckadašnjeg direktora Bcogradske
opere Dušana Miladinovića
NA VELIKOJ SCENI NARODNOG POZORIŠTA SUTRA U PODNE BIĆE ODRŽANA SVEČANOST U ZNAK SEĆANJA NA VELIKOG MAESTRA 1 DIREKTORA OPERE NARODNOG POZORIŠTA DUŠANA MILADINOVIĆA 1924 - 2007).
Kroz umetnički program cvociraće sc uspomena na ovog velikog macstra. U programu učestvuju dr Raško Jovanović, Dimitrije Stefanović, Živan Saramandić, Jelena Vlahović uz klavirsku saradnju Dragomira Hadivojevića.
Maestro Miladinović je rođen u Subotici, 1924. godine. Na Muzičkoj akademiji u Beogradu diplomirao je solo pcvanjc (prof. Jelka Stomatović), dirigovanje (prof. Krešimir Baranović) i kompoziciju (prof. Stanojlo Rajičić), da bi 1943. godine postao korepetitor Opcre Narodnog pozorišta u Beogradu. Njegov dirigentski razvoj je bio smircn, postupan i krajnjc studiozan. Kao dirigent debitovao je 1949. godine i potom ostvario impresivan broj operskih naslova — 70, tc oko 16 baletskih naslova. Bavio sc i prevođenjem mnogih vokalno-instrumcntalnih formi.
Od 1969. do 1973. bio je direktor Opcrc Narodnog, pozorišta, a kraće vreme i v.d. upravnika ove kuće. Bio jc i na bitnim funkcijama u Operama Beograda i Novog, Sada (direktor), tc stalni gost-dirigent u Zagrebu, Sarajevu, Skoplju, Splitu i Osijeku, a nekoliko godina gost Opere i orkcstra u Kairu.
Kao orkestarski dirigent sarađivao je sa svim simfonijskim orkestrima bivše Jugoslavije, kao i sa orkestrima Kaira i Ruana. Tokom nekoliko školskih godina bio je profesor na Muzičkoj akademiji u Beogradu. Vodio je Operski studio i predavao ko-
rcpcticiju. Važan dco njegovog, umctnič-
kog i društvenog opusa jc rad sa horovi-
ma, još od 1945. godine, među kojima su: Bankarski hor „Bratstvo“, hor „Abrašević“, i najzad, od 19606. do 1991, hor Bcogradskih madrigalista. Taj Hor je sa maestrom Miladinovićem, 1969. godine, na Kolarčcvom narodnom univcrzitctu upriličio prvo posleratno izvođenje „Liturgije“ Stevana Mokranjca.
Od 1950. godinc bio je član UMUS-a, kao i njegovog predsedništva, a u dva mandata je bio i predsednik Udruženja. Odlikovan je Ordenom Svetoga Save 1 reda (1990), Zlatnom lirom Saveza muzičkih umetnika Jugoslavije (1983), Velikom plaketom Narodnog pozorišta u Beogradu za životno delo (1984) i Zlatnom plaketom Saveza amatera Srbije za životno dclo
(1985). M. R.
Vlatkom i Rambom
Koncert nazvan „Big Bend i zvuci gitare“ sutra uveče u Centru „Sava“
DŽEZ ORKESTAR RADIO TELEVIZIJE SRBIJE „BiG BEND“ ODRŽAĆE SUTRA UVEČE U „CENTRU SAVA“ KONCERT SA GITARISTIMA I AUTORIMA KOJI SU OBELEŽILI NEKADAŠNJU YU ROK SCENU – DADOM TOPIĆEM, VLATKOM STEFANOVSKIM I RAMBOM AMADEUSOM.
Neobičnost koncerta nazvanog, „Big Bend i zvuci pitare“ je što će trojica poznatih gitarista izvesti SVOje kompozicije u džez aranžmanima napravljenim specijalno Za OVu Ppriliku. Dado i Rambo su na konferenciji za novinare rekli da im je pozivom na ovakav koncert ukazana izuzetna čast. Svirati, ne samo sa vrhunskim profesionalcima izuzetnog muzičkog obrazovanja, već posvećenicima muzike, znači popcti se na vrh piramide, primetio je osnivač legendarne rok grupe „Tajm“.
Prenosecći utiske sa probe, uz ocenu da su aranžmani izuzetno urađeni, Topić je rekao da je tokom tih očaravajućih trenutaka osctio da se zatvara točak njegove mašte.
On je ocenio da ovakav muzički događaj govori da
na Ovim prostorima ima ljudi sa osobitim vlastitim izrazom. koji je dostojan Evrope i sveta. Poznati tekstopisac, aranžer, gitarista i jedan od najboljih rok pevača, smatra da Beograd kao mnogoljudna sredina ima značajan kreativni potencijal. Zato projekti, poput ovoga sa Big Bendom, ne bi trebalo da se završe na sceni „Centra Sava“ već da obiđu prostor nekadašnje Jugoslavije i to ne kao domaći zadatak za popunjavanje estradnih termina,
već kao promocija čiste.
umetnosti, rekao je Topić.
Rambo je dodao da učešće na, koncertu za njega znači dvostruku čast jer je, kako je ocenio, vrednost Big Benda za ovu državu mnogo značajnija od fudbalskce reprezentacije. Drugi razlog je što će na bini biti zajedno sa izuzetnim autorima. Prvi rif koji je „skinuo“ na gitari bio je upravo „stvar“ Dada Topića i „lajma“ - „Superstar“, priznao je on, a Dado uzvratio da nije pogrešio, dodajući da je to najlepši kompliment koji je dobio.
pozorišne avangarde poznata je i kao La Mi ma, po imenu trupe koju je osnovala u Nj jorku početkom 60-ih godina 20. veka,
„La Mama“ je kolevka iz koje su poteM imena kao što su Al Paćino, Robert De Nin, Andrej Šerban, autori mjuzikla „Kosa“ Hali i Ragni i mnogi drugi.
Stil tog teatra je pozorište samo, očišćen! od svih suvišnih dodataka koje jc sticalo m svom dugom putu. U centru pažnje je 0 vek, pitanje šta sve može sa samim sobolli dokle dopiru mogućnosti njegove uk. uma, energije i tela da umetnošću oplemen ncke druge ljude.
Naša publika poznaje rad Elen ljunts ranijih Bitefa. Novi susret sa njom biće Ol Žan sutra u podne u probnoj sali na pet spratu Narodnog, pozorišta. L.LaW
U razgovoru će učestvovati i direktor DD me Kokan Mladenović, kao i La Mamini IN“ kadašnji učenici i saradnici - glumci obrih Boba Stojnić i Branko Milićević i rediteljM Slobodanka Caca Aleksić.
Devetnaest irskih
pripovedača
U SRPSKOJ KNJIŽEVNOJ ZA-
DRUZI JE OBJAVLJENA ANTOLOGIJA IRSKE PRIČE, POD NASLOVOM „GOSTI NAŠEG NARODA“. IZBOR JE NAPRAVILA |I PRIČE PREVELA DRAGANA R. MAŠOVIĆ, KOJA JE AUTOR I PREDGOVORA, KOMENTARA I BELEŽAKA. ONA JE PROFESOR ENGLESKE I AMERIČKE KNJIŽEVNOSTI NA FILOZOFSKOM FAKULTETU U NIŠU, AUTOR NEKOLIKO KNJIGA O ANGLOAMERIČKOJ KNJIŽEVNOSTI. Antologija irske priče donosi najbolja pripovedačka ostvarenja devetnaest pisaca engleskog jezika koji vode
poreklo iz Irske. Neki od njih ubrajaju se među najbolje pisce engleskog, jezika XX veka, kao što su Džems Džojs, Džojs Keri, Semjucl Beket, Elizabet Bouin i Vilijam Trevor.
Mašovićeva je pokazala veoma istančan vrednosni kriterijum pri izboru i precvodu autora i njihovih priča, naglasio je na jučerašnjem predstavljanju knjige urednik Marko Nedić. Teme ovih pripovedaka kreću se od borbe i propagande za nezavisnu Irsku, preko tema ljubavi, opsesija mladih ljudi u oskudnom životnom prosto-
pot jom,
ru, otuđenja, nasilja, be za komunikači humorne vizije ŽivOf8b Pp | dičnih odnosa i drugih | votnih sadržaja karaktč
nih nc samo za pisce | | nego i za ostale _ O i autorc, posebno 74 isti današnjeg vremeni, M. ||
Nedić.