Borba, 15. 02. 2008., str. 8
8 BORBA srefenjski frobroj
Petak - nedelja, 15 - 17. februar 200;
ROCESTER
VRTOGLAVI RAZVOJ DIGITALNE FOTOGRAFIJE TEŠKO JE POGODIO SLAVNU I NAJVEĆU SVETSKU KOMPANIJU ZA PROIZVODNJU FILMOVA, ISTMAN KODAK. SAMO OD 2004. GODINE OTPUŠTENO JE VIŠE OD 27.000 RADNIKA. JEDAN POGON JE ZATVOREN, DOK JE KODAK PRINUWĆEN DA ULAŽE MILIJARDE DOLARA U NOVE PROJEKTE DA BI UOPŠTE OPSTAO NA TRŽIŠTU. Jedan od najboljih poteza kompanije bio je pokrctanje internet foto scrvisa koji korisnicima skladi-
štenje ogromnog, broja fotografija direktno na internetu.
Servis danas ima 70 miliona
korisnika širom sveta, a Kodak pretplatnicima omogućava i izradu fotografija po nižim ccnama u nekom od svojih brojnih foto-studija.
Mnogo je urađeno i na otvaranju novih prodavnica u svetu. U više od 80.000 takvih radnji sada se mogu naći novi
~ tipovi dipieojh fotoaparata, štampača i druge opreme. lako je jedan od najburnijih momenata u 127 godina dugoj istoriji kompanije možda
pri kraju, u samom Kodaku i
među ekonomistima i dalje se
postavlja pitanje: da li će firma
preživeti ili će ipak nestati i
pasti u zaborav?
Neki analitičari postavljaju i pitanje da li je možda realno da dođe do udruživanja ncka-
omogućavi
da najvećih konkurenata, Kodaka i Ziroksa.
Ni rast prihoda na 3,4 milijarde dolara u poslednjem prošlogodišnjem kvartalu, najvećem za čctiri godincć, nije dovoljan razlog da prestanu nagađanja o budućnosti ame-
ričke kompanije. “Strategija Kodaka ima smi-
sla, rade pravce stvari. Ali, stvarnost i konkurencija sa kojom sec suočavaju su krajnje nepredvidivi i vremenom će predstavljati još veći izazov,” smatra analitičar Siti grupe, Metju Troj.
Ipak, 10 od 11 berzanskih analitičara u SAD rangiraju Kodak “neutralno” ili savetuju prodavanje njihovih akcija na berzi. Vrednost jedne akcije Kodaka kreće se danas na oko 20 dolara, što je najniže za poslednje tri decenije.
Ukupan broj radnika u Kodaku sada je oko 30.000, što je najmanje još od vremena velike ekonomske krize 1930ih godina. Poređenja radi, 1988. godine u kompaniji radilo je čak 145.000 ljudi.
lako je prodaja običnih Kodakovih filmova za fotoaparate samo u SAD opala za 30 od-
sto, kompanija ipak i dalje može da računa na svoju proizvodnju filmova za kinematografsku industriju,
Digitalni mediji, sa, druge strane, sa 00 odsto učestvuju u ukupnoj proizvodnji Kodaka i taj procenat stalno raste. Ali, zarada na njima je manja i još nema očekivanog profita.
Analitičari smatraju da Kodak ipak ima tehnologiju, menadžment, dobru distributivnu mrežu i, ono Što je najvažnije, vrhunski brend koji je
prepoznatljiv svuda u svetu. 'To bi trebalo da bude dovoljno za uspeh.
Kodak, kažu stručnjaci, nikada neće doći do onih visina do kojih je dolazio ranije u prodaji filmova. Ali, ono što bi mogli da prodaju u oblasti digitalnih medija i tehnologija, posebno kada je reč o komercijalnoj štampi, ogromnih je razmera.
Kodak, međutim, na tržištu digitalnih formata i štampc ima veliku konkurenciju u džinovima kao što su Soni, Kenon, ili Hjulit Pakard. Sve te kompanije, kao i brojne druge, bolje su pozicionirane na tržištu, :
Na tržištu štampača i opre-
me za štampu, za primat Sc |
bore HP, Kenon, Fudži i Ziroks. Kodak se nada da bi njihovi štampači namenjeni pre svega štampanju fotografija mogli ipak dobro da prođu zahvaljujući: činjenici da koriste jeftino punjenje za ketridže. Na tom optimizmu, u kompaniji su zadali cilj da do 2010. godine . Ostvarc prodaju od milijardu dolara, na tržistu
koje se procenjuje da vredi
ukupno 16 milijardi dolara. Sigurno 'je da će se bitka pre svega voditi sa HP-om.
Prema nekim najavama, ne | treba da iznenadi ako rezultat. na kraju bude stapanje neka- |
da najvećih konkurenata Kodaka i Ziroksa.
Ipak je reč o kompanijama ~
koje potiču iz istog grada, Ročestera, a ugled im se nikada nije ni dovodio u pitanje.
OSGNO" - tvrd orah
Ubistvo prcfekta Erinjaka dovelo je problem Korzike u samu žižu interesovanja
francuskih vlasti
FRANCUZI KORZIKU, KOJA JE JEDAN OD 95 DEPARIMANA FRANCUSKE, NAZIVAJU “OSTRVOM LEPOTE”, MEđUTIM, PUNIH 30 GODINA, TO MEDITERANSKO OSTRVO JE, ZBOG RASTUĆEG SEPARATIZMA, TRN U OKU FRANCUSKIH VLADA.
U protekle tri decenije odnosi između Korzike, u kojoj živi oko 280.000 stanovnika, i vladc u Parizu postajali su postepeno svc zategnutiji tako da sada gotovo da i nema dana a da na Korzici ne dođe do nasilja sa separatističkom pozadinom. Zahtcvi za nczavisnošću ispoljavaju se, pored ostalog, napadima na banke. Tako su 21. januara, na primer, dvc ručno rađenc bombe oštetilc ogranke francuskih banaka Kredi Lione i Kredi Agrikol, na jugu ostrva, čimc sc broj napadnutih banaka za manjc od nedelju dana popco na četiri.
"Tog istog dana policija jc saopštila da je uhapsila trojc mladih ljudi, među kojima jednog maloletnika osumnjičenog da je 12. januara podmctnuo vatru u zgradi rcgionalnog parlamenta u Ajačiju.
Tada je, samo dva dana uoči posctce francuskog prcmijera Fransoa Fijona, na deseti-
korzikanskih nacionalista
upalo u zgradu parlamenta zahtevajući pregrupisavanje svih uhapšenih nacionalista u jedan zatvor i okončanje onoga što su nazvali “političkom TrCpDrcsijom”.
“Ono što sc ovde desilo u regionalnom parlamcntu ncobjašnjivo je i nerazumljivo. Mi smo u demokratiji”, rekao jc ministar Fijon.
Korzikanski nacionalistički pokret izrastao je iz ozbiljnih ckonomskih problema koje jc
ostrvo imalo 50-ih godina
prošlog vcka, što jc pcriod obcležen dramatičnim porastom broja ljudi koji su napuštali Korziku u potrazi za boljim životom na kopnu.
Na početku su nacionalističkc grupe tražile više sredstava od države kao pomoć da izađu iz ekonomskog ćorsokaka i veće poštovanje lokalnc kulture, na primer “učenje lokalnog jezika i istorije u školama” na ostrvu... Ic zahteve pratio je i otpor prodaji korzikanske imovinc za finansijske
interese države, kao i radu nekorzikanaca na turističkim lokalitetima. Nekadašnji nacionalistički lider Edmond Simconi izrazio je frustraciju mnogobrojnih Korzikanaca kada je rekao da “najlepšim delovima Korzike rukovodce špekulanti i industrijski turistički agenti s kopna koji guše lokalno hotclijerstvo i biznis, uništavaju ckološki sistem, ne proizvodeći pritom nikakav opipljiv profit za stanovništvo”.
Zategnutost je porasla dolaskom Francuza iz Alžira koji su se nasclili na ostrvu kao proizvođači vina i voća.
Grupa od oko 20 scparatista koje je predvodio Simeoni okupirala je 21. avgusta 1975. godinc vinske podrumc jednog od njih u gradu Alerija.
Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Francuske Mišel Poniatovski naredio je da 2.000 specijalno obučenih policajaca i žandarma uz oklopna vozila napadnu pobunjenike. Dvojica žandarma je ubijeno, a Simeoni je uhapšen, posle čega jc usledilo nasilje u kome jc jedan policajac ubijen, a višc ranjeno.
Taj događaj označio je radikalizaciju scparatističkog pokreta i doveo do formiranja u maju 1976. godinc pokreta nazvanog Korzikanski Nacionalni Front za Oslobođenje.
Uslcdili su teroristicki napadi na vladina zdanja na ostrvu i u unutrašnjosti zemlje.
U proscku se godišnje rcgistruje na stotine njih, a imaju za mete uglavnom vile čiji vlasnici nisu Korzikanci.
Tako je 6. februara 1998. godine ubijen najviši predstavnik francuske vlade na ostrvu Klod Erinjak i to metkom u potiljak u trenutku kada je išao na koncert klasične muzike. Hladnokrvno ubistvo prefekta Erinjaka bilo je prvo takvo ubistvo od kako su nacisti mučili i ubili 1943. godinc legendarnog hcroja francuskog otpora Žana Mulena.
Ubistvo Erinjaka dovelo je problem Korzike u samu žižu interesovanja francuskih vlasti, s obzirom da je označilo vrhunac separatističkog nasilja. '
U nastojanju da otupi oštricu scparatističkog nasilja francuska vlada je 2003. godine održala referendum o davanju veće autonomije Korzikancima. Predloženo je stvaranje jcdinstvene regionalne skupštinc ovlašćene da uzima poreze i bolje kontroliše javne službe, ali je taj plan, uprkos kampanji koju je vlada organizovala, odbačen tesnom većinom.
“Status kvo će ostati. Pokazalo se da je teško sprovesti reforme na Korzici”, izjavio je tada Nikola Sarkozi, sadašnji predsednik Francuske, koji jc u to vreme bio ministar unutrašnjih poslova.
Ljiljana Prošić
na internetu
POSLE VIŠEGODIŠNJIH SUKOBA OKO BESPLATNOG SKIDAN-
JA MUZIKE SA INTERNETA, MU-
ZIČKA INDUSTRIJA MOGLA BI KONAČNO DA DOŽGE DO REŠENJA KOJE ĆE BITI PRIHVATIJIVO SVIM VELIKIM IGRAČIMA NA MUZIČKOJ SCENI I KO-
JE NEĆE UNIŠTITI PRODAJU
KOMPAKT DISKOVA.
Učesnici nedavno održane godišnje konferencije u Kanu, MIDEM, kojoj su prisustvovale sve važnije kompanije iz sveta muzičkog posla, izneli su staru žalbu da zbog, piraterije kompakt diskova godišnje gube milijarde cvra.
Činjenica da na tržištu, navodi AP, na svaki legalan CD dolazi po 20 piratskih izdanja, naterala je velika imena industrije da pokušaju da pronađu kompromis sa najvećim internet servisima prcko kojih je moguće besplatno skinuti muzičke materijale. Jedno od mogućih rešenja u borbi sa piraterijom biće, prema svemu sudeći, legalizovanje distribuiranja muzike preko internet servisa, .gde će izdavačke kuće glav-
nu zarada praviti od reklami-
ranja na tim servisima. Obraćanje Janusa Frisa, jednog od osnivača popuları nog internet servisa Kaza, koji uglavnom služi za skidanje muzičkog i video sadržaja sa interneta, privuklo je veliko interesovanje. Fris je podržao poslednji u seriji takvih internet servisa, Kju-
treks, koji je podigai priličnu
prašinu u okviru grupe MIDEM, iako je još uvek u početnoj fazi rada.
Razlog za uzbunu među velikim kompanija u muzici je što Kjutreks, omogućava neograničeni daunloud podataka, pre svega muzičkog i vedeo sadržaja, kroz takozvanu pir tu pir mrežu (P2P).
Kjutreks je inače, pompezno promovisan baš u Kanu, a na ceremoniji su se, uz ncizbežni šampanjac, pojavilc i muzičke zvezde EL EL Kul, Džej i Džejms Blant.
Na internet stranici Kjutreksa može se pročitati da nije u pitanju samo još jedan
· servis koji omogućava kori-
snicima besplatno skidanje fajlova, već da će pored muzike biti omogućeno skidanje i video materijala, reči pcsama sa albuma kao i slike sa omota.
Ono što Kjutreks razlikuje od gomile sličnih servisa jc to što će uskoro omogućiti da muzički sadržaj koji je skinut sa interneta bude sačuvan ne samo u računarima, već da bude prebačen i na popularne prenosne muzičke plejere. To u većini slučajeva sada nije moguće zbog postojanja digitalnog sistcma zaštite koji prodavci muzike i plejera ugrađuju.
Kompanija ističe da sve svoje usluge obavlja potpuno legalno i besplatno jer je uspela da sa svim većim kompanijama postigne dogovor. Da nije baš tako, ispostavilo se samo nekoliko da-
% s Lu x % LL Ld s id ” | a LJ s –
UL
060666
na po lansiranju servisa na internetu.
Kjutreks inače nije baš sasvim nova kompanija među pir tu pir mrežama. Naime, servis potiče od legendarnog, Nepstera (Napster), jednog od pionirskih servisa koji jc omogućio skidanje miliona pesama i albuma korisnicima interneta širom svcta, prc nego Što je Zatvorcn.
Nepster je 2001. godinc imao rekordnih 26,5 miliona korisnika širom svcta, ali jc kompanija već sledeće godine morala da proglasi bankrot posle nekoliko vclikih obeštećenja koje je morala da plati velikim muzičkim kućama.
Kjutreksov veb servis nije praktično još ni počeo rad, a već je objavljeno saopštenje u kome Vorner mjuzik grup (Warner Music Group) decmantuje da je dala bilo ka„kvo ovlašćenje Kjutreksu da besplatno deli muzički sadržaje u njegovom vlasništvu.
Ubrzo su se oglasile još dve velike kompanije, Juni-
CON Ia a n CO
verzal mjuzik grup i En, kojc su takođe porcekle M» stojanjc ugovora sa Kjui, som, navodeći međutim, \l, su pregovori u toku.
Jedino su u Soniju Dot. dili da je ugovor sa veb Sep som, čijc jc sedište u Njuja. ku, potpisan.
lako su velike muzičke |, će postale sve više OWO za nove tehnologije i pro. ju preko interneta, jedni 0 najvećih među njima, S Mjuzik, tek je pre nekoljh, sedmica počela da prodik preko interneta svoja izdan bez uoubičajence zaštite ki onemogućuva kopiranje & držaja.
Koliko će još biti pot no vremcna da velike ko panije konačno prihvate nj vu politiku u borbi sa pirat rijom ostaje da se E, da da bi iz svega najZih jniji mogli da izađu kiji korisnici, koji će, u slučij dogovora vclikih internd servisa i muzičkih kuća, mi ći da uživaju u omiljenoj mi zici, ali sad legalno. i
Ariši
kriju tajne vremena
Uzorci uzeti direktno iz stabla mogu da pomognu u proračunima o tome kakvo je vreme bilo tokom svake pojedinačne godine života drveta
NA OBALAMA JEZERA NAHUEL HUAPI, U DIVIJIM PLANINAMA ARGENTINSKE PATAGONIJE, ŽIVI MOŽDA NAJSTARIJE DRVEĆE NA SVETU.
Poznat na španskom kao ariš, patagonijski čempres raste strahovito polako, ali dostiže visinu veću od 50 metara i vek trajanja mu je dve hiljade godina a nekad i duže, tako da neki primerci ove vrste spadaju u najstarije Žive stvari na planeti.
Ovi čempresi predstavljaju pravu riznicu prohujalih godina za naučnike iz celog sveta koji dolaze da ih proučavaju.
Argentinski naučnik Rikardo Viljalba, jedan od autora izveštaja Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, koji je prošle godine dobio Nobelovu nagradu, proučava šta
ovo vremešno drveće govori o .
vremenskim prilikama.
Ova vrsta čempresa, kao i drugo drveće, formira svake godine novi sloj drveta ispod kore. Tako da uzorci uzeti direktno iz stabla mogu pomoći za proračune o tome kakvo:·je vreme bilo tokom svake pojedinačne godine života drveta.
Tokom svoje nedavne eckspedicije Viljalba je rekao “to nam je omogućilo da primetimo da je u nekim delovima Patagonije 1998. godina bila najtoplija u proteklih 400 godina”. “Zabeležene tendencije tokom nekoliko proteklih dece-
nija nemaju presedana u zadnjih 400 ili 500 godina, što je najdalje zabeleženo u registrima Patagonije i što smo do sada jedino mogli analizirati, ”izjavio je on za Rojters.
Tri goda pokazuju da su temperature zabeležene u 20. veku bile “nenormalno visoke” u oblasti južnih Anda i u proseku su bile veće u odnosu na prethodnih 260 godina.
Rikardo Viljalba je upoređi-
vrednostima, na primer sa povlačenjem plečera, onda mogu biti iskorišćene za izvlačenje stvarnih zaključaka.
Naučnici su iskoristili dobijene aproksimativne vrednosti za predviđanje klimatskih promena u budućnosti.
Tako je, na primer, istraživač Brajan Lakman sa UniverZiteta zapadnog Ontarija i Mcdđuameričkog istraživačkog, instituta ukazao da je “u tom
Vao svoje rezultate sa analizama drugih vodećih svetskih naučnika u obližnoj biološkoistraživačkoj laboratoriji u Perto Blestu.
Naučnici su svesni da aproksimativne vrednosti dobijene iz tri goda nisu najtačnije, ali ukoliko se poklope sa drugim aproksimativnim
delu sveta zabeleženo smanjenje količina padavina tokom protekle decenije kao i značajno povećanje temperatura što je upravo ono što kompjuterski modeli predviđaju za globalne promene”.
Lakman zato predlaže da se uzmu “neki od postojećih rczultata i da se provere neki
kompjuterski modeli kakoli se videlo da li stvarno dajufć alnu sliku onoga što se desi u prošlosti ili onoga što Ce% dogoditi u budućnosti”. "Tri goda, takođe, pruži dugoročnu perspcktiyvu u di bati o klimatskim promena kao što jc pitanje da li je pi balno zagrevanje rezulul ljudskc aktivnosti ili je P“ deo prirodnog, zemljinog 0 klusa. ji I sve što naučnici više učči tim prirodnim ciklusima |} vremenskim prilikama u pw šlosti oni su sve sposobnijić'
a.atB form
odgovore na to pitanje još uvek imaju toliko in cija da pruže.
Viljalba kaže da “ariš kar teriše dugovečnost i velika 0" pornost na truljenje drveta i ko da se mogu pronaći # pane materije ili fosilne mili" rije koje se mogu iskoristiti proširenje pomenutih hol? logija još dalje u prošlost.
Kada ove naučne činjoni budu sakupljenc u potpu sti moći će da daju novi i/YUr dokaza koji su se do sada gli jedino dobiti iz uzoraka“
lt da, okeanskih sedimen“ j011!
će starog polena, što će l ak
naučnicima da odu još | prošlost, još dalje od ljud5 sećanja koje počinje 7 godine kada je Brian i teorološko društvo PO sakuplja Pi širom! · Ljiljana S
50.