Borba, 28. 03. 2009., str. 35

borba

jubolta-nedelja, 28-20. mart 2009.

Olac naciie bi bio „obučen

PO O AJ —

kao {rodlava

(portunizam Je nešlo što mora da bude poželjna prisutna osobina svakog političara, ali /lchajrner nije nešto Slo se realno očekuje kao dijagnoza kod celog auditorijuma kome se obraćaju

MIRJANA BOŽIĆ-KEZELE

akvu informaciju građanima šalju | političari načinom odevanja, da li dređeni modni detalji mogu da skrenu pažnju s izlaganja, s neke „vruće“ teme (šta, obično, prvo, „upada“ u oči) i prevedu je, recimo, na nečiji broš, kravatu, čarape... - Odevanjem danas, naročito ako ste ličnost iz tzv „javne sfere zivota“, a po-

| litičari to svakako jesu, nastavlja se ili nadogradjuje već započeta komunikacija. | To znači da izborom odeće (ali, u sušti-

| ||

ni celokupnim „stajlingom“ ili, najpreciznije, „imidzom“ koji neguju političari već unapred odredjuju kojoj civilizacijskoj opciji se priklanjaju. Ili političkoj, smeštenoj u neki globalniji kontekst...

Malo je pretenciozno govoriti da nečiji detalji na odeći mogu da u pozitivnom smislu „zamažu“ osnovnu poruku

- u krajnjoj liniji, oni mogu da od osobe koja je u pitanju naprave predmet sprdnje (a u komunikaciji ovdašnjih političara i „biračkog“ tela je to nešto što se podrazumeva, jedni drugima su jednostavno i neodoljivo smešni). Medjutim, neki detalj može postati karakterisličan i prepoznatljiv deo lika i dela neke ličnosti ovog profila - setimo se žutog džempera g-dina Gensera ili, po dobar ukus, zastrašujućih broševa g-dje Olbrajt. Ili uniformi i odela pokojnog predsednika Tita koji je proglašen za epitom muške elegancije, bez ikakve skrivene namere pri tome.

Da li političari, možda, namerno koriste sugerisanu garderobu ili određeni modni detaljda bi odvratili pa-

žnju od problema koje bi neko

izlaganje moglo da

izazove ili se, s dru-

ge strane, oblače

>”

kako bi sam govor bio u centru pažnje (dakle, mogućnost manipulacije)

- Ideja da odećom možete skrenuti paznju sa onoga što govorite spada u domen onoga „kako mali Djokica...". Naime, odeća, kao najvidljiviji i po površini najveći deo koji se u prvom trenutku vidi na nekome može da pošalje snažnu vizuelnu poruku, ali ako je ta poruka agresivna (bilo u plusu ili minusu) ona ugrožava verbalnu komunikaciju koja bi trebalo da bude centralni deo cele komunikacije. Ipak, prostor za manipulaciju i te ka-

ko postoji, međutim on podrazumeva sinhroni rad na svim elementima nečijeg imidža (impostacija, artikulacija, gestikulacija itd, itd), ali zahteva strogo kontrolisane uslove kada se primenjuje. No, da li je zaista realno očekivati da sujeta kao dominantni deo ličnosti političara pristaje lako na ovakvo „savijanje“? Meni to izgleda malo moguće, naročito ovde. A i profesionalaca koji bi zaista uspešno mogli da izvedu takav poduhvat manjka u svakom pogledu.

U kojoj meri stili pojedini modni detalji mogu da doprinesu uspehu pojedinog političara, pa i cele stranke ili da otkriju profil stranke koju političar predstavlja? - Naravno da je moguće da se nečija

pojavnost može iščitati kao nešto što dodaje ukupnom zbiru rejtinga, kako tog pojedinca, tako i političke opcije koju nosi. U sveopštoj egzaltaciji izazvanoj Obamom jedna od najsnažnijih opservacija odnosi se upravo na njegov stil... Naravno da stil pojedinca može imati snažan uticaj na stranku koju predstavlja, naročito ako je on lider i ostali samo reflektuju ono što im je on „zadao“ kao domaći... Danas je, medjutim, potpuno anahrono da se u detaljima na garderobi upotrebljava nešto što je direktno preuzeto iz vizuelnog vokabulara odredjene partije, npr, sistem boja ili bedževi veličine tanjirića. Medjutim, takvo shvatanje „savršenog ukusa“ je upravo predominantno na ovim prostorima.

Srbi su, do sada, uvek imali nekog „oca nacije“, na sceni ili u senci. Kako bi on danas trebalo da izgleda, šta biste mu Vi preporučili kako bi bio upečatljiv, prepoznatljiv (odelo, šešir, cipele, opanci...)

Hinikjiš, Oxaš rtioguz ci

- Šalu na stranu, ali generacije politicara koji trenutno artikulisu našu političku praksu, imaju više nego jasnu svest da komuniciraju, ne samo sa domaćom, veći sa globalnom scenom i da je krucijalno da se dopadaju i jednima i drugima. Stoga „fotorobota“ oca nacije nije moguće napraviti, jer to podilaženje i jednima i drugima podrazumeva troglavu hidru koja bi se različitim vizuelnim i ikoničnim znakovima udvaralaijednima i drugima. | pri svemu tome da svi oni imaju pamćenje kao amebe. Oportunizam je nešto što mora da bude poželjna prisutna osobina svakog političara, ali Alchajmer nije nešto što se realno očekuje kao dijagnoza kod celog auditorijuma kome se obraćaju.

Političare oblače žene i liubavnice

Nikada nije bilo više političara na V ekranima i nikada loŠije nisu izgledali. Evidentno je da su preokupirani politikom ida nemaju vremena da razmišljaju o modi šlo se uočava kada se privatno negde pojavljuju. ı | 1,

„Naše političare oblače žene i ljubavnice, a oni sami biraju kravate i čarape, često drečavih boja i u tonovima koji odudaraju od odela. To, naravno, javnost primeti, pa pojedini gledaoti, učestvujući u kontakt emisijama, ne mogu da odole, a da ne kritikuju“, ističe za „Borbu“ modni kreator Bojan Dragojlović, ::

Nešto više pažnje oblačenju političari posvećuju samo u izbornim kampanjama, kada pojedinci i ne liče na sebe, jer ih za„ad hoc“ priliku savetuju stilisti imodni kreatori. S obzirom

sledećim izborima.

da nemamo dres kod ne znamo kako će se dotični pojaviti na

tra da način odevanja govori o odnosu prema okolini. U razgovoru za „Borbu“ ona ističe da stil ličnosti uključuje i stil odevanja. Različite ličnosti imaju i određeni stepen potrebe da skrenu pažnju na sebe, naročto na televiziji, jer ih građani tada više posmataju nego što ih slušaju.

„Radio je, po meni, mnogo objektivniji medij, jer smo usmereni na glas i sadržaj govora, a onda posredno, na osnovu sadržaja nečijeg izlaganja, možemo da stvaramo sliku o onom ko govori“, ukazuje Veljkovićeva.

U današnjem ekstra materijalnom svetu, gde je naglasak na materijalnom, a ne duhovnom, na formi, a ne na sadržaju, sama pojavna lorma ima dominantnu funkciju u percepciji sagovornika ili osobe koju posmatramo. Pritisci tipa obratite pažnju na stajling su suviše jaki, poruke tog tipa stižu sa svih stra,

preko reklama, bilborda, tako da ljudi koji nastupaju uglavnom vode računa šta oblače, jer se i tako „obraćaju“ javnosti. Znači da postoji mogućnost manipulacije, itekako velika, naglašva Jasna Veljković. Istraživanja pokazuju da je u komunikaciji ono što se kaže važno sedam do deset odsto, kako se kaže nešto, preko dvadeset odsto, dok sve ostalo pokriva neverbalna komunikacija, odnosno pojava onog koji govori. „Predpostavljam da političari imaju savetnike koji im preporučuju neki brend, možda im gar-

derobu bira neko iz najbližeg okruženja ili, pak, slede modne trendove imućnog sloja biznismena i menadžera“, kaže modni kreator i član ULUPUDS-a Jevdoka Lukić.

Ona, za „Borbu“ ističe da mali broj muškaraca sebi sami biraju garderobu i imaju izgrađen ukus i sopstveni stil.

Zene koje se bave politikom treba da izgledaju elegantno i nenametljivo. One se toga uglavnom i pridržavaju, mada se, ponekadm desi i poneki kiks u smislu preterivanja u nakitu, modnim detaljima ili naporu da se sti-

lom odevanja približe muškim kolegama.

Izgled je veoma bitan. Poltičarii političarke moraju da vode računa da njihova pojava bude simpatična i prihvatljiva većem broju ljudi. Odeća ne treba da je napadna, ali nikako ni neukusna, niti bezlična. Dobro odeveni političari će svojom pojavom ulivati više povrenja građanima zbog kojih se, valjda, i bave tim poslom,

„Ne bih se složila s mišljenjem da politika utiče na stil odevanja kao što nijedna profesija nema na to isključivi uticaj. Način odevanja zavisi, pre svega, odizgrađenog ukusa svakog pojedinca, a javno mnjenje i mediji nameću neke klišee u kojima javne ličnosti treba da se kreću“, kaže Lukićeva. Ona primećuje da na izlazak iz tih koordinata javnost reaguje, a mediji to prate, često i kritički, zaključuje Lukićeva.