Borba, 01. 04. 2009., str. 10

Вог

Petak, 13.

MIR KUZMANOVIĆ -

gostiteljsko preduzeće | | roš kapija“ iz Beogr

odlučilo je da zbog sve ekonomske krize snizi cene i hrane od prvog aprila 2009 dine. Tako su od danas u rešt“ nu „Park“ ove cene manje za 4( 50 odsto, dok će u restoranu nce“ moći da se jede i pijeza 30 odsto jeftinije nego do sada. storani „Proleće“, „Kolarac“, „Zi pitanja“, „Zlatno burence“, „

. Najniža plata · 20.000 Фпагд

Ugostiteljsko predužčć „Varoš kapija“ zapošljaye

140 radnikai najniža plata U,

preduzeću je 20.000 dinaral „Da bi svi zaposleni pri mali redovno plate, predu: zeli smo akciju smanjenja. cena u našim ођјекшта у . rekao je Boško Kuzmano-. vić, predsednik Upravnog” odbora ugostiteljskog preduzeća „Varoš kapija“. Inače, ovo preduzeće se već tri godine nalazi na javnoj aukciji i znatno je smanjen broj objekata. Zaposleni koji su želeli da prekinu radni odnos napustili su objekat i otišli uz materijalnu nadoknadu.

more“ i „Korzo“ spustiće cene u proseku za 15 do 20 odsto.

„U našim objektima snizili smo artikle koji se najviše traže, ato su kafa, pivo, kisela voda i gotova kuvana jela“,izjavio je generalni direktor „Varoš kapije“ Aleksandar Jovanović.

Tako se kafa može popiti za 50 dinara, a pivo za 80, dok dnevni meni košta 300 dinara i sadrži supu, gotovo kuvano jelo i kupus salatu.

Jovanović je istovremeno naglasio da cene hrane i pića nisu povećavali od avgusta meseca prošle godine i da se nada da će uspeti da istraju u ovoj akciji.

„Odlučili smo se na ovaj korak kako bismo pridobili nove mušteriji i zadržali stare jer je teška ekonomska situacija u društvu

BILJANA MILJIĆ

4 апапа

Urestoranu „Park“ cene hrane i pića od danas su niže za 40 do 50 odsto, dok,

i reslorani

Sunce” moći da se jede i pije га Oko 30 odsto јејтје пего ао зак“

з ЗЕ“->'

. / те

''O(Da aa 6 |;

инсаја 1 па роггобаски тос зја- ___ РгетатеситаЈоуапомса, Веоста- MONI : · l novništva, asamim timinarad · dunedostajeoko 20 dobrih etnoka- Novi cenovnik, N ugostiteljskih objekata“, obja- fanastradicionalnom srpskom ku- x snio je Jovanović. 'hinjom, atojeujedno ijedan od na- Cena kafe u restoranu „Park“ smanjena je sa 110 dinara na 50 dinara, u „Suncu“i „Korzou“sa

Onje dodao da pposlaimamanje činadase privuku turistii da dobrim nara na 60 dinara, u „Zlatnom burencetu“ i „Našem moru“ sa 90 dinara na 60, u „Proleću“i Znak nego.prošle godine, i to za 20 do . radom kafane prevaziđu ekonom- tanja“ sa 110 na 90 dinara, a u „Kolarcu“ sa 120 na 110 dinara. . ia čak60 odsto, u zavisnosti od obje- - sku krizu.Na pitanje ukojoj meri je Nova cena flaše piva.od 0,5 litara biće: 80 dinara u „Parku , 90 u „Suncu , „Zlatnom burencetu i kata.Samom privatizacijom zatvo- · danasrizično da se otvori kafanaJo- rzou“, 120 dinara u „ u“i„Znaku pitanja“, a 130 u „Kolarcu . | 08 тело је dosta starih i tradicional- · 'vanović odgovara da „dobra mašta, Corba će u „Park () dinara pojeftiniti na 90,au „Suncu sa 150 dinara na 110 dinara, pi nih Kafana. Za razliku od beogra- "odabrana ciljna grupa, spremnost u „Proleću“ koštati 9% sto 120,a u „Znaku pitanja 100 dinara umesto dosadašnjih 150, | dskih modernih kafićai restorana, · “vlasnika dase odrekne zarade u pr- Sarme i musaka u „Parku su pojeftinili sa 320: ага па 190 dinara, u „Suncu sa 380 dina ам пан општа и Еугорђ ођјекн „Уа- vetri godine uz želju,energiju, volju u„Zlatnom burencetu sa 300 na 230 dimara, u „Našem moru sa 290 na 230 dinara, u „Proleću“. roš kapije" jedni su od retkih koji · iznanjetrebadarezultirajuotvara- | dinara na 920, u „Znaku pitanja. sa 380 na 300, a u „Kolarcu“ sa 390 na 350 dinara. poštuju tradiciju ugostiteljstva. пао ла

njem ugostiteljskog objekta.“

beogradska inteligenciji mi preselili su se u Skadi

Od кајапа и Зкадат ји

ekada su kafane predsta| М | мђаје instituciju, u njima. su se skupljali intelektuaIci svoga vremena, ; Jedna od najstarijih sačuvanih kafana u Beogradu je „Znak pitanja“, preko puta Saborne crkve, u Ulici kralja Petra. Podigao ju je Naum Ičko 1820. godine, da bi je knez Miloš kupio od Ička i j podario Ećim Tomi, „У ustaničkom vidaru, pa se do 1878. godine nazivala „EćimTomina kafana“. Kako su se menjali zakupci, menjaosei naziv kafane - „Kod pastira“, „Kod Saborne crkve“... Ovaj poslednji naziv postojao Je samo nekoliko sati jer su crkvene vlasti smatrale da to ime predstavlja svetogrđe. Vlasnici se nisu setili odmah novog naziva, pa je kao naziv iznad ulaza u kafanu naslikan znak pitanja, kojije sačuvan do danas. Od mnogobrojnih kafana koje su postojale u Beogradu, značaj-

Brane Cvetkovića izvedena je u velikoj sali kafane „Kolarac“. U ovoj kafani su se održavali i balovi poslednjih decenija prošlog veka.

Sredinom 19. veka na Terazijamaje podignuta kafana „Zlatni krst“. U njoj je 25. maja 1896. godine prikazana prva javna bioskopska predstava u Beogradu. Kada su 1901. godine porušene kafane „Dardaneli“i „Po

„~

boema. Tu su se svakog dana mogli videti Đura Jakšić, Vojislav Ilić, Janko Veselinović, Milovan Glišić, Branislav Nušić, Bora Stanković, čiča Ilija Stanojević, Radoje Domanović i mnogi drugi koji su činili kulturni milje starog Beograda.

Prva teatar predstava „Ofreum“

no mesto zauzima „Dardaneli“. Otvorena je početkom 19. veka u blizini Stambol kapije, na mestu gde se danas nalazi Narodni muzej. Prvi gosti su bili sitni trgovci, piljari i patroldžije. Ona kasnije postaje omiljeno mesto glumaca, književnika, novinara, umetnika i

jaje „Tri šešira“, koja je, pre ас Branislava Nušića} jala još 1864. godine. Doll, ziv po radionici šešira, 10” rmi su bila naslikana triš# da se radionica zatvorili,

de se Di Каја

Reč kafana je porekla i označava Xi kojoj se pije каја ИТ fane otvorili su Tur! rigradu početkom 10. Озуајајце! Вајкапзе luostrvo i napredljEvropi, Turci su pol mija i karavan-saraj"| zali kafane 1 ћапоје

Po zauzeću Be 1521. godine 0 prva kafana, smeštena перде лез“ Dorćolu, u kojoj e (i pila crna turska a godine broj kafana 5č у no uvećao, tako daj ma popisu iz 188I. и и Веодтади но 226 =“