Vreme, 23. 04. 1929., str. 6

Стран

| УТ »1>јк . -Ј. пприл 13СД.

Зојреб оез пол нтике

Велики мајстор Хрватскога Змаја

у м&рту. — Загреб нв ^пеке ла сл аамнслн бвз иоторнје. Та ноторнја остала јо ту уск'о аезана са свактгм потезом у напред, са свашо! кораком гра!>апнна. Днше с« кроз пове-т 11ма споме.нцка на сваком кораку. нма овћања у сааком човеку. Та, јо недаана још тај Доњн Град бво је јеано обпчно пољв на комв је растао огроман кукуруз, у коме су протвдалл н кон> в племнћ јахач са Старога Града. Жнвело се међу зндовпма Капто.1а и Грнча н љубоморно чувала овака сгара хартнја, <\ва кн <лу пчнћ заосгааштннв просгаргт ждвота. Ннје ннкакво чудо пгто зато у Загребу пма маса .т>удн који се псјпгучнво (Уавв ироучавањем те стирште. Онн се, најзгд, удру жише у јодио друштао које је себе органнзовело н назвало пм»-'Рфм које о.тговара ДПЂу. Браћа Хрватгког 3 .аја, друштво ко је предсгавља леку врсту масш сгза, али мдсоногиа којв нде једн нм даШо утртим путем: с .чаоатаље старнна по сваку цену, аравхирањс обнове нсторијоклх снзгмвника. ЧЈ '»ш>е хартија. лрн| купл»ање остатака с^те нсторијв тдјн су задгетцн тадо далекп. Иптересадтан је назив председника топа друштва. Он се не аове нн начелник, нн председнак, вн прочелшпк, би вођа, ни заповедппк; он се зове — вв.тпки ме штар (мајстор) Хрватског Змаја. НО ЈЕ ВЕЛИКИ МАЈСТОР ХРВАТСКОГ ЗМАЈА СадаЈпњи велпки мајстор разгоашагог овог друштва је г. Емилиј' племешгти Ласовски, шеф ир&мвовог Драоанаог Архива у Загребу. Једна ннтересантна титула, један чудноват чов«к. Упоапавшн улицу, грађане, жигот Загрвба, човек мора да ириће упс^навању нсторијв ове варошн. Без тога се не разуме ни пснхологи>а људн, нн-њихов укус, нн смитао за сгарнну, нн промене које се длшавају опол>а. Потражити и наћи г. Ласовског у невероватној његовој ка.н деларнји то није обичан дожив« ллј. Доста је да се каже; најмол?-}нија канцеларија у најмодер нвјој грађевинн (Универзтгтетокој Библнотеци) са најстарнЈ1гм, најпрашннјим, најмемљигијпм памештајем. жутим папирусдма, тешким старим књингуринама од пола цснта тежнпе, најномогућнијим бакрописима н наЈчудннЈим нагомилавањем сто тнне хи.Ђада прастарих 'докумената. Ту седп Великп Мајстор ХрВат^ког Змаја Емилије племснпти Ласбвски и по цео дан смпшл>а каЈ«> ће средити, употпунп ти, и«-користпти, дотерати и рестаурцсати ове жуте пергамснте, повел^ слике и књпге. Поред њега Један велпкп ловзчки купов и један мастан шешир. Не лнчн лп он заиста на Једп«>га правог змаја из приче, змаја који чува непроц^њнво благо? По гурон, пспиЈен. блед, пабрн>ан, мало теисак п муцав у говоџу. џентлмен по финоћп и нервозчо сги нокрвта. велики мајстор ски да наочари и ставља микроскоп. прегледава некн сгаросгазни глптолскн рукопнс, а ноге му се тресу под столом. док оав лрхти са псплажвпом језичино>,{ његов неуморни пратилац огромап куцов. Ту је свечаи мпр, ретка посвта. Ннје ли се Он нзнвнадио, тргао, абунзо, кад је у њ^гову собу поргадЈеиата ушао један млад човек у модер«ом крод' са слатко плавом мапшом, у ту соОу која је апала само ва посетв ретквх стараца из оишх сгарнх згра да у којима мрачне смпвнице и кодншш крију натписв Зринкдх и Дралшовића? ЈЕДАН РАЗГОВОР А.тп, да ће тај човок разговаратд са њим сосвјш ообиљно н са рачумевањ«м о тако мвмљивпм п давно заЛоравл^ннм стварпма? Ретка поо-та, редак чотак. Он се рв^ввс^љава и одмах гтугпча по томи која је стална, и у коју само по нккад уноси свој нлвероватпи загребачки, ултраво &гти младићокп т^шерам«иат— Загреб ја јелно чудо ол града. Ту пмате тако јвдноставних доказа великих н^топи^кох логађаја и прслома да не тре*а кпого да траачгте. И тахо, ви » ч1с ст1г19тт оотпунв прсгдед еаспа. Једна к^шиикомаиа истј рнја која јс нвобнчно лепо сређена сала у себи.

Загреб у 1689. голинн

Тада он прнча о постадку држакног архпва н о њ^тговој важностги. Иван Закмарди почсо је 1643. да П|/кк\тлл>а п ч)тва исторхфка дскумвнта, н то ло варођстг.у оаби«ро. Пооле, ове је папло у ро^у, наигрављвн је једа»н сандук у који су стрпане све те спшари, сва та докумшта. Натлво је бпо ирост Рггнум Склавоние, стари аааив Хрватске, И, тај сапдЈЖ, онако кнћвн и пооипеоа/н, са грбавшЈа хрватскји земаља, још н данас је гла®на ба-та а-рхдЂа, нако је он одавна постао претеса/н за ту масу докумешата и сшометника историје. Огари мајстор Закмарди дсОио је неанатау нончану негрвду за свој труд, и једно лепо прнанање од м&гистрата седпм јареби ца са загребачког пал>а. Каква часг. — Старн Загреб ннје јодино што нас ннтересује. Интересујв на сва старнна, сва нсторнја Хрватске н ње них градова. Пропадају старн сномепнци. Руше се драгоцоно куће на Ста ром Граду, на Каптолу и на Долцу. Пропадају нерестаурнсанн стари гра довн и утврђења по провннцНјн. Побгинуди смо св да не пропадне још миого другнх реткнх докумената културе и велЈпнне старе ХрватскеДок то прича, г. Ласовскд глода у ј<чшну књлжурииу пред којсхм човеку дгђе као <нска вртотлалица. ОгЈкхмЈна књижурина са вгроаганм коааним н дрвеним пов(*к»м. Кн>нжурпна на коју стално, можда већ годилгама незадовољ п. ч «са.|.ући да је поц''па, дреисш опај огромнд вс-лдксмајстораки К)Л1 ,ов. То јв чуула Валвагорлва Ди Ере Дес Херцогтуж: Крзин, и* зашла \бви. Једна чудновата књвга, са најчуднијим опнсом Загреба који може да сс замшс.лл. ШТА ПРИЧА МАЈСТОР 0 МАЈСТОРУ ВАЛВАСОРУ Г. Ласовски радо се задубљу;е у ту књвг\\ а још радије чита шта је у то ВЈ>еме у њој о.-ај љубљанеки псторичар нашкрабао о Загребу. А, то Је је,тно изненађење своје врстп: — Заграбиа, Загроб нлн Саграб. Не ки држе да то место Птоломејева Сорога. Зову га и Јсгар, а некп хоће да га сматрају као Квадратум. Неки га убрајају у мађарске градове, неки у градове. Илирика, који се дапас назнва Славоноја или Виндичка Марка. док ее данао он сматра за главпн град Хрватске. Тај св град делн у дво варошн, гори>и н доњн, а доњн зову Канталопо нлн Кофталон, који бн наавали немачки Каптол, јер у њој содн бнскуп. Ту бнскупију дрх;е за најбогатпју п најодлнчнију у Хрпатској. Ту је црЈ.за, столна, Свотог Стјепана Крал>а, краспа п дипна грађовипа, у којој со виде многи прекрасни олтари. Тешко бн их било пробројати због њнхово бвзбројностн. Сваке со годннв у разио доба држе ту велнки вашарн н црквене славе, гдв долази на продају раана турска роба н марва. Тала долази овамо мнј го трговаца нз Кран>ско н Штајер ско, који се возе ннз Саву, а на попратку купују коње н у каравапима јашу кући, јер ко има толико нопана ои но може сигурно сам путоватн а да га не нападну хусарв п Хрватн. оплоне па чак н убнјуОинсујући даље овај чудчи тип, Ва.1 г^сор, Загреб свога доба, он ни мало не осећа према њему нвке топ лоте. Описује га као и све оста.ло на оао>|е батом <®ету. супериорно: — По Мартвну Цајлеру, Загреб ни када нпсу освојили Турци. Речени град проотнре со четврт сата од нна чо позпате реке Саво, С јоднс стране он гледа у пространу гору, а с друге стране па равницу чнја се шнркна не ла прегледати. Како Жвгмунд фов Еирхгн кажл. у ЗагреЛу јо МАО '•тановао врал. Матоја. Затим, поплч> оу ралбојнвпн, ве^нм лелом Чосв. опустошили тавор в љегов град, срал. Јо пошао с војссои аз ЗагрсПа а спречно аисше ассаде.

ВЕШТИЦЕ КОЈЕ СТАЛНО СУСРЕЂЕТЕ Даље белшкн вредан Балва еор све што сс тада у Загрс.Оу сштрадо за значајно: земљотрео-. аожац?, оељачку буну н цогубљење Матсје Губца, грађсње језултокста ко.ттнј\"мв, онаљпваље млогобројних «и-штнда п худоба«, о којима каже: — У нсдавној годиип 1086 спал>ено јо у окилини Загреба иного вештниа н худоба, те оу, најзад, сс.гацн бнлн толнко бесии на те ђаволске службеннцо, да оу, чнм 6п Једна другу одала, алмах ц без икаквог оула, повела је до ватре н спалили је. Узрок тога сељачког беса била јо иеродна година 1965, коју оу вештнце, по свом соп ственом прнзнаљу, проуароковалв. Ради тога, у мосецу маЈу, сељаци су много молнлп и клсчалн на коленима по црквама. Овај час, кад то пншем, седн јсдан млннар у апсу, јор га јв некн велнки чаробљаа проказао као

овог јатака. Тај млвнар ве прпапајо ништа, алн се говорв да је он Једн јга ђавола обесно н да је ссдно на јајнма док се нпсу валогла, па в сваштв друго... Један такав човок као што јв : великн мајстор Хрватскога Зма јо , мора каЈад видцте, да водн рачуна и о чудннм стварнма те нераауиљнве н збрканв нсторнје. У њој се испреплиће стотпну [оаних чнаевица, а стварних а нестварних, и [Л^вотљенпх н не раоветљаних, Па инак, велнкн мајстор иае како Је та нсторија необи'шо јасна, Како Је то чудна ствар професнја! Како јо њвму овв глатко, јаоно н дохват љпво, и како се мнрно ол брнне За. сваку ситннцу старога Загреба. Личи на јодпог древдог чувара неке старе капиЈе, чувара коЈн, коме хоКе, спупгга лост прело бедема, дд му укаже богатство тар1)а1ве. ЈХц ди ће свакоме да спусти тај мост? Неће. Он ће докааати Валвамра и шомејати ое. Показаће своје повијгсне грађевине и.тп стгри и нови Ззгрвб, али ће мало говорнтн. Јер, за њега је ове тојјо јасно, обпчло, свагдаотље, оа асиви са Гричем од пре пода ми денија, оа дшше оа Каотолом из доба открића Америке, он расгопара са поАојним Зрнњскииа. НнЈе ли то чудан веки човек, о. ктлтни чумр овога града, једал стаарал ЗмаЈ који ое само зове волнг.нм маЈстором того Хрватског ЗмаЈа, прастарог, свег у по вељама и хартија.ма које мирпшу на мемду п крваве бедеме кроз које капље, кап по кап, стари сок модерног човека ове варошн? ДРАГАН АЛЕКСИЋ

НОВ РОМАН .ВРНМЕНДТеодор Валанси:

(25) Сајд^Ј|е речи «о иеишом мужу, који се одушсвљава љубављу и леиотом*. Ах! мнслнла је

Каденда се убрзава. Фрнтпа и Абнба, које су изгл) оле као депомичне, узлижу се. Опе играју све брже, Шареие траке

она, зашто монн судбина није н а њиховим појасима, на којидоЈслила сличног мЈтка? Хоћу сјајв рубнни и сафири, њцли икада познатн љубавни за- хов е ду'е овилене косе. коЈе су иос?« " I ш биле овиЈепе сжо одела, око >0 чему то мпслите, Јасми- главе, отпустиле ое, и летеле на?« уппта Је гбоиођа Г|>андне.; -У око њиховмх тела. губила су Јасмина ниЈе нмала кремена, г< '> прозрачна, недохватљнва, у да јој одговори: евнух Фархат | г рмогу, којп их је понео. уиодио Је уметаике. — «Ево уметника!« објавн он, То су били најпре слепи музичари, коЈнма Је њихово сле-

Дуге музвчке вечери, за време лојих се Јаомипа узбуђнвала до суза, чнтање романа у којнма се љубав славнла, ооећање да она

пнло дозвол>авало улаз у харем као жена није знала 8а страсне Прпча се, да су њима још до* загрљаје и оист миловања, разуасу била деда сами њихови ро- дане и опојне нгре Фритме н А-

днтељи болн очп, да бн доцније моглн да обављају оваЈ занат, коЈи нм је доносио доста ловаца; .ади велнкодушан муслим&нсжи дух Је сматрао, да је то чиста нзмншл>отина. Затим еу ушле две јевреЈске нграчпде, чуване у пелој зем-

бибе, све је то акупа бацило Јабману у јадно новвојно стање, у једиу морллну и фиаичку гтзалтлраиост. Опружева иа овом дивану, са лолузатвореннм очима. ова ]е ну дила своје усне неком нопознатом љубавнику и цело јој је тело

љи: Фритна. чија је слава била ј дрхтало. Ах! дргтати тако, бити освештаиа и Абнба, којој је би-1 жедна неокноста н бнти жсна јед ло двадесет годнна п коју су ј нбг равнодушиог и строгог стар-

звалД азвеом на помолу^ Опазнвшн их послуга их поздрави веселим узвшшма: <Ри! Ри! Ри'» Музичари седоше на асуре и направише круг овд Фритне н Абибе, које оу показивале. смејући се, биоер овојпх белих зуба. Затим ударајући у даире и остале инструменте, почеше неку чудпу и заволљиву мело.шју. Љихови глвоови почиња ти су иеки ритвм, који је бигдо бржи и заноонпЈи; тада Ја;мнпа са сројпм гостима, Алимом, Даулом и црнтсиц.ама почеапе да певуше, ударајући длашовима, и Фрптна и Абиба усташе, ла<ке као вилшн кошц. Шихсое мале ноге намазане каном и свсо чијих чланака су пада1е зланне гривне, пзгле.тало Је, да не додируЈу мекаше ћилиме. Пауза, Ноге су им потпуио нетомичие. Мелодија постаЈе моиотона и пуна чежил. Псчињв иг]* трбухом, тко пуна иараза. Абиба п Фритна почитву ругсама уз будљнву, изазитичку игру, машући по кад каЈ марамицом нзиад главс. пзвијајући оа пупо грације своја витк« и страона твла и трегући птбух Овака, попесена занооом, крпви се као

ца! А ова мисао, коју је успела да одг.урне за пеко време, враћала се ианово и као каква зла коб мучнла је Јаомикипу душу. Иа дна овоје јадне, усамљец; душе Јасмина је желела да воли л иије зната, толнко Је овај неодређви осећа) био нов за њу, да пна всћ воли... Од смрти своје млјке, нлна је мпсао тоек лшела Хоктору. Спрот Леила. васпитала је Хектора: у свим својим разговорима Лвила је опомнњала његово нме. Она га је всома волела н љубиша га је шо своје дете, кад би јој оо[ долалто .V посету. Хекткр је лвчно Леилу. Хектор Је био покрај ње иа љепом садфгном чаоу и оа њсаах усзиа прлмио је молбу, да штити и чува њену Јасмину, тако да Јасмипа пије могла да се оети своје младости нли уоиомене на овоју мајку, « да пе мнсли пп Хшстпра, ,1 осоћала је да Је за њега велуЈе сестрилска љубав. К'елл јв бнла болеспа, ХевЈгор је допчо да ј« лечн. Говорно Ј ој Је пун доброте, мило, а оаа „а <®ега тога била ■ипиепа. Јасмлна је била тодико радосна што га јв »идвла, да је чак кднс* вечера излазећи из харема. покрив-па велом, и улпзећл у своја кола са

ПРЕТРЕС УВИЦИ ВЛАДЕ РИС10ВИЋА Шта кажу сведоци ^ о-сјПолицијски агент Плавтазар који је бво рањен, не тужи Шунића

змијл , и мтпшком показује све сггтштешо! заве<лма, осетила недрхтаје и сластн љуОакног ус- тоо 'Јудно и н^одре^ио блеккинхнћењв. I сбво кал га 1е слааида.

трбушки аао н& асфалт. Атонтат ј< изнршон у страхоиитој брзнин. Сних 7 мотака исиа.ч>опо јо у размаку од иајвнше 4—Д сокундн. Атентатора нн сам видоо. Бно је удаљвп којн.ч 10 корака, а вндоо слм са»«о ла иза н-ога далоко 10—-15 корака стојв јопз двоји иа-тројнца младиНа. Ја сам услед бола слабо нидоо шта ов даљо десило. ПЛАНТАЗАР НЕ ТУЖИ ШУНИЋА На пнтањо предсвдиика трал;и ла одштету и жоли ли да ШукиЦ буде кажљон, Плантазар одговара: — Ја знам да ом нија хтао мана да убнје, Ја ие тражим да са иазни, па и одштоте иемам од иога да тражим. ЈЗранилац др. Будак пита: — Је ли вам познато да је Рпст> внћ нмао на жолезннчкој отаншш куфор ц шта је било са тпм куфером? Плантазар одговара да му није пп шта позиато. СВЕДОН ДИМИТРИЈЕ ШПАНОВИЋ Затим је саслушан оводок Димитријо Шпаиовић трговачкн помо1»ник нз Сромскв Митровице. Пре прелаза на љегово саслушаљв државин тужн лац г. др. Ружић тражн да сведок не буде ааклот пошто је и он умешан у ову афору а државно тужно штво још није одустало од љеговог прогона. Мођутнм бранилац др. Будак противи се овоме иредлогу, а и суд му со посло кратког већаља при дружујв п Шпановић је ипак заклет. Шпановић је бно члан омладннске организанијо бнвгав ХОС. Виђао је чоото Шуни11а, али ближе се са љим упознао тек на сам дан пре атонтата у ресторацији Коло када су седели за истим столом. — Кад је насФаоа она гунгула у ресторацнд! сан оу прнтрчалн п»ушље Шпановић. Чуо сам имо Рнстовића. Ч111М сам сазнао о чеагу ое ра31, прногсочио оа-м и ја ое целнм нашкм друпггвол« столу н тразтмн смо да ое Рнстовнћ ооограни на локала јер омо се бо>алн да не бп што учи1ШГО, јер о.мо се бојалн да 6н могао уч1гкн-ш нсгиикпо зло де .10 пошто је у Јвдииству сто-тио ш*сло да тре<5а убнтн РалтЛа и Прибнћсетића. Кед јо тобесао ио Кола ја сл.м боокао за нјим и суорео сам га преа Унниерзом. Ухватш) сам па рекпвши му да мора у псошсију. Тражно оам П" •*?цајиа да га олшедв у посптонју У мрђуврсмену мећутнм Рист^внН \и јл опот успво да умпкпе и поЛ- гпо Фрашоопа.н<*вам. Оамо ~танс*вм и Гундсглићовом у.ттром. Ја оам бвжао аа н>им и потитпо сам га кол кпф не »Корв«*, бош у чомвн... . - , ту кала се иопео V један а>то пскаватснтата лакше озле!>*л. М л ђутим ои пи гао^епу: вВозц Дсспо брчо»! 'а сам нијо дошао па претрес пошто се на-1 исто екочпо па путо. рокао гооферу о лалп у аатворЈ' Судбеног Огола Први чему се рали н ачмошо да не вози.

(Шстамк оа иете страло) По подие у 4 и по сата насталл»а св претрес. Иредсодиик, државнн ту жнлац и бранноци поставл>ају оптужоиом Шуиићу уна!фсна пнтан.а. Продсодннк резимирајући одбрану Шунићеву констатујо: ~ Вн дакле кажото да сте дело из вршили у босвесном стаљу, узрујан и бојећи се да би РистовиН учиино ношто Радићу и ПрнбићовиКу, а прпзнаље прод полицнјом да вам је нзнуђоио злос.тавл,аљом. — Ј«сте — потврђујв Шуааћ. — А 1ико су вас саслушалн у иоаицији, јесу ли "вам рекли да исиршчате догађај илн оу вам сгав.гали поЈеднна пнгаи.а? — Стављали су ми само пптан>а. — Рецито Ш1, оита продоедник, а какве оте ви вараил? — Слаб оам на жницима и нервозаи. Осам тога н мало болестан на плућима. — Је лл вам жао гато сгге то учинили. — Јеоте. Браиилац г. др. Дрл>е»нћа упада. — А јесте ли вн онога иомеита чврсто веровали да бш Рнстовнћ опај дан извршио и други атаитат на Огјепана Радића 1н Светозара Прибпћевића. — Јесте. — А јесте дл и данас још у томе уверепи? — Сигураи оам да бп нх побно. — А није вам то бнло доста што су га одвали у полшциху? — У Београду било јо већ псграга, а ја сам анао полаццја би га заштитила, а небп га казднла. — Вн сте дакле мвсли.тк. пита г. др. Дрљеапћ, да је он пуштен иа слободу, јер у цивилу којн га јв пратно нисте слутили полицајца? — Тако је. Затнм се Шунић опет тужн да су га у полнцији тукли. Када јв ухапшон посло дела одмах јв одведен г. др. Васил>евнћу дежурном чиновнпку, који је наредно детективнма да му св напишо ухапшеница. Међутим мвсто ухапшеницв љега су туклп. Онда су га опет одвели г. др. Васиљовићу на саслушаљо. Др. Дрљевић пнта. — А ви сте мислили да моратв ноказати како онп желе, иначе би вас опет послали по ухашпешшу? — Тако јв. Г. др. Будак пита: — Колико пута вас јо прегледао судски вештак г. др. Ризнер? — Само једанпут. Мало мо је проглвдао са лођа. Ја сам му св тужи^ да имам и упутрашље болове, алн ме 1Н ннје прегледао. Др. Пернар пнта: — Како на вас делује алнохол? — Ја постајем од онћа пврвозан и мало раадражл>вв. Тимо је оаслушањв оптужепог аавршсно. Председннк позива првог свсдока Андрнју Матичпћа који је прилпком

сведок јо Фраљо Плапгазар стар в! годипу, агонт загребачкв полације родом из Деспића у Хрватском Загорау. Плантазар прича: — Ја сам вршио лиценц службу у *Корзо« кафанн, клд одјодном око I и по час по поноћи чујом неки шум у Гупдулићевој улици. Видпм как-з је до стајалишта аутомобнла дотрчао неки човек коме је текла крв из лезог увета, а за љим је ишао један младпћ у бвлој кошуљи. То јо бно Шпановић. Први је ушао у ауто.мобнл и наредио шоферу да га вози. Међутим младнћ га је задржавао и звао полнпнју. Ја сам одмах дотрчао. Шпаиовић који јв прогонно прво га рекао мн јв да јв то Влада Ристо еић новинар из Београда који је догаео у Загреб да убнјо Радића и Прн бнћевића. Ја сам на то рекао обојнци да ћемо ту ствар расправити у полн иији н позвао сам нд да ме следе. Путем смо сусрели једног полнцајца у униформи који нас је пратно све до полнције у Петриљској улнии. Пу тем прсбацио је Шпановић Ристовићу: — Вн ст« тв^та у овоамо ликт> ? ди траба ^итн Радгспа н Прн5м!јовиКа н саоа нмате још храбр^ти да дођото у Загроб.» На то му јо 1«> војнн Рнстоон^ одг^норио«Па јосам шшмоао, а тоосо н троба.» У паинпуи прт »оо сал! обојицу долсурном 'шнавиику г. Ваонлоин1»у. Он *ги је на.ресшо да претросем Ристошгћа. Ја оом га прогрс-еоо. Пашао сам га у јеаном цопу 000 дцнара, у друтм јашо ппсмо којв оам пратио г. ВаоиљовиНу и ;груго илшта. Залкм је г. В оонлсвјг И наратЈИО да огвеаом Гистооића у западну боатаду на Јолачићопом Тргу и да му .твнју рало. Пут(\м д*» болшшо пратио на -с јо н Шпанопић којч јв ондд нз болшпцв нос-тп. Кпоа јв бта 1>ана пооозана, Ржггоонћ св тужпо дознурпом лесЈару г. Хорвату да га бо.тн срцв. Лс^ар гз јо нрег хтдао н рока.вн!:и му да то ннје Н1шгт а да Но брзо проНи саошптно 1шм јв да можжедк) да илемо. Затим сојо св опет проко Јвлачиће«ог Трга пецшпо враћали на полипчју. ВеН о мо бнли отпглн до угла Пефпљскв улице пред трговину Гриин чи1>а када наједаи пут иза леђа аачух ноки јак пуцаљ, Прпи, други н већ оам пао на зомљу. Осећао сам Јак бол у прсима, а по< лв трећег хвт ца опазцо сам како јо Рцстовић по-

Међутпм шофер мв ннјв посдушао патто сам полвао полиннју н у томв је догоао агснт Планта.тар ко ; н је парелио ла лпемо у полипију Чатпм јв лет љно испрцчап догађај. Мсђутпм у момепту кал су РштовиН поволи у болнипу. каже ла се швтао гррљом Илнпом н на јлданцут залуо Је неку пупн-аву. — Опда сам тек знао о чему се радн. СЛАВКО Т»УРАК Затим је о^лушлн О лвђко *Вура\ дпевнпчар желеаничке дигрекпи < л члаа бивган омлалп и ке органтвппјв бпвше Х.СС. И п.огов се нсказ подудара са ипкаанма осталих сведока. У б п по ч^совл нротрес Је прекнпут а настамк Јв одређен аа сутрп у 9 часова пре подне. Према овему пагледа да ло просуде нете доНн пре среде. (Време) Утјешенов^ћ, Ооенстин, Даснзловић и ВитопиН поново стављени под с«ц Касаииони Суд поннштко је, као што је познато. пресулу Приостепеног Суда којоч се пуштају испоз суђен>а Оренстнн, Утјешеновић, Даскаловкћ и Виточћ у вези с познаточ афероч с фз*1г фикои».ем авадних писаиа. У суЛоту, Првостепенн Сул расмотрио је понова цео презмет гто тужЛи Егатсске Трговинске Банке и иашао аа су УтјешеноаиК, Оретктип, Цаскаловић и Витолић криви за зело за које се огттужуЈу. Они су с тош поново став.1.ени под сух Други гтроиес по туж*бм Енгж.-ке Тргооинске Блтже одржаће се 1скоро. Чинара 2о.осо „ 1о.ооо „ 5.ооо „ 1.ооо „ 5ао а 19 награда у суми од динар т бо.ООО уре.и иштао понла^а својим чккчоцима аа Духовв.