Vreme, 09. 02. 1932., str. 1

ПРИМЕРАК 1 ДИНАР РЕДАКиИЈА И АДМИНИСТРАЦИ1А ПОЕНКАРЕОВА 4-6. Телефонн: днрскцнЈа предузеЈ1а »4007, директор и секрстар лнста 24009, блага[нл н админнстрацнја «4003, урсдннцн «4001 н 14002* стенографи 24004 и 24006, штампари1а <4098, огласи 24005, спортски навешташ 24001 Р\"КОПИСИ СЕ не враћалг. ЧЕКОВНИ РАЧУН КОД ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ БР. 55204-

ПРИМЕРАК 1 ДИНАР ПРЕТПЛАТА 3А ЈЕДАН МЕСЕЦ: НАША ЗЕМЉА И ДИН. ИНОСТРАКСТВО §0 ДИНЦЕНЕ ОГЛАСИМА РЕКЛАМНИ ДЕО: Београдско илдлње радни дан I см. I стубац 12"— днн. Целокупио издање радни дан I см. 14 - — днћ. ТЕКСТОВНИ ДЕО: Београдско нзддње радни даи и недељом 1 см. 20'— дин. иелскупно издан>е раднн дан I см. 25 — Аиа

У Т 0 Р А К, 9 ФЕВРУАРА 1932

ВРОГРЛТ Г01. XII* БР"И 3540

Ју <зе је отворена начедна дебата о разоруг&ату Велики говор бритапспог мивпстра ипостраних послопа Немачка тражи хитан сазив Савета Друштва народа о-о-с* Вести о оставци владе г. Иушанова

Састапак Јуумупског ираља са маршалом 1ЈИЛС>ДСКИ>4 Варшава. 8 фебруара. — Преча ■естима овдашњих листова ускоро ће маршал Пнлсудскн отпутоватн у Румуннју да присуствује свечаностнма румунског 16 пешадијског пука за чнјег је почасног команданта |*ре кратког времена био нанменоаан. Том при.тком маршал Пилсудски ће битн причл>ен код крал>а Каро. п. На састанку ће бнти говора о

КПНФЕгаШИЈА ЗА РА30РУЖАП>Е У ЖЕНЕВИ

Начслну дискусију отворио |е сер Џон Сајмон Британсии министар спољних послов говорио је у иорист забране упо требв отровни* гасоеа и подмориица

Марша.1 Пнлсудски новој ситуацнји, која Је створена закл>ученнм пактовима о ненападању између Совјетске Русије н Пол>ске, као и измећу Совјетске Русије ■ Фннске (Време)

Манифес ацкје гвчт „чепичнчх шпемзва" Атина. 8 фебруара. — Владнн лист „Патрнс" сазна^е да ће у месецу априлу о. г. бнти одржана у Солуну нова велика маниФе<-тација грч-чнх счеличних шлемова>. У ту сврху разаслани су у све области северне Грчке спецнјални проглз и за овај конгрес народне омлазине иа који бн тоебало да узму учешћа више од 2000 л»уди. Ова маннфестација. како каже јтист има за циљ јачање и б\-ђење националне свести у запазним и пограничним коајевимз Грчке. Све вапоши грчке Махедоније узеће учешћа у овој новој манифестацији „Челичннх шлемова".

>Због сукоба на Далеком Исто Н у у пнтан>е је дошла и сама врвдност Паита Друштва иарода« Женева, 8 фебруара. — У говору кији је одржао на данашњој п<1енар. ној седннци онште конференције за разоружање у Женеви. британски министар иностраних послова сер Џон Сајмон рекао је између осталог да Је .-ке предлоге потребно полробно проучити и да ће ти предлози, као и сваки цруги нредлози који буду моднети конферениији. наићи на пуну пажњу британске владе. Затим је британски министар иноЈтрзних послова рекао да је Велика Британија усвојила за базу будућих диску~и;а општи план нацрта конвенције за г>а~оп\'жање. _ Британска влада — ренао је сер Џон Сајмон — подржаваНе предлог за бразовзње једне сталне кмисије за разсружање и тражиНе да се у случзју рата на^строжије забрани употреба отровних гасова и другнх хемијских средстава, Британска влада тано исто стоји иа гледишту да треба за* бранити у случају рата и употребу подморница. Што се тиче ограничен»а бројног стаља сувозвмне војске, то оГраничење — рекао је сер Џон Сајмон _ не сме се нзвршнти ни у једној дт*жавн на рачун н љене белбед ности н у свакој држ&вн мора се обратитн нарочита пажља на она огралнчеља срружаља коЈа могу у то. лтсој мерн ослабнти одбрану дотичне земље да нека друга држ&ва буде ловедена у искушење да је нападне. Тим поводом сер Џон Сајмон обратио је пажњу на садашњи сукоб на Далеком Истоку и речао да се између Кинеза и Јапанаца воде иајжешНе борбе у тренутку када заседз^а општа конференција за ра. сружање, што оороди у пи^ање и сому вреркост Гакта Друштва наропа и ствара једно парадоксално стање. Затнм се сер Џон Сајчон осврнуо н на лрлвредну страпу оружагва н ре-

ПРВД МКГ»УНЛРОЛНИ КОНГРЕС ГРАДОВА У ЛОНДОИУ Савез градоЂа слопепских држаЂа састаће се у Кракопу 21 о. х. Влршанд. 8 фебрупра. — На седниаи претгедништв* М«ћународпог савела грпдова у Брислу допета је копачна | оллукл да се приликом воћања на мећународнон конгресу градова, који ћ? 1 се одржатн у Лондону измсђу 23 п | г5 маја т. г. аол>скн јелик усвоји као ! један од аваничних јелика коигреса, пмред енглеског. фрднцуског, немачког и шпннског јеаика. Као игго је познато. прелви1>ен је ад,једнички одлалак иа овај конгрес свих^ лелегацнја словепских зсма.тл евенту1ЛПО такмђе н ручунске делегације, као и делегапија балтнчкнх држава. I Путпнало бн ге за Лондон уорскнм пу-1 тем преко Гданског са једним пољскнм паробродои. У Кракову ће 21 о. к. битн олржана седнипа одбора за спора.}ум Саве«а градока словенских држава, где ће -'»ити утврђ^не појединости оддаска [слегација за Лоидон.

КИНВСКО-ЈА 11АНСКИ РАТ

Јапанци предлажу демилитаризациЈу Манџурије

Јапанска делегација на конференцији за разоружање (с лева на десно): адмирал Нагало, генерал Матсу, Матсу дера, јапннски амбасадор у Лондону н Снто амбасадор у Брислу. као да данас свака држава трошн о- осигура потребни ауторитет нашим громне суме на своје оружање а при- одлукама. вуђена је да у ту сврху намеће огром- »Францусиа је до сада остапз верна не порезе на своје држављане. Зато је свим оним међунЗрсдним угоеорима у сваком погледу потребно твршати чоје су пОтписали њени претставиици разоружање. пошто је то јеЈнви мо- и далв се придржава нацрта о разоI гући псчин јџ се обезбедч трајан л ' сталан мнр н уклона могућност од I једног нзненадног в рушнлачког рата. ; Свака држава треба ла буде ваоружана само у толнкој мери коллко то зај ггева сЈбезбеђење њене снгурности в н испуњавање њеннх међународннх обавеза. ПОДЕЛА У МИШЉЕЊИМА Жепева, 8 фебруара. — Изгледа да је веН наступила подела у мишљењи.ча претстгвнииа сила заступљ.них на женевској коиференцији у погледу пчтан»а раз-ружг-ч>а. Бри. танску тезу подржаваНе Немачка, Италијз и Сједињене Америчне Држгве док ће француску тезу при^ржгаати државе Мале антанте и Псљска. >МИ СТАРИ ТРЕБА ДА ГОЧНРМО 0?ГАНИЗАЦИЈУ МИРА; АНО ПРЕТРЛИМО НЕУСПЕХ, НАСТУПИЋЕ ВЕЛИНА НАТАСТРОФА, — КАЖЕ Г. ТардЈе Г. ТАРДЈЕ Жснпва, 8 фебруара. - На дана- ИЈ 1930 г0 « ине - ј« ш1и)Ј -=«««"» конферснцнјв ^,:7и^ у " Н ^ Д о%з»%"ч В ;» ј .дан ли п.'1лпп\*жнн.н поелп гопопа Лпи- ' - ' " г .

Књвга А. Лондра о Валкану Парнз. 8 фобруара. — Позната кљпга А. Лондра Бандити истока пзазвала је велико интересовање у фрапцуској ј&вности због актуелнсч:тн прелмста а нарочнто у везв с акцпЈом бугарскнх компта. Котидиеи, нрнказујућн књигу А. Лондра каже; У својој новој кљнзи А. Лондр нам гчвори о вшгапцпјама из земље слободе нли смртн. Много што шта Је он тамо видео. Његова репортажа расветљава Блнокн Исток н блће на.ч јасннји телеграмн с Палкана. Комнтаџије су најфантастичннје личностн које се могу замислнти н љнхова тајна организација — чуевна Вмро — је најужаснпја органнзација коју може схватпти западнн дух. У овом нриказу види се једна епонеја освете н ооиитичких убистава где су лнчностн претстављене с пуно нстнне. (Време)

Лпректна телефонска ланнја ВаршаваПраг Варшава, 8 фебруара. — Мнннстарство пошта ћ телеграфа предало је у саобраћај днректну телеФоиску везу Варшава — Праг. Стварањом све телефонске везе обезбеђена је могућност телефонскнх разговора оа свнма варошима Чехословачке Републнке.

Харбин: поглед на кинескн крај

Токио, 8 фебруара — Јапанско министарсгио иносграних послова изнело је јелан нови предлог, који.ч сугерише стварање демилитарнзоване зоне од 15 до 20 ми.1>а ширине око главјих кинеских трговачких прнстаништа, као Шангаја. Ханкеуа. Тјенцина, Хаитона и Цин Таоа. Манџурија би такође била демилитаризована с тич да у њој остане јсд&н део најбоље дисниплинованих кинеских трупа, које би вршиле полнцијску службу. СТРЛНЕ СИЛЕ ЈОШ НИСУ ОБАВЕШТЕНЕ О 1ЛПАНСКОМ ПРЕДЛОГУ Токио. 8 фебруара. — Једна комоетентна иичност из Л1инистарства •■остраних послова у Токију изјавиМ је да стране си .ж још нису обавештене о јапанском прел.ч«гу \ поглелемили1ариЈације зона око шше-

ских вароши. али ј *апански претставници у нностранству дсбили су упутства да потраже згодну прилику да покрену ово питање било зваиичннм било нешаннчним путем. (А.А.) ТИПИЧНИ ПРИМЕРИ ЈАПАНА И КИНЕ Парнз 8 фебруара. — Данашњи ЕКО Д ПАР11 доиоси чланак у комс се поред осталог вели да је Кина типичан причер државе која ј 'е извршила разоружање пре него што је осигурала своју сопствену бсзбедност и безбедност странаиа којн у њој ' живе. Док је |апан елеменат мира и реда, разоружала Кина ј 'е један стални извор сукоба и ова ситуанија потврђује опранданосг француСпе т^зе. (А.А.)

за разоружаље. после говора брн тангког мшшстра иностраннх но- I слопа сер Џона Сајмона узео је реч претсг.динк франиуске делегаинје гТардЈС, којн је у почетку свога говора нстаа«ш да Је свет узнемнрен банкарскпу, лнду<-«трнјскпм, тргЈвачкнм н прппредиим тешкоћама, као и пнтаљем незанослсности. Затим је г. Тардје 1>екао — Звецкаље о; ужја поново одјекуЈе н сада се поставља питање оружшка путем уговора, чиЈ 'е су извесне олргдбе морале блти кнсшЈ/лсане потрсбама из скорашње нрошлостн. Међутим. пктање обгзбгђења мира остав.-кено је будућности за ограничење и смањеље оружања. Прз.ечло је 13 годила од како је за:ључен Пакт Друшгва нг? ода о миру и за го време из тога Пакта нису моглл битн извучени никакви пр?ктични резултати. С друге стране. међународнн про. токол из 1924 године напуштен је а р<г>о-лп1и-'а из 1П27 гокчне ннј? дала познтивног резултата. Што се тнче •длцуског предлог? из 1926 годлне.

Инвалт?пи и ратиипп траже аримирје и ограиичење оружања РЕЗОЛУЦИЈУ ЈЕ ПОТПИСАЛО 3 И ПО МИЛИОНА ЧЛАНОВА „СИАМАКА" Женева. 8 фебруара. — Синоћ ј"з одржана свечана и закључна ссдн ца мсђународне организације ра;ни:;а (Конферанс ентс\даасионал де-с-а о. сиасион митиле д гор е ансјен комбангаи), т. ј. Сиамака. после дводневног заседања у сали званој „Реформација' где су се ранијс одржавале седнице Друштва народа После одржаних говора претстав. ника немачке, аусп^ијске, данске, француске. по.т»ске н чехослозачке организаиије, у којича су истакнуги циљеви Сиачака. који се састоје у одржању мира, седницу је закључ о прегседннк Сиамака г. Пнзо који је тим поводом одржао један пркгодан говор. У свом говсуу г. Пнзо је нодвукао потреСу маннфестацн>е у орллог ми. ра, као н потргбу међународне сарадње у гајењу осећања хумгностч. На крају свога говора г. Пнзо је прочнтао текст резолуцнје, која ће се у нме 11 европскнх држава (Немачке, Аустрије, Трансвала, Данске, Финске, Француске, Пољске, Румуннје, Чехословачке, Југославије и слободног града Данцнга) упутити претседнику међународне конферен ције за опште разоружање г. Хендерсону. У тој резолуциЈн биће нзнесен седмогодишњи рад Снамака на сарадњи за остварењем бољнх услопа међународне политике, која полнтнка преко Друштва народа обавезује поједнне државе н обезбеђуЈе арбитражу н безбедност, тако да нн Једна од држава не може сама нзрнцатн правду по спорннм пнтањнма. У овој резолуцији, коју ј *е потписало преко 3 и по милисна чланова Сиамака, чини се дирљив апел иа претставнине свих оних влада на конференцији за разоружање у Женеви да они пораде да се СЕету најзад донесе примирје и да се спроведе ограничење оружања сходко 8 члана Пакта Друштва народа, иао и то да се поради иа сп штем међународном моралнсм разоружању, које је један од главних услова материјалног разоружања. У резолуцији се најзад изражаБа нада да Ие међународне ионференција за спште разоружаље повољно зггзршити свој рад, јер Не у противном случају наступити општа катастрофа. известан период времена и без ика нвих услова своје оружзње«. На крају Јв г. Тардје рекао: — М.н <.емо непоколебљиво остати привржени базама за органи. зовање мира и ако успемо ми Немо створити јаке базе за један сталан мир, а аио првтрпимо неуспех, то Ке бити пропаст мисије ноу нам је Пант Друштва народа поверио. У тсм случају игступиНе вели-<а катастрофа. Ево ©ам биланс светског рата: жртвовано )е 10 милиона људсних живота и утрошене су милијарде франана. Во ни оасхоги целог све. та изнссе годишље 110 милијар^и франака. Опгпчмзу ; мо ммц па Не и млаНе генераци : е настпвити да раде у том првцу. Ми стари треба да почнемо». НЕМЦИ ТРАЖЕ ХИТНУ СЕДНИЦУ САВЕТА Женевз, 8 фебруара. — На седни-

СРЕТтНО РЕШЕЊС

тај предлог само је рггистрован код к ци немачке делегације, коЈа је одрпрл?емне станице Дп^штва нар:да Поред тога. обавезна аобитрпжа г би сво!у вргдност услед г«1>цедура миреља и могло бн се навестк в-зд?н примзра да је »авно мнеље згморено од то'икп неч^о-н х састанака. «Зато је п^требно дз сада поиступимо изгрЗђ чвању мира на бази нашвг схватан»а раз-ружЈњз, којв схзатање п"тиче из нашег суватања о Др уштву народа да Ке се Длуштво народа устручавати од д л нОшењз одлука све дотпе донле не буд9 рзсполагало | потребним соедствима да об:зб*ди изI вршење сво'и* одлуиа. у члану 8 П а к.та предвнђеии су сви прсблеми к-лективне безбедности и нЗчин нз иоји се има решити питање оружања Ми ве зујемо средства за Огоаничење и сма-

жана после доласка претседника немачке владе г. Брннинга, донета Је одлука да се СекретариЈату Друштва народа упути једна протестна нота против догађаја у Мемелу. У ноти се тражи да се сазове Савет Друштва народа у ванредно заседање н то ако је могуће Још данас по подне. Г. ДР. БРИНИНГ СТИГАО У ЖЕНЕВУ Женева, 8 фебруара — Немачки државни канцелср г. др. Брининг и потсенретар у министарству иностраних послова г. (1>он Билов до.

њење Оруж^ња за начин на који ће п УТпвали су синоН у Женеву. се то ограничење и смзњење ооужан>а Ј ДР- Брининг одмах после доласпровести и сматоамо да је Доуштзо Сна посетио је шефа италијансие народа у стању ~да организује мир, без делегаци;е и италиЈансиог министра бедност м разоружањ* и на тај мачин иностраних послова г, Грандија.

— Па има начина да се проблем просто решн: ако, рецичо све О оужјо ■ муинци|у аошаље.мо шх шшеско јаааиско бојиште^, '