Vreme, 07. 12. 1933., str. 12

Мо/е осећање у зи.чскоЈ вечери У зимској вечери посматрајући беле пахуљице, које личе иа звездице, како промичу кроз ваздух, дивим се том дивном изгледу. Посматрајући то, сећам се врло добро лепих приповедака о северном полу, где влада вечити снег и лед. Још када сам била мала, причале су ми старија сестра и мајка о животу људи на северном полу. Чудила сам се када сам сазнала, да тамо влада увек зима са снегом и ледом. Причали су ми,

У тој ноћноЈ тишини могло се чути како петли око једанаест часова закукуричу. Често, у зимској вечери, читам разне књиге или слушам радио, те врло брзо задремам. Пре него што пођем на спавање, погле дам на прозор и примећујем да се на дивној ноћној светлости прелива бео снег. Ах, дивно је посматрати у зимској вечери кроз прозор, ка. ко промичу беле пахуљице. Лепосава М. Богдановић, уч. IV раз. II ж. г. Београд.

АШИ САРАДНИЦИ

да је та.мо скоро уеек магла, и да се налазе ледена брда. Мени су те приповетке изгледале чудне, те нисам веровала да је такав живот на северном полу. Тако мислећи на те разне приповетке, које сам слушала још у раном детишству, узела сам књигу и читала, док су беле пахуљице непрестано промицале. Длександар С ЈсшпП уч. 4 р. /// <. Бсо/рад

Вредан шежак

На њиви својој Целог летшег данка Тежак ради без престанка, Од јутра до мрака. Сунце сија жарко. Зној му с чела лије И он увек неуморно Ради њиву, оре, сије. Воловима н са плугом, Својим тешким трудом, Зарађује себи хлеба И све мало што му треба. Руке његове жуљева су пуне, Тело од умора пада, он не куне. Он увек, он увек ради, И зато се не боји глади. Драгутин Лековнћ, ученик IV разреда гимназије, Косовска Митровица

Вејавица О страшне ли вејавице! Снег једнако веје, пада; Хладни ваздух штипа лице, На све стране зима влада. , У пољу ћеш, хладни снеже, У гори ћеш, бели кнеже, Затрпати сваки кутнћ, Завејати сваки путић. Шта ће зеке, веверице, И у гори мали птнћ? Хопе л моћи хране наћи? Хоће л моћн воде наћи? Ђорђе Н. "Борђевић уч. 4 р. г., Пирот.

друштво Д- Рнстић, гимназиста. —

Сопственик београдског ресторана „Два рибара" ускоро Ће специјалним хидроавионом довозити свежу морску рибу у ЕБеоград

Одведе их полицајцу, У собу »од неког вуЈе. Овај, љјгшт , стаде хитно О свем да мх испитује.

видео шта раде Кафри с њим; а још више се изненадио кад је, викнувши Ђорра у помоћ, видео да овај, место да помогне њему, помаже баш Кафрима да га боље вежу. Таква незахвалност просто га поразила. У очајању и услед удараца црначких он се онесвести. Наоружани Кафри и Ђорро спопадну сав пртљаг и оставе Дугласа, немоћна да се брани од зверова, неспособна и да се сакрије од њих попевши се на дрво. Одмакавши подаље, стану с пленом, да га поделе. Ђорро примети да њима није толико стало до дија.маната колико до јела и пића, нарочито до јаког алкохола вискија. Ту ракију Кафри необично воле. Ђорро им се услужно нађе на руци и отвори им неколико боца. Они их одмах натегну и почну испијати на душак. Није дуго потрајало и они. потпуно пијани већ, задре.маше и захркаше. То је "Борро и чекао. П^ свега докопа се оружја, обеју пушака, револвера и реденикз, па потрча натраг месту где су оставили Дугласа. И стигао је у последњи тренутзк. Дуглас се био пробудио из заноса и у очајању покушавао да се одреши трзањем руку и ногу. То му је било потребно у толико пре, што је у близини чуо маукање глздног пантера и крхање грана на путу којим се привлачио к њему. Хладан вној облио је Дугласа кзд је

Кад сазиаде ко су, шта су, На њихову муку вељу Телефоном зовну шмлу, И све јави учитељу.

Кад учитељ све дознао .Леваљалци!" викну само И песиицом о сто лупи: Пошљите их одмах амоГ

Точионица из ледевице ,Два рибара" Оно што је Београду све до скора недостајало, то је један ресторан који би се готово икључиво бавио усавршавањем једне чисто приморске кухиње, усавршавањем оне врсти гурманства која је заснована на сасви.м другом ма-

Кухиња ^Два рибара" теријалу него што је нама континенталци.ма стављен на расположење: на морским рибама. Београд све до скора није имао један ресторан у којем би гурман могао да нађе сва могућа јела од морских риба и ракова, јела која су већином укуснија од свих других јела, поготову од оних која смо навикли да једемо сваког дана. Тој потреби удовољио је један наш Приморац, који је добро схва тио да је Београд насељен после рата толикјш хиљада.ма Примораца и странаца који желе и даље да једу своја јела, на свој начин спремљена. Али, он је исто тако добро схватио да и маса рођених

! Београђана, или странаца који мжгу Приморци, такође са уживаљем и наслађивањем гутају добро . спремљену морску рибу и ракове. Приморац, који је створио у Београду такав један у сваком погледу добро снабдевен и добро вођен ресторан, зове се Стеван Мимица, а његов локал, који се налази у Краљнце Наталије улици 21, носи леп назив: ^Код два рибара«. Досадашњи при.морски ресторани у Београду и.мали су и ограничену публику и ограничен начин 1 спрел^ања јела од морских ракова I и морских риба. Ти ресторани и! мали су два три јела од морских ј риба, понекад остриге, и то је би ! ло све. Поред тога често слаба вина, која су издалека потсећала на далматинска. У целом послу није било одређеног система. Међутим, отварајући ресторан „Два рибара", г. Мимица се трудио да свој посао доведе до крајњих граница могућности. Он је пре свега обезбедио брзо снабдевање свога ресторана увек свежом рибом. Са колико се пажње у том ресторану ради најбоље нам сведочи непрекидно старање I г. Мимице да та: пренос рибе још I више усаврши. Ма да риба и данас долази веома брзо, ма да се она товари у вагоне одмах, неколико сати после рибарења. Ипак, ! г. Мимица се носи мишљу да конструише један нарочити хидроаеион који би непосредно од рибара већ у 4 часа изјутра преузео рибу, и са утовареном рибом после два и по сата лета већ у 6 и по или 7 часова ујутру спустио се на Саву испред Београда, што значи да би риба стајала и на бео градској пијаци на расположење публици већ у седам часова. То исто тако значи да би ми у Београду имали свежу морску рибу пре него становници Сплита, јер у Сплит стижу са (рибом лохални пароброди тек у осам часова изјутра. Овај хидроавион г. Мимице служиће искључиво за преиос рибе: три часа после лова на мору риба би већ била у рукама кувара ресторана „Два рибара", н ускоро и спремљена на столу београдских гурмана. Јединствен рекорд за наше прилике. Али, и више него то: кад ово г. Мимица спроведе у дело он ће своју радњу направити јединственом те вр-

Ресторан ,Два рибара" у Краљице Наталије улнци

сте у свету, јер тешко је веровати да ма ко.и други ресторан располаже својим хидроавионом који га снабдева најсвежијом робом. • Сем овсхг сазесног старања за своје госте, локал „Два рибара" је у сваком погледу настојао да удовољи свима потребама модерне хигијече великих локала тога стила, као што су, „Шез прумије" у Паризу и „Ала буона виа" у Трсту. Овај ресторан поседује једно техничко уређење какво је ретко и у многим другим великим варошима. Треба само видети ванредно чисту, одчично уређену кухињу, у којој се са превасходном пажњом спремају многобројна гурманска јела, треба погледати велике и добро уређече

леденице за вино и месо и остале намирнице, који су у могућности да хладе до нуле. Друго одељење леденица у могућности је да хлади до 10 степени испод нуле, тако да отпада свака претпоставка о кварењу рибе. Све то нас уверава са коликом се пажњом у том погледу ишло у прилог зздовољству госта. У ресторану „Два рибара" постоје засебни хладњаци за јело а засебни за пића. У хладњаку за јело сталча темпера тура износи 3 степена изнад нуле и усред лета, а у хладњаку за рибу и 10 степени испод нуле. Та се температура диже и спушта, према годишњој доби и потреби између три испод нуле до Шлспод нуле. Гост у ресторану увек може да буде свестан да је-

Унутрашњост иове велике сале ресторана,Два рибара"

А пред њега кад су дошли, Лисац цвили, Нилац дречи; Чин* «м ге уча Јсдеом ногом ја #х ггњеч«!

За оцеве обојици Учитељ је писмо дао. Поред деце кад су прошли, Овнма их било жао,

Тужно школу остзвлају Оборене главе сада, И кају се, јербо знају: Тек Ле Т1чо да се ст|>а^аЈ^

де јело од рибе или рака који су I потпуно очувани, свежи, који стижу у ресторан жнви. Сем тога, уређени трачспорт рибе и ракова од мора до Београда, стал | но свежа риба која долази на куварски сто ресторана „Два рибара", све то ствара код гостију једно особито поуздање, поверење у кувара и у јело, н ствара онај пријатни штимунг за време ручка или вечере, када гост седа за сто без икакве сумње, и без икаквог подозрења.

Треба поменути да је ресторан особито богат у избору јела. Без бројне варијације у спремању риба претстављају једно обиље које сведочи о необиччом духу кувара, о његовој вештини и о разноврсности његовог внања. Свакога дана на јеловнику су нове варијације, новз јела, нова и све занимљивија гурманска изложба. Свежи јастози, свежи ракови свнх врста, свеже рибе у раз чим сосовима, са разни.м додацима, на безброј начина куване, печене. пржене, итд... све то даје доказа о потпуној преданости јед ном послу који има једини циљ дз до мзксимума угоди госту. Исто тако ресторан обилује, наравно, и домаћим српским јелима, као и јелима бечке и фрачцуске кухиње, у случају да гости зажеле малу измену у репертоару својих ручкова и вечера. И ту су цене, као и код свих осталих јела, веома солцдне, послуга брза и тачна, спремање јела солидно, исправно и пуно савесности. Међутим, још једна особина овог једкнственог ресторана јесте његов богат избор разних пића, пре свега вина. Никоме до сада ни је успело да у толикој мери пружи разноврсност наших далматинских вина као г. Ми.мици. Он нам даје не само в<ина из својих приморских ©инограда, већ и вмна свих могућих врста, како дал.матинских тако и осталих вина наше земље, као и страних вина. Гост је увек сигуран да је то вино оригинално, да је исправно, да је свеже, и да је по- његовом укусу, топлнје или хладиије. Могућности за укусе су невероватно обилне. Ресторан „Два рибара" претставља код нас једини те врсте. Он је, зато, свакако, и толико омиљен код публике свих сталежа. Проширен у последње време, он има поред пространог локала у партеру и једну велику и укусну

Рибе и ракови у леденици салу у мецанину, где кружоци оз» биљних гостију, заштићени од га« ламе улице, могу дуго времена пријатно провести, уз добра јела и ггића, у разговору, нес.метанн ни од кога. П.

Бар ,Два рибаоа" Телсфони Румунског посланства Ру.мунско посланство објављуј« да су телефони Посланства следећи: стан г. посланика 23511, са« ветнлкч г. Палимиу и ое&ретар г. Романеску 21028, Отсек за штам пу 28688 и Коисуларни и трговин" сми отсек 29602.

мало затим и опазио изгладнелу звер где му се прикрада с леђа. Пантер је зарежзо већ кроз оштре беле зубе и причучнуо да боље скочи на свој плен, који је као црв пред њим пузао; рикнуо је и зажарених очију и испружених кукастих ноката скочиоАли, рику његову пресече оштар пуцањ из пушке. Дуглас исети како нешто тешко и тспло паде преко њега и ваља се и грчи потмуло стењући. Али њега нити уједа нити ноктима раздире, како је Дуглас очекивао. Јер је пантер издисао. Ђорро га је погодио усред чела. Како ли се Дуглас обрадовао кад је више себе опазио лице верног Ђорра, све умусано од суза радосница. Разумео је одмах лукавство вернога друга свога, и пре него што му је, дрешећи га, испричао како је преварио неверне Кафре, правећи се да је уз њих, докле су они имали оружје и били опасни. Одмах су отрчали и пијаним Кафрима везали руке нзопако. Кад су их најзад пробудили, натоварили су их опет пртљаго.м, додавши још и нову тако скупо „уловљену" кожу пантерову, и потерали их пред собом. Али не више стрвнпутицама. И Дугласу је било доста доживљаја! Дуглас је у Енглеску повео и Ђорра, од којега се није ви-

ше растављао. Пантерова кожа у његовој соби за рад била је више него ловачки украс, живи, речити доказ Ђоррове верности.

Зимски дан Једног зимског јутра Освануо снег. Покрио одједном Долину и брег. Пахуљице снежне Чим ти падну доле, Белим прахом својим Ко да земљу соле.

Устала сва деца И већ, ено глете, Улица.ма стрмим Саонке им лете. Радују се деца, Мило им од свега; Грудају се, праве . Човека од снега. / Ала је то дивно Када пада снег, Покрива све више Долину и брег! Саставио и илустровао Србољуб Петковић уч 2 р. г., Г Милановац. Медиио — Пр: ча и слика Милорад