Vreme, 21. 10. 1934., str. 11

Недеља, 21 октобар 1034

СТРАНА 11

НУМИ5МАТИКА НОВЦИ РИМСКИХ ЦАРЕВА Тишус ВладНо од 72 до 81 Титус је већ у првкм даншма очеве владе узн.мао живога учешћа у управи »мпернје. У рату у Јудеји Тнтус је предњачио јунаштвом и гпрви се попео на бедеме града Јотапате, који се веома јуначки бранно. Прн освајању Јеру салима водно је борбе и потпиривао раздор Јевреја. На Титусу остаде љага, да је упалио највећу жидовску светињу: храм Солом^нов, иало је он настојао свим силача, да ту величанствену грађевгау спасе од пропасти. По своме задатку да покоре Ју деју осталн су Веспазиан и Титуг на >злу гласу иако су иначе оба. особито Титус настојали да буду узор владарн. Позната је Титуслва 41зрека: да је сваки дан за њега изгубљен, ако ннје учичио неко добро дело. И према Јеврејадма је био добар, јер му је миљенмца била лепа Јеврејка Береника, сестра краља Агриие. Титус је наставио започете по слове очеве, па је изгледало да ге повратило златно Августово доба. Довршивши огромни амфит#»атар приреди нгре, које су тра јале 100 дана. Неке игре беху внше сличне бајкама него јави. Цар је имао право удела при заостазштинама. То су право многи искоришћавалл преко сваке .мере. Титус се одрече тога права и многих привилегкја у корист народа. Свуда се види добра воља Титусова, али у његово доба падају многе еле.ментарне несреће, у којмма ]е маса гледала гнев богова. Пожар уништи тек обновљени Капитол, Агрипине темре, Пантеон. 24 августа 79 године поче Везув ригати масе као никада до тада, те засу бујне грвдове По.мпеју и Херкуланум. Титус није жалио никакове жртве да бедницима помогне. Посебни одбор је збрињавао преостале неср^ћнике. У најлепшему раду за опште добро оплака народ од срца смрт овог ретког доброчинитеља *3 септембра 81 годинс.

Велики бакарни новии Десни образ Титуса и иапис 1МР. Т. САЕ5АК и т. д. на наличју Нада са гранчицом мира. II Титус седи са гран чицом мира а око њега ратни плен, ва наличју амфитеатар-колосеум пун гледалаца; последњи вреди до 500 динара Цене новцу Титусовоме су веома разЛичите. Златници се ллаћају од 500 до 2.500 динара, (реституирани по Трајану!). Сребрени у.едаљони 1500 динара; денари 10 до 50 динара; бронзани од 30 до 250 динара. Посмртни новци његових родитеља, на ко}има видимо на лицу десни образ мајке му До.мициле са написом: 01УА ООМ1ТЊА АиОУбТА, а на наличју десни образ Веспазианов са написом: 01У1Ј5 А1Ј01Ј5ТУб УЕбРАбЈАИиб, цене се златници на 5000 а сребрењаци на 2000 дннара. Веома су скупоцени новци јулије, кћери Титусове: златници се плаћају до 7000 динара, а денари до 1000 динара. Јулиа има више, па не аг.емо ову Титусову кћер за.менити са Јулиама Домно.м, Мамео.м и Мезом, чијих но&аца нма код нас обиље, а о којима ћемо доцније говорити. Код ових новаца изричито пише Ј1ЛЈА Т1Т1 РЉ1А — Титова кћерка! Стоби су издале емисију новаца у част Тита и брата му Домициана. Браћа гледају на томе новцу један другоме у лице. На Титусо вој глави видимо венац, док је Домициан гологлав. На наличју тога новца је фасада стобског храма са четнри стуба. ЈОЗО.

КДПЕТДН ВИЉЕМ Е. 1УНГ ..ВИЛ /ТНГ " Тридесеш

лова на

Капетан Јунг поред једне огромне ајкуле-чекића, коју је он уловио

Пајстарији човек на свету, неки Рус, има 154 годнне ' Париз, 20 октобра. — Авас јавл>а из Москве да тамо сазнају да у једном селу у области Батума жи ви неки сељак Хапара коме је, како се тврди, 154 године. Према томе је Хапара, под прегпоставком ла су полаид« о његовим годинамз најстарији човек на свету.

Непознати левијатан Ни«о «е може да тачно предвиди шта ће учин-ити једна ајкулз. Све док у води нема крви. После тога чувајте се... Чесго ми се дешавало за врем'? мога дугогодишњег лова да неке од ових крвожедних животмња Vловим онда када се нисам ни надао, и када нисам ни очекивао, чак не водећи ника-кву бригу о њи.ма. м С друге стране, често иије било ни једне тамо где их је пре кратког времена било толико много да су прокале воду и чнниле скоро огромне таласе скачући поред брода за мамац који им је био бачен. Јер, често и најп-римаљивијн мамац не може да их довуче горе, и једино објашњење које сам могао себи да дам за ову чудну појаву јесте да страховите крвожедне животиње држе тамо >негд* у дубини мора своје седнице. Једнз од најповољнијих места за ловљење ајкула на целој земаљ окој кугли налазе се уз обалу Калихи Харбор, код Хонолулу-а. Токо.м годи»на мирис кланица које су биле подигнуте ту у близиии мривлачио је ајкуле у великом броју, због тога што су сви олуци из кланица довлачили у море све остатке од утроба заклане стоке. Па ипак ја сам на овоме месту где је ајкулама храна тако рећи падала с неба узалудно тражио и харпуном н камером да ухватим ове крвожедне животиње како прождиру храну. Узалудно сам тражио ове крвожедне водене тигрове да их ухватим у тренутку када својим сувише оштрим зубима прождиру крвави комад меса. Имао сам прилике да се уверим да се оне брзо селе чим осете да им се приближује опасност. Тако сам имао прилике у Флориди да ухватимо у нашим мрежама само за један дан 36 огромних ајкула које су укупно тежиле 8.580 фунти, бацајући им као мамац исечену рибу. Другога дана ми смо уловили само 1.500 фунти а трећега дана није на томе месту било више ни једне ајкуле. Све су се одселиле онога тренутка када су приметиле да се оне ајкуле које јуре за плено.м више не враћају и када су виделе да су се попеле у мрежу. Ајкула је право чудо мускулатуре. Жнвећи салш од плена, осуђена на вечиту глад, она се креће кроз воду не стајући ни за трезиутак. Ома доокд не спава и не престаје својим лутањима. Тек што је рођена она већ држи авој реп високо, своја пераја сталио у покрепу и своју чељуст отворену чекајући плен. Уостал<хм и сам живот, његова дужина код ајкуле зависи са*мо од њене покретљивости. Док се она покреће њој не може ништа да се деои. Чим се једна а>кула разболи, илн ако је рањена, или ако пропусти да уграби свој плен, она може да угане од глади или да је прождеру друге ајкуле, код којих је принцип људождерства јако на глашен. Најјачи мишићи ко,г ајкуле налазе се у репу и они се протежу од са.ме главе. Ови мишићи да ју ајкули велику онагу покретљивости, га>ко да самим скупљаљем ових мишића она може да јурне као муња. Ако а}кула није рањена у неки вита.тнн део овога тела, она се бори противу хватања све док потпуно не угине услед губитка крви, и.™ све док остале из њенога рода не погуре на њу и не пр™<деру је, остааивши само главу. Друге

а}кЈ}-ле опет, које су биле уловл>ене у велнким мрежама од челичног конца, изубијане а^оеом из пушке која се аутоматски сама враћа продужиле су да живе и даље, чак и овада када игм се на палу би 'извађена упроба. Оне су наста*иле и даље да ударају репом о па лЈубу и да равномерно отаарају и затварају своје безгизразне очи.

Животиња која не осећа бол Као да је природа хтела да награди ајкулу, она јој је дала срећну особину да она потпуно не осећа болове. Имао сам прилике да видим једну главу ајкуле, која је била страховито унакажена ударцима справа којима се деру ки тови. Она је опет настављала да ждере месо једнога кита и њој су биле пуне чељусти меса и онда када је почела да тоне. Није осетила ни самртан ропац, толико је била заузета ждерањемМој брат Џек и ја, имали смо једнога дана још на почетку наше ловачке каријере незгодно искуство са ајкулама. Како је мотор на шалупа једнога дана на Хонолулу пошла у лов без нас, мој брат и ја решили смо да чамцем пође- стрела.

Свакодневно читамо о ајкулама које с правом заслужују име морских чудовишта. Оне су највећи страх и трепет не само морнара и рибара, него исто тако и свих путника. Крвожедна морска животиња зове се још и водени тигар и морски пас баш због ове своје крвожедности. Поред свега тога што се ово морско чудовиште, које се упоређује са библијским чудовиштем Левијатаном свакодневно спомиње, живот ајкуле и њене склоности нису много познате. Американски капетан Виљем Е. Јунг, познатији под именом Бил Јунг, тридесет година свога живота провео је ловећи ајкуле по свима морима света. Када је овај капетан случајно срео познатог истраживача Феликса фон Ликнера и када му је испричао неке детаље свога лова и поједине делове свога авантуристичког живота, гроф га је наговорио да напише своје мемоаре што пре. Заиста, неоцењиво би благо пропало да Бил Јунг није написао ове своје забелешке, доживљаје тридесет година борбе са морским тигровима. Од истог интереса како за научника, тако исто и за свакога лаика ови записи су писани једноставно и живо. Бил Јунг који је свакако био вештији у руковању харпуном него ли пером, писао их је без икакве књижевне претензије и без жеље за улепшавањем. Због тога ови залиси имају нарочиту драж, а то је драж свежине. Као морски ветрови са којима се борио, као рески слани укус таласа којима је пловио, овај морски вук јурио је по свима морима света у току 30 година крвожедне животиње чији је заклети непријатељ. мо мало да се прошетамо. Ми смо наравно понели собом и харпун, надајући се да ћемо успут моћи да уловимо неку ајкулу. Убрзо с.мо увидели да је овакав лов на чамцу и сувише опасан спорт. Одједном ми смо видели једну велику ајкулу која нам се је приближавала. Она је пливала брво према нама. Ја сам стајао на предњем делу чамца и држећи харпун у руци устремио се на њу. У једном тренутку ја сам јој забио харпун свом својом снагом, али мој ударац није био толико снажан да би јој нанео смрт. Одједном ситуација се је толико изменила да сам ја јасно видео да она може да буде катаст-рофал на по нас. Али ми смо онда били још млади и пуни ааантуристичког духа. Харпун је добро закачио ајкулу, и скроз је пробо али јо! није дирнуо виталне органе, и тако је дошла ситуација коју нисмо предвидели. У једном тренутку било нам је јасно да не можемо да скачемо у ову воду која је била загађена од ајкуле. Обоје смо појурили напред и тако смо спасли чамац да се не преврне. На неколико корака од нас сви рибари стајали су и гледали су нас отворених уста од за препашћења. Ми смо почели да им довикујемо: — Алоха, алоха, Вела ка хау... Тежак посао. Али ми смо били већ далеко од њих. Ајкула нас је бесно вукла напред и ми смо сада јурили као

На срећу, ајкула је почела да се врти у ковитлац што нас је задржало неко време на истоме месту тако да је моторна шалупа мо гла да нам дојури у помоћ. Цек је био задовољан овим добрим ловом, али ми смо сада морали да се боримо и да одржимо ајкулу изнад површине мора бојећи се свакога тренутка да она не потоне. У тој борби нама је претила опасност да се чамац свакога тренутка преврне. Џек и ја, чврсто смо се припили један уз другога како би на неки начин повећали тежину целога чамца и тако с.мо чврсто стегнути успели да одржимо чамац у равнотежи. Пошто је први бес прошао, ајкула се сада полако умиривала и она је била очигледно уморна, Али тиме још опасност по нас није прошла јер, сада су наишле и друге ајкуле, које су се окупиле око ове која је била у великој аго нији. — Је ли свршено? питао ме је Џек. — Чини ми се. Али, ајкула је била у ствари мртва тек када смо је попели горе на чамац. Када смо се уверили да у њеноме репу нема више снаге, ми смо јоЈ начиннли ону гримасу ко1*у иначе чине Хавајци пред мот вом ајкулом. Али после овога догађаја ми с.мо се чували да и даље ловимо ајкуле само у обичном чамцу са веслима. (Наставиће се)

НАЈВЕЋА ТРАНСКОНТИНЕНТАЛНА АВИОНСКА ТРКА Сшарш такмичара за вазцушну Шрку Е нгп еска—Д усшралија Лондон, 20 октобра. — У току ноћи слегле су семноге хнљаде људи у Милденхал да би благовремено уграбиле место одакле ј ће видети полазак тахмичара на ваздухопловној трци ЕнглескаАустралија. Први је у 6.30 часова кренуо Молисон; остали су такмичари пу штани у раз.маци.ма од по два три минута. Последњи такмичар кренуо је у 6.47 часова. Британоки такмичар капетал Старк вратио се на старт пошто је прелетео неколико стотина метара и затим поново је стартовао после 13 минута. Тврди се да се капетан Старк вратио због тога што је хтео да уз.ме тек снимљени филм који приказује полазак првих так.мнчара. Капетан Старк, жели, у случају да победи у трци, да први преда у Аустралији тај филм. Знак за полазапс дао је г. Алфред Бауер, заступник лондонског лорд-мера. • Нарочито су лепо стартовали холандски авијатичари. Припреме на разним аеродромима линије ЕнглескаАустралнја Берлин, 20 октобра. — Д.Н-Б. јавља из Лондона: Двадесет авиона који су јутрос стартовали за Аустралију, имаће према извештају метеоролошких стручњака, врло повољне ат.мосферске прилике над Европом. За својевољна услутна спуштања на. великом броју аеродрома извршене су нарочите припреме. У Европи то су аеродроми у Марсељу, Ри.му, Атини. Места за прописна спуштања сваког учссннка јесу: Багдад, Алахабад, Сингапур, Порт Дарвин у Северној Аустралији, Шарлвнл у Квинсленду; крај њи циљ јесте Мелбурн. На једном од холанских азиона који учеству ју V ваздухопловној трци Лондон — Ауст.ралија налази се као путни ца и позната немачка новинарка и авијатичарка Теа Раше.

ЈУГОСЛОВЕНСК И НАРОДНИ КАЛЕНДАР

21 ОКТОБАР 8 ОКТОБАР 1823 г. — У Богојевићима (Зупци) рођен Лука Вукаловић јунак и војвода из устанака 1857, 1861, 1864. Умро у Русији као емигрант. 1864 г. — У Београду рођен Бранислав Нушић, књиживник-комедиограф, приповедач и национално -културни радник. По завршеном правном факултету у Грацу и Београду ступио у државну служ бу — у Министарство иностраних послова, где ради као вицеконзул под Турском на нашем Југу. Доцније: секретар Министарства просвете, драматург Београд ског и Новосадског народног позоришта. По ослобођењу начелник Уметничког одељења Министарства просвете и управник Сарајевског народног позоришта. Један од наших најобилнијих писаца. Израдио преко 15 позоришних дела, много приповедака и хуморески. Нарочито омиљен као комедиограф и хумористички припо ведач. Многи му радови штампани више пута; неки позоришни комади превођени од Чеха, који га необично воле. 1876 г. — Шиљеговачке борбе. — Да би повратио изгубљене положаје, ген. Хорватовић са целим својим корпусом и руско-српском бригадом предузима напад на турске положаје, али би одбијен. 1908 г. — Дан конституисања Народне одбране, — са задатком да упути народне снаге да раде ван наших граница, а у духу националне идеје; да прима пријаве за упис добровољаца и четника за акцију: Претседник генерал Божа Јанковић, потпретседник: Љуба Јовановић и Љуба Давидовић, благајник Жика Рафајловић, чланови одбора: Лука Ћеловић, Воја Маринковић и Живојин Дачнћ. — Секретар Светозар Томић. Створена у доба анексије Босне и Херцеговине, убрзо је сакупила до 30.000 добровољаца из свих југословенских земаља па чак из Италије, Немачке. Бугарске, Грчке, Русије и т. д. За кратко време ство^нла 223 подоАбоЈЈа. Љеа оп-

станак оправдали су догађаји од 1912—1918 г. 1912 г. — Балкански рат: — Ка Куманову. Прва армија допрла на лини ју: Табановце—Нагоричане. Колоне преко Рујана у покрету за противником, који је одступио ка Куманову. Коњица у успешној борби ка Зебрњаку. Штаб Прве Армије у железничкој станици Зибевче. Друга Армија предходницом до Страцина. Трећа Армија у циљу чишћења терена од Арнау та подељена у четири колоне, кон-

ћи. Поздрав Народнога вијећа Вилзоновом гледишту. Истог дана, Народно вијеће у Загребу поздравља гледиште Вилзона у погледу на наше Народно уједињење са констатацијом, да је за ре шење тога питања о уједињењу меродаван једино међународни конгрес мира. 1927 г. — У Београду умро Бора Станковић, један од наших а и на словенском Југу најјачнх приповедача. центрично наступа ка Приштини.: Смпш ШРи ЈЈЧЦО V СУДОРУ Њени делови воде успешну бор- г - воза и камиона

бу целог дана код: Лапаштичког моста, Тенешдола и Дуза. Врховна команда у Врањској Бањи. У Ибарској војсци, под притиском противника код Глушаца, десна њена колона повукла се ка Панојевићима, и Арнаути продрли за њом на српску територију и попалили неке граиичне засеоке. Лева колона заузела Матове Ливаде. 1915 г. — Европски рат: — Одступање Срба. Српске трупе воде борбе у одступању. Овога дана на линији: Петница Колубарска—Космај-Алексаидровац; према Буга рима на линији: Зајечар-Књажевац-Пирот-Власина. До овога су дана Бугари већ били заузели Врање, Куманово и Штип. У пределу Млаве, ново добијене положаје од јуче, задржао 9 пук и данас. 1916 г. — Операције у Добруџи. Код Османча Бајира Српска добровољачка дивизија у одбранбеном боју, врши притисак на Бугарску Зборску дивизију, недајући јој могућност да помогне 270 немачку дивизију. 1918 г. — Европски рат: Опште одступање Немаца. — Прва Армија заузима противничке положаје: Буковик - Каленићска р.-Послонска пл., док се противник сломљен повлачи без реда. Народ се тог дела охрабрен листом устаје на оружје и чисти земљу од противннка. Француска коњица улази у Неготин. Делови Друге Армије заузимају Косовску Митровицу, пресецајући одступницу поЈ>аженнм Ауст^о-Немцима код Пе-

Бордо, 20 октобра. — Недалеко од Бордоа налетео је воз на један полутеретан ауто. Погинула су три лица, док је тешко повређено пет особа.

Целофан ~ најновија материја за оцело

Целофал, којн је до сада имао у целоме свету прнмену само као материја за паковање, сада је почео да се употребљава и за одела. Ова нова материја у текстилној индустрнји, нначе на бази целулоида изнскује специјалну прераду тако да се тек после специјажних прерада она може носити. Ова материја већ је освојнла модну пнјацу. На нашој слицн виде се ваљци који сирови целофаи односе за даља прерађивања. Ови ваљцн имају нарочите светлосне ефекте

То је оно што привлачи

Заправо и није чудновато да је сваки поносан. ко се њоме дружи. А она не чини за свој нападно леп тен и њене нежне руке ништа друго, него оно што је најприродније: она редовито исправно негује^ лиие и руке са

ЕПВА СЕЕМЕ

4е сћдсЈГ^ ' ;с II ГС: '•