Vreme, 21. 10. 1934., str. 2

1 • \ 7 ! а „V | * /' '•' - • •;**' *•* -; .'Г- Ч- - ' '- Ј ' ч< —

»СНАЖНА, УЈЕДИЊЕНА И НАПРЕДНА ЈУГОСЛАВИЈА У НАЈВЕЋЕМ ЈЕ ИНТЕРЕСУ ЕВРОПЕ« Сер Џон Сајмон изјављује да после марсељског атентата не може доћн до рата

Лондон, 20 октббра. — Рајтер по.иггмчкнм проблемо.м. Сада се, граду." Лнст одаје признање Југо и Мале антанте прошнрује. Пер

снше не Могу угушнватн - стварн | славпји која је „у своме сгромном послова као што Се то чнннло последњнх , болу показала достојанственост, чладнокЈГВност, н салосав.-.ађнвакоЈц нзазнвају дпвљењг н поштовањг". Пертннакс констатује у лнсту „Еко д'Папн" да се круг сарадње нзмеђу Балканског споразума

псслова

ЈаВља: Ммннстар нностраних сер Џон Сајмон, говорећн синоИ у година. Баш због тог сталног угуНортемптону, а у везн са марсељ- шивања Европа |е доведеиа до изским атентатом, дефнннсао је став ванредно тешке ситуацнје. британске владе према непосредној Новн францускн мннистар иноевропској снтуацнјн. , страннх пос.1ова г. Пјер Лавал с Сер Џон Сајмон пре свега осу-!пуннм мнром и поверењем пратн ђује страховитп атентат на Вла- ;зпача}не пргговоре у Београду. На женопочившег Кра.Ђа Александра поподиевном пријему иностране и Луја Бартуа и одао је пошту | пггампе у мнннстарству ннострапЛеменнтим жртвама, нзразнвши них послова претставннк г. Лавапогођеним земљама, Југославији и|ла нзјавно је да фршшуска влада Француској, пуну снмпатнју бри- ј с пајвећнм поштовање.м одаје прн танског народа. ! знање југословенском народу у Пошто је нзјавно да је атентат ј овнм часовнма када је он показао не са.мо једно од најгнуснијих дела,! толнко разума и достојш1Ства. Цевеђ такође и најбезумније од свнх ла Југославија пренцољује пајјачи политичких злочина, сер Џон Сај- , удар у своЈој нсторнјн н она Је сво мон је направио паралелу између јнМ др»кањем внсоко отсксч1иа у ситуације која је настала после са- очнма не само својнх прнјатеља, рајевског атентата н ове садашње него н у очнма нелога света. ситуацнје. | Тргба наЈ >зчито подвућл да фран нНишта од оног што је наступи- ј цускн мшн:стар иностраннх поло после сарајевског атентата не мова Данас првн пут одаје овако може доћн, изјавно је сер Џон Сај-1 Јовно признање ЈугослевенСком памон, јер ће утнцај н савет свнх ев-1 р 0 Ду, владн и Регентству Н тО ропских државника, надам се, бнти поед претставннцима преко два-1 стом Батоловнм. Мутиичком воау употреб/вен да се отстранн слична, I дс:е; народа. | била су придодата два салонска Ш1Н |ош удал.ена могућност. Сада с др\хе стране фзанцуска вла-! вагонз. У предњем вагону налаимамо горко нскуство четириго-; да у 5Јз и са телеграмо.ч ко"м је зно се Кнез Кирнл са ађутантом дишњег рата. и ми смо свесии не ј прегседЈђ1к Ф^аицуске РепуЗлчКе , КраАа Бориба генералом Г. Пасамо страхота, већ и бесш№ности: г ,г] е -зр, еп упутио Њ. В. Кра%у Пе- 1 новнм а у другом министар иноклања. Застарели методи о пушта- ј , ру Дру Г0Ч1 учннпла јг поново са- ' страних послова г. Коста БатоН, .„ КрВ "' Да " Се !- а ; општек.е да Оранцуска оста'е са- ЛО в и министар војни генерал г. « ^весГ З в"е™; ! ла олл > чн "* нег0 ' иад " ' Златев са остат.Ј делегатима човманства Даиас су мећупатод-, . С " У и Мату Автант У- Француска у пратњи Кнеза К „рпла налазили ва саветовања стална, органнзова- ј п 0Ј ™~ти ^мудру^акцију^^осло" су се дслег " рани ° д иа " )ИГ Д В0 Р а иа и користе се свуда за одржан,е ( , ен * ке рС ! „ аде > РУ њеп Ј У ЈЛЈш*а гтрал г. Ј ован ^ тн(| * (,ор |Ј' ИИР 3, 4 1 Чехос-топитое н Рум \гни1р. Из оие ннк г * ковић а у пра * толова оио Је секретар Министар ства иностраних послова г. Шећеровић. Љубазношћу ађутанта Крал»а Борнса генерала г. Панова бугарскн мннистар иностраних послова г БаТоАов обећао је претставницима београдских листова да им аа изјаву иа царибродској желез-

тинакс сматра да ће сва афирмација сарадље нмати за последицу то да ће се ревнзноннсти држати у шаху. „Матен" се радује псводом бгоградскнх одлука и велн да је вештина одржања мира напредовала последњих година.

„Аманет Блажвнопочившсг Краља Александра остављен Југословенском народу је исто тако аманет и бугарском народу", из;авио је бугарски мнннстар иностраних г. Ба

»атолов

Царнброд, 20 октобра. — Си- | што нису измгњет! него никада

ноћ касно пропутовала је кроз Пнрот и Цариброд на повратку за Софију ОугарскВ делегација на челу са Киезом Кирилом и миииСтром нностраиих послова г. Ко-

и Л1 . и ичлм.кмм 1 Чехос.чсвзчке и РумуниЈе. Из ове Сер Џон СаЈмон Је дал>е излоаио • тесттр саоапи,? ппоичаћп ћр сврт-

колика је драгоцена вредност у том погледу Друштва народа, па је затим рекао следеће: „Још пре марсел»ског атентата са велшим смо задовољством указалн на говор г. МусолиннЈа, коЈи је одржао у Мнлану 6 о. м. и у ком* |е он изразио стачну жељу ита

' тесле сарадње произаћн ће светI лост која је сада Европн потребннја него нкада. (Време) „ТАН" ОШТРО КРИТИКУЈЕ ПОЉСГСУ ЗВОГ ПОСЕТЕ Г. ГЕМБЕША Париз, 20 октббра. (Телефонски извештај). — Синоћни „Тан" по.

лиЈанске владе да радн на споразу- свећује уводни чланак МалоЈ анмнма са своЈим суседнма, напосе танти, Ма!]срскоЈ и ПољскоЈ. Углед 1 ничкој станицн.

са Франауском и ЈугославиЈом. Ова пм парнски лист нзражава чуђење осећања, коЈа је тада изразио г. због посете г. Гембеша По.ђскоЈ. Мусолшш, сада после смрти Кра _Ђа мТа н" нзмеђу оста.тога каже да Је Александра |ош су драгоценН|а н нелокупна мађарска политпка вони |едног тренутка не сумњамо да ђена же .Ђом за ревнзнЈом теритоона и дал>е претстављаЈу политнку риЈалних клаузула уговора о мнру. италиЈанске владе. \ Буднлтештанска днпломапија напи „Посета Кра .Ђа Александра Фран ње се свима средствима да то ппта ,Х1#п1 (а |>»ТППП» ппачкчага

На веома изборапом лицу г. Ватолова осећа се да Је утучен несрећом која Је задесила ЈугословеИски народ смрћу Витешког Крал>а Александра Првог Уједини геља. ОИ говори поаако, разумљиво» трезвеио и осећајно. — Иа че .чу са Њ. Внс Кнезом

ред и пуно спокоЈство, што заслужује да се нарочито нагласи. Цео програм у Београду, све до спуштања Крал»евог тела у гробннпу, бно Је тако тачно испуњен да то заслужује сваку пажњу. „Мојн су утиспи да прн таквом спокоЈству рад може да се настави са највећнм успехом". Прашки лист „Народпи Листи" тражи Нобелову награду за мир за Блаженопоч;шшег Крал>а Праг, 20 септембра. — Чехословачки листови и даље се скоро искључиво баве личношћу Блаженопочнвшег Краља Александра. У листу „Чешке Слово" сенатор г. Клофач, под насловом „Наше признање Краљу Александру", говори о великој офанзиви коју Је повео Краљ Александар 1918 годнне на Солунском фронту, коЈа Је офанзива одлучила велнкн рат и према томе, како каже г. Клофач, .Нашу ствар". „Народнн Листи" веле између о-

_ - . . и.ими МН .V .III. и пуско| бнла |е уствари предузета №е постави н да изђе савезника за и - ...егатпУ «У*У 1«не нове етапе на путу )едан пот , В ат коЈн 6и, ако би ус- Кгр.иом и са осто .тмлелегат^

општег зблнжеља, етапе с.шчне пео> ЗН ачно сшио рат. оио| коју је нзложио г. Мусолнни.

ма ОПШ1ЛН ечо у Београд да се поклонимо сеннма ведиког КрвЂа

0Н0| коју је изложио г. шусолнни. Та _.» кгу ,. Т|ту р Пп-кгк^ » т« ■ "Г- Јјггославија |е сада веита држава! с аЈ^ет« иуж 8ент ™ва " аа у '' м . е . на Р°- 1а " В1ал ® уч 1 г „ тВу : створеиа спа|ањеу племена ноја су ко1м сшхга напма!у Ч«ос,ма ч ' еу0 " а Њстсе ? м пОГ Р е 0У- Бол н се у|единила пол |езном |ел..ном т >га Оратског Југомовеиског на-

Го

И е ? П°.,аци )-ве« 8ор.ин против шт0 смо виделн „ е , е се оппса

неће битн не мењанн. Смрт Кра .Ђа Александра Је само >чврстила наше нскрене н братске односе и Његсв аманет кеНе бнтн напуштаи пи за Јгдан тренутак. Такви су наши односн данас, такви ће 6н* бнти сутра н угек. Затим се г. Батолсв срдачно опростио од новннара. На растанку задржао је дописника „Времена" и захвалио му на лепом и објективидм пнсању „Вре.мена" у погледу односа између Бугарске и Тугославије и прилика у Бугарској. ТИХ. МИЛИСАВЉЕВИЂ Повратак бугарске делегацнје нз Београда у Софију Софија, 20 октобра. — Делегацнја бугарског Двора. Његово Кра љевско Внсочанство Принц Кирил и први ађутант Његовог Величанства Краља Бориса генерал г. Панев н делегацнја бугарске владе, мннидтар иностраних послдћа г. Коста Ватолов и министар воЈнн генерал г. Златев, вратилн еу се и§ Београда у Софију. Са делегацијом вратили су се и Сугарски официри генерал г. Горуиков, пуковник г. Бојауијев, г. Брдаров и други коЈи су билИ придодати владиној делегациЈи. На желеЗничкоЈ сганнци у Софнји Његово Краљевско Височан' _ », ■ тпппира плииралпх . ство Приица Кирила и владину де- Косте „ аг л аш у легацију дочекали су од стране Југословенског посланства у СофнЈи Југословетекн опуномоћени министар г. А. Цинцар-Марковић са чиновннцима посланства и Југословенски.м војним аташеом пуковником г. В. Петковићем. Од стране бугарског Мннистарства иностраних послова би.1и су помоћник ми-

дан доказ своЈих расположетт^. м очување једне Јеаинавене и Јакв Југославије. „Елефтерон Вима" ве.ти у свомв уводном чланку: „Београд и са њим цела југосдд внја испратили су јуче свога трагично погинулог Крал>а. Погреб Великог Краља при.мио је изглад и значај и величанствене маииФе* стације љубави, поштовања, обф* жавања и бола. „Око пола милиона људи сабра* ло се око ковчега Кра-Ђа Јунака» претстављајући ааједннчку ДЈГШЈ целог Југословенског народа коЈш је са А>-боким болом и искреиож ганутотћу поздравио послвАМ1 пут свога Вођу. „Изнад свих људсхих несугдк* сица владао је Јуче у Југославнјв бол и љубав на једној истој лиии* ји, на оној линнји која је јуче дад« тон целој трагичноЈ гузи и Јецд* њу свог југосЛовенскоГ нароМ У овој тузи узели су учешћл, сем југословенскоГ иарода, I

Чеха. Др. СВ. П. , Г. ЛАВАЛ ПОСЕТИЋЕ РИМ КОНЦЕМ НОВЕМБРА

ги. Пролнвено Је много суза. Те суЗе ко;е су долазнле од срца би1е су израз туге и бола народа коЈи Је клечао на коленима поред

нистра г. др. Христов, шеф протокола г. Стојанов а од стране Министарства воЈске внши официри на с-чужби у Мннистарству. ћри нзласку из вагона, Њ. К. В.

сувереношћу после рата; бнло ка- Р ола С У ве - ,ики ' не,:зче Р :ш кве да су тешкоће н проблемн њене в.чаде и њене унутрашње органнзашпе, осећања њеног народа не показују никакву жељу за разЈеди»ењем. Брнтанска полнтика се стално труднла у току овнх жалосник дана, а не узнмаЈућ« ннкакву И5 вештај. ( - _ п ]в ■ оатиливци „ вову обавезу, ла саветује стрпл,е- фрапцусг;, мтиг:тар .шострзннх 38 ^ егов Р ат ка0 » 30 т0 шт0 1 е , нералом г. Златевим, а затим је »с и умереност у свима правцима. пос.това г. Лава.1 нач.шнће посету воаећ|1 л Р и<авч " кр°з све бу- ј » 1 уГО словенском опуиомоћеЈер, као прнјател,.. мнра, уверени р 11Му К р ајем „сеембра. Ова јевест Р е >' спе0 ла га " а заа , ' звеае и V" ном министру г. А. Цинцар-Мар смо аа ,е у ннтересу Европе, и то у р,.. чу примљеи 1 * са највећ.ст за """" у њеној иелнни, зв олакша тешку ! д о:ољстаом. Целокупна итал.АИдужност нове |угословенске владе, СК а штЗДпа у везн са гом вгшћу л мгтп тлип гмп г П рпрпп ПП 1Р гма- —

ЦЕМ нбвЕМБРА : КОЈИ |е к^ечао на коленима норед П риГц Киш.л^шд^вГсе са м^ Париз, 29 октобра. (Телефонски !«истром иностраних послова г. К. вештај.) — Како с е сазнаје "Р"'' аље " за ^' Батоловом и министром војске ге-

а нсто тако смо убеђенн да је сна- ј подвлЗчн хитиу потребу споразу'жна, у|едињена И напрезна Југосла ма француске „ „ тел Ј н|е „ос, е ви]а у на.већем интересу Европе". „"рсемке трагеднЈе. Ова вест аоГ. ЛАВАЛ ОДАЈЕ ЈАВНО ПРИ- ! шла )е после посете коЈу Ј е јуче ЗНАЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОМ НА- учнш« пртседнику в.тале г. ДуРОДУ мергу нта.тпјаиски амбасадор у Пар.о, 20 октобра. (Телефонски "аризу. швештај). — Београд Је данас ФРАНЦУСКА ШТАМПА О СОЛИпентар европске пажње. Свака ДАРНОСТИ, МИРНОТ.И И МУвест из Београда прн.ма се са ве- ДРОСТИ ОДЛУКЕ МАЛЕ АНТАН ликом пажњом како у Паризу, Лои ТЕ и ВАЛКАНСКОГ СПОРАЗУМА дону, тако и у осталим европским ^. . Г1% , престон.шама. У свима дипломат- Ј октобра. — Свн |ускнм круговима Европе познато |е !Р 0Ш г" Л ""° В; ' )едн °да ће закључш. у Београду бити ^ 3 хвал ' Оеоградске одлуке о* велпке важностн за дал... раз- Ма " ,с антапте и Оа.канск г спора

во! међунароане ситуацнје. Главну нажњу свих међуиародних кругова прпвлачило {е заседање Мале антанте и држава Балканског споразума. Већ после првих извештаЈа из Београда очекивало се са снгурношћу да ће МШ антанта п државе Балканског спо-1

спора зума и подвлаче да државе Ма1е антанте потврђуЈу своју солидар-

му пут ка срећи напретку. Ми искрено осуђу|емо гнуснн и одвратнн злочин извршен у Марсет>у. Бугарски народ, бугар-ка војска и в.1ада искрено учествуЈу у болу и неизмерноЈ тузи братског Ј>хословенског иарода, проживаЈућн заједно с њиме сузе за неумр1им Југословенскнм Крагем који Је бно највећи поборник за зближење и споразум нзмеђу наших дваЈу братсшгх и рођачких народа. Да вам кажем, рекао Је повише

остао извесно време у разговору. После тога са г. А. Цинцар-Марковићем остао је у дуже.м разговору и министар нностраних послова г. К. Батолов.

Изјава г. Батолова о продуАлек- сандра

жењу дела Краља

После поздрава са присутнима г. Батолов дао је претставннцима штампе с.чедећу изјаву: „Долазнмо са Једне тужне церемоније из Београда. Ми смо узели _ — — _ — живог учешћа у жалости Југослоним тоном г. Батолов. амаиет ђла- венског ' народа . Жатост |е била женопочившег Кре.м Алексаидра веома В елнка, н манифестовала се сставл.е н Југослсвеиском народу „ а , еаан |ак начнН| „арочнто за Је исто тако аманет и бугарском време |<рал>еве сахране. Све Је про к „ лпавк народу, и он ће буднте уверсни ис шл0 у п у НО м миру, и све Је обавиост и траже да се у интер0су "У нитн та 1 до кра»а рвде- љен0 у таквом реду да заслужуЈе мира предузму мере у сврху иско "скрено н од српа на очуввњу да се иарочнто нагласн. Заиста, рншћавг.ња међунарозног теро- " чотечан^ства ""Тгос мчеи" "<»«> У пуном спокоЈсшу и реду, стања човечанства. Југословен- бнто | е тако жалосно да бн тешко

ризма. Штампа хвали хладнокрвност држава Мале антанте, а нарочи

разума наставнтн политнку спора т0 Југрславије којм Је, по мишљгзума и мећународне саралње, коЈу Њ У наЈвећег листа „Пти ПарнзЈеЈе повео Блаженопочнвши КраЂ на реагн-ача на страшан ударац

Адексанлар Први Уједннитељ. У париским круговима чуЈе се да министри окупљени у Београду неАе само маш.фестовати солндарност, него Ие подвућн одлучну вољу за наставд>ан>ем полнтпке ко|у Је инаугурисао Влажепопочивши Кра .ђ Алексанаар Ујединитељ. У овим изванредно тешним треиуи..ма коЈе прежпвљује Европа, а коЈе |ош више поЈачаваЈу ннтриге извесних европских кругова, у Парнзу се очекује да ће Мала а.гганта н државе Батканског споразума донети 01Луке да се потиуио ра-

мирно и са своје стране нпје ни шта учинила што бн могло доприветн отежЕВ^љу псложаЈа створеиог маосе .Ђском трагедиЈом. Лист каже: „Мала антаита и Балкански споразум излазе из трап.чиог искушева !аче у'едињгне и учврш к «е. Пријатет.ство пет држава и Соеди.е н Источне Европе са Француском нзг.теда солндниЈе и тешп>е него |шада". „Експелзиор" пнше: „Мнрноћа, чврстина, мудрост, то су утешни утисци коЈг изази-

светле ч.тенипе и крпв.ше коЈе се ваЈу ис^опетна саопштења обЈав одиосе на страховнти марсегскн љена .уче од стране Свк :та Мале втентат. |аитанте и Балканског сиооазума, Марсе .ЂСка трагеднЈа поставила коЈи су се сутрадан после погоеба Је сада Европу пред потпуно .швнм Крал.а Мученика састали у Бео-

ски и бугарски народ пролужнће човек могао да опише ту тужну започето дело мнра и спорвзума, слнк у. толико суза, толкко плача, а то је н аманет Бтаж«нопочнв- П росто човек не би могао да оии-

шег Кпага Алексалдра. — Ви сте г. министре н.мали са станке са наши.ч мииистром иностраних послова г. Јевтићем?

ше колика Је велнка жалост Југо словеиског нарола. „Што се тнче других пнтав>а ко |а вас нитересуЈу, чогу да вам ка-

сталог да ће ЈугославиЈа вечито н-ј сви страии иароди пречо своЈ«* матн пред својнм очнма слнку сво-, ппетстгвчиштава оио Је то |ШЖ га Кра.га Мученика. Његовн ће н- сггопшти светсљи израз пјијимј * деали и иадал>е вавда побеђивати.' према Краљу који је уаек оио У томе се чланку дал.е предлаже *еиит н јуиак. да се Блаженопочившем Краљу и I „У овој општоЈ туз* овета после Његове смрти да Нобелова ла је у првом реду учешћа Грч« нЈграда, пошто каже да се у Евро- зато што Је Крал, Алексалда^ в«0 пи нико »остојније ниЈе борио за вођа јадиог прчјатељског и мнр од Њега. Не-.ачки листови тврде да су 9 н 18 октобар дубоко урезаин у историЈи Југоелавије Верлнн, 20 октобра. — Јучерањн листови настав.гаЈу да пишу о погребним свечаиостима у Београду, изражавајућн се веома похвално о доброЈ оргаиизацнји и сјаЈном реду приликом ових свечпности. „Келиише Цајтунг" пнше између осталог да ће датуми 9 и 18 октобар бити дубоко урезаии у историЈи ЈугославиЈе. Листовн доносе поВољне коментаре последњнх изјава југословенског миннстра нностраинх послова г. Богољуба Јевтића, бугарског Нретседника владе г. Георгијева и министра иностраних послова г. .јућидаће дело Блаженопочившег Кра.т>а А^ лександра и Њ. В. Краља Вориса н даље битн настављено. Грчки листови о свечаио) сахрани у Веограду Атии«, 20 октобра. — Сви јучералнњи листови посвећују своЈе чланке свечаиој сахрани Влаженопочившег Кра.т>а А.зе«сандра. Чланци су пропраћенн дирљивнм описи.ча грчких посебиих дописни ка из Београда. Лнст „Естија" у уводиом члаику ве.*и: „Опис« са по.чена које су достетили дописници грчких н све1ских листова говоре јасно о ве-чиком и до сада нечуреном болу ко|и је Југословенски народ шрвЈио према сеоме Вемком Влааару. „Овај бол целог југословечског народа због гнусног убиства аженопочившег Крал>а Александр« претставља величанствени призор »скреног народног осећања премв Краљу, према Јутославији. Поома тран са овог становишта погре« Бчаженопочиашег Краља добио је без сваке суми.е значај Једне политичке чињеиице вечике међународне важностн. „Југословенски народ сав ујепи н>ен, узео Је учешћа на овом по гребу и доказао да Је у овом историјоком часу имао једну једину уисао и то је да испуни последн>у Кпаљеву вољу, а то Је да с» чува ]\тославија. Југословеиски нгрод јучерашњ»м погребом дао је Јасан и очеви

зиичког иарода зато што је Ои См Јим јуиаштвом и Својом племеи!* тошћу умео да освоЈи снмпатиЦ сеих грчких ратижа и целог ког народа." Лист „ПроЈа" вели: „Јуче је у суседноЈ Јемљи 9п испраћен велики Краљ са т«*и*» искреним боло* како с» уосТ**т* и досгоји једном таквом Владару, В13женопочивши Краљ АЈгек> сандар је већ у младич годипамк био запажен као једна ванр фигура и необична личност. С. се за Величиау и за иапредак ( је домовнне коЈу Је и«ао да проае* зе кроз дане нечувене жа.1остч, ». ли и кроз дане неаиђеие поведе • успеха. Без Њега ие 6* Његов* домовииа била што Је сада. Ајш Бзаженопочнвши Краљ Је б*о NN чност која Је далеко превазилаоиА* граи.те сзоје државе. Заолуп* Његовом Југославија Је данас *(>« жава ко а је у првим редовт* светске по,мги«е. Зато Је Њего«4 счрт погодила ие само ЈугосЛаМ* |у већ и друге народе. Али на сре« ћу чврстина и отпорност Њепж* дела је толика да ће се велико к довро започето дело иаставит* с* источ одлучношћу * оТпорчошћу и после Његове смртк « то Н сумн иво бити најдостојиији * чар. лепши спо еник Краља А..е*с*»« дра апостола балканског једии. ства и протагоиисту балкаисвде споразума", Лист „И Врадиии" Тако1)» м. тнч речи.ма поз*рав.%а послед^ пут Великог југословеисхог Кр*» ља за кога каже да је вио племС^ нити, јуначки и геиијалин држв*. ник, који Је створивши Југоела**Ју ишао у иравцу остварењ* у(». дињења Балкаиа Лист неовичп жачи губитак велнког апосто* мира. Граф Сфорпа о ВлажеММ* ч.тшем Кра.»у А.тексви*|9 ГГраг, 20 октобра. — у **н-у ,-Пндове новини" изашао је чл*. нак грофа Сфорце под насЛоВО* ..Над гровом Краља АлексакД У томе своме чланку гроф ца речито даје портре Блаж^ почившег Краља Александр« е« који.* Је, квко каже гроф Сфорв^ за време Светског рата имао пр«» *ике да у више махова долам ( лични дотицаЈ.

Оставка владе I. Николе Узуновића

Да имао сам. Чнм сам стн- же м да се тамо, у ЈугославиЈи, глегао у Београд прза мн Је дужност д а са пуним спокоЈством на рад. била да н лично из.ави.м саучешће Започето де.*о за зблнжење неће

г. Јевтићу поводо.м трагнчне с.мрБлаженопочнвшег Кпат>а у чиЈоЈ се лнчности губи веома

битн прекинуто. Оно ће бити продужено. „Ја сам два пута нмао састанак

много. Ланас пред полазак опро- са Југомовенскнм мнннстром иностно сам се са г. Јевтнћем а ра- страпнх помова г. Богољубом Јевзговагали смо о питгњнма * " интересуЈу сбе наше земље. — Нешто о односнма Нзмеђу Бугарске н Југославије — ннтересовали су се новинарн. — Неповерсње и нестторазум

Пос.те седнипа Сената и Народне скутптнне на коЈпма су изаСрана нова претседништва, Влаза Је одржала селницу у подне. На овоЈ седнипн одлучено Је да Краљевска влада сходно олредбама Устава поднесе оставку. Претседннк Владе отишао Је у Двор аа

" ° стршшх ииишива i. ои |\мвуиит јсв - пет чпсова п0 П ОДНе У ДВОр НЗ 1а коЈа тнћем. Првог пута усмено сам му - л п и а е. пзразио МоЈе саосећан.е, вешку Дмнн .е и Њ. Кр. В,гс. Кнезу Нажачост и саучешће бугарског на-! меснмку Паазу предао Је за Крарода. Другн пут сам са г. Јевтнћем левско Намесннштво оставку разговарао о пнтан>нма која инте- Владе. ресуЈу наша два народа. И, увера- ј из».ећу зваЈу братскнх нарола су вам вас, ништа ш.Је промељено од! Краљевско Наместпптво Је осза увек укловечи. АтМосфера прн свега онога што Је започето. На.пе тавку Влале примило и уважило и |атеч>ства. споразума и саразгее дело продужг.ће се непоколебљнво. повернло досадашн.оЈ Владн обаваобн(а свакнм ааном све лепше „Подвуците, рекао Је на краЈу г. љаае послова до образовања нове форме. Ти и таквн оаноси пе сачо Батолов, да Је тамо мадао велнки Владе.

Претседиик Миннстарског I та известио Је о оставци претсединка Сената и НароДМ скупштннн. (Из кабннета Прете** ннка Мнннстарског савета). Република Чале ВоМЧ0> ва сво/е војно вазауло* ВловсШво Берлин, 20 октобра. — Д. Н. 1ц јав.1,а из Сантјага де Чиле: Овдашњим претставннцнмд Ср* танског ваздухопловног друштМ саопштено је да је Репуб.1ика Чн* ле решила као своЈу прву пору^* бину набавку 20 модерних авиО* на у укупној вредностн од 00.0Т фунти и то 17 авнона а 3 хкдроч авиона.

^\4 ' "1 V •.