Vreme, 21. 10. 1934., str. 9

а==ПОСАЕ АЊЕ ВЕСТИ=а Италијанска полиција у Турину није дозволила француском полнциском инспентору ни да види Павелића и Кватерника Павслић и Кватерник нису ухапшени већ су само под надзором

|1арнз, 20 октобра. (Телефонски извештај). — Француске власти и јавксст онле су веома изненађене кала су сазнале да шалијанска полнција у Турину није дозволша јуче француско.ч полицијском ииспе«1;тору г. Роајеру, који је ст»и"ао из Париза, да види Павелића и Ква терника у затвору. Разговор између изасланика француске јавне без бедности г. Роајсра и шефа итали јанске полнпије текао је на овај начин: — Ово су фотографнје и отисцн две ухапшене личиости по тражењу француске полнције. Ви можете констатовати да се заиста ради о правом идентитету Павслнћа и Ква терннка. — Ја то не поричем, одговорио Је г. Роајер, али желео бих, ако менн не бн било могуће да извршим нспитивање двојнце ухалшеннх, да вас замо.тим да им ви поставите неколнка пнтаља. — Немог>1»е мн је да вам изнђем т сусрет, одговорио је шеф нталн јанске полиције, из разлога међувародне процедуре. Имам изричито наређење из Рима да ви нећете моћи да присуствујете испнтивању нитн пак да их видите. — Жалим, одговорио је г. РоаЈер. — А да ли бн, н под какзнм околностил.а, могли да мн кажете, кога дана су Павелић и Кватерник ушли у Италију? — Немогуће, одговорио је шеф по.тиције. — У том случају рецнте мн у коме хотелу су они отсели? — Немог>-ће, гласио је опет одговор. После тога, италијанскн полнцајац завршио је овај разговор фашистичкнм поздравом. Француском инспектору г. Роајеру није остало нншта друто него да оде до француског конзула у Турину, да га обавестн о резу.ттатима своје мисије и да га замоли да одмах о овоме обавести франпуског амбасадора у Риму и да тражи његову интервенцију код г. Мусолинија. Франпуски амбасадор у Риму интервенисао је убрзо код италн]анске владе. После те »пггер венције, јавиа безбедност у Паризу обавештена је да ће Павелић и Кватерник бити вечерас подвргнутн првом испитивању италијанских полицијских власти. Инспектору француске јавне безбедности г. Роајеру дозвољен је приступ овом ■спитнвању као посматрачу. Вечерас из Турина саопштавају еледеће појединости о боравку Павелића у Нталији. Павелић је становао у Романи, затим у Песату и Брешији и, најзад, у Милану, где се њсгова породина још увек налази. Из Италије он је често путовао у Шсајцарску, Француску и Белгију. Данас се у Торнну исто као и у Паризу поставља питање, како је ита лијанска полиција могла да дозволи Павелићу да станује у Италији, када она веома брижл>иво испитује путне листове свих путника на граннци. Из Торнна нстовремено саопштавају, да су Павелић, као и Кватерник имали мађарске и чехословачке, као и италнјанске пасоше. Ово питање моћн ће потпуно да расветле полшгајске властн. ПАВЕЛИЋ И КВАТЕРНИК НЕ СМАТРАЈУ СЕ У ИТАЛИЈИ КАО ЗАТВОРЕНИЦИ Павелић и Кватерник, међутнм, не сматрају се у Италији као прави затвореници, они су само под надзором и против њих су предузете само извесне мере предоетрожности од стране италијанске полиције- Они су ухапшени, али под процедуром која се у Ита лији иазива „фермо", коју предвиђају италијански законн. Тако се хапси у Италији свако сумњиво лице, док се тачно пе утврди и расветли његова ситуапија. Они се дакле не налвзе под процедурам „аресто", која има значај затвора онако како га има у Француској или код нас у ]угославији. За сада за итатијанст<е власти рали се о томе, ла ли Павелић и Кватержт могу да 5уду издати франпуским властима. Како изгледа итали)&нске власти желе да, сходно посто?ећим прописима, између Ита.чије и Фоан пуске о екстралгцији, не излалу Павелића и Кватерника франауским властима, него аа их пречаду специјалном италијанском сулу на огнову закона о заштити државе, или ла их конфиннраТу. Али ово питаље илча ла се овгаи интерпретирањем постојећих међународних споразума између Фралпуске и Италије. Нарочито пад^ у очи један детал», који је италија«ска полициЈа

саопштила франц) °к°ј јавној безбељности. ПРВО ИМ ЈЕ БНЛО ДА УНИШТЕ ПАСОШЕ И СВА ДОКУМЕНТА Позаато је да је француска јавна безбедиост утврдила боравиште Павелића и Кватершша у Италији. Тиме је француска полиција показ а ла да је об*вештешф| од италијанске полцције о лицима на италпјанској територији. То је изаз&ало опште шзвенађење у целој Француској. Француска јавна безбедност, у своме телегра.му којим је тражнла хапшење Пал лића и Кватгршб<а, тачно је означи.1а где се онн н*лазе. Италиј а нска полшја на освову тога телеграма поо.гашла је Мавзлића н Кватаршша. Али пр>сп«ом претреса код н>их, ннје нађен ни један паоош иал некч др>ти докуменат којим би се утврдио њихов идентитет. Итатијанска полиција оојашњава то тиме, пгто су Пааелић и Кватерник, када су осеткли да ће бнти ухапшени, уништили све своје пасоте. На осеову вкзе пограничне гкхтициЈе на њиховим пасошима >тврдно би се тачно датум њиховог преласка у Италију. Иако је овим знатно отежано утврђивање Паае-вЛевог боравка у Француској, познВто је да ]е утврђено да се Паде.тић 4 октобра пребашк) из Француске у Швгсјцарску. Исто та_ мо утврђено је да је поново прешао у Француску, где св налазио у Авнњону 6 и 7 октобра. Посве тог а он се пребацио у ИталиЈу, где је имао свој стални стан. Француској жандармерији у Сен Жилијену (између Анезнје и Белгарда) пријавио се железшгчки чиновник Ретершан и изјавио да је 4 октобра стигао париским екс_ пресом у Сен Жилијен у 7.50 часова »ојутра, један странац, ко)и је тешко гоеорЈК) францусин и питао је на који би н а чнн могао да оде у Женеву. Овај странац имао је па«7атну карту друге класе Париз—Марсел* али је у ток>- путова ња скренуо н уместо у Марсе.1> отпутовао је ка Белгарду, месту које се па.тази на прузи која водн и за Женеву и за Аиези, тј. за Сен Жилијен. У случају путовања за Женеву воз Се мења у Белгарду. Ов а ј човек имао је са собом три велина куфера. Он је изишао из стакице у Сен Жи.тијену, али се поново убрзо е >>атио на станицу око 930 часова и тражио је поново обавештење о мОгућности преласка у Швајцарску. Најзад је узео воз у 10.20 за Ане.мас. Ово среско место натази с? у Француској на самој граиишЈ. Одатле тра.мвајском пругом иде се до Женеве, која ?е уд а л>ена око 6 ккло.метара. Железнички чшшвник г. Ревершан дао је опис тога лица, по коме се утврђује да је по среди Павелић. Шеф полиције показао је чиновнику Ревершану две фотографнје, једну Павелићеву, другу Кватерннкову. Без 1«аквог устручавања Ревершан је одмах познао Павелнћа. Исто тако по слици пре познао је Паве.тића и један други човек, који се случајно налазио на станици у Сен Жилијену, када је Павелић тражио обавештење на који нач>ш може ла пређе у Шва|царску. Са друге стране инспектор г. Маршан из девете покретне бригаде био је у Авјпбону н утврдио да се Павелнћ са целом бандом 6 и 7 октобра налазио у Авињону. Тнме се утврђуЈе да је Павелић из Анемаса нлн нз Женеве отпутовао у Авињон, који се налази близу Женеве. У Марсељу се нпак не очекује да ће брзо битн спровелен из Торнна за Марсељ Анте Павелнћ. Чак иако тражена екстраднција Павелића буде ишла најбржим темпом, !шак спровођење Павелића у Марсел» не треба очекивати пре почетка идуће недеље. Др. СВ. ПЕТРОВИЋ ХАПШЕЊЕ |ЕДНОГ ОД ЧЛАНОВА АТЕНТАТОРСКЕ БАНДЕ У ЛИЈЕЖУ Париз, 20 октобра. (Телефонски извештај). — После јучерашњег хапшења у Лијежу једног Павелићевог саучесника Стевана Пернћа (?), одмах је отпутовао у Лијеж један ^шспектор француске јавне без^едности н југословепскн инспектор г. Милићевић. Код Перића нађеп је мађаоски пасош. Последња виза носи датум 13 октобар. О самом хапшењу саопштглају из Брисла следеће детаге: Два белгијска жандарма, који прЈшадају истражној бригадн, налавилн су се синоћ у 19 часова на

железничкој станцци. Три лица су им прншла н питала су у колико часова иде воз за Остенде. Када су им жандарми саошптшн да нема више других возова за тај дан, сва тројнца су се разишли. Двојица од ов»ос којн су билн веома сум њнви, одмах су ндентификовани попгго су ухалшени. Радн се о неком Ан»гћу и Белгану. Обојнца су становали у месту Серен у Белгијн и полпцнји су познати као члановн групе хрватскнх сепаратиста. Треће лнце, које је ушло у хотел преко пута станице, узето је одмах

на испит. То лнце изјавило је да се зове Стеван Перић, рођен у Стону, Далмацнја, 12 октобра 1896 године. Прнликом претреса код Перића нађен је мађарскн пасош, затим 2200 марака, 4100 белгијских франака и чек на 200.000 францускихфранака. На испитивању Пернћ је изјавио да је пошао у Аргентину н да ]е дошао да се поздрави са друговима. Белгијска полиција сматра, међутнм, да је и Перић члан терорнстичке Павелићеве банде и да је непосредно умешан у заверу. Истрага се наставл>а. Др. СВ. ПЕТРОВИЂ

САВЕТОВАЊА ПОСЛЕ МАРСЕЉСКОГ АТЕНТАТА И г. Гембеш путује у Рнм Будимпешта, 20 октобра. (Телефонски извештај). — Данашњи листови јављају да ће претседник мађарске владе г. Гембеш из Варшаве преко Кракова, где ће остати краће времена, одмах отпутовати у Рим. У Риму се налази сада и ма ђарски миннстар спољннх послова г. Кања. Г. г. Гембеш и Кања имаће разговоре са г. Мусолинијем. Као вид/кив резу.ттат варшавске посете мађарског претседника вла де сутра ће се у Варшави извршити свечано потписнвање културне конвенције између Мађарске и Пол» ске. Ова конвенција предвиђа учвр шћење културних, научних и уметничких веза између обе државе. У недељу по подне г. Ге.мбеш ће примити вољску штампу и даће изјаву о своме путу. (Време) Г. Геринг на пропутовању кроз Будимпешту Будимпешта, 20 октобра. Пруски министар-претседник г. Херман Геринг стигао је данас у 11.30 часова нз Београда на аеродром Матијашфелд. Аеродром је био окићен мађарским и немачким заставама. У 12.30 часова министар-претседник г. Геринг наставио је пут за Берлин.

»Судбина Европе била је јуче у рукама Београда, али се он изјаснио за ред и постојеће стање« Париз, 20 октобра (Телефонски извештај). — Хладнокрвност, одмереност и мудрост, то су главни утосци после јучерањег заседања Мале антанте и држава Балканског споразума у Београду, које подвлФш петокупна францу ска јавност. У свом бескрајном болу, каже се у францускич лнстовил«, Југослаг.нја, која је осећала да поред њеног срца куца и срце Француске н е*их њеиих пријатеља, показала је једно достојанство, х.таднокрвност и господврење собом, који изазивају ддаљење и поштовање. Судбина Европе бнла је јуче у рукама Београда и Београд се, после страховите марсел»ске траг; је, одлучно нвјаснио за ред и одржање постојећег стања. Проктамујућн после грандиовног погреба Краља Александра да неће мењати ништа у својој традиционашој по.титнцн, Мала антанта пресекла је у зачетку све маневре, који су ое нарочито осећа« у току последње недеље. Свн кругови у Француској без разлике одају на првом месту при знање Југославијн и затнм осталим земл»ама Мале антанте и Батканског споразума. Др. СВ. ПЕТРОВИЂ

ПОСЛЕДЊЕ ПОЧАСТИ ВЕЛИКОМ ФРАНЦУСКОМ ДРЖАВНИКУ Јуче је извршема свечанл сахрама Ремока Поенкареа у Паризу

СЛОВЕНАЧКА СЕ ДОСТОЈНО ОДУЖИЛА СЕНИ КРАЉА-МУЧЕНИКА

Тужни 18 октобар у Љубљани

Блаженошочивши Краљ Алексанлар са Поенкареом, тадашњим претселииком Фраицуске Републнке и маршалом Жофром, на француском ратншту

Париз. 20 октобра. — Данас је обавлена свечана сахрана великог државника Релшна Поенкареа. Тачно у подне кренула је повор ка за БоГородичину цркву. На челу поворке ишао је одред републиканске гарде, а за одредо* четирн велика камиона са векцима, пристиглих из свих земал»а Европе. Иза лафета на коме се налазио ковчег ишла је гђа Поенкаре окружена чланоаима породице. На погребу је учествовао и претседник Француске Републике г. Албер Лебрен, за којим су ишлн претставннци страних државних поглавара и ванредни изасланицн појединих влада. Затим је у поворци корпоративно ишла цела влада Француске Републике; иза чланова владе ишли су чланови дипломатског кора у колико нису фунгирали као посебни нзасланици својих државних поглавара. Кад се поворка приближавала Богородичиној цркви.

ПСмен Ремону ПСенкареу и Лују Бартуу у француској цркви у Београду Француско посланство у Београду приредиће у понедељак, 22 о. м. у 11 часова пре подне, у. Асомпсионистичкој цркви (у фран цуској цркви) на Котеж Нен.мару по.мен г. Ре.мону Поенкареу, бмвшем Претседнику Француске Републике и Лују Барту-у, бившем Претседнику Министарског савета и Министру иностраних послова Француске Републике.

Разрешенм су дужности маршал Двора генсрал г. А. Димитрнјевнћ н управник Двора пуковник т. I. Пасловић Указом Крагевскпх Намесшпса од 15 октобра о. г. разрешенн су од досахањих дужностн и ставл>ени на расположење Миннстру вој-

чиипш 1 п ске 11 морнарипе дивизнски генерал тедрале 380 " 3 Ка -|^„ а ^оГГ & Нћ Д И пГ У отсуству париског кардина-1 влови ** ла надбискупа Вардјеа, који се _ још ннје вратио из Јужне Амери- ј шШКШ О НСНпиацању ОЗ' ке где је учествовао на еухари- МСђу ЕШЛССКС, АмерИКС стичком конгресу у Буенос Аире- ц /апана су, дочекао је на улазу у Бого- ' роднчину цркву претседннка решублнке мгр. Крепен. У поворци запажен је и ко.мбиновани одред једног пука алпијских ловаца у коме је покојни Поенкаре био резервнн официр. На сахрани пок. Ремона Поенкареа одржао је говор претседник министарског савета г. Гастон Думерг. Г. Думерг је између осталог рекао да основна црта целог живота и рада Ремона Поенкареа јесте непоколебнво и вазда једнако родољубље. Француска скупштина, на-

Берлин, 20 октобра. — Д. Н. Б. јавља из Токија: Меродавни нругови министар_ ства Сп0л>них посдова изј&лљују, да вл®д а претреса могућност оствареЈва пакта о нен^надању између Енглеске Америке и Јап а на. Лпст „Микадо'' поводом овог прео крета у спољној подитици ЈапанЗ изјављује, да овзме природно треба прво да претходи спор л зум о поморским сн а гама између ових трију држвва. Посде тога јапапаса влада ће сВ по.менутим држ а вама водити преговоре о пакту о поменуо је г. Думерг одала је по: нен а падању који би им а о важити завршетку рата нарочитом свеча-1 најм а ње пет годин - . После прегоном одлуко.м у име народа прнзна-; вора о споразуму у погледу поње неупоредивоА* патриотизму Ре- морскнх снага, јалапска дипломона Поенкареа. | м а тија израж 8 «* н а ду да ће успе„Умро је један велнкн францускн ти да ограничн интересне сфере у грађаннн, рекао је између осталог Источној АзиЈи тако, да неће виг. Думерг, можда највећн грађаннн ' ше битн трвења између Енглеске, што га је Француска имала од 1870 . Америке и ЈЗлана. Претпост^вл* 4 годнне наовамо". ј се, прЈфОдпо, прн томе д а ће ЕпГ. Думерг је рекао да је г. Поен- глеска и Амер*«ка призн а ти нгзакаре дао доказа о својој великој висност државе Манџуко. „Ммкахрабрости када се 1912 године, у ј до" иаже, д а 6*1 после ов ? -к»ог озбиљно.м часу, прнлшо положаја споразума са Енглескоц н Амсрипретседннка Републике. ; ком, ј а панска пољггика г.^-т РуГ. Думерг затим напомиње да му Сији н Кшш узела сасв^гм други је г. Поенкаре после избора за прав а ц. француску скупштину у пратеће

1914 године рекао да је Француска својскн радила на учвршћивању ми ра и да је у томе успела. За време рата, рекао је г. Думерг, патриотизам и самопожртво вање пок. Поенкареа изазвали су свеопште днвљење. После тога г. Ду.мерг је говорио о раду Поенкареа после истека н>е говог претседничког мандата као министра-претседника 1922/24 године и 1926 године. Нарочито је и-

МЕКСИКАНСКИ ПОДВИГ КОД ЈАШ! !А Банца рвзбошака у Рупуниш опљачкала же* лезничку сЊаницу ц пуШнике јецног воза Букурешт, 20 октобра. — Банда разбојника напала је на станнцу Радпу-Маре код Јаша, заробила

На Конгресном Тргу море л.уди присуствује опелу које је одржано у тренутку кад је тело Блаженопочившег Витешког Крал»а Алексанлра Првог Ујединител»а спуштано у крипту Краљевске задужбине на Опленцу. Не само Конгресни Трг, него и околне улице биле су препуне света, тако да је центар Љубљане био у правом см ислу рета преплављен светом

стакао заслуге које је стекао велн часништво и опљачкала путнике. ки покојник 1926 године, за време У том је ушао у станицу један путстраховите кризе француске валу- | нички воз. Разбојници * су напали те. | на путннке којн су излазнлн нз воПосле говора г. Думерга трупе за и све њих опљачкали. Затнм су париског гарнизона дефиловале су натоварнли још и станичну касу на пред ковчегом бившег претселника аутомобил и побегли у облнжњу

Републике.

шуму.