Vreme, 10. 08. 1940., str. 13

Субота, 10 август 1940

ВРЕМЕ./ аби/пшк

Субота, 10 август 1940

!чки напад рсулу

»0 динара. Потом су преи целу собу и покупили ) ствари, а затим се изш, запретивши Богдани .е је убити ако некоме за овај случај. «сти воде истрагу.

Крваво разрачунавање заљубљених младића Суботица^ 9 аагу с т а . — Ноћас је дошло до крвавог разрачунаван>а између два младића, који су били заљубљени у исту девојку. Марко Шле зак испалио је метак из револвера на свога супарника Јосипа Леваија и лакше га по вредио. .. ЈТеваји је пренет у болницу, а Шлезак је ухапшен.

НЕВЕРОВАТНО АЛИ ИСТИНИТО

селу Грабовцу жнви најмање лакнн писмоноша на соету

Свилајнац, августа да ( Јован Љубисављевић из Грабовца, служи Општи1»&овачку као поштар за I 80 динара Месечно. Н=е-

а Јован Љубисављевнћ, Јтннски попггар нз села оовца, сада . у 82 години дневн плт износн 2,66 ди. Према томе, деда-Јован чјјевтинији општински по>, вероватно у целом све-

ЗРШЕН ШТРАЈК МЕРСКИХ РАДНИКА У ДУБРОВНИКУ бровннк, 9 августа. — Да» завршен штрајк месарскнх Лннка, који је трајао осам Послодавцн су прнхватнлн е помоћннка, којнма су поне плате за 200 дннара ме; а радно време одређено часова.

!и рушењу старе ?ће затопана два радника оајево, 9 августа. — Даоко 12 часова у близини ;е Народног позоришта у јеву, дошла је до тешке зће, у којој је погннуо цишњи радник Идриз Му из Бугојна. тлић је био запослен на зњу старе зграде, која је лиштво Мушана Рикови7 моменту кад су раднилинули кров, кућа се наила, срушила и затрпала •ећног радника. Осталн ици одмах су притрчалн >моћ Мучићу и откопалн ли је он на путу за болиздахнуо. шликом ове несреће раје и радннх Илнја Миић из Бајине Баште.

Што је најинтересантније, де да-Јован је рођен 1860 год. и сада му је 81 година. Доста је оронуо, али ипак на време и задовољство своје општине н општинара обавља свој свакидашњи посао општинског поштара. И аг.о у овим годинама,- он сваки други дан пропешачи по једанаест километара, од Грабовца до Свилајнца и обратно, ради пријема по ште и одношења у општкну. Деда Јован врши ову дужност свакодневно па и кад је највећа зима, снег и мраз. Он ову дужност обавља пуних 17 година и за то време прешао је пут од 38.236 километара, а од општине на име плате за ових 17 година примно је 19.400 динара, што значи, да је за сваки пређени километар примио од ошптине награду од 57 пара. Напослетку, треба нагласити да се деда-Јован жали, да му Грабовачка општина дугује плату за шест месеци и вели да не мари, пгго ошптину служн за оваг.о малу плату, али да му је бар редовно исплаћују. Жалио се и среском начелннку, али ни ова интервенција није му помогла. Сада, вели, да му ништа друго не остаје, но да тужи отптину редовном грађанском суду и да тражи своју малу зараду

КРВАВА ТУЧА СЕЉАКА У ЦРНОЈГОРИ Белнка Кнвннда, 9 августа. У селу Црна Бара, Срез Новокнежевачкн, покушао је јуче прв подне Стеван Буздер, надннчар, стар 66 годнна, да убнјв ножем Корнелнја Ерећнна, радника нз нстог села. Том прнлнком Корнелн јв задобио врло тешкв повреде' и н>еГов живот је у опасности. Он је пренесен у овдашњу болницу, где му је указана лекарска помоћ.

Лојачана контрола цена животних намирница у Врбаској бановиниБаља Лука, 9 августа. — Од пре неколико дана у свима местима Врбаске бановинв појачана је контрола цена животннх намирница и других артикала потребних за живот. Контролор цена за Врбаску бановину г. Август Дехарис обишао је неколико срезова и том прнлнком наш^о да поједини трговци и шпекуланти зарађују внше него што је дозвољено, па је поднео десет пријава-* Приликом прегледа г. Декарнс јв констатовао да су цене појединих артикала могу снизнти. Г. Декарис је упутио апел на становништво да н оно помзгне акцију на сузбнјању скупоће.

же да баци своЈ капут на кревет философа. — У реду, господине, речв Риварол, али где ћу ја онда да бацим свој кр&вет. Од свега по мало за сваког по нешто

ГИЛЕ И РИЛЕ"™

ДАНАШЊА ДЕЦА !..

НЕПИСМЕНОСТ КАО СРЕЂА Једног дана Гвоздена образина, чувени затвореник у кули на острву Свете Маргарите, напнсао је једну поруку својнм ножвм на срвбрном тан.нру, и бацно јв кроз прозор према једном чамцу који се вндео у близини, готово под самом кулом. Старн рнбар је ухватио бачени. тан>нр и однео га гувернеру острва. О•вај, нзненађен и запрепашћен, упнта рнбара: — Да лн сте прочнталн шта пнше на овом тан.нру. Да лн ств, можда, показалн неком ову поруку? — Ја ннсам писмен, рече рнбар, а тањнр сам управо сад

нашао, н нико га пре вас није вндео. Гувернер је задржао код себе рибара све док ннје проверно да занста нико није-про читао поруку Гпоздене образне. — Можете ићк, рвче напосле тку гувернер рнбару. И знајте да је понекад велнка среКа кад човек није пнсмен. ШТА ЋЕ ОНДА... . Маркнз Портен је бно познат по томе што јв обраћао врло мало, управо никкву пажн>у свом нзгледу н својој чистоћи. Једампут, у Хамбургу, маркнз је посетио славног Риварола, и запитао га да ли мо-

ДОЕАР ИЗГОВОР

ОСВЕТА

111'ИГОДЛ П НА» 7 КЛ Невидљивк рушилац

— Најбоље је решен>е да се удате за једног глупака, којн нма доста новаца... — Ваша мн понуда ласка.

— За нме божје! Ваша кућа горн. — Не, не. То само данас моја жена сама кува, јер смо отпустнлн куварнцу.

* У америчким политичким круговима упорно се одржава вест да ће пуковник Пиндберг узети видно учешће у политнци. Ако бн до овога дошло верује се да би Линдберг, с обзиром на своју популарност, имао врло в«лики успех. * Полет Годар, жена Чарли Чаплина, не дозвољава да је ма ко од њених партнера, при лнком снимања, пољуби. Када је то покушао Роберт Монтгомерн, пре нзвесног времена, Полет Годар га је непрнметно, алн нпак јако, огребала, тако да је пуну седмицу носно завој на руци. * Отварајући једну боцу француског шампањца Појд Монтгомери из Лондона пронашао је у њој неколико већих дијаманата, који су по свој прилици били иамењени шверцу. * У Јужној Африци једно научна научна експедиција пронашао једну нарочиту врсту ракова. Ови ракови дуги су преко пола метра а нмају ту особину да се пењу на дрвеће и једу кокосове орахе. * Уметннчкн жнвот у Прагу постао је врло интензиван. Поред чешкнх позорншта у Прагу сада раде н многа позната позорншта из Рајха. Тако на прнмер нз Берлнна Немачнн театер, Шнлерово позорнште н Народна позорннца н нз Беча Бургтеатер н Театер ан дер Јозефштат.

У разним публикацијама о * животу белих мрава или термита, препричава се стзлно један догађај који нама, становницима оннх крајева Европе у којима термити не жнве, нзгледа парадоксалан. Један преморен Арабљаннн легао је на земљу да проспава ноћ после напорног пешпчења. Пошто се увио у бурнус, и ставио руку под главу, заспао јв »сном праведникас* алн када се ујутру пробудио од његовог бурнуса и одела ннгде није било ни нвј мањег трага. Запрепашћен Арбаљанин био је потпуно наг, као од мајке рођеи. Кад се окренуо н видео у близнни један термитњак, све му је било јасно: бели мрави су уништили његов бели вуне:<и бурнус и одело. Становницнма тропских афричких крајева дешавају се стално стична изненађења. У имућнијим кућама, например у Абисинији, постоје, као и код нас, гостинске собе у које се ретко улази. На столице које се налазе у тим собама седа се неколико пута годиш ње. Гост који је примљен са источњачкнм домаћим церемонијалом, најзад седа на једну дрвену стопицу украшену лепим дрворезом. У истом том моменту он се налази на земљи, а од столице лежи на поду неколико љусака. Тнхо и неосетно термити су појели све дрво и од столице је остала само кора. Споља све изгледа неповређено, чврсто, ново. Танка као папир кора, спољашња љуска, остала је нетакнута. Због тога нико и не слути шта се десило са овом фином столицом. Неки пут се десе и озбиљннје ствари: срушн се таваннца или зид собе, врата која су непажљиво залупљена падају н претварају се у прах, степенице преко којих се про лази једноставно се поломе као да су од нартона, ограда која опасује кућу претвара се у прах при јачем ветру. На острву Свете Јелене тер мити су уништили читаве квартове рушећи потајно мно гобројне куће. Опасност јв

била утолико већа што ста« новницн овог чувеног острв« нису знали какву управо опаоност претстављају термин ти пошто су ови невидљивк непријатељи донети бродовима из тропских крајева ><• Свету Јелену. У Индији св чак срушио један део зградв V којој је становао гувермер Калкуте. Огромна грађевина, са дивним балконима, дрзвним стубовима са арабесквма са маснвним вратима н»рађеннм од најскупоценијег дрвета, била је унутра сва ча једена од термита и једног дана се срушила на општ« запрепашћење Енглеза. Стакло, које иначе не нападају ннкакве друге животин>е, неотпорно је сасвим пр»» ма термитнма, јер се у пљувачци коју они луче налаз« извесне течности које га дубоко нагризају и уништавају. Због тога из рама прозора неки пут с треском полетв парчићи окна иако нико чије ударио у прозор. Термити разарају дрво ер се н>име хране. Како је целулоза дрвета несварљива у нормалннм случајевима, то је дуго времена била велнка загонетка како управо те|>мнти уопште једу дрво н зашто га једу у толиким колвчинама. Али када јв у цреаима термита нађен један једно ћелични организам из класа флагелата, цела ствар је била објашњена. Храну у термитским цравима у основи сварује ова флагелата, она дели ову храну са белим мравима, а, осим тога, ннје нимало штетна за ове животнње и чак се толико прилагоднла на живот у њиховим цревима да не може више уопште да опстанв нн у каквој другој срединн. Али и термит, ако се ове фла гелате убију повишавањем температуре умире од глади иако се најео сасвих довољио дрвета. Целулоза остаје несварљнва и он од ове обилне хране ништа од ове обилне хране ништа не може да искористн, као кад би се човек најео глнна, песка нли прашине.

— Допустнте, да вам чнтам мнслн ваше душе! — Не!.. Не, тако блнзу! — Не љутнте се! Ја сам хратновнд! („II 420" — Фиренца) * РЕШЕЊЕ

— Тако! Да те внднм сад! Чнк сад једн урме!... ★ РАЗЛОГ

НОВ РОМАН „ВРЕМЕНА" А1аш.а Ијгииаи УБИСТВО РОИЕРД ДКРОЈДД

шира мора се често пратн и обновити. Кожни уметци трљају св бензином или твтрахлор угље ником. Сви фнлцани шешири мо гу св исто тако освежити паромСавијенв ободв треба испеглати на крају стола помоћу влажнв крпе. Фнлц са.дугом длаком четка се послв парења прво уз длану, а после низ длаку, и то пре него ш?о се пара сасвнм изгуби. Пошто св филц под воденом паром до извесног степена развлачи, то се на тај начнн могу и немодерни шешнри формирати. Шешири ће најбоље задржати свој облик, ако се ставе на калуп, *оји се може направнтн од стаИиПУЈрив кутнје.

55 С ким је Урсула отишла да се видп ? Нисам дуго био у недоумици. Пре свега сам нашао једну бурму са речима: дао Р и датум урезан; затим сам сазнао да је Ралф виђен у девет и двадесет и пет на стази која води у павиљон. Сем тога' ми је речено да је Ралф истога дана после подне разговарао у шуми са једном непознатом женом. Тако су се чињеннце везивале са много реда: тајно венчање, веридба објављена истога дана убиства, буран разговор у шуми и најзад заказан састанак увече у павиљону. Ово ми је указивало на то да су Урсула Бурн, то јест Урсула Патон и Ралф имали највише разлога да се ослободе Роџера Акројда. Један други детаљ је постао очигледан за мене: немогуће је да је Ралф Патон био у соби за рад г. Акројда у пола десет. Овде се појављује злочин под једним новим и врло интересантним видом. Ко је био са Фригтом у пола десет? Није био Ралф Патон јер је био у павиљону са својом женом, није био Чарлс Кент јер је био већ отишао. И тада сам дош&о до своје иајве-

штије, до своје најсмелије претпоставке и поставио сам себи ово питање: да ли је уопште неко био са њим? Поаро се нагнуо напред и победоносно је бацио пред нас ове своје последње речи, затим се усправио са изгледом човека који је учинио велики подвиг. Рејмонда ово није импресионирало и додао је: — Не знам да ли ме сматрате за лажљивца, господине Поаро, али постоји ту још и једна изјава подударна са мојом изузев изговорених речи. Сетите се да је мајор Блант исто тако чуо како г. Акројд разговара са неким. Био је напољу на тераси и није могао да разабере јасно речи, али је познао његов глас. Поаро потврди главом. — Нисам то заборавио, рекао је мирно, али мајор Блант је имао утисак да је г. Акројд говорио вама. Рејмонд је био збуњен за тренутак, затим се прибрао. — Блант сада зна да се преварио. — Тако је, рече мајор. — Ипак, рече Поаро, има улААОга да је хо шк.шо. Ах,

не, рекао Ј"е дижући руку с као да протествује, знам разлоге које ћете да изнзсете али они нису довољнн и ево мога мишљиња: пале су му одмах у очи речи које је чуо г. Рејмонд, чудим се да нико томе није придао више важно^ти и није приметио да су чудне. Застао је за тренутак и затим је тихо издекламовао: ,,По зајмице које сам давао у последње време биле су тако честе да се бојнм да нећу мопи да одговорим на вашу молбу." — Зар не примећујете ништа? — Не, рече Рејмонд, често мн је диктирао писма употребљавајућн скоро исте изразе. — На то сам и хтео да дођем. Рсченица коју сам сада поновио није од оних које се употребљавају у обичном говору, међутим диктирајући писма... — Мислите да је писмо читао гласно, рече Рејмонд лагано ? Алн чак н у том случају некоме га је сигурно читао. — Зашто ? Ништа нам не доказује да је још некога било у соби. Сетите се да сте чули саио глас г. Акројда,

— Алп молим вас, зар би неко читао наглас писмо сам за себе, једино ако је луд! — Свн сте заборавили нешто, наставн Поаро, још увек тихим гласом, посету оног странца у среду пре убиства. Сви прпсутни су забезекнуто погледали детектива. — Да, да, продужио је, у среду. Тај човек сам по себи ннје бно ни мало интересантан, али кућа коју је он претстављавао привукла је моју пажњу. — Предузеће са диктафоном, узвикнуо је Рејмонд. Сада разумем. Ево нашта ви мислите. Поаро потврди једним покретом. т— Господин Акројд је обећао, ако се рећате, да купи диктафон, зато сам се ја распитао код куће о којој је реч. Одговорнли су ми да је г. Акројд купиог диктафон од посредника који је дошао да га посети. Незнам због чега је крио од вас ту куповпну. — Сигурно је хтео да ме нзненади, промрмљао је Рејмонд. Имао је детнњасту жељу да увек некога изненади п вероватно да је хтео да сачува своју малу тајну дан илн два. Счгурно се нграо са тим апаратом као са неком новом играчком. Да се све то подудара н ви имате право, господине Поаро. Нико не би тако говорио у обичном говору. — То објашњава, рече Поаро, зашто је мајор Блант миишо да се ви цалазте у соои

за рад. Одломцн реченице које је чуо изгледало је да су диктиране н зато је потсвесно мислио да сте вн са њнм. Његова мнсао је била управљена ка сасвим другој страни. ка белој прплици коју је спазио и за коју је мислио да је г-ђица Акројд. Уствари оно што је вндео то је била бела кецеља Урсуле Бурн у тренутку када је ншла у павиљон. Рејмонд се повратио од свог изненађења. — Ипак, додао је ,ма колико бриљантно било ваше откриће то не мења нзглед целе ствари. Господин Акројд је бно жнв у пола десет пошто је говорио у диктафон; а изгледа да је Чарлс Кент тада већ био у велико отишао, а што се тиче Ралфа Патона... двоумно се и погледао у Урсулу. — Она поцрвене али је брзо одговорила : .— Ралф и ја-смо се разпшли тачно у четврт до десет и потпуно сам снгурна да се нпје приблпжио кући. Нпје имао намеру .напротив, желео је пре свега да се не с^очн са својнм очухом. Снтуација б# била исувнше критична за њега. — Не сумњам у вашу изјаву нн једног тренутка, настави Рејмонд. Увек сам мислио да је капетан Патон невин, али треба мнслнти на процес и на питања која ће бнти постављена. Његов положај ће бити врло тежак- Међутнм ако би се појавио... Шаро га вдсшдо.

— То је дакле ваше мишљење, је л'те? Треба да се појави? — Разуме се, ако ви знате место где се он крије... — Изгледа ми да не верује; те да га знам... па ипак ја сам вам казао да све знам.-. све: истину о телефонском позиву, о отисцима на прозору, о месту где се склонио Ралф Патон... — Где је он, питао је Бланг живо? — Није далеко, одговорн Поаро. — У Кренчестеру, питао сам ја? Поаро се окренуо према менн. — Постављате ми стално нсто пнтање: у Кренчестеру? Та вам се мисао толико уврзла у главу. Не, ннје з' Кренчестеру... овДе је. # Пружио је руку са мелодраматичним гестом- Сви су се окренулп. Ралф Патон је стајло на прагу собе. ГЛАВА ДВАДЕСЕТ И ЧЕТВРТА Прнчање Ралфа Патона Осетно сам се врло нелагодно н 'једва се сећам оногД штз је после било. Наста.Пи' су крцци н узвпцп изненађења. ее)