Vreme, 10. 08. 1940., str. 3

Субота, 10 август 1940

ВРЕМЕ

СТРАНА 3

ИНТРНГЕ ПРОТИВ МИРД НА БАЛИАНУ

ПОСЛЕ ГОВОРА ЏИГУРТУА

У два три маха, кад у Европи није било никаквих сензацноналних "ратннх догађаја, известан део европске штампе је лансирао вестн о једном могућем сувобу зараћених сила преко Балкана, поито му је изгледало да ће те алармантне вести надокнадити оскудицу других, реалнн-

јих. Време је внше пута демантовало те вести самим тнм што се оне нису ннкада потврдиле. Обустављањем ратних непрнјатељстава у Француској учинило је да је т. зв Веганова оријенталла армија престане постојати, те је и, то униннло да слнчне вести нзгубе сваки смисао. Чнм се узму у обзир те чињеннцв, снда је јасно да је могућност једног рата преко Балкана данас.даље него нкада од сваке стварностн. Када је Италија, |0 јуна о. г. ступила у рат, то је био догађај од светског историског значаја, алн тај догађај ннје нн у колико мењао ситуацију, и нарочито не сптуацију на граннцама Југославије, а ево и зашто. Италијанско - југссловенски однос је био одређен и постављен на искрену пријатељску основу Београдским Пактом још 5 марта 1937 године. У -ствари, н пре тога датума, тај однос је био јасан ипријатељсни. И пре тога датума Југославија је према Италији воднла не једну, европску, него једну своју, суседску р пријатељску, реалну и конструктивну политику. Последице те смеле и доследне југословенске политнке биле су од користи за цео Балкан, а не само за нашу земљу. Од 1937 године Италија и Југославнја водиле су политнку интнмнога пријатељства, и то у пуноме узајамном поверењу. Без обзира на све оне силне критике и нападе у великоме делу европске штам пе, без обзнра и на друге чнниоце јавнога мњења који су Југославију осуђивали збогте њене политнке, она је у њој ^страјала и она је ту политику наставила и после 1 септембра 1939 године-, као и после 10 јуна о. г. Југославија се апсолутно није никад устручавала да чак и одбије нападе на ту своју полнтику, и то енергично и свечано. Ставши још 1936 године на гледиште да она не сме да чека остварење Пакта. опште обезбеде и да он не може да се заварава формулом о недељивости мира, она је дејствовала директно, без посредника, у регулисању својих односа са Римом. Рим јоу то свакако никада није заборавио, као што то Југославији од неких критичара њене политике никад није било опроштено. Разуме се и само по себи да је Југославији 1936/37 нуђено много што-шта, да је она била предмет многих комплиме ната и обећања, да 1е она одбивши их I — била чак изложена и опоменама, да не кажемо претњама, — али је она ипак остала при своме избору. А њен је избор био у овоме: Прнјатељство са свима суседима, мир на Балкану и мир у Подунављу. Наша дипломатска^ аг.тивност је нашла у Италији увек на пуно разумевање. Она га иаилази и после 1 септембра 1939 године, па га наилази и данас. Италија има поверења у нас, ми у њу. Мн смо то знали и онда кад је Италија била неутрална у овоме рату, затим п онда када је била незараћена, као и данас, кад је она зараћена. У разннм етапама своје исторнје за последње чуири године, Италија је у главноме знала да у нама има једног лојалног суседа и само једнога прнјател>а ; у разним етапама своје историје за то време ми смо у Италнји виделн такође једног пријатељског суседа, који заједно са нама дели бриге о Подунављу и Балгану, отклањајући' заједнички са нама све оно што би у тим областима могло да узнемнри духове илн да потресе везе поверења и мнротворне сарадње. Наше обострано и добронамерно старање за мир на Дунаву имало ]е нз тих разлога само корисне последице и благотворно дејство. Зато у осталом ннсу ни изостала признања Пеште, као нити са других страна, да потврде правилносг наших погледа. Али, то обострано старање Рима н Београда никада ннје малаксало, да би се на основу тс.га дапе чинити произвољне претпоставке Сва кн дан се на протнв маннфеотује> по Н61 и нов цодатал о

резултатнма тога миротворног рада две јадранске сусетке. Апсолутно поверење на Балкану, бугарско - румунски и ру^унско - мађарски преговорн такође су еманација духа нскрене сарадње гоји веје нз југословенскт - италијанских [односа, увек срдачнијих и у-1 !век присннјих. Ако то све не би био еклатантан деманти на произвољно писање неких европских листова да Југославија и Италија не одржавају пријатељске односе, мн занста не знамо шта бн друго и могло бити. Али, пошто нама није до полемике, него једино до утврђивања чињеница, ми само потсећамо колико су енергично „Коријере де ла Сера" и „Мееађеро", као и други италјианскн листови, 2 августа реагирзли на све произвољне вести о Балкану у везн са Италијом. Из тих се реакција видело колико је Италији стало да постави ствари на своје место и да не дозволи да се њен однос према Балкану п Југославији тумачи другачије неко какав јесте. Алн Рим ту није стао. У италијанском миннстарству за народну културу, на конферзнцији за стра не новинаре, дато је 5 августа о. г. обавепггење у коме се каже да вести које пшри британска пропаганда, о неком познву Југославије на разговоре сличне разговорима вођеним са Румунијом, Бугарском и Словачком у Салцбургу и румунским у Риму, не одговарају стварности и да су неосноване. Односи између Југосла^ије и Италије, — казано је том приликом — оснивају се на постојећнм уговорима и директивама које је поставио г. Мусолини у свом говору од 10 јуна 1940 године, и они ое развијају нормално. Истога дана, Пешта је јавл>ала из Рима, да ..меродавни италијански кругови изјављују да су весги о претстојећем одласку једне југословенске делегације, ради лфеговора у Рнм и Берлин, лишене свакога основа. У тим се меродавним круговима Италије подвлачи да су италијанско југословенски односи непроме њено добри." Па о чему се онда ради? Ради се од једној провидној сплет, чији је циљ да се посеје неповерење, да се замути ве дра атмосфера иа Јадрану, да се замагли видик. Рим је одговорио на ту интригу одлучно и јасно. Стара реч: Кота 1оси(а, саи$а КпНа — нашла је једном више своју потврду. Али, пошто се већ ради о Балкану и о Југославији, ред је да и ми кажемо да нас ове интриге нису могле збунити и да нас никада неће ни збунити, Свесни да Италији треба наше пријатељство, као н њено нама, упознати са изјавама Дучеа и грофа Ћана — које су дефиннсале то пријатељство тако прецизно да нам је свака њихова реч урезана у памети — ми видимо опречност тих интрига са стварношћу и увиђамо колико је мало везе између жеља да се наруши балкански мир и реалног југословенског - италијанског ннтереса да се он одпжи. Зато би се могло рећи да ничије и никакве интриге не : могу нзменити југословенски став, као што га нису могли ! изменити ни пре 10 јуна о.г., : ни пре 1 септембра пр.г., ни ; пре марта 1937 г., као ни за I врсме санкционистичко кампа; ње. Југославија, ј *осталом, одј Еећ цени пријатољство Италн| је, да бн могла веровати у : сумњичења и нападе уперене

Мађарсни предат је

меморандум Румунији јуче у Бунурешту

Званично се саопштава да меморандум не садржи захтебе ултимативног карактера

Букур ешт , 9 августа. — Данас по подне румун ска влада прнмнла је од мађарске владе један меморандум. У меморандуму су нзнетн предлозн у поједи* ностима који се односе на модалнлкгете претстојећих преговора. мађарским пс лнтнчким управљачнма. Г. Б« сн је поднео нзвештај о својнм разговорима које је води!» у Буднмпештн. Њ. В. Крал. примио је н амбасадора г. 'Кадереа, којн је у Софнјн дош ао у додир са прет ставннцима бугарске владе. Ауднјенп нјама г. Босна н г. Кадере пр) [суствовалн су мннистар-пре гседннк г. Џнгурту н мнннста ? нностраннх послова г. Ман«.јлеску. БукуреаЈКи званични кругомно је данас у аудијенцију ру- ви држе се потпуно резервисано у погледу мађарско-ру-

Званнчно се пзјављу-је да мађарскн меморандуи не садр. жи захтеве ултимативног карактера, који бн се односнли на уступање тернторнје. (Трансконтинент прес) Боси и Кадере у ауЦг.јенцијџ код Краља Карола Букурешт, 10 августа. — Агенција Стефани јавља: Н>. В. Краљ Карол Другн при-

Гроф Чакн мунског посланнка у Рнму г. Босиа, којн је, у својству нзванредног посланика, ступио у Будимпепгги у први додир са

мунских преговора. При свем том стиче се утисак да преговори иду својим током и да ће се моћи да постигне споразум у духу узајамног разумевања. , „Остаје да се пређе на дела" Софија, 9 августа. — Говор г. Џигуртуа наишао је у бугарској штампи на врло повољан пријем. Бугарскн листови ПЈЗдвлаче нарочито чиње ницу да и на румунској страни г:остоји жеља за праведно« ргшзње спорних питања. Је дан од тих лиетова мнсли да је кајважнији део у говору г. Џиј -уртуа онај који се однос:а на. *констатацију да су се (оснзвна гледишта Бутарске Р?/муније, у питању мира сггоразумевања, нашла прилично близу. У сарадњи и јдобром суседству заборавиће се све неправде из прошлсети :каже лист. па завршава: „Може се скоро рећи ;ца је ; већи део решења свих пптања готов. Остаје само да се / брзо пређе на дело."

на ту констр>'ктивну и велик^ ствар, која и за Балкан и за Подунавље прегставља једно јемство мира, реда и рада. Она је дубоко уверена да су тај мир, ред и рад у интенцијама Еелике италијанске политике, као што су и на програму балканске политике Рајха Југославија зато не придаје никакав значај тим интригама и она их одбија са оном истом индигнацијом са којом је то учинила и штампа суседне и пријатељске Игалије! М. Ј.

НЕСТАО БРИТАНСКИ БРОД „КЕМЕНДИН" Лондон, 9 августа. — Агенција Рајтер 1'авља: Пре»^а вестима из Рангуна брнтанск^ брод сКЈменднн" 69 тона, сматра се за изгубљец. Румунсно-мађарски преговори треба да почну кграјем августа

(Од нашег атглног дописника) Буднмпешта, 9 августа. *(Телефонски извештај). — МЗађарски званични кругови после посете г. Босиа Будимп.ешти апсолутно су резервнсанн у погледу мађарско-уумунских преговора. Ипак; може се констатовати да је посета румунског делегата Будимпешти била само увод у преговоре, !који треба да дођу по заврпизтку румунско-бугарских прег овора. Колико је ваш дописнигк могао дознати, пуномоћијп посланика г. Босиа била су прилично ограничена. Он је био у Буднмпешти само у полузваничном својству и изло?кио је само то да би званични контакт требало ди дође доцније. И поред апсолутне резервисаности званнчннх кругова, у Буднмпешти се- .наглашава да улога сила осовине у овнм преговорима није у томе да би еврнтуал:но Берлнн или Рим посредо.аали или преузелн улогу техн , јчког саветодавца, јер силе осовине желе да задргке свдго улогу посматрача, разуме. се нзражавајући своју већ раније подвучену жељу дц се ова питања реше мирнмм путем. Оппгге је мншље:з» е да ће -о е говори нзмзђ'/ Мађарск е ј н Румуније почега чнм пре-еворн нзм е ђу Р* -муннје н —гарске уђу у - авршну фазу ' Ф Из прнваткнх гдвора сазна"е се да бн овн 'преговорн нмали да почну *т е к у другој

шта конкретниЈе сазнати у вези са преговорима изм|зђу Румуније и Бугарске. Листови и даље прсшосе пи сање стране штамЛе о Добруџи. Међутим, пуб.така је већ изгубила интерес за»ове прогнозе, које су готово исте већ месец дана, него ланкира разне немогуће „проверене вести" које се шире међу «становништвом Софије. Тако се,

супротностк са цасположењем осталог стешовнаштва. Поводом гОвора претседника румушс.не владе г. Џигуртуа, данашњи листови нарочиту пажљу посвећују оном делу у коме се изражава нада да ће битз постигнут бугарско-румунски споразум, ко ји би коначно ликвидирао спор између две земље: У вези с тнм. лнст ,Ј>1ир'' каже да је синоћни говор прет седника владе од историјског значаја, и да је тај говор при премно в развој претстојећих догађаја. Синоћни говор г. Џигуртуа показује да је он државник новог доба, реалиста, којн гледа истини у очи и не. плаши се те истине. У истом духу пише и Слошо. Сјба листа нарочито подвлаче да се из последњег говора румунског претседника владе да. наслутити да ће спорна пи тања између Бугарске и Румуннје битн ускоро решена. И заиста, ако се може веровати оптимизму бугарске влаце и писању овдашње пггампе, азгледа да је ситуација већ тако сазрела да може врло брзо да дође до коначног споразума. Од Софије до Бу-

курешта стиже се авионом за један час. па зато није искључено да дође до изненађења и да се. верзије које данас круже по Софији остваре. Г. Исанев Око поновног доласка г. Кадере у Софију Софнја. 9 августа. — Говор румунског претседннка владе објављен је у јутрошњој бугарској штампи на видним ме стима и са сликом г. Џигуртуа. Бугарска штампа израж^ва наду да ће жеље румунског шефа владе за пријатељско ре ше^ са Бугарском наићи на пуно одобравање. Истовремено, штампа указу је на тешкоће у преговорима између Румуније и Мађарске. У Софнјн сматртају да К е румунски амбасадор у Београ ду г. К а дере у току данашн» е г I дака поново доћн у Софнју и изложнти гледнште румунске владе. Уколнко у с ловн за Бугарску буду прихватљиви, одмах ћ е доћн и до званчнног познва румунске владе за преговоре са Букурештом о уступаау Ју жне Добруце. (Трансконтннент-прес)

Пуковник Ганев о циљу своје посете Немачкој

Манојг еску пример свуда у Софијн говорн, и тонаравиЈ ,,поверљиво", да ће у недељ^, 11 о. м., почети све^аности ;у вези са враћањем Довруцс Бугарској, Свечаности ћ е трајати, према тим гласотшма, три дана. Сви се спрем?1Ју за ту свечаност, иако влада о томе ништа не зна. Из кругова.* блиских влади добија се уиж исти одговор:

половинн, односј 1о крајем м е - „Нема ннпггд ново. Чекамо на сеца августа. ј позив румуиске владе. Тај поШто се тиче Мађарске, она зпв није стигао и ми препору.

и даље стоји :за принцнпу мирног регулизсања спорннх питања иј генепална линија мађарске спољне политике. Др. Р. САНТО Неизвесиост у Софији (Од нашег сталнуг дописника) Софија, 9 августа. (Телз фонски изве итај ) — Ни дам &с се може у Софијн ни-

чуЈемо стр^љење . Џ По свему нзгледа да бугарска влада (лоди рач>ша о унутрашњој сзггуацији Румуније и да стрпл^иво чека да се то стање раз|аони. Тек после тога би се имало прдступити преговорима. На др>ти начин не би се јјогло ни објаснзти стрпљење н оптимнзам који влада у -:$вандчним круговима, а којн је у онречности н

Беч, 9 августа. — Бугарски вођа рада пуковник г. Ганев. који је допутовао у Немачку на позив вођз рада Рајха државног секретара г. Константина Хирла, прнмио је данас у Бадену претставника „Транс континент преса" и дао му заннмљиву изјаву. Пуковник г. Ганев стигао јз у четвртак у подне у Беч, прву етапу свога пута кроз Немачку. Истога дана он је имао прилике да измења мисли са г. Хирлом. Г. Ганев је дао нзјаву у оквиру ових разговора са г. Хнрлом. Одмах у почетку он нагласио да је Бугарска увела државну службу рада да би надокнадила оне установе које јој је мировни уговор у Неју забранио. Том приликом г. Ганев је нагласио да је иде}а о служби рада ухватила корена међу бугарскнм становништвом, нарочито међу земљорадницима. Попгго је бугарска служба рада данас тако изграђена да чак може потпуно да се такмичи са ^ојном обавезом, то пфедннци који су служнлн у њој могу једноставно да буду позвани у војску и одмах употребљени. Због тога. рекао је бугарски вођа рада, сасвим је дозвољено оно што је учињено пре извесног времена, тј. да се израз „службеник рада" замени изразом „војник рада". На питање шта му је приликом данашњих посматрања пало нарочито у очи, пуковник г. Ганев је одговорио: — Увек и свуда ја одајем признање сјајној немачкој организацији. Поред тога. као други момент, стоји изврсна дисциплина чланова Службе рада, а нарочито оштро држање при извођењу вежби. Треће се односи на веселе и сигурне младе људе, што је знак унутрашњег преображаја немачког народа и решење нама свима неразумљиве немачке загонетке. Нарочито сам се радовао срдачном пријему од стране главног вође рада и господе из његовог штаба, рзкао је даље г. Ганев. Исто тако захвалан сам пријатељском и пре-

дусретљивом држању немачког становништва које је, свуда где смо се за ова два дана показали, давало израза својих симпатија за Бугарску. Претставник „Трансконтинент преса" питао је затим да ли је пут пуковника г. Ганева нскључиво информативног карактера или он има намеру да нскуства која овде сакуп.ва и посматра пренесе и применн у Бугарској. Пуковннк г. Ганев је одговорио да је он допутовао на позив г. Хнрла, како би нзмењали мнсли о пнтањима Службе рада н ступилн у непосредан додир. На основу овога, он сматра свој пут као чнсто информативан. Али, наравно, има намеру да уведе у Бугарској, уколнко би се ч то могло применнти на бугарске прилике, све оне моменте пз помоћне војне службе, који су и за њега новн. Нарочито ће бнти потребно улитн поверење бугарској Служби рада у погледу ових новнх пнтања нз помоћне војне службе. На питање како се бугарска омладнна сналазн у Служби рада, а нарочнто како је спрем на и како .гледа на данагање судбоносне догађаје у Евро*

Џнгурту пи, пуковник г. Ганев је одговорио: — Наша омладина ступа весело н радо у Службу рада. Она зна да је то потребно. Она зна да је један део у оквиру бугарског обнављања. II она зна да је њена дужност да служи отаџбинн. Што се тпче питања садашњих превлрања у Европи, не само нагаа омладина него цео нага народ стоји узбуђена срца п са саосећањем, уверен да ће у немачком народу увек наћн пријатеља који га разуме и саветодавца. (Трансконтннент прес) Лист „Сеара" о говору претседника румунске владе Букурегат, 9 августа. — Агенција Стгфани јавља: Лист „Сеара" одаје признање говору министра претседника г. Џигуртуа. нстичући да је то један од ретких ру мунских политичких говора надахнутих благотворном реалношћу. Лист истиче јасно тешку одгозорност ранијих ру мунских политичких управљача, који су ометали Румунију да тачно поведе рачунз о мзђународној ситуацији н да се организује сходно својпм стварним потребама. Лиат „Сеара" признаје да Румунбја 1^орт да У -чини извесне жртве у циљу приближавања Бугарској и Мађарској и да на тај начин омогући успостављање коначног мп ра у југоисточној Европи.

ПОВРАТАК ИНТЕРНИРА' НИХ НЕМАЦА ИЗ АЛЖИРА - Барселона. 9 августа. —^ ДНБ јавл>а: Овамо је авноном стнгло 50 немачкнх цивнлннх интерннраца из Алжира. већнном морнара које су Енглезн заробнлн код Рамсгета 15 септембра на холандском броду »Њу Амстердамг. Морнарн су у:коро затнм пуштени да бн се вратнлн у Ротердам. алн су затнм од Француза смепг»енн у Булоњу. Када је отпочела немачка офанзиза. они су превезенн за Перпнњан. а одатле једннм данским теретннм бродом за ОранИ поред за&љ^чења прнмнрја ови интерннранн Немцн тр^нспортовани оУ на нвицу пугтнње где су моралн да ноћнвају на голој земл>н.

Манифестацкје г. Ворошилову Мосрва, 9 августа. — ТАСС јавља: Претставнички дом са топ лнм маннфестацијама поздра вио је декрет президиума вр ховног совјета, војим се мар шал Совјетске Уније г. Воро шилов ставља за потцретседника владе, декрет којн је већ раниј« об]ављен.

Јурнш на Енглеску

то ]е наслов најновије свеске популарне библиотеке »ДОКУМЕНТИ ДАНАШЊИЦЕс ★ К а к а е напад :премају Нем. цн на Брнтанска Острва? ★ Борба флоте н авнапнје ★ Каквн су нзгледн даље борбе нзмеђу Велнке Брнтаније н снла Осовнне?

»ШТУ-КА« АВИОНИ И БРЗИТОРПЕДНИ ЧАМЦИ ПРОТИВ ЕНГЛЕСКЕ Ова најактуелнија свеска о једном горућем проблему који интересује милионе људн — стаје свега 4 дннара. Добија се свуда код продаваца новина, у киосцима, ^н/ижарама н код нздавача СЕДМЕ СИЛЕ 1-, 277« * (Београд, Фраакопанова 28]