Vreme, 10. 08. 1940., str. 8

Субота, 10 август 1940

ПРИВРЕПА* ФИИ АИСИ1Е * БЕРЗД.

УПУТСТВА ВЛАСТИМА ЗА СУЗБИЈАЊЕ СКУПОЋЕ

Одређивање ефективне набавне к максималне бруто зараде

цене

Треба извршити ревизију Уредбе о минималним надницама

Урвд за контролу цена доста- ј аво је бансчиц упоавама спадећа упутства за одрвђивањв вфевтивне набавнв цвне сималне бруто зарадв: «Трговци који су по Урвдби о контропи цвна дужнн тражити одобрења за повишење цена, | пбдносв своје нолвкцијв на знв начине. чвсто пута нвпот- ј пуно и нејасно, па контрола нн-1

тн трошкови по исто) шеми алн све ирачунато на једну јединнцу (1 кгр. 100 кгр. итд.) робв и то тако да се коначни износ појединих издатала двлн с прнм1 љеном количином робе. Како у јвдном општем упуј ству није могуће да се обухвате сзи детаљи који долазв код 1 разних врста робв и у појвди! ннм конкретннм случајевмма, к»" ' в|им т* и ° т ' и вве "'* и н». Уред »онтропу ц.н. у! с »»° 6 "'- С ">™ т »" ,ог «•""

на луксузније врсте појединих

Уредба о минималним над ницама, када је донета пре неколико година, претстављала је напредну социјалну меру. Она је утврдила најнижи

артивала. Тако на прнмер за основ исиод кога се ни]е смелуксузне врсте пиринча *ао ло ићи, заштитила је радну Квролина н скупље врств кафв, снагу од претеране и грубе које не троше шнроке потро- експлоатације, која је дотле шачке масе, или финнје врств (јцла готово општа, и омогучаја у специјалном паков-њу, КиЛ а радницича да у својим

сврху поједностављан.а контролв калиулацнја дајв следвћа двтаљна упутствв:

кулнсања јвст да св установи стварна ефективна набавна цена без режијских трошкова, па треба да св поступн сходно тој Ј* Ј с,ак с 0 ""'? ПР .°°*Ј" С »Р С " "Р' м " -он.р-тном епучи_ - "" ју и прилнкама. На тако устано^љену ефективну набвну цвну додајв св одрвћена бруто зарада у процентнма.

проценти могу да буду позмћани до 3%. Каио се за поједине артикле према месним приликама могу да дају већв бруто зараде, исто тако се може одобрити и мања бруто зарада, ако се тај артикал према месннм обичајима

прсговорима са послодавцима имају једну баз.у, законом про писану и утврђену, на којој су могли почети преговоре за побољшање свога материјалног положаја. Мсђутим, и у нормалним

није никада рачунала бруто за- сређеиим ириликама, развој

рада према горњој скалн."

цена робе потрвбно је наЈпре устанозитн ефективну набавну цену и тој цени додати изввсни проценат ко;и претставља бруто зграду (режијске тоошковв н чисту добит). Ефвктивна набавна цена садржи плаћену набавну цену за робу и све стварне издатке око смештаја те робв у стовариште трговаца без режијскнх трошкова. Та св цена може нзрачунати углавном на дза начина: Израчунавање сваког појединог трошка у односу на одговарајућу нопннину роб. нни , р . ж11 ј сви грош „ 0 „ нси збиром свих трошкова по доку-1 вопм лпгл , „ . ментима у коначном износу

.Макснмплпт. бруто зарада Макснмална бруто зарада пропвнтима има задатак да граничи неоправданв зарадв,' су у штрајк, пошто јв послода које св могу зарачунати под ви- Б ац одбио да потпише коле^тивдом разних режијских трошко- ни уговор и повиси плате радн чва- Проблем режијских трошко - ка. РадниЦи су организовани у ва појединих трговина овнси V »Југорасу«. много фактора. У првом рвду ј Преговоре за ликвидацију овог прн- штрајка водио је инж. г. Јован роди посла, затим о прокету ; Поповић, инспектоп рала, као

економских и социЈалних олј носа стално се ме>*>а, а то је \још више факат у изузетним и ванредним приликама, ка• | кве данас владају готово у ј целом свету, па и код нас. Познато је економско правидоба просперитета це

Зазршен је штрајк у предузећу Шсм-и и Бауер у Новом Сагу Нови Сад, 9 августа. — 3 о. 8.6 радника у фабрицн вештачког ЛО да камена и цементне робе Шоман не Свих врста робе брже и јаји Бауер у Новом Саду, ступнли'че расту, него цене услуга и

пробом побијене с ^ме са ук УП- | °'- И Ф и Р ма постнжв. Рвдовна јв претставници Радничке коморе и деобом доби)вне суме са укуп | ПО]ава да )в рвжИ)СКИ трошвк , ,Ј угорасав . -

но примљеном врсте робе.

количином

потпуно различит. I Једна тргозина на велнко,

Трговачке калкулацнЈе Трговци примењу;'у оба начина калкулације. Први начин јв; теже контролисати па од трговаца треба тражити да у молбама за позишење цена примвњују други начин где год могуће. Шема такове калкулације изгледа по прилнци овако: 1) Коначни износ фактуре нли ј

великим прометом,

нмати сразмерно веће режнјске трошкове упркос већем промету, нвго ]вдна мања трговнна. ; Установити потпуно тачно тај режијски трошак често пута 3 ннје ни могућв, јвр сама фнрма не води о томе потребну ввиденцију у књиговодству или је води, али не довољно прецнзнобрачуна банке која је нзвршн- ј Р ано ла дознаку у иностранству У ; Нз тих разлога банске управе том износу биће садржана пла- *°Д Дввања одобрења за проћена цена робе н сви трошко- 1 Двјнв цене не могу се у интвви зарачунати у фактури као и | Р ес У експедитивностн и савестрошак дознаке, а код оачуна ности упуштати у проверавањв домаћих прврађивача н скупни I режијских трошкоиа којв сваки порез. поједнни трговац наводи у сво2) Коначни износ царннскв , јој калкулацији. Често пута ти декларације који ће садржати «режијски трошкови" и нису царину скупни порез који св ' ништа друго нвго прикрнввна зарачунава код царињења, др- зарада. Ако на примвр нека или бановинску троша- | фирма

о. м. дошло )е до споразума. Радници су издвјство вали колективни уговор, повиЧвсто можв шицу плата од 0,75 до 1 динар

жавну или бановннску троша- ј фирма у данашње време зарарину и сзе остале трошкове по | чунава у калкулацији дубиозу, декларацији. а зна се да не дајв робу на 3) Коначни износ подвозних "Р е Д»". « «авка ,в прикриввна :?=ш«о.. по орнгнн.лнои то- Исто то .р.зн н ,а т.

оригиналном варн ом листу и трошкова осигурања за време прввоза. 4) Коначни износ општннскв трошарине, калдрмине или сличних дажбнна. 5) Трошкови царинског посредништва, превоза до радње (шпедитерски или хамалски трошаи) као и сви остали ефективи издаци око набавке робе доказани документима. Сви горњи износи даће укупну суму коштања робв. Кад се та сума подели са стварно преузетом количином робе. добиће се ефективна набавна цена те робе по једној јединици. На тај начин биће укалкулисан и евентуални кало и манко настао на путу. Стварно предузета иоличина робв може се установнти по царинској декларацијиГорњи начин калкулације може да се прнмени у овим случајевима кад се ради о набавпи једне исте врсте робе по ;еднако; цени. Ако су набављене разне врсте робе уз различите основне цене и различите царнне може се за сваку врсту р обе направити посебна калкулаанја на исти иачин, или ако то ннје могуће могу се калкулиса-

ко звани путнички трошак, ноји је данас код многих контролнсаних артикала непотребан, јер трговци који имају робу, продају је врло брзо и лако радн несташице појединих артикала. Да се унвсе рвд и- извесни прннципи у давање одобрења за продајне цене, потребно јв дакле применити максималне бруто зараде премас ледећој скалн: 1) домаће тестенине 10^°, пиринач 7%, 3) кафе 7**, 4) чај 12%, 5) јестиво уље 5^, 6) маст 7^°, 7) сапун за прање 8 % ) 8) сапун за умнвање у картону 8%, 9) свеће 10^®, 10) џарафнн 6^>. 11) све врсте платна које су под контролом 6^ в . 12) плави градл б" с , 13) циц (кретон) 10%, 14) памучно предиво 5%, 15) конац све врсте свм свилвног 8%, 16) фланел и порхвт 10 Гв , 17) шајак и сукно 8%, 18) вуиа и вуница за плетењв и вез 10 Го , 19 секире, лопатв, ашови, косв, српови и мотине 10%. Ти максимални проценти могу се према приликама у појвдиним бановинама повисити за извесне артикле за 1—3% иајвише. При том је потрвбно испитати свв околности. Ввћв бруто зараде могу св одобрити

Изјава бана г. Станоја МихалџиЂа о мерама које је предузео за исхрану пасивних коајева Дринске бановине

Сарајвво, 9 августа. _ Повоом вести о оскудици у брашну и кукурузу И опасности да Сарајево и цела Дринска бановина у најскорије време осгану без најпобретнијих животних иамир иица, данас пре подие новинари су посетили бана Дринске бановине г. Станоја Михалџића интервсујући се за мвре, које су власти предузвле у том правцу. Том приликом бан г. Михзлџић изјавио је да су од пре нвколико дана, чим се осетила оскудица у брашну и кукурузу, предузете мере да се констатујв коликим залихама располажв Сарајево и цела Дринска бановина и да се пронађу скрнвене намириице. Према извештајима из појединих места констатовано је да у брдским крајевима жетва још није доспела и да ће бити веома слаба. Што св тиче Сарајева- досада пронађене количние нису нарочито велике- али се верује да постоји код трговаиа и потрошача још доста брашна. Даље је коистатовано, да кривица за ову оскудицу у брашиу ■ ијв до трговаца, ивго до ввлиаих млннова, који већ месец да№ нвћв да примвју ииквкже на-

руџбине од трговаца. Како изгледа, иа тај начин желв да при силе меродавне да повисе цену брашну. Бан г. Михалџић у вези св овим проблемом предузео је низ ефииасних мера. Бан је упутио депеше надлежним фаиторима Бвограду, у којима је дао тачан преглед стања и тражио да обезбеде резврвв жита за Дринску бановииу. Бан г. Михалџић изјавио је да нема разлога да грађани иупују веће количиие намирница и ства оају рвзврве, као и да страхују од оскудицв у животним намир ницама,-)ер ће питањв исхраче становништва. пасивних крајева бити правилно рвшвио.

ЗБОРОВИ АКЦИОНАР* СКИХ ДРУШТАВА

Увоз писаћих машина У 1939 години ЈугославиЈа је увезла за 18,5 милиона динара писаћих машина Уаоз се за последњих п*т година удвостручио. Нчјвећи лиферант ј« неиачка ННДУСПРИА4.

по сату, »енглеску суботу«, плаћену прославу Ђурђевдана (6 маја) и начелно укидање акорд- ј ног рада,

радне снаге. Услед тога реал па радничка надница је све у.ања, чак и онда ако се незнатно повећава номинална најамница. Такав случај имамо и данас. И поред свих тешкоћа, ми се ипак налазимо у не*ој врсти ратног просперитета.: цене нагло расту; извоз и увоз не само да се не смањују, него се повећавају. према мирнодопском сању и по количини и по вредности: све \гране народне привреде раде

Весш-и ив- ишшинанлш&а

Италијанска и немачка индустри а утврдиће заједничке цене за балнанско-подунаеска тажишта

(Од нагиег сталног дописника) Рим, • августа. (Телефоискн нзввштај). — У добро обавештвиим круговима аознајв се да је пре извеснзг времеиа предучета нннцијатквв, у оквиру иемачко - италн|анског трговинског уговора, за по)ача»е трговисике римеие између Италнје н Немачке, као и саглашавање ннтереса између двеју чланица осовине на другим тржишгкма. У том циду већ је у Италију сти гла једна полузваннчна немачка трговниска делегација ко|а има да нспи | могућности куповине италн|ан- | с производа за рачун немачке трговине. Према тнм ииформашцама, Немци желе сада да внлв шта се паиас може купитн у Италијн што бн могли затнм препродати иа аругим тржиштима. Риму ће се одржатн усиоро Јвдиа конференција претставника италијанснв и немачкв иидустрије, на иојој би требало да се утарде заједничне цене за иидустрнске производе ноји се продају на балнанЈКоподуиавским тржиштима. Пада у очи да ове иннциЈативе долазе после пута грофа Волпиа, првтсединна ноифедврацијв италн|оисних кндустрнјалаца, у Берлни. ДР. М. ПОПОВИЋ Нови прописи о клириншкој марки у Бечу су повољно примљени 1*ч, 9 августа. — Овде су танођ* објављени иови прописи о нуповини продајн немачкв марне у прнзатиом нлирингу, које је одредила Народиа баина КраАевине Југосдавије. интересован>ем су чнтани извештаји бвоградсних листова о овој новзј мери, која ће допринетн стабилизован>у иемачке марке, пошто ће се на иачин * сузбити сленулација. Увзђе»вм потрвбннх ограничен>а трговииемачком марном изјвдначује се с досадашн>им пословањем слободиим девизама. (Траисномтвнт пР®с) Цена зрнасте хране у Бугарској - С°ф*ја, 9 августа. — Днренција за взвоз животннх намирница објавала јв даиас цеие монополизоваинх врста зриасте храие. Овв цвне ћв важити до 30 јуиа 1941 годииа. Франно складиштв плаћаћв св! пшвница 4.50, Јвчам 3.40, олајиа репнца 4.80, овао 3.60, суицекрет 4.40, и бели пасуљ 7 лева. (Трвнсноиттие*, П Р*С) Централа за извоз у Атини Атииа ( 9 аагусТа. — Потписаи споразум о савезу свих извозилка рударских, пољопривердиих н индустриских производа. Отсада- извоз из Грчке неће вршитн поједнни извозпицх, него ће ићи прено ове централе. (Тралстоитвивжт првс) Смрт угледног италијанеког индустријалца Рим, 9 а»вгуста. _ у Кому јв умро Еирино Стуни, једиа од водећих личиости у италијанснзј иидустриЈИ саиле. Пок. Стуки је још у самом почетну приступио фашистичном понрету. Бно је првн првтседкин фашистичкв корпорациЈв иидустријалаиа, прнликом осиива»в те норпорације. ^•вцвЈв С т *фвЈи)

Словачка на Београдском сајму Братнслада, 9 августа. — у Братислави врше се припреме за учешће Словачне на међуиародним јесењнм сајмовима у Бечу, Лајпцнгу и Београду. Меродавнн чннноци нарочито понлан>а)у пажн>у учешћу Словачке на Београдском јесен>ем сајму. У Београду ће Словачна изложити производо хемиске, лнвничке и текстнлне индустрнје, хартнју, вештачну свнлу и намештај. Шпанија оскудева у памуку Ввпхвигтон, 9 аагуста. — Известаи броЈ америчних лнстова био је доиео датнраиу из Лондона, у нојој се тврднло да се памун који Шпанија увози из Сједнн>ених Америчких Др|ааа, не уступа шпанској тенстнлиој видустриЈН рвди прераде, већ да се снровом стан>у препродаје Немачкој и Италији. Тим поводом, шпансна ембасада у Вашингтону издала је саопштеле у коме се вели да та вест не одгова1 истини. У саопштењу се вели да је рад текстнлннх фабрина у Каталонији сведен сноро иа миннмум због недово л>ног прнстнзан>а снровнна. (ДНБ) Наши задругари учествују на сајму у Варни Софи)В, 9 августа. у оквиру јесењег сајма у Варнн &нће организована и велика задружна изложба којој ће на ннтересаитан начни бити приназан развој бугарског задругарства и »егов значај за целонупну бугарсну привреду. И југословенсни задругари ће учествоввти на бугарско) задружној изложбн у Варнн, но)а ће трвјати од 17 августа. Главии савез српских земл>орадипчких задруге већ )в упутно у Варну сав потребан материјал органнзован>е југословоисног задружног штранда на сајну. Помоћу графикона, задружиих едиција и осталог пропагаидиог матвријала биће прикезвно стање југословенсног задрутарства. Мађарско-грчки привредни односи Будимпсшта,- 9 августа. _ Мађарсно - грчки споразумн о робном в платном промату продужеии су разнота до ЗОсептембрв

Наредба о обележаваљу маски за употребу у нн дустриске сврхе У Мниистарству трговине и индустрије редиговона је наред ба о обележавању маски за употребу у индустриске сврхе. По овој наредби мора се за разликовање ових маоки од маски које служе за заштиту од бојних отрова изончито означавати у трговини да служе само за ин дустрнске сврхе. У случају да те маске ие иосе такав знак, сматраће се по вво1 наредби да је прсдаја тих маскн кеовлашћена и каж»«>вваће се по Уредби о контроли заштитних сретстава протнв 6 ој1 ММ* 01Р0В4.

пуним капацитетом, 6ило за потребе саме земље које су створиле изузетне прилике, било за потребе извоза: број запосленог радништва је све већи, — а као последицу свега тога на социјалном терену имамо готово свакодневне штрајкове и тарифне покрете, који иду затим да подигну нсминалну радничку надницу бар толико да 6и њена реална, куповна моћ одговарала измењеним приликама на тржишту. Ван сваке је сумње да покрети радника у данашњим риликама наносе знатне ште• те, не само њима самим, већ и целокупној народној привреди. Услед несоцијалног става многих послодаваца прего• вори се, често одуговлаче, или ако дође до неког споразума, он не доноси оне резултате које су радници очекивали, тако да после извесног времена опет избија штрајк. Ово нездраво стање свакако треба отклонити. Не мислимо предлагати забрану штрајкова, али држава треба да се ификасније умегиа и на ово.м пољу. Пре свега сматрамо да би требало радикално изврши ти ревизију Уредбе о минималним надницама, како би обе преговарачне стране имале у својим преговорима једну платформу, са које би могли лакше доћи до споразума. Уредбу треба прилагодити данашњем нивоу цена, ста њу на тржишту и општим при ликама и минималне наднице свакако знатно повећати. Не може се тражити од једне дру штвене категорије, која је нај значајнија у функционисању народне правреде, да она под носи највеће жртве за националну целину, утолико пре што је та категорија и економски најслабиЈа. У Бановини Хрватској види мо већ да су уочили ову потребу. Тако је Банска власт ироиисала минималне наднице радника текстилне индустрије на своме подручју, остављајући поред тога радницима и ираво на додатак на скупоћу који је утврђен колективним уговором. Прописа не су веома ефикасне и енергичне мере за заштиту малолетних радника (шегрта) од иретеране експлоатације и за обезбеђење свих заостатака радничких повишица према колективном уговору и овој уредби. Сличне мере треба свакако донети за целу државну тери торију и за све привредне гра не. То захтевају потребе саме иривреде, социјалне правично сти и здравих и сређених уну трашњих прилика.

Несавесна спекулација са брашном у Битољу Битол>, 9 августа. — После максимирања цена пшеннце, смањили су се довози на битољско тржиште. Битол. још није остао без брашна, али ће га, ако овако потраје, ускоро сасвам нестати, јер несавесни спекуланти прикривају брашно ,да би га доцније продали по много већнм ценама. Органи власти утврдили су да је трговац брашном г. Исак Хасон, који има радњу у Македонској улндн 14, на цакове брашиа бр. 3 ставио као да је то брашно бр. 0 н продавао га по 360 динара 100 кила, уместо 260 динара колико је максимална цена. Од пре три дана овдашњи пекари не пеку винге црни хлеб, него само бели и продају га по пола динара скупље него раније. Многи пекари који су пекли само црни хлеб затворили су радње . Власти су затражиле од Дирекције за исхрану 50 вагона пшениде и 20 вагона кукуруза. Прва партија од 10 вагона пшенице већ је упућена. Ако помоћ не стигне на време прети опасност да Битољ остане без хлеба.

КОНФЕРЕНЦИЈА ПО ПИ ТАЊУ УПОТРЕБЕ ДОМА ЋЕГ ГОРИВА ЗА МОТОРЕ Јуче пре подне у Министарству трговине и индустрије одржана је конференцнја по питању измене наредбе број 3 о огреиичењу продаје теч-них горива. Конференција је нмала за цип> да утврди да ли је потребно да се продужи рок од шбст месеци ради оспособљавањз стабилннх и покретних моторе за употребу домаћег горива. Конференцнји су присуствовалн претставници Министарства трго-вине и индустрије, Мннистарства војске и морнарице, Управе државних монопола, затим претставници Индустриске и Занзтске коморе у Београду, као и претставник Одбора за пропаганду течних горива.

Власници каменолома у Босаиској Крајинн траже да им се дозволи рад у акорду Бања Луна, 9 августа. — Власници каменолома у Добоју и целој Босанској Крајини покренулн су акцију да им надлежне властн дозволе рад у акорду у каменоломима. Свој захтев власницн каменолома мотивишу тиме што се одређеним радннм временом не може постићи ефекат посла, као и тиме да је у другим каменоломима дозвољен рад у акорду. Свиње преко 160 кго. тежине морају товљани пријавити Дирекцији за спољну трговину

Дирекциј* зе спољну трговину позвала јв све произвођаче и товљаче свиња (свињогојце), да до 15 августа пријаве (Београд, поштанскн фах 818) колико имају у својим оборима угојеннх и зрелих свнња преко 160 килограма живе ваге. У пријави потребно је да назначе следеће: 1) које су цене свињама у њиховом месту зрелим свињама, а које неутовљеним свнњама; 2) нме и презиме власника свиња, 3) место становања (општине, срез); 4) где се налазе обори [општинв, срез); 5) дз лн је власник свиња организован произвођач, товљач нлн задругар; 6) ако је оргаиизован где је организовв«; 7) колико име зрелих свиња у својим оборима; 8) откада су те свиње у тову, 9) коли-

ко има |ош неутовљеннх свнња, које намерава товнти за продају; 10) каде јо те свиње ставио у тов и када ће бити утовљене. Пријављивати треба семо вагонске колнчине. Они произвођачи и товљачи, који немају свнња за читав вагон, могу се удружити и тако удружени пријавити Дирекцији своје свиње. Земљорадничке н сточарске задруге могу за своје задругаре поднети пријаву. Морату тачно назначитн нмена и адресу својих задругара, чијв свиње пријављују. Ови подаци потребни су Дирекцнји ради тога да би могла утврдити с иојим иоличинаме зрелнх свиња наше зомље рас-

Овогодншња беоба у Смедереву и окопини подбс циће аги е квапшет грожћа врпо дооар

Смедервво и околинаод нашнх најнапреднијих градарских крајева, неће овв годнне имати обилату бербу. Мразеви н непогода допринели су да овогодншња берба буде за 50 с слабија него прсшлих година. Слаби изгледи на нову бербу утицали су и нб цвне ста рог вина. Оно је знатно поскупело. Понуда је врло мала. Стручњаци предвиђају да ће св овв године у Смедеревском крају грожђе за вино продавати по 3 динара кгр., а за извоз по 6 до 8 динара кгр., док је прошле године продавено по 2 динара. Имајући у виду одличан квалитвт смедеревског грожђа, разумљиво је да се зв бербу у ввлико интврвсују трговци из инострвчгтва, нарочито из Ивмач.ке, Сповачке н Чвско Моравског Про1«к;орд1«. На ц«му

један [овогодишњег грожђа утнцаћв и вино- поскупљење радне снаге за обраду вннограда. Данао св наднице за стручне раднике крећу између 25 и 55 динара, према врсти посла. У смедвревсиом крају гајв св само првокласне врсте грожђа. Највнше има чувене »Смедеревке«> затим »Хамбурга«, »Прокуп ца« итд. Рачуна се да у околини Смедерева има око 12 милнона-чокота, од којих је готово 90* »Смедеревка« Залихе старог вина су сразмерно малв, узевши у обзир велнкв површине које су у томе крају засађенв виновом лозом. Рачуна св да данас у Смедереву нема вишв од 140 вагона старог вина Највише га има Смедерев ска виноградарска задруга На продају старог вина врло неповољно је утицало увођење др /т.авнв Јр&шарама.

Београдска берза Ефектн: на послвдњем састанку ове недеље тендвнција је и даље остала непромвњвна. Ништа св нијв повећало интврвсовање за веће пословање. И јучв јв рађено само са три папира. Промет је веома мали. Девизе: у слободном " промету и иод званичних курсвва твндвнција јв нвшто лзбавија. Њујорк и Женева су и даљв непромењени. Лондон јв попустио, дои јв Стокхолм нвшто мало скочио. Мали обрт у доларима. Нвшто ввћи обрт у швајцарским францнма. Са фунтом ннјв рађвно. Приватан нлирнНг: Бврлин јв бвз промене н остала роба 1480. Термина није било- Бонови Грчке банкв рзђени су јучв по 43. Било јв теркнна " понуди по 43 за ултимо август. Мвлн промвт у драхмама, што јв доказ да св роба још не нуди у већим количинама. Софија је рађена по курсу од 90.50-1-91. Прилнчан обрт са левима. Укупан промет Л>д девиз» је малгн. Продукти; на продуктној берзн нема промене у погледу промета који је још увек мали. ЕФЕКТИ ПРОМЕТ: 283.000 Ређено по курсу: Колнчнна: вСс дал. агр. 69.25 и 60.— 125 хнљ. в% шум. агр. 69 — 150 хиљ. Р. пггет 440.— 213 ком. Поиуда Тражња 7<& Блер —98.8Ге Блер —0808.4<Го агр. 1934 — 51.6?е дал. агр. 60.50 69.вТо бегл. овв. 76 50 76.6% шум. агр. 69.50 69.7<* ннв. 99 — 98.Ратна штета —.— 440.Нар. банка 7800.— —.Паб (ситнн) ■ —.— 191.ДЕВИЗВ ПРОМЕТ: 1.778.000 Рађено по курсу: Колнчнна: Н>уЈорк 5.500— 7.519 Женева 1250.70 17.329 Понуда Тражња (Средн»и> — Лондон 215.96 212.76 (214.36, = Женепа 1255.70 1245.70 (1250.70) = Њујорк 5520— 5480.— (55С1) —) — Сто«х. 1318.60 1301.60 (1310.10) У нрнвптнпм к.шрннгу Ра1)ено по к\-рсу: Кошгчина: Берлин 1480.— 70 хнл>. Солун 43.— 100 хнљ. Понгда Тражња (Средњи) Берлин 1490,— 1470.— (1480.—) Софија 90.50 — 91.50 400 хиљ. Солун 43.35 42.65 (43.—) Солун ут.авг 40.50 —.— (—.—) Софија 91.55 89.95 (90.75) ПРОДУКТИ Пшеннцп: 8 в. 263. Кукол. : 6.1/2 в. 125. . Сецо: 8 в. 150. Мекшие: 5 в. 158. УКупан обрт: 27.1/25 вагона. ЗВЛИИЧНИ КУРСЕВН: Н>ујчрк 100 дои. "г485.— 4425.— =) Лондон 1 фун. 175.23 172.03 (—) Женева 100 фр. 1018.06 1008 06 (=) Долар за обрачун 4455.— (=)

5агрепачк'а перла ДЕВИЗЕ У слободцол! проиету Женева 1245.40- 1255.70 (1250.70) Лондон 212.76—215.96 ( 214 38) Њујорк 5480—5520 ( 5500. — ) Привлтнн клнрннг Берлнн 1470—1490. Промет 3.028.232 дннара Тенден. цпја слабнЈа. ЕФЕКТИ Народна банка 7.900 пон. Прнв. аграрна банка 185 пон. 8Гс Блеров зајам 97.50 траж. 7<^ Блеров заја-м 9з трал, 7Го Хнпот. банка 99.50-100-100. 7Го Држ. ннв. заЈам 96 траж. в% Беглучке обвез. 75 траж. 6 г 'о Далмат. аграрн 69 траж. 4<Го Аграрне обвед. 50 траж. 4 "с Северни ах-рарн 50 траж. 6«^ Ш>*мска обвезпнце 66 траж. Ратна штета 441 траж.

Ноносадска оерла Пшеника: Уредбом утврђене цене. Раж: бачка 230—232.50, банат. ска 227—239. КЈК>руз: белн 192, зкјти 182. Врашн«: 0. 415—420. Сгране оерле Чпкаго, 9 августа Пшеннца: селт, 73.7/8—74,1/8, дец. 75-, маЈ 75.50-75.5/6. Кукуруз; септ 61.—, дец. 5&56,1/8, маЈ 57,7/8. ЦИРИШКА БЕРЗА

Парнз Лондон ЊуЈорк Мнлано Мндрнд Борлпн Буенос Анрес

9.37 17.70 4.40 22.20

СТАРИНАРИМА БИЋЕ ЗАБРАЊЕНО ДА ПРОДАЈУ ЗАШТИТНА СРЕДСТВА ПРОТИВ БОЈНИХ ОТРС ""А У Министарству трговинв н индустријв редигована јв Урвдба о забрани продајв заштитних срвдстава протнв бојних отрова У радњама за продвју старих ствари. Доношвњв овв уредбе диитовала јв чињеница да ое у поменутим радњама стављају у продају наведена заштнтнв срвдства. Каио ове радње ц« дају довољно гаранција да су срвдства која нудв у прода|у звиста и употрвбљива, то је. како у јавном интврвсу, таио и у интврвсу зашти»в грађана. бнло потребно да св донесе ов* урвдба, кО)ом ће се гаква поодчЈв спсвчити. Уредбом бићр лововиђене =трогв казна за арекршај овв