Vreme, 17. 10. 1940., str. 14
ЗДПАВО, ГОвПО'Н мошо/ I *А«0 ЈЕ, гоопо -и Рг -Г шапд иа Н ГУ101ЖУ? ПИТАНзЕ.АЛИ ^77™\ ј 1 ИЕ ВАПлА.
А ШТА ВАМ <ЈЕ дееило. г ^/т' МОЛИ^У \ ЗИАТЕ.БИО (2АМ ДСРИИО ? | ПРИМУЂЕИ ДА ///// /.]_Ј/ ИДЕМ у ВАИзУ / '/// /Г ПА САМ ОМРША"/ ( ВИО ЗА ДЕСЕТ / Л \ с—ТУИЛАЛ..
БОГАМИ, Ч ЈА ИЕ БИХ ИШАО УРГ^ пБАЊУ/ К>
кп ОСКУЈ I 1=, \шжа^/^'ШУ////,, |ТО МЕ ЈЕ ЕКОРО ШЖШУ/// ^упропдсттило/_ е могу гииелити/ П^ИНУДНН БОРАВАМ^ и ' ЈОШ А«0 ОЕ У УДБИНУ.'_ г С I БОГАМИ, гоепо'м гиошо, 7 ТРЕ&АЛО ЈЕ ДА ОБРАТИТЕ 1 ВЕТ>У ПА>кН>У ИА ЕЗАШЕЕ г Ј ) ~ МУШТЕРИЈЕ..- ■
ЗИАМ, АЛИ ТА^О (?УМИ ОДРЕДИЛИ БОРАВА^...
ХМ/ БАНзА/ ПРИНУДМИ БОРАВАк///
СТРАНА 8
САМО ЈОШ ДАНАС И СУТРА у 3. 5. 7.10 и 9 30 Метро Гатдвин љ;. бавна комеднјл СЕЋАШ ЛИ СЕ?... Филм у кохе Јв са оригиналних х>-мором прика-^алз да ..љубав иа први поглед" може бнти веоиа ша-т,нса_ — У гл&вшш улогаиа РОБЕРТ ТЕЈЛОР, ГРИР ГАРСОН Л»У А4РЕС
У сп&ггу од 3. 5, 7 и 9.30 раскошва премиЈера из дворског живота у режиЈи славног маЈстора ГЕ-ЗЕ БОЛВАРИЈА МАК1А ИОМА Љубааии роман лепе МаПарице и хнеза Шварценберга. — У гл. ул. ПАУЛА ВЕСЕЛИ ВИЛИ ПИРГЕ.1 ПАУЛ ХЕРБИГЕР
9.30 — ВЕЧ1 ПРЕМГ сиажне мађарске внх призора, заба дшших народних Невеста н (ТОКОСК61 м ИеторнЈа Једне ре чија се нзвав радн»а, са пуно те плета, развиЈа I дворцнма Једног ског села. — У ПАУЛ Л? МАРГИТ ХУЛА К.
За дневне ЗАТОЧЕНИК
НАЈВЕЋИ И НАЈЛУКСУЗНИЈИ ПРЕСТОНИЧКИ БИО« отвара се у четвотак 24 ов *К. у 9 30 увече са ск>-поценог ..Метро.Голдвин" хузичког шлагера о лепог козачког кнеза предратие Р>*сиј БАПАЛАЈКА
&РЧ/СВРЕМЕ Четвртак, 17 октобар 1940
ЈЕДНА НОБА СПО
НаЈбољв фнлмозе. ваЈсавршеннЈу тонску аларатуру. наЈефикасниЈу вентилацнЈу в наЈ;шже улазн е цене вма иаЈстарнЈн престонвчки биоскоп „Валкан Почетак у 3, 6 и 9.10 час., недељом од 2 часа. Улазнице: 4, 6 и 7 дин.
1) Најбољи фвлм ске уметнице Г Гл- ул. ЗАРА Л. зика. шлањолски на острво Порто де Авилу и поста љубљени Дон Пе долази др. Нагел трагичном смрћу
™™С3323 Цео Париз је био узбуђен уче- Данас сталим нестанцима младих де- НајвеКи војака, које је нека тајанствена фнлм д личност путем новинских о- ској рс гласа ласкавим обећањима којн јг с примамљивала, нудећи им н узбу брак, љубав и богаство. мљење •
Ових пет младих девојака бнле су прве жртве ове тајанствене лнчности.... ★ Додатак: ПРЕМИЈЕРА НАЈНОВИЈИХ ФОКС новости.
Распоја' Влистав еротикв скс дељ ним од * сивнији:
Паж&а! Код К0Р30А месха су нум1
ЈТС ЗДКЉУЧИО ТЕН1 за државн а ова играла под м
Увек смо отворено в одлучво за- I вв. да задрже своЈе поз1 етупалн иншље&е ла из нашег ' с^грече пренос савеза у спорта треба нсклл чцта пачнтнч- ' Алн су Ј-такмнцом Хрв» ке момевте као в људе коЈн уносе | ђарска сами себе лнквв саоЈим полвтнканством раздор и нзазвали тако Једну аф неслогу међу нашсм спортнстнма ЈоЈ ће битн Још много н спортскнм оргавнзацнЈама. Не- нашоЈ штампн в уопшт. колико случаЈева. коЈн су се одн- : стн. гралн у послед&е време н о коЈв. | ма смо ошпнрво ппса.тн. јасно по- | казују колнко штете ваносв такав , рад. коЈв се крнЈе под фврмом хр- Је познато да Је таЈ ист ватства. целокупном југословев- венскв теннс савез св ском спорту н његовом угледу. ' закључио за репрсзента Свакн паметав човек, бно он Хр- сл°ви/( а не Хрватске ват влн Србин, зна и осећа да то Д ан хрватски спортскн наглашено одвајахм хрватског ј
Једна жалосна Нашем слортском свет
спорта од Југословенског и гоње- т!Х спортсквх савеза кс &е оннх спортвста у ХрватскоЈ. ски или словеначкн) ме којв своЈе нацнонално Ј>-гословен. тениске Јтакмице у таЈ ско >беђење неће да продаЈу племенске грбове н да послуже као сретство за фалснфвковав»е чнњеннца ннЈе у д>ху споразумом-а између Срба и Хрвата од 26-\ТП-1939.
Рушноцн нашег спорта Међутнм нзвестан броЈ људв вз Загреба. међу којнма има и Јевреја, снстематскн наставља са тнм разорним радом коЈн ће, ако се продлжи овим правцем. неминовно довести до нових велнкнх тр. завнца у вашем спорту н упропасчити тешко стечени утлед југословевског спорта. После случаЈа са пливачнма д>'бровачког Југа, клуба коЈи Је своЈнм радом и успеснма исписао ваЈ лепше странице у нсторнЈн Југословенског пливаља, и загребач. кнх атлетнчара због њнховог одласка ва Балканске игре. онн коЈн воде хрватскн спорт постаралн су се да пруже Јавностн нов матернјал за Једну аферу коЈа ниЈе ввшта мања од оне т.зв. египатске. већ. шта више. жалосниЈа. У Загребу. после образоваа>а наххионалннх спортскнх савеза и за. једничких врховних савеза, постоји Још Један савез коЈи у васлову восв прву реч: Југословенскн...
Д-р Драго Чоп, ггр( Јтс-а за Д>-вавскв тенискв к; Трофео Е 42. у којнма тевиске репрезентациЈе Мађарске в Југослави]е оне коЈи су ових дава Загребачким листовима >такмици Хрватскабило Је не мало изнена су у наслову овог тени влделн да умеето речн .
Зашто је Јтс задржао старо нме То Је Југос ловен скн. тенвс да људи не би у први^Ја стоЈн ЗЈр-'"I мах помвслили да Је таЈ савез за- 1®лил«јЦ се ту ради држао име из некнх нацноналввх побуда, додаћемо одмах да су господа коЈа воде ЈТС задржали то пме само зато да не би испустили власт из руку н да би моглн даље да воде трговиву са Југословевсквм тенвсом. ЈТС Је одавво взгубио своЈе право постоЈанл. Алн аегови управљачн, служеВн се разним махивапиЈама и извеснвм јаквм везама, успелн су. вако у ввликоЈ мањнни и против жеље већиве тенвских клубова у држа-
незЦ"|Лном сусрету хр мађарпвх тенисера. А; коЈе су биле обЈављеие ле су уверљпво да Је ов, н»у такмичење за поме к>па. Да бламажа буде • ни листови су обЈавнлн репрезентациЈа Југослаг Хрватске. Ми нисмо хтелн да са изношењем ове афере самог такмичења да то 1 цало на наше репрезент
Наше
Звездану групу Влашнћн, познаЈе свако, зар не? И евакн је на њој бесумње опробао свој внд: у Влашнћнма нма седам звезда, а
Нсилоримба Један од нашнх чнталаца пнтао нас је, пгга је то кснлорнмба. Одговорнћемо К>' врло радо. То је најобичнија „цимер манска тестера" д>тачка скоро два метра, којом се служе дрводеље (цнмермани) за струган>е дебелнх стабала. Внделн сте тестеру са огромннм зубнма коју мораЈу да држе два човека, да бн пресеклн какав Трзиац. Такву тестеру дохватн уметннк и пресавнје је у виду слова 5 н преко ње (ра8>"ме се са оне стране где нисл - зубн) превлачн г>далом. Ето, то је кснлорнмба, музнчкн ннструмент којн се употребл>ава у такозвавнм „џаз-оркестрима". Овај се „ннструмент" н код нас чује алн тек после светског рата. Он је дошао у Европу нз Јужне Америке, где су дрводеље још пре 200 годнна умелн врло лепо да свирају на тестери.
ко од нас нма тако оштар нид да нх све распозна! Многн внде свега шест по неки пет! Изгледа, међутнм, да је старијн препотопскн човек нмао бол>е око, него данаш њн н»егов потомац. Францускн археолог Бнгурдан велн да је нашао неке камене плоче нз преисторнског доба н да су на тим плочама нзрезане разне звезде на небу, па међу њима и Влашићи. Међутим, у тим преисторнскнм Влашићима може да се избројн десет звезда, а не само седам, као данас. Значн лн, међутим, да је препотопскн човек одиста имао оштрнјн влд, нлн је атмосфера у то доба била много чистија па се бо ."Бе вндело? Илн је чнстнје н једно и друго. Јер човек онда није замарао свој поглед дешнфрујућн ситна слова и расклалајућн ситне механизме, а и фабричка предузећа, великн градови, н у оппгге људска насеља нису у то доба дизали оволику прашину, која смета нашем оку... Али зато ми данас имамо наочаре нмамо телескопе, па се опет помажемо, те бо-^е видимо од наших далеких предака.
Тибетска прича
СЕМА <С ]Е ДЖРЖ
менТ ' — Дакле, господине Рот, ја још увек чекам објашњење. Ја верујем да сте сасвим случајно' упали у моју собу и да сте хтели неопажено да се извучете нз куће. Ја ћу вам радо Помоћн алн под условом да мн искрено прнзнате у којој сте намери дошли овамо. Алн седите прво, тако ћемо лакше разговарати, и она показа руком једну фотељу. Она ми пружн цигарете а ја укресах шнбнцу. Повукох један дим и погледах девојку. Она је мирно пушила и чекала да ја првн почнем разговор. (Наставиће се)
приморанн да се сместе у једну бедну кућицу, док је охоли син проводно дане са св010м женом удобно и без брнга. Једног дана пошао је скромнн брат у планнну да накупи дрва, јер је била оштра зима и стара мвјка требала је да се огреје. Изненада нашао се он пред каменнм лавом који је седео на стрмрј стени. Лав му рече: — Не бој се, већ донеси једну кофу. Син га послуша, а лав настави: — Намести кофу под моја уста. Син послуша и то, а лав га упозори: — Пази, да нн један златник не падне на земљу. И још док 1е говорио, потече из његових устију бујица златника у кофу све док није била пуна. Скромни син захвали лаву од свег срца и врати се својој мајци. Од тог доба ткивели су њих двоје дуго времена мирно и задовољно. Али охоли син сазнао је ускоро за благостање у коме су живели његова мајка с братом и постао је веома завидан. Одмах их је посетио, да би се осведочио о исттјитостн те вести и том приликом није могао, а да не запита свога брата:
Неколико година морао је овај лакомац да проведе у том положају, а за то врв ме код куће су његова жена и деца потпуно осиромашили. Једног дана дође жена плачући до каменог лава и преклињаше га, да јој ослободн мужа, јер ће иначе читава породица да умре од глади. Лав се само у себи насмешн н остаде непопустиљив. Али жена настављаше упорно са својим јадиковкама. а што је она више кукала, то је он постајао радоснијн. Најзад внше није могао да издржи и гласно се насмејао. При томе је отворно чељуст, а охоли брат је одмах нскористно прнлику и извукао руку. Али злато 1е већ одавно било нестало и он је са својом женом морао да иде у прошњу и тако да нздржава себе и своју породнцу. Игра свнки
лЈамо још комадић хлеба ч ће б|гтн ко шго трг€а... 1-е г. ;:и ми лнце тужно н ие то је ружно!
А кад окјмш грнс у млеиу мо.тнћемо другу секЈГ да доне<* марме.таду 1 н — ве.шк> чоколадл !
Још кашнке две, — ето, то је све! М.
У давна времена жнвела је у Тибету једна сиромашна жена, која је нмала два сина. Један 1е бно охол и надувен, а други скроман и једноставан. Охолн се ожени богатом девојком и рече мајци: — У нашој кући више нажалост нема места за тебе и зато ћеш морати да потражиш другн кров над главом. Исто то је рекао и своме брату, па су после тога мај ка и њен скромни син били Скривалица
— Како сте ви стекли толико богатство? Та кажи ми искрено. како бих и ја могао то да постигнем. Скромни брат није се ни мало устручавао да му све потанко исприча и опише на ком месту мо?ке да нађе каменог лава. Охоли брат пожури одмах кући, потражи кофу и одјури на означено место. Тамо заиста нађе каменог лава и овај му упути нсте речи које је био раније упутио и његовом брату. Све се одиграло исто онако као и први пут, и овај грамзнвац се надасве радовао, пгго 1е понео тако велнку кофу. Кад 1е ова већ б>у1а препуна, паде један зј ^ т ник на земљу. Он запрепашћено погледа у лава и примети, да му је највећи н најлешпи златник застао у грлу. Брзо пружи руку да га дограби, али лав нагло затвори чељуст и задржн у њој руку. Све јаукање и запомагање није му ништа помогло, јер лав је остао непопустљив, а никога није било у близини ко би могао да му помогне и да га ослободи.
6 МИЛИОНА ДИНАРА ЗА... ЈЕДНУ КЊИГУ Године 1938 продата је У Лондону чувена Гутенбергова библија, који је, као што знамо, први пронашао штампарнју. Та је кн»ига била прода* та за 30.000 фунти стерлинга или 6,000.000 динара. Ова сума превазилази ону, која је у Њујорку добијена за другн примервк ове књиге, којн је бно продан за четири и по милиона динара. Од ових Гутенберговнх библија има 41 прнмерак, н сви се налазе у великим бнблиотекама.
-®г -донесе своју чашу зч но г сто. — Како вам се допада ова музика, запнта ме. — Пријатна је, одговорих преко воље. — Сметана. — Тачно, чуди ме да је тај аутор познат и овде. Он се насмеја: — Ја се помало разумем у музику. Ја сам Мак Невис из Бостона. То је изговорио некако поносито, што је овоме младом човеку леПо пристајало. Његово име је већ познато у музичком евету. Рекох му, да га познајем и да га ценим. Чи*ао сам његове критике. Он поцрвене од радости. Наш разговор застаде, јер је у томе часу човек за кла
пОиитоу ЦЈ Лтпа-виллз-шаи и врло пријатна ноћ. Мак Невис је стално брбљао без нкакве везе. Био је врло расположен. Пустио сам га прича док смо се све више и више удаљавали од куће. Стигли смо до штала и леја са поврћем. — Хоћемо ли даље? Невис гурну једна врата и ми се нађосмо у некој ограђеној ливади. Тамо је стајао један ирски пони. — То је Харијетин коњ, рече Мак Невис замишљено. Шта се може очекивати од једне девојке, која има овакав укус? Он уздахну и погледа у часовник. — Ако се не варам, нека су кола дошла. Сада је време када се Харијета
Г14ЛЕ И РИЈ1Е
шио ме је. Корачао сам преко меког земљишта, кри јући се иза палми и високе тропске трске. Са места где сам стајао видео сам врата зимскога врта, која воде ка једној платформи, а одатле иду степенице на први спратЗа мене 1"е било важно питање, да ли когод од гостију не седи на то1 платформи, јер бих иначе био компромитован, а можда н спречен да извршим своју намеру. Решнх се да пођем, па ма шта се десило. Платформа је била празна, пређох је у неколико корачаји, и узимајући све по четири степеника. стигох на први спрат. Сада сам знао тачно где се налазнм.
конски прозор. Пожурих у томе правцу... — Елиза, зачу се женски глас, којн је долазио из купатила. Застадох као прикован иза завесе. Врата купатила се отворише и на њима се појавн Харијета Божан: — Елиза, где сте? Стјао сам без даха иза завесе на балкону. Да скачем доле било 1е исувише опасно. Видео сам кроз парк читаву процеснју лампиона, која се повијала тамо и овамо између дрвета. Свакако су трагали замном. Харијета погледа по соби и када се уверн да никога нема, уђе у купатило и заврну славнну. После неко-
РИЛЕ ЈЕ ПРОНИЦЉИВ!