Vreme, 28. 02. 1941., str. 14

Идн позвао на конферисање све боитанске посланике у балканским земљама И претседник Турске Републике примио је изасланике британске владе

Стокхолм, 27 фебруара. — У ј Антони Идна и шефа генералдобро обавештеннм круговима штаба генерала г. Дила, у сазнаје се да г. Итн намера- свом дворцу. Разговор је трава крајем ове недеље да са-! јао два сата.

прнназатн онаквнм какве су, већ мора поступатн н говорнтн тако као да су Енглезн донста у могућностн да на Бал

зове све енглеске посланнке на Балкану на једну конференцију. Где ће се одржатн ова конференцнја још ннје познато, алн у амернчкнм круговима сматрају да бн то нмало битн у Атннн. Конференцијн ће присуствоватн евглескн посланици у Београду, Софији, Атннн, Бтдимпепгги, као н енглескн посланик у Анкари. Не верује се да ће и г. Стафорд Крипс отпутовати за Атину. (Еуропа прес) Г. г. Идн и генерал Дил код претседника Републике г. Инениа Анкара, 27 фебруара. — ДНБ јавља: Претседннк државе г. Ине_ ни примио је данас у нарочиту аудијенцију енглеског министра иностраних послова г.

Разговору је прнсуствовао и ј кан У предузму одговарајућу министар иностраннх послова акцнју, нлн да су, како је то г. Сараџоглу. рекао г. Идн у свом говору у I Анкарн, »у могућностн да се супротставе покушају Немачке да запоседне Бугарску.« | Од противмера у том циљу : које је г. Идн наговестио, две су додуше у могућности Еннистар спољних послова г. глеске > наиме < п Р ек "Д Д ипло ' Идн сасгао се давас по подне , односа са Бугарсвом на 1едном ручку у Анкаои са I и кз ' ава иа 1 в БУ"Р=* а совјетскнм послаником у Ан. дн У та од непри^атеља. Трећа кари. (Еуропа прес)

Састанак г. Идна са совјетским послаником у Анкари Лондон, 27 фебруара. — Ми

Крипс стигао у Цариград Цариград, 27 фебруара. Британски амбасадор у Москви сер Стафорд Крипс стигао 1'е данас по подне авионом у Цариград. Он 1е одмах наставио пут во'зом за Анкару, где има да се састане са г. Идном. (Трансконтинент прес)

„Трансконтинент прес о миси!и г. Иона

• с

могућност, коју је напоменуо г. Идн, показује нетасност и деразговетност, и она у ствари не претставља ништа. Ако г. Идн говори о дипломатским и војничким мерама, о чијем карактеру и природи он не може ништа рећи, у меродавним круговима ових земаља као и у Берлину врло добро знају да се ту ради само о једној празној претњи. Чињеница, да је г. Идн ову претњу изговорио у Анкари„ молче да значи само једно: наиме, он је хтео тиме да утиче на Турску, да је убеди о снази Енглеске, у циљу да је придобије за енглеске планове на Балкану. Треба сачекати па да видимо да ли ће се Турци доиста блефирати овим изјавама енглеског министоа иностраних послова, нли ће се и даље држати трезвено и опрезно,«

После јаке артилериске паљбе Грци напредовали на јужном сентору Атина, 27 фебруара. — Ка_ грчки листови објаиљују ду-

ко се .јаЦт>а са фронта, операцнје су н данас настављене, иако је време рђаво. Нарочито на јужном сектору ималн су Грцн, како јавл>а ратни дописник листа „Катинернни", нових успеха. Јуче ујутру почела је жестока артилериска паљба на о>

Берлнн, 27 фебруара. _ Дн- | Енглеза влада бојазан да ће пломатски сарадник »Транс- претстојећи ударци сила осоконтинент преса« пише: \ вине бити намењени енгле»У берпинским политичким ! ским позицијама у Средозем- вом сектору, која је омогућиируговима посматрају и суви- Мору и да ће тада к=пче- ла Грцима да помакиу напред ше смепе претње, које је г. знути и митос о њихово, побе- ^ својв позицвде. Нсти лист је . Идн упутно на адресу Бугар- | Доносној нилсвој арми]и, * 0) а|вља да су Јуче срушена три ' ' I <п »члгмапппо фзкп свттика \ГГ- НТИЛН1аИЛКО ћПМПППЧРП« 1« тта ске и РумуннЈе, као нов енглв'

је извојевала тако велике ус- , нталијанска бомбардера и да пехе у Северној Африци. ј је унинггена једна већа нталиСваки зна да Енглези само јанска моторнзована колона покушавају да избегну тај по- иа сектору платгаског ланца раз или да бар одложе час од- Трапезнн. Сви оомоардери су луке и да у том циљу на све срушенл од противавионске свом говору упутио оштре | стране траже савезнике и но- ј артилерије. (ЕЈ-ропа прес) претње на адресу Бугарске. У ј ве жртве. балканским државама данас | Да бн постнгао свој циљ, г. сасвим добро знају да код Идн наравно не сме стварн

ски покушај да утиче на држање ових земаља и да их поколеба, покушај који је потпуно истоветан са недавним покушајем г. Черчила који ]е у

Енглези јавља'у да су одбили напад непрнјатељских мптвршеаних једи ница у Л ибнјн У Еритреји су заузели Келембит

Лондон, 27 фебруара. — Агенција Рајтер јавЈља: Званично се саопштава да су британске трупе одбиле непријателлке моторизоване извидничке јединице, за које се сматра да су немачке, у току данашњих борби у Либији. До ове борбе дошло је источно од Агеиле, која се нала. зи на 225 километара од Бенгазиа. Рајтер о операцијама у Еритреји Картум, 27 фебруара. — Агенција Рајтер јавља: У британском званичном саогаптењу се каже да су британске трупе заузеле у Еритреји место Келембит, које се

Енглази задржали још нетири француска брода Рим, 27 фебруара. — Из Вишиа јављају да су енглескн ратни бродови задржали и спровели у британска пристаништа, поред досада познатих. још четири француска трговачка брода. То су: брод-цистерна „Арл", који је био испловио из једног португалског мута, погођен 1'е бомбом по пристаништа, ..Порт Саид" ко. ' средини и запаљен. Један брод ји се враћао из Дакара, тран од 2.000 тона добио је пого

Како је примљена вест о заузећу острва Кастелорицо у Грчкој Атнна, 27 фебруара. — Вест о заузимању острва Кастелорицо у Додеканезу од стране енглеских поморских снага, и то баш у уторак, тј. последњег дана четвртог месеца грчко _ италијанских непријатељстава, изазвала 1е у целој Грчкој велико одушзвљење. Сви

налази на 50 километара северно од Керема. Непријатељ на том сектору није дао отпор. Британске трупе заузеле су такође место Нафру, кол'е се налази на око 80 километара северно од Келембита и то без непријатељског отпора. Немачки авнонк потопили јуче 23.500 тона бршансног боодош Берлиа, 27 фебруара. — ДНБ јавља: Немачки бомбардери потопили су или оштетили данас 23.500 тона неприлатељског бродоаља. Један непријатељски трго_ вачки брод од отприлике 10 хиљада тона, услед директног поготка оштећен је тако тешко да се са његовим губитком ј знји, којн се односе на Бу-

Кргљ Ворис ни„е јјјшнз швфо^е јшзј ц< е Софија, 27 фебруара. — Бугарска телеграфска агенција 1 'авља: У вези са писањем извесне стране штампе да је Њ. В. Краљ примио делегацију ше. фова опозиције, међу којимз се налазило више бивших министара на чел.у са г. Мушановом, Бугарска телеграфска агенција овлашћена ле да изјави, да Њ. В. Крал. ниле примио никакву сличну делегаЦију. Бугарска штампа и став немачких политичких кругова према „немачкој инвазији" Софија, 27 фебруара. — ДНБ јавља: Став немачких политичких кругова нрема вестима пропшреним у иностранству о п.шновима о немачкој инва.

може рачунати. Један цруги трговачки брод од 4.000 тона, у близини Ферст оф Форта био је такође бомбама тешко оштећен, тако да се нагнуо. Један брод од 4.500 тона, нападнут у близини Грејт Јар-

спортни брод „Жан Луј Драј фус" који је долазио од Ма дагаскара и „Санте" ко1и 1е пловио у правцу једног француског пристаништа на Атлантској обали. (Трансконтинент прес)

дак у близини крме, одакле су избили велики пламенови. Још 1'едан брод од 3.000 тона нападнут је у близини Харви ча, на енглеској лугоисточнот обали и бомбардован тако успешно да је остао непокретан.

гарску, констатован је од стране овдашн>е иггампе на особит начин, а од бугареке јавности при.мљен је са задовољством. Листови поново наглашавају жељу да балканске државе остану ван оата. Т Мно", у вези с тим. vклзује на опл«.лоег иа га с об зиром на евентуално држање Енглеске. Овај лист тако пнгае: „Ако Енглеска пребаци сво.је труие нз Афрнке или са грчких оетрва у саму Грчку. тада Ие иаетати једна ситуација ко.ју силе осовнне неће мо1ш трпетн,"

ге описе историле овог острва и доносе слике са острва. Лист „Проја" пише данас између осталог: „Ослобођење овог додеканеског острва од италиланске власти мора да изазове у целол Грчкој талас среће и задовољства, јер је то знак да се ближи ослобођење свих острва којима владају Италилани." (Еуропа прес) Оцлазан министра г. Цинцар-Марковића у сенеш Фехервар Будимпешта, 27 фебруара. — МТИ јавља: На позив мађарског министра просвете, југословенски министар иностраних послова г. Александар Цинцар-Марковић отпутоваће сутра пре по_ ане у Секеш-Фехервар, где ће се задржати пола дана, аосле чега ће се вратити у Буцимпешту. По повратку, увече, министар г. Цинцар-Марковић присуствоваће претстави опере ..Фиделио" у Краљевскол' будимпештанској опери. Пријем у част министра г. ЦинцарМарковића у Будимпешти БудимцСшт, 27 фебруара. Мађароко - југо;ловенско друштво У Будимпешти приредило је данас поподне велики пријем у част југословенског министра иностраннх послова г- Александра Цинцар.Марковића. Овом пријему присуствовао је велики број најугледнијих личногги мађарског јавног живота. а били су присутни сви члаАови мађар. ске владе са госпођама. У 18.15 часова примили су оба министра инострвних по^лова У овдашњем хотелу ,Риц" претставник^ мађарске, југословен. ске и стране шгалше. Том приликом министру г. Цинцар.Мар. ковићу прет:тављени су мађар. ски и страни новинари, док су мађарсксм министру иностраних послова претстављени југословенски новинари. Мини три г. г. Цинцар.Марковић и Бардоши провели су изве. сно време са претставницима штампе. Г. Цинцар-Марковић примио делегацију мађарских студената Будимисшта. 27 фебруара- За време пријема- који је данас поподне у част југословенског мипистра иностраних по:лова приредило Мађарско . југо:ло. венско друштво, министар иностраних псслова г- Цин. цар . Марковић примио је претставнике мађарских студент. ских организапија. ко1и су допјли да у име својих организа. ција по^лилве "|.»» ^*.лОљеиг«гч- ми ннтра иностраних пословаТом приликом, Претставници мађарских стЈ-дената изразилн су 1угословенском миннстру иностроиих послова велику радост мађар^ких студената поводом закључења југословенско . ма. ђарског пакта о вечном пријатељству. Франко је добио из Итали|е: 1930 топова, 10135 мерзера и митоашеза, 219.305 пушака и 7668 аутомобила, камиона и трактора

Рим, 27 фебруара. — Агенција Стефани јавл>а: Сутрашњи листови објавиће документарне податке о учешћу Италије у победи и обнови г. Франкове националистичке Шпаније. Документација је у вези са оним делом говора који је г. Мусолини одржао 23 фебруара пред римским првацима странке, када је нагласио да поводом апела г. Франка, који је отпочео националну револуцију, фашисти нису могли а да не одговоре, односно да остану равнодушни пред непрекидним крвавим безакоњима народног фронта и да сами нису могли да одбију помоћ обновитељском покрету. Реч је, наиме, о подацима помоћи која није пружена Шпанцима, већ за Италијане, а који улазе у оквир слике коју је изнео г. Мусолини излажући укупни напор фашистичке Италије у три рата која је она водила последњих 6 година. Доносимо прво цифре кол"е се односе на материјал уступљен од стране копнене војске, и то: Артилериски материјал: а) топови: 1930 комада од којих 1574 топова малог калибра, већином топова калибра 65 мм (топови бр. 343 и 75); 442 топа средњег калибра, већином топова калибра 105 мм (топови бр 230); 14 топова великог калибра од којих 5 то_ пова калибра 305 мм и 9 топова калибра 269 мм б) 10.135 аутоматских оруђа, од којих 1.426 мерзера, 2.449 митраљеза типа ФИТ 14 и 35; 1.005 митраљеза Сент Етјен; 5.255 пушко-митраљеза. в) Лако оружје и то: 240.747 лаких оруђа, од којих 219.305 пушака типа ,,1891—. г) Муниције: 7,514.537 артилериских зрна, од којих 91.500 граната и 11.172 квинтала експлозива и запаљивог материјала, затим 324,900,000 зрна за лако оружје од којих 319,000.000 пушчаних и митраљеских зрна. д) Моторизована борбена средства, и то: 7.668 механигоЕаних средстава од којих 369 аутомобила, 4.264 камиона, 149 брзих кола и 801 трактор, 11.089 молоцикла,

897 помоћних механизованих средста=а и преко 6.500 цистерни са бензином. Инжењериска грана: 931 радио-телеграфска станица, као и телефонске станице и телефонске централе; 3.871 централа, 25.241 км. телефонскпх каблова, поред хелиографа и разних комуникационих средстава, покретних радионица за радио телеграфију, материјала за мостове и утврђења. Интендатура обухвата испоруку 500.000 комплетних одећа поред осталог материјала и хране. Вредност наведеног материЛ 'ала износи 4.446 милиона лира. Што се тиче ваздухопловног материјала, легионарском ваздухопловству и ваздухопловству генерала г. Франка упу. ћено је 763 авиона, 1.414 авионских мотора, 16.720 тона бомби, 9,520.000 метака, и разног материјала у тежини од 76.500 тона. Један италијански коментар Рнм, 27 фебруаРа- — Дипломатски уредиик Агенцтаје Стефани пише: Обавеигтење које ја денас Агенција Стефаии дала о учешћу Италије у грађанском рвту у Шпанијм, треба довести у везу са говором који је Дуче одржао 23 о. м. и у коме је не јесан начин изложио колико је употреба итал>ијанског оружја и муниције због интервенцијв у шпенском грађанском рату стало фашистичку Италнју. Наведене цифре речнто показују значеј италијанске помоћи, која је Шпанији да-та одмах после напоре учнњених у ЕтиопијиПомоћ Италије Шпанији и напор у Етиопији свакако нису значили удар зе италијансжи ратни потенцијал. Италијанска армтсја. после свега овога, т. ј. рата у Етиопији и помоћи Шпеннји, мооела је да уложи недчовечанске напоре де бе се пр<нпремала за рат, којн је сваког дена претио Европи због ратничког духа Лондона, и његовог упорног одрнцање могућности мирне оевтсзије Версајског уговора о миру. Поилике у којиме се Италија нешла у 1938 и годинте, после напора учињених

у Етиопији и Штнији, опревда* лн су је од сваке одговорност« у погледу конфликте. Италија је била иокрено прожета жељом за одржање мира и мирним радом на своме тлу. тежећи да св избегне оветска трагедије. На те њене жеље ЈТондон и Париз нису одговорили, па јв Италије својв оатно оружање морале убрззти кеко би нспунила поазнине због рета у Етиопији и Шпанији, захваљујући мврама које је предузела фашистичка влада одмах 1в приступљвно преобрежају обичнв и»дустр«1в у ратну индустрнју теко де је италијенско неоружањв било у* потпуњавано, те је италијаноки оатни потенцијал растео из месеце у месец. Што се тиче Шпаније, Итали. ја је сматрала да је потребно да постоји једна велика, а не слаба Шпанија потчињена Енглеској и Француској. а поред тога фашистички револуцио. нарнн назори диктовали «у да се потпомогне шпанока национална сннднкалистичка рево. луција. која се надахњивала ревоволуционарним начелима Ита лнје. Италија је. дакле. пома. жући Шпаннју чннила оно што би чинила сама себи, па ће бити увек готова да понови жртве у крви. новцу и осталим средствима, ако би се Шпаннја поново нашла у тежак положајИталијанска политика и фашистички назори о новој ЕЈвропи дају Шпаннји значајну мисију како у Европи тако и у Африци, а истовремено потврђују присне пријатеске везе између Италије и Шпаније. Акције бомбардовања износиле су 5318 чахква летова, а чвсови летова 135.265; број бачених бомбн превазилази 12 милиона килограма. Број оборених авиона од стране Италијаиа био је 903. Морнарица је такође допринела тихо, али ефикасно. Деведесет два парсброда употребљена су за транспорте, а 91 јединица италијанске ратне морнарице учествовала је у ратннм акцијаив и у пратњама- Познато је. када је снабдевање у материјалу и људима у току лета 1937 године достнгло ритам који би се могао дефинисати ггровокантним. Италија није оклевала да шпанској влади уступи известан број својнх подагорница. које су оперисале са врло конкретним резултатнма. За неколико дана акције 18 бродова са целокупном тонажом од 72.800 тона потоп. љено је. Помороке једннице вра. ћене су све Италнји изузев 2 подморнице, 4 контраторпнљера н 4 моторна чалша-торпнљера.

ПНТАЊЕ КОЈЕ СТОЈИ ОТВОРЕНО ЈОШ ОД 1922 ГОДННЕ Београдсни железнични чвор опет акту

Синоћ јв у Инжењерском дому ннж. г. Светолик Живановић, пред пуном селом, одржао врло интересантно предавање са пројекцијвма: »О београдском жвлезничком чвору«. Г. Жив!новић је нзнво исто* рнјат овога питања, које је покренуто још 1922 године- Таде је израђвн плен зе решење Београдског жвлезничког чвора, које јв и уцртано у генерални рвгу леционн план Београда. По то* ме плану цвлокупни радови око решвња чворе коштали би 2 мнлијердв н 400 милионе динараПослв овога, прављено јв још неколико решења која су била свв јввтинија и по последњем, од пре две године, ти редовн би требало да коштају 600 милионе динаре. Данес јв питање Београдског жвлезничког чвора још уввк актувлно. Од његовог решвња зависи и правилен развитак града и напрвдек железница. Пројект Боградског железничког чвора мора да реши два општа захтева која се од железница треже, а то су: 1)Задовољење оннх којиме железница служи, т. ј. да буде превоз робе што јевтинији, менипулација оа њом што прооти* ја, е превоз путника што удобнији. безбеднији и јевтинији н 2) Да унутарња железничка сл^жбе буде што једноставнија. При овомв мора да св води оачуна да главна железничке станица буде што ближе цен тру односно оном делу града, у

коме су смештенв трговине, разна недлвштве н друге јавне установв. Исто теко, мора се о-

зннца својнм колосецима не смета проширењу граде н улнчном саобраћају, као н де водн рачуна о естетској страни својнх објеката. На решавању Беогредског желвзинчког чвора до данев јв много рађено, тај проблвм по-

стојн од Уједнњења, влн јв гтостао нарочито важан од каде јв Београд почво нагло де св редвнје и од када великв н богатв облестн преко Саве н Дунева постају привредне подручје Београде. За један оваказ проблем, који ^заднре у будућност Београда, мора св респнсати конкурс зе његово ндејно рвшвњв, завршио јв првдевач гЖивановнћ. Дечка који је висио о трамвај прегазио аутомобил

Путнички аутомобил фабрике с.^уће „Бостон" 1499, којим је упозвљао шофер Жарко Беренџија, јуче по подне ишао је од „Славије", улицом Харт_ виговом, за Краља Александра улицу. У истом правцу кретао се и трамвај на линији бр. 2. Према тврћењу очевидаца. шофер се стриктно придржавао саобраћалних прописа. Међутим, на пола пута улице Хартвигове, ледан дечак, који л'е внсио на папучи трамва.ла. скочио је право испред аутомобила. Аутомобил га л'е треснуо и одбацио V страну. Де. чак је остао на земљи, крвав и немоћан да се дигне. Зачас се

око њега створио круг сакуц. љеног света. Рекао је да се зове Радмило Миловановић, и да је син Живадина Миловановића, са станом у улици Гвоздићевој 12. Затим је изгубио свест. У првом хируршком одељењу је констатовано да је, по_ ред др\тих повреда по телу, задобио потрес мозга. Лекари улажу напоре да му спасу жнвот. Дежурни чиновник саобраћајне полицнје г. Милосављевпћ утврдио је да за ово гажење до шофера нема никакве крнвнце: малишан ле жр_ тва свог несташлука.

С