Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena, str. 1180
400
ИЗ СРБУЉА ШТАМПАНИЈЕХ,
НЕСИ ПБ. азњ двињећ родих те; проси () мене, и дамњ ти ње ЗАМКА достошанте ТКОРЕ, и шдрБжанте Кос Конњие Землв, пасеш е палицеб. желЕзнок, тако сљеоудњ скоудКлниче сккроушиши с. и нина царпе разоумћите; накажите се Књси соудејеи земли. рлботлите госпоДеКи с страхомњ, и радбите се немој св трепетомњ. примте наказанје, да не когда прогнћКАСТЊ се господ, и погмнете () поути пракедкнаго, неда Књзвгорит се вк скорћ паростк его, Блажени књси над/ошен се нанк,
оу-
4.
Алгол МОБ ЕБНОУШИ, господи, разоумћи зклне мое. КвнњМИ ГЛАСЋ молитви мог, цароу мом и воже мом, плко ТЕБЕ помоло се, господи. 31 оутра оуслииши гласк мом, 32 оутра пркдастану ПРкАак тобов и оузроџ, шко Богк не хоте кезлконје АГ веси; не приселетк Се КО Пећ локакти, ни пркегАВТО же закшнопрћетепници Прћањ очима Ткоима; КБЗНеНаКидКлА еси к6се ткорашеве Безаконје. погекишњ књсе глаголншене АЖО; МОЖА КрБЕСМћ и лкстИКА пнашает се господћ. азк же мноЖЕСТКОМЊ МИЛОСТИ Кос КБНИДо КЕ ДОМЕ ТЕОМ, поклоне се Књ цркем скетћи ткоси вв стрлећ ТКОНМЋ. господи, накеди ме на пракњдоу тКоб, Крагко МОиХхА
ПРИМЈЕРИ СРПСКО-ОЛАВЕНСКОГА ЈЕЗИКА
ПОСРБЉЕНО ГЗ РУКОПИСА,
Те. проси ш Менг и дама ти ЊЕЗИКИ достогниг тког, и шдрЖАнис ТЕог конци земле. #ПлСеШИ • палицеб железнок, ако седи скеделниче сабрешиши е. МИ нине цлрис раземеите; накаЖите се ски седешеи земли. рлботлите господеки са стрлхома, и радите се ем; са трепстома. примете наказлнис, да не когдл Прогнекдета се господа, и погиБнете () пети прлакеднаго, егда Казгорита се Ка скоре 1ароста его, Блажени Клси нлдеоцен се нднХ.
Глаголи мос кануши, господи, разумен зканте мог. КАНМИ РЛАСК молтки лове, цару мои и Боже мом, тако К тебе помоло господи. За зтра гслиш глас мон, За зтра предстану тт, и Узрш ме, тако когћ не хотен Безаконил т! еси; не придет к теке какндси, ни пребадот же злконопрестапници пред очима ткоима; казнендакидел еси касе ткорашке Безаконте. Погобиш касе глаголуши лажу; межа Кркем и ластака гнушаст господћ. а3 же множаством милости косе канид; ка дом ткои, поклона се ка цркви свете! твоси Ка страсе твом. господи, настави ме пракдор твосм, Краг мотх ради испракт пред соБок ПотА мом. пако нест ка Устех
се,
10-
СЕ