Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena, str. 1194
414 ПРИМЈЕРИ СРПСКО-СЛАВЕНСКОГА ЈЕЗИКА
Хошет саткорити такокос неподоБбог дело, дл сго каменигм По Биаши, 4 не сам ти то да твЕориши, инат многа Богоггоднам КАСПИСА ам, на онђ тал не камени на ползу, тко помрачен (0 раченит, порачлет си, кроме Есдкого прекослокиш послати смо Мадрик, понеже шчи с: пазвише срдце его, егда Казре наНХ. лше ЛИ же не придет, то сам прида, и казме ко нждек, и БУдет Келић стод и шета монастирг. прежде не прити семо Еторомо Запрашенио и призка игоменил отрококице и глагола ги: штлил ТЕои предаст тебе Зде Бога и пресвете матери сго са касем Богатством скоим, и омре онд сл радостик келикок виде тако ти преставши КА ЗапокедиХ господних, и по мне инат игуменита нг БОдет тачим тји, на чежду се како саткорила еси оног прегре56 Шенис, Ко Казрела сси на господина граде. он же посла Ка мне, ДА Те пошла ка нема, и не кем что дал слтвору. шна же шкаша: „Мати мом, 43 СА добрим помислом клзрела есам нан, на ондго ПОМИсАЛ Бе Зал И обрати сго на зло, На аше кторог послет члоКока, остави Да 43 слма ваздам смо Шкет, да познасши и ти, Колико желаниг имам Да сахране декство мос. и глагола ем иггМениГ: „КИЖА чедо, Да не речеши жестока слокл, да не разгнекле се раздрешит монастир.“ шна же рече: „поиде Ба црков, и поМоло се Еладичици да ме влраземит, како ћа подам подовлоши (вет, и шна имат САхранити и мене и монастир наш.“ и поТеч: КА Цркок, и молаше се са слзами пред иконок Богоматере, ДА 6 ИЗБАКИТ (0 оскернсним тела: и ва ТА час приде чловекл (0 кнеза, глаголет игумени Слокеса, иже пордчи си господин гго. онда же рече ома: „мне не подовлет никого посилати на грех, иди и рци си то сам, де Хошет ити с токок, да идет.“ и поиде члокекх кл цркок ми глаголет ка Лари: , „госпожде мог, „ КиДе господина наш твоб красота, и дазви се срдцем ( кидеНиГа СлАДКИХ шчес ткоиХ, ако не имат иного Крачеклним ле но придеши тин да те кидит; пониди прочег колер, _ба те сатвори сепрежнице себе, да Бедеш много початена (0 неегог лше АИ же но поидаши колеб, Казети те „имати ла силок, и посрлмиши се по клсси Кретани,“ шнаже каша су мо изиди из цркки канд, и пожди мало, и дам ти оно, ижр келаст господина ТЕоИ.“ он же казрадока се мнаџи, тако изволи поити са нит, такожде игоменил мнаше глко поБеди се врага, и Зело опечали Се. Благогокенла же отрококица христока шадши ста пред иконо прескете Богородице глаголеши са слзами: „кладичице мога, ЖОбре Ми Беше да имам очи, да Зру скетоб икону твом, НА понеже чи мом запреаше ми казревше на нечлстикаго, Болше