Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena, str. 1226

446 СРБИ И ХРВАТИ

:285

Б

по свој прилици остаци Порфирогенитовијех Хрвата п којијех се језик мало разликује од Српскога, али је опет ближи Орџекоме нето и једноме Олавенском нарјечију; а по том даналињијем Хрватима у дагрепској, Вараждинској и Крижевачкој вармеђи, којијех се домовина прозвала Хрватском послије Мухачкога боја, који је био године 1596 (а донде се звала горња Славонија), и којијех је језик као пријелаз из Крањскога у Српски; али не знам како би се тијем именом могла назвати она браћа наша закона Римекога која живе н. п. у Банату, или у Бачкој, или у Сријему п Славонији, или у Босни и Херцеговини, или у Дубровнику, и говоре онакијем истијем језиком као и Срби. Ако би Ко рекао да се и од њих гдјекоји могу назвати Хрвати по томе што на онијем мјестима гдје је у Славенскоме језику % говоре и, н. п. дите, вира, симе п т. д.; али како ће Дубровчани, Конављани, ПеРраштани, Доброћани и остали који ни те разлике немају А осим тога, кад би ова разлика у товору могла бити довољан узрок да се онл кој товоре дите, вира, симе не могу звати (рби, како би се онда Чакавци (који говоре дите, вира, симе) пи Кенавци (који товоре дете, вера, семе) и мало прије поменути Штокавци (који товоре дијете, вјера, сјеме) сви заједно могли звати Хрвати Да, реку да су Илири или Илирци, то је мртво и тамно име, које данас не значи ништа; јер сад сви знатнији историци доказују да стари Илири нијесу били Славени, н тако би се они тијем именом само за то називали што живе У земљи која се негда звала Илирик, по чему би се и остали сви народи који у староме Илирику данас живе (н. ц. Бугари, Арнаути, Цинцари и т, Д.) исто тако звати могли.“

Га пцхтоспето па оуо шизуоуалје Фете о одвоуог1, уајја пат 5е роуганш п КоПеуки врђвКо-ћгуавз коса пагода,

СТауп: 1 софоуо једт 1гуог зђаге роујез се Нтуабаћ 1 Згђаћ ш пјоуој задаспјој Фотоуни језђе стеја саг Копзбар а Рогрћугосепета, Коју је п згедт Чезебоса зеојјеса Мујо 1 по зуот Чјеју „о пргаућ сат5буа“ шпово бота о Неуанћ 3 Угђћ гађиједо. — Еуо 50 ргроутеда ч 80. росјауји зуоса ајеја: Руда Ауатт ЊШ за тедји 204. 600—630. розе Ташетара озуоју задазији Фотоути Нтгуафаћ, Која је опда род саматадзке сагеуе родрадаја. (Стеја саг Негак је, петостау зат Ауаге одапје ргобјеган, рогуа п ротоб Нтуаје, Кој! опда «фапохаћш јхха 4апазијћ Тафгаћ (Каграбаћ) песадје п 1боспој Сапеју, а хепуја фа зе је опда гудја УеНка 11: Влеја Нгуафака, ОКкојо сод. 684. Ктепи одаше Ноуан п зуојц задазпји Фотоуац, 12 Које розџе Ктуауа габа о4 уке 00Шпаћ Ауате ргобјегаји 1 шеатапе. Мазбалти ви 5е рако ц Фалазпјој јигпој 1 пп битзкој Нгуавзкој (Возпј) зуе до-Утђаза, а ц Раппасај: до Таупа (Шјеупа) ! Себе; Фтиса рако Капа Нгуафаћ зшјез а 5е је шедји Зауот 1 Пгауот, п Чапазпјој ЗЈауотај, а Зак 11 је бо сјауп! стада.

Зе зп опда ртеђтуан п Влејој Бгћј;, по зизједабуц Влеје Науафзке, дакје п Фапазпјој Казкој 1 Рођзкој. Уађаа ројакоин ртгипјекот Нгуафаћ, хатоб5е око с. 636. боца сага Негакја, 4а ша Форп5н па5бали зе ш Пизју. Саг Негакшје зрши та тођи 1 одтефш ша бал БНгџ Чалабпјеса Војшла, Като зе 1 зђИја једпа 5Егапа отћ зјеуегшћ Угђаћ ртгеве! : а! шп 5е опаје педораде, 1 оп1 зе ргетјезје К зуојој ћгуабзкој