Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena, str. 1236
456 СРБИ И ХРВАТИ
2406
2406
Колико људи могли су ласно писати ко јекако. Оставше дипломе од наши краљева п од царева, п други рукописи од они времена свједоче,... да су писари у писању мијешали народни језик с црквених језиком, као и данас што се ради. — Тек 1783-ће тодине први је Доситеј Обрадовић казао, да треба писати Орпским језиком као што народ говори, н сам је почео, колико је Знао, тако писати. За њим су пошли млоти учени Србљп, и за ово 35 тодина написали различне (тобоже Српске) књиге: али (за превелико чудо!) до данас још немамо ни једне књиге да је управо написана по Српској траматици, као што народ говори! — Понајвпше наши књижевника пл веће господе Српске по Маџарској кажу, да је Славенски језик (што пмамо данас на њему библију и остале прквене књиге) прави Српски језик, а овај, што њим товори народ (и дни), да је само свињарски п говедарски језик, п да је покварен од првога.) | А како греба данас писати за Србље, ни ови сви нијесу сложни, пего су се подијелили на двије стране: једни кању да треба писати управо Славенски, а народни језик оставити са свим, као покварен, свињарски п говедарски језне; а други (којпје највише има) кажу, да не треба управо ни Славенски ни Сршеки, него да народни језик треба поправљати, п писати мјешовито између обадва језика, да се приближава к Славенскоме и да се тради књижевни језик, да се Олавенст језлк опет поврати у народ и ожпви.“
Ра зи 1 ћгуабзјћа р1ве узе ршаћ 24итан, зад тјезајис сакауске 1 секуепо-зјауепзке ејешепге п звоКаузј! јек, зад Чобјегијис са па гацјапзки — [0 је зЕуаг 1ујезета. Оупа зат Фокала зато ћио, да тезп ппап тадоса хуан са згреКкшт. — Ми одауде се 1 60 уза, Фа је опда 2. У. К. о зуој оуој зтуал согоуо опако пизбо, Као 560 ји ја оудје галајет; зато 560 опада тако хуапо :Ккаузко тагтјесје (одаје 5е соуот овас, бтро 14.) паје ређгојто згђаКкоши јеж Ки, уађда хабо, 510 са ро ботоуц запа Нгуан соуоге, А ц „Коусед си“ уес ти је Жаузко гаггјесје 5еђако, 1 зато сакаузко ћгуаезко,. —_ То је једпа. од пајтесћ тазјитаћ а. У. К. Чбо је зтђеко пе, до пјеса ргоућејај та ппер! ростаХепо 1 сојоуо 5уасаје харихбепо, ро зует згђкот пагоди талргозфтап1о 1 4о5.ојош ти сазе ређа. Лабо ти Ђа5 п1 петоХето задпјет , 510 са је РМетеп о пбепје ха пагодпо пјетоуо шпе родајеко гапјејо. „ОцалЧодпе Ђоппз ФЧогтаћ Нотегц5.“
„СЈаз пагода, сјаз па ВоХјета !“ гест се (Ко. Па уто дакје, како паго4 зат 2оте зуој јемк. Па са па 1боспој зетал! пјетоуа род-
) 0 рокуакецозн оуој рмјазијтћ згђајић ртзасаћ хаптиу пат ргишјег рај ромеда а. У. К. п „Коубедец“ (56. 24.). Каој Чо је рогпаго, Кејкоу:е је паравао ба ћгуав5ј јеж Кош Кијјеан „Занг.“ Оуо Фјејо 1ададе Згетап Вазе 4гИвКот ахђикот, а па пазјоу за, Фа ји је ргеуео па ртозт зубзћа јего. Оупа! ЉЕ зе еспм Јавпо #Ко хауео, пизјес да је Кијса па Упкоу пабп разапја Чобјегапа : а Вазе ји је зато закудто, пасиму од пје еткуепо-етђајкц зтјези. Тако п, р. шјезћо Кекоутсеуа
Уеје #51 Бро плогта — Вазе парјза ; Весма тен депо узоршта. Рак оре ви Јћ Јат пјекоја зрђаку разе атакпић па ргоћ. А. Магптанаса, 560 је Калао, Ча Розтвеј је ракао оупп бођоХиј т згђе т је Кота, пеоо општ, Којпи Нтуан рап.