Dan, 12. 09. 1935., str. 2
Наш грађански сталеж
Наш грађански сталеж је у одноеу према сељаштву мален по броју, а у односу према грађанским сталежима западних држава слабији и по својој продуктивној снази и по културној вредности. Од нашег Уједињења на овамо наш грађански сталеж је у наглом порасту, али по својој специфичности он значи у већини случајева само бројни пораст. Тре‘баће још дуго времена, да од слемента, који се после рата населио у град псстане уистини и грађанин. Прилив сеоског елемента у градове ногоршао је само социјални поредак у нашим градовима, јер се повећао број бескућника, радника, који сем 'физичке снаге ништа нису нонели собом са села. Услед беспослице оии поссћавају број незадовољника и .падају често на терет друштву, јер нису у стању да подмире ни најоспотије потребе своје породице. Рсдак је случај, да од тих већином сеоских паупера по неки уђе у ред грађана, да стекне некретниие, да 'је у стању да плаћа државни порез и општински прирез. Пред нашим ■очима се ствара наш нови грађански сталеж и ми смо сведоци, како је то тсжак процес, како се тешко долази ,до грађанског сталежа. Па и онај грађански сталеж кога имамо, ми видимо како је тешко сачувати од пропасти. Ми смо сву пажњу поклањали досад сељачком сталежу, а грађански сталеж и његов просперитет потисли смо потнуно у нозадину. Пајвећи удар који се само могао нанети грађанском сталежу јесте она мера која је предузета за раздужење сељака. Пачин којим је то извођено, погодио је наро.чито грађанина, штедишу и улага'ча. Да је бар поможено том мером ,сељаку па ни по јада. Његова би ку^повна моћ скочила, те би од тога имао нешто и занатлија и трговац и .интелектуалац слободне професије. Али овако је вредност њихових имобилија пала, рлози на штедњу замрзли, извор зараде усахнуо, креди.тна способност оборепа. Иаш грађански сталеж се данас налази у веома тешком стању. Ништа лакшем нсго што је стање сс' љака и зато се и њему мора у будуће указати већа пажња. Мере. које се нредузимају у сврху саннрања земљорадника, морају имати у вил.у и паралелно олакшавање егзист' ииије грађанина. Оне не смеју бити једностране, јер народ сачињавамо сви, и сељаци и грађани. Само хармоничан развој и једних и других ссигураће нормалан ток развитка нама тако потребног грађанског сталежа. Не сме се губити из вида, да је здрав грађански сталеж исто тако важна чињеница у животу и развитку народном као што је и земљораднички, сељачки сталеж. Иако грађанска свест једног народа је у историји народа и до сада показала огромну стваралачку снагу и способност. Т« улога грађана на изграђивању иационалне културе није нреста'■ла. Ни мпого културнији пароди са Цаким грађанским сталежом нису нрестали да воде бригу о њему, а, нарочита је дужност нас младих народа, да грађански сталеж помажемо у данима економских и друштвених криза.
Ситуација у Мађарској
Пред демисијом г. Гембеша? Као наследник г. Гембеша спомиње се Министар унутрашњих дела г. Миклош Козма
Будимпешта, 11 септембра. — Овз годишње парламентарне ферје у Ма-
предлог о ограничењу независности судова, о завођењу нумерус клаузуса за адвокатски сталеж, при чему треба пазити на расу, народност и веру, а адвокатски сталеж треба да буде потпуно у рукама претседника адвокатских комора, које именује влада. Даље овамо спада нов законски предлог о реформи закопа о штампи, којом влада намерава да себи обезбеди нова права интервенције у погледу објављивања приватног мишљења, иако већ и у садашњим прпликама има скоро неограничену моћ над штампом. Та разлика између речи и дела режима не само да је онемогућила стварање јединства у народу, него је народ очигледно поделила на два табора. Ако се уопште може говоритп о јединству, онда је оно па страни опозиције и то против г. Гембеша. Што ранијих година није прошло за руком ниједном од мађарских опозицпоних политичара, на име да странке опозиције уједини сада је пошло за руком самом министру претседнику, наравно, против његове воље. Странке опозиције су данас сложније него икада раније и најважннје је да за њима стоји данас већина јавног мњења. Што се тиче штампе г. Гембешу и његовим органима упркос свој енергији и пресијп није пошло за руком да је увере у исправност данашње политике. Осим штампе коју очпгледно издржава влада сви остали листови су против г. Гембешевог режима. Некоји опозициони листови су постали популарнији него икада раније и раширеност тих листова није могла да угрози нп демпинг полптика одељења за штампу, које своје листове продаје испод цене коштања. Тиража два до три левичарска листа се удвостручила па и утростручила. Вреди да се забележи околност да г. Гембеш не може више рачунатп на апсолутну оданост пи у војничким круговима, иако је министар хонведа и војник по профссији. ГБегова нагла каријера од капетана до генерала и чак до „фелдмаршала“ изазвала је, разуме се, огромну завист у генералским круговпма, алн и нижи официри су незадовољни са многим наређењима свог садашњег
шефа, нарочито што се тнче каријере млађе генерацпје.
ђарској су необично сиромашне што се тиче политичких догађаја, али привидно мирна атмосфера је директно набијена. У земљи је на све стране завладало уверење да је‘ положај. министра претседника пољуљан. Његова политика од распуштања прошлог парламента је била тако несрећна, да га је лишила поверења свих кругова и очигледно је да почиње да му се свети његова непромишљена загрејаност за „фирерски принцип“, којим је хтео да се поведе за немачким примером. Не може бити сумње да г. Гембешу апсолутно пије пошло за руком, да оствари један од својих главних циљева, који је често наглашавао у својим говорима: изградитп јединство у пароду. Сретства која је изабрао за постизавање тог заиста узвишеног циља била су тако незгодна и с обзиром на тај високи циљ, да су у ^вном мишљењу само, утврдила уверење, да је велика разлика пзмеђу оног што г. Гембеш обећава и опог што ради. Док су он и његова околина стално проглашивали страх од днктатуре за обичну бајку, дотле је његово министарство стално подносило парламенту законске предлоге, који имају у виду само јачање централне власти и теже да продру и у оне области, у које егзекутивна моћ досада није имала приступа. У ту категорију спада и законски
Међутим још је важније, што се у политичким круговима већ јавно говори, да г. Гембеша у његовој политици више не помажу ни одозго; то би значило, да је и глава државе против њега заузсла много критичније становиште него досада. На отпору гувернера г. Хортија је пропало намеравано именовање некојих млађих чланова реформистичке генерације за министре. Говори се да је хармонија угрожепа и у погледу идејне стране политике, која би требала за најкраће време да се оствари. Под тим околностима пикога не пзненађује што се последњих дана почело у Будимпешти отворено говорити о могућностп демисије г. Ђуле Гембеш као министра прет(седника и о његовом остајању само на фотељи министра хонведа. Већ се говори и о вероватном његовом наследнику, који би требао да поку-, ша да оствари јединство у народу. То би био досадашњи министар унутрашњих дела г. Козма. Г. Миклош Козма је за време свог министровања сачувао мир и приликом последњих избора се понашао до крајности коректно, .уколико је то уопште било могуће с обзиром на јавне изборе. Не спада међу брбљиве и псеудо-борбене чланове т. зв. реформистичке геперације и његова снага је у поштеној администрацији. У политичким круговима сматрају да би његов кабинет био само привремеи и имао би задатак да спреми нове изборе, разуме се на демократскијој бази него што је то био досада случај. С тиме у вези треба споменути и његове добре односе с бившим министром прет, седником грофом Бетленом. Погрешно би било очекивати да ће се догађаји развијати на врат на нос и да ће нарочито развитак међународне ситуације имати утицаја и на решење тешке мађарске унутрашње политичке кризе. Али на другој страни је више него сигурно, да од г. Гембеша више нико не очекује спас мађарског народа. Г. Гембеш је скренуо с правог пута због своје погрешне претставе о вој ничкој дисциплпни, која је могућа у војсци, али није могућа у државном политичком животу.
Г. Гембеш
Г- Бетлен
Никаква унапређења градских службеника неће се моћи вршити у идућој години
Мшшстарство финапсија издало јо упутства .за састав буџета градских и сеоских ошптппа. У упутству за састав буџета градских општина за буџетску годину 1936-37 паређује се да се сви материјалпи нздаци имају смањити са 20 од сто од износа по буџету за ‘1935-36 годину. У погледу личпих издатака наређује, да се опи такође имају смањити за 10 од сто од суме личпнх расхода по данашњом буџету и то елимпнисањем лица пе. потребних и сувишних, као и укидањем одељења и отсека, која нису неопходна, и спајањем сродних одељења и отсека. У вези с тим уједпо се наређује и то да се у идућој бу. џотској годшш не мшу вршити тшкаква упапређивања, док се не донс-
се статут из §-а 100 Закона о градским општипама. Пако се смањивањем личних издата ка пе предвиђа пачин смањивања принадлежиости градских службеппка, впак градски службешши имајући искуства из прошлости боје се да ће тиме бити смањене њихове при надлежпости којо су и тако данас знатпо испод припадлежности држав пих службепика истих категорија. Ради одбране сталешких иптереса Савез оргапизација службеппка град ских и сеоских општина у нашој Кра љевшш сазива седиицу пленума свих оргапизација за 15 септембар у Љубљапу. Удружење службеника града Иогсг Га”а изаслаће на ову седшшу свога дслсгата.
2
12 - 35