Delo, 01. 04. 1903., str. 106

0 ТРЛНСПИРАЦИЈН БИЉАКА 101 су оне дубље насађене, тако да су се нзнад њих наднеле две суседне епндермске ћелице и направиле у неку руку неку надстрешнпцу. Леп пример у томе погледу пружа нам лишће мркве (шаргарепе — Оаисив Саго1а). Ту су епндермске ћелице направпле као неко предсобље испред стома. Водене капљице скотрљају се са тих испупчених епидермских ћелпца и стомине одушке остају слободне и незапушене. Где стоме нису на тај начнн заштићене, ту обично наилазимо на разноврсне израштаје на самој епндерми, којп имају исти задатак као и споменуте пспупчене ћелице. Тако виђамо код многих биљака понеке брадавице, сисице п чворуге скоро на свакој епидермској ћелнци (н. пр. код више водених Сагех-врста). Врло су карактеристична и чудновата та епидермска испупчења на ћелицама бамбуске трске. Ту пзбијају са сваке епндермске ћелице по два израштаја у облику ситних јеловнх шишарака илп као два затубаста рога. II длаке, које се налазе на епидермп имају у већини случајева исти задатак. Ту су трихоми густи, збивени, те сачињавају руно неко. кроз које никако вода не може да продре. Ми можемо такво лишће (н. пр. код Уегћазсиш раппозит, Јапкаеа НеМгетМ, Јпи1а Азсћегзошапа, СпарћаИит ћа1сашсит) уронпти у воду и ипак ће остати потпуно сухо. Није ретко видети у нстој функцнјн, у место трихома, воштанп један слој нзнад епидерме. Тај восак чнни, те киша ннкако не може да накваси стоме, које се налазе на горњој страни лпста. Отуд ми п вндимо, да је лишће код купуса, грашка, каранфила, мака, орловнх ноката (Гошсега СаргМоПшп) н толиких других бнљака и после јаке кише са свим сухо. Код јеле се стоме налазе само на наличју четпне (листа) и то баш само у оним двема белим браздама. Та бела боја тих бразда потпче од воштаног слоја, којп се само ту (у та два реда) налази п служи као покривач стомама. Са свим је обратно код смреке (вење, клеке). Ту се стоме налазе само на лпцу листа и поређаие су у редове, а исто се тако и воштане ируге налазе такођер на лицу а не с доње стране листа. Врло умесну заштиту од воде имају стоме код пзвеснпх бнљака, које се одликују том особнном, што им је лишће посувраћено. Такво се лпшће внђа код представника разнпх фамнлпја, али нарочпто код зимзелених биљака, које су у нзвесно доба годнне изложене јаким кншама. То је лишће ивицом