Delo, 01. 04. 1903., str. 108

0 ТРАНСПИРАЦНЈН БИЉАКА 103 рена. У таквом стању биљка подржава транспнрациону струју. Ако се пак количина воде у ћелнјама смањн, онда и тургор попусти н услед тога спласну н смежураве се стомине ћелице II наслоне се једна на другу (у неку руку спадну једна к другој) те затворе одушку — и испаравање је прекинуто и нотпуно спречено. Од интенсивноети тургора дакле зависн н ннтенсивност или у опште нодржавање трансппрацноне струје. Ну тпме што стоме саме, затварањем одушке, могу да зауставе транспирацпју, још бнљка не бн била потпуно заштнћена од штетног утнцаја прекомерног испаравања, јер би иначе, услед сунчане припеке, и остале еппдермске ћелпце, ако и у мањој мери, нропуштале кроз танке своје мембране водену пару. Од те опасности очуване су биљке разноврсннм сходним справама а н самим начином жнвљења. Длаке и у овој функцнји играју врло важну улогу. Танке епидермске ћелпце често су покривене сјајним, дужим пли краћим длакама, које одбијањем светлосних зрака спречаваЈу сувишно загрејавање лисног ткива. Те с-у длаке по правнлу без плазме, у опште без пкакве живе материје и само ваздухом испуњене. По облику су врло разноврсне. Махом су једноћеличне, дакле без пкаквих преграда, ну има их п чланковптих; има их кратких п густих (кадифастих), има нх дугпх, положених (свиластих), усправљених, заковрченпх, гранатих, звездастих и т. д. Врло су лепе свилене длаке код олимпнске рамондије: Јапкаеа НеШгешМ, код српске жутилице ОгешзШ зићсарћаШ и код боквице Р1ап1ацо УкТопаНз; кадпфасту одећу пма бсаМоза ћо1озепсеа, Ро1епШ1а ОеШштазп, вуненп покрпвач коврчастих оелнх длака видпмо н. пр. код Шегасшт тагтогеит, ОпарћаИит Веоп1оросНит; звездастим је длакама ооасут А1уззит ог1еп!а1е и А. пшга1е, гранате, пршљенасте длаке нма нланинска наша дивизма Уегћазсит раипозит, љуспасте длаке внднмо код дафине: Е1аеа^пиз апрцзШоНа п т. д. У опште густ длакав покривач примећавамо код врло великог ороја наших (балканскпх) биљннх врста, које су изложене јакој прппеци, које дакле жпве по кршевима и камењарима (нарочито кречним), по живом иеску, сушнпм пашњацнма и сличним пределима. Ред је овде нагласпти да оне длаке, које садрже протоилазматичне масе, не служе као одбрана епидерме протпв јаке трансипрацпје, јер и оне саме могу да испаравају, те су онда изложене нстој опасностн као и епидермске ћелпце. Алп и те длаке нмају врло