Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, str. 395

повећава до 60 км, ширина до 15 км, а површина на приближно 2.800 км“.

П. се сматра као шумска домена; она, је под управом Министарства Шума и Рудника, и једно је од најимпозантнијих поља живога песка у Европи. Рељеф II је валовито-брежуљкаст; између дугуљастих пешчаних брежуљака, налазе се плиће или дубље увале, негде уске са купастим дном, негде широке. Код брежуљака или т. зв. дуна, југоисточна, је страна благога нагиба, а супротна је стрма и усечена у облику латинског слова ЏО, чији су врхови управљени према северозападу. На југоисточном делу П. дуне су ниске и блато заобљене, а према северозападу су све више и пространије. Све ово је у вези са правцем кошаве, којом су условљени правци дуна, њихових облика и висина, као и правци увала. Ове велике дуне су утврђене и међусобно су повезане. Дуне у средини ПЏ. издижу се 10—60 M изнад околних увала, а кад се на њих попне види се огроман простор беличастог песка, који оживљавају групе дрвета, жбунови и потрављене површине. Апсолутна. висина дуна мења се од 195 м до 100 M и мање. Али то нису. стварне висине, односно дебљина живога песка, јер све дуне леже на плиоценским ' седиментима. На југу од П. је долина Дунава на, апсолутној висини око 75 м, на југозападу је лесна зараван, између Делиблата — Баваништа—Краљевићева—Банатског Новог Села, висока 90—190 м, просечно 105 м, на северозападу, северу и североистоку терен је висок 75—85 м. По томе се највиши врхови издижу изнад околног земљишта, за 80—170 м, а вероватна запремнина везаног и живог песка, могла би бити око 130 км“,

П. је вероватно постала почетком дилувијума, када је Панонско Јеверо отекло, и то од песка, који је Дунав сталожио пред уласком у клисуру, услед успореног отицања воде, затим језерским песком, који је у дебелим слојевима сталожен на јужној. ивици ПЏанонског Басена, од Ритопека, до Смедерева, а делом и од оних плавина, које су са Банатских Шланина нанеле реке Нера и Караш. Тај материјал је собом носила кошава, и од њега је створила живи песак. Он је од свих европских живих пескова најбогатији у минералним материјалима за вегетацију. Ботат је у калцијуму, има доста магнезија и твожђа, а фосфора и калијума има више од других пескова. Зато је флора П. врло ботата, и разноврсна. Има 58 врста шибља, и дрвета.

Систематско везивање живог песка сађењем разних биљака почело је пре једног столећа. (1818). Тада је он доминирао поглавито у средишту пустаре, где су жбуње и траве заузимале мале и распарчане површине. Кошава га је равзнашала, са једног места на друго, и заси-

ПИВА

џала, је усеве и села. Око 1870 П. је била највећим делом уосквирена партијама шума, између којих су били потрављени простори. 1912 било је под шумом преко 22.300 катастралних јутара. Од њих је највећу површину заузимао багрен (12.240 кат. јут.), после њега топола, (9.500), бор (500); осталим дрветима било је пошумљено 79. кат. јут. Али су за последњих 100 тодина приходи од П. били увек мањи од расхода, а то ће трајати још дуго времена, све док цела домена, са пашњацима, не буде пошумљена. И при садашњој пошумљености, живи песак још увек наноси штету. Тако је при јакој кошави јануара 1905 покрио пругу између Владимировца и Алибунара око 50 см дебелим слојем, и спречио железнички саобраћај. Ипак је, према ранијем, стање знатно побољшано, јер се сада усред П., око 4-км источно-североисточно од Фламунде, односно 10 км северозападно од Гребенца. развило насеље Шушара, са 253 дома, 1.045 становника и 2 основне школе. — Покрај П. и преко ње пролазе железничке пруге и колски путеви: Панчево— Владимировац —Алибунар—Вршац, Владимировац—Мрамодак—Ковин, Алибунар—Самош—(ечањ, као и велики број колских и пешачких путева.

Литература: Ј, Меззеју, Der europ3ische Flugsand u, seine Kultur {1873); J. Ajtai, A deliblš&ti kincst4ri homokpuszta ismertetćse {Erdćszeti lapok, 1912); H. Кошанин, Банатски живи песак (Политика, 2212 1923). П. Вујевић.

ПИАРОН ДЕ МОНДЕЗИР (Рјаггоп de Молдезг, Јеап Егеаетсе, Тисјеп), дивизиски ђенерал фрацуске војске (13/12 1857, Гачино, Русија). Ступио је у политехничку школу 1/11 1876, по свршетку које је произведен за инжињерског поручника, 110 1880, за капетана 4/10 1883, за пуковника 924/12 1909, за бригадног ђенерала 20/7"9 1913, за дивизиског ђенерала 23/12 1915. Командовао је четом и батаљоном у инжињерији, бригадом у пешадији. Био је професор фортификације у Ратној Академији. Џреведен је у резерву 13/12 1919. — Учествовао је у колонијалном рату на, Мадатаскару (1897—1899). У Оветском Ра-. ту командовао је дивизијом (16) и корпусом (8, 36 и 38) на француском фронту. Био је шеф француске мисије у Арбанији (1915). Организовао је базу на Крфу (1916). Под његовом управом као представника, Француске Републике извршена је реорганизација српске војске на Крфу.

ОД

ПИВА. 1. Племе у црногорској Хердеговини. Захвата знатан простор између планина: Војника, Голије, Маглића, Дурмитора, па до Шћепан-ПЏоља и реке Таре. Кроз племе протиче Шива дубоком кањонском долином. Она дели племе на два дела: источни део племенске области, лево од реке Шиве, назива се Жупа, а за-

= 388