Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, str. 411

њи басен, око БВојнога Села, ближи је Гусињу, и има максималну дубину од 5'8 M, док доњи басен има већу површину и дубок је 95 M. Ca југовашада. се у П. Б. улива речица ЈЉуча, која је б0тата наносима и стално засипа језеро. Тиме је знатан део ранијег П. Б. претворен у тресаву. Сем тога, Ључа је мењала своје корито и насула две делте, те се на југозападном крају П. Б. преотенасто пружају три крака. Са супротне стране језера истиче Лим, мирна и гдегде локвањем обрасла река. Вода П. ЂБ. је плава, па му је можда отуда и име. Зими ce II. ЂБ. замрзне, те се преко њега прелази. Језеро је врло богато рибама, младицом и пастрмком. Око П. Б. има десетак насеља, од којих су највећа Гусиње (495 домова, 2.588 становника) и Шлав (350 домова, 92.357 становника). Поред њих су настањенији: Брезовица (632 становника), Прњавор (460 становника) и Војно Село (379 становника).

Литература: М. Велимировић, На Комовима (Браство, 5, 1893); Ј. Цвијић, Ледено доба у Проклетијама и околним планинама (из Гласа, 91 и 93, 1914).

JI. Вујевић.

ПЛАВСКО - ГУСИЊСКА ОБЛАСТ лежи у изворишту Лима и његових притока, и захвата пространу долину међу ограндима Кома, Проклетија и Богићевице, која се пружа од Рикавца, испод Скроботуше, до Плавског Језера, у дужини око 25 км. Затворена је планинама, са природним изласком низ ЈЛим. Од врха ове долине до Плава су мања поља: Велипоље, затим Врмоша, узано поље око Врмошке Ријеке, дуго до 6 км. Испод камените пречаге Вјетерника је поље Грнчар са реком истог имена, па Гусињско и Плавско Поље. — У ледено доба овом Je долином силазио од Проклетија до Плава највећи леденик Балканског Полуострва, чија је дужина била од 35 км. Сталожио је око Плава велики моренски амфитеатар, којим је загаћено Шлавско Језеро. — Област обилује водама, које се стичу y Шлавско Језеро. Језеро је пуно разноврсне рибе, највише пастрмке. Клима, је алписка, снег рано пада, и одржава се и преко лета по странама планинским. Лета су кишовита. Џланине су богате шумама, пашњацима, и сенокосима. Некада је ова област била врло богата стоком, коју су зими гонили у Шумадију и Босну. Откад им је спречен изггон стоке у ове земље (од Карађорђева устанка. и од окупације Босне и Херцеговине), сточарство је опадало, а развијала се све више земљорадња. Од жита сеју пшеницу, кукуруз (коломбоћ), раж, јечам и ељду, од поврћа кромпир, купус и грах. Од воћа таје само шљиве, које добро роде.

· Област је удаљена од свих трговачких центара. и добрих путева. Отановници се од давнине баве киријањем, на коњима

ПЛАВОКО-ГУСИЊОКА. ОБЛАСТ

преносе робу и домаће производе између Плава, Гусиња, Подгорице, Пећи и 'Ђаковице. Раније су саобраћали највише са Скадром.

У овом су крају варош Гусиње, варошица Плав и 97 села. Цела област има. 1.997 кућа (1920). Становници су Орби, Арбанаси и Анадолци. По вери су мухамеданци и православни; мухамеданци чине 80% од целога броја. Старинаца, је мало; има их нешто и међу православним, али више међу Србима муслиманима. Орба има 148 брастава, са 970 кућа; од њих је православних свега 327 кућа, остало су муслимани. Православни живе у северном и северозападном делу овог краја, највише у селима Брезовици, Ржаници и Војном Оелу. Међу њима. је једна четвртина старинаца, остало су досељеници, од пре 950 година и доцније, из црногорских племена, највише из Куча, Братоножића, Васојевића, Бјелопавлића, и др. Много је трагова, старих насеља, а одржава се предање, да је овај крај некада био насељен Србима. Шри народним устанцима против Турака и од зулума турских и напада арбанашког племена Климената), Срби су се расељавали. Због тога је овај крај опустео и раселио се, највише од краја 17 до половине 18 века. Многа су села ове области припадала манастиру Дечанима, нека су до скора одржавала, а нека и сада држе извесне обавезе према манастиру. — Међу исламизираним Србима има их врло старих и сасвим младих. Главно исламизирање извршило се рано, још ускоро по доласку Турака. Прво је примило ислам дванаест угледних породица онога краја, и зато су награђене неким селима као аталуцима. После су примали ислам и Срби, који су долазили из околних српских племена. Међу муслиманима, старинци чине 40% свих потурчењака. Остало су досељеници из појединих крајева Црне Горе, највише из Куча, затим из Братоножића, Бјелопавлића, Роваца и других племена. Срби муслимани чине највећи део становништва у Плаву, а чисто њихова села су Колиновићи, Ђуричка Ријека, Богајићи, Окић и Коморача. Од њих се раније највише истицало браство · Шабанагићи · (Реџепатићи), који су били беговска кућа и имали знатне атадуке све до Берана. Данас су пука сиротиња. Од пре 80 тодина надмашили су их Феровићи, који су старином из Куча.

Арбанаса у области има 68 брастава са, 930. кућа. Највише је Климената и из племена Затријепча у Црној Гори. Клименте су давно почели нападати ову област и пустошити је. Од краја 17 века спустили су се они из својих планина, заузели околину Шлава и Гусиња, па се раширили долином Лима све до Пештера. Околна. муслиманска племена и БВасојевићи, Кучи и други, водили су тешке и дуге борбе с њима, док су их истисли из

= 509 ——