Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, str. 410

ПЛАВА

Реџепатића, Шабовића, Омерагића, = Медунска, Метеризи, Купус. Поред језера је рибарска махала, а преко Ђуричке Ријеке варошко предграђе Прњавор.

IL се помиње у споменицима 13 и 14 века као жупа са својим селима. У њему је за време српских владалаца био развијен риболов. Дечани и манастир (CB. Архапђела Михаила и Гаврила у Призрену имали су своје рибаре у 1. У 16. Ве ку П. се помиње као место на друму Котор— Цариград, којим су ишли млетачка пошта и курири. Шлављани су добре кириџије. Изгонили су у Котор ив свог краја вуну, жито, сир, восак. Хаџи-Калфа 3абележио је П. као место, насељено Црноторцима. Ами. Буе назива П. варошицом са 100 арнаутских и српских кућа. Г. Јуришић (средином 19 века) помиње у 1. 400 кућа, од којих четвртина СОрба. II. је имао малу чаршију од тридесетак дуЋана у средини варошице, где су околна племена сваког четвртка долазила. на пазар. — У ШП. има 188 муслиманских и 8 православних домова. Муслимани су већином исламизирани Орби из ЏШ. и окодине, а има међу њима и неколико кућа Арбанаса.

Литература: Ј. Цвијић, Основе за теографију и геологију Македоније и СОтаpe Opomje, MI; K. Костић, Наши нови градови на југу (Српска Књижевна Задруга, 168); A. Јовићевић, Плавско - Гусињека Област (Насеља, 10, 1991).

JI. Шобајић.

ПЛАВА. 5. Плавска Река. |

ПЛАВА ГРОБНИЦА — ОСТРВО ВИДО. Мало острво Видо, крај острва Крфа, бидо је последња станица, на којој су 60ловали тешко изнурени и болештинама оборени српски војници, који су 1915 преко Албаније живи допрли до Крфа и до Вида, али су ту подлегли дизентерији, тифусу и другим болештинама. Пошто на Виду није било места за, толико много гробова, безбројне барке возиле су лешеве српских војника на отворену пучину недалеко од Вида, и ту их спуштале у море. Море је било изабрано 388. тробницу, јер је на тај начин било најмање опасности од нових зараза. Језовита гробница крај Вида била је много опевана и описивана. Млади песник Милутин Бојић, који је не много доцније и сам на солунском фронту (1917) подлегао ратним напорима, посветио јој је песму Шлава. Гробница. M. M.

ПЛАВАЦ НАШТЕЛАНСКИ, врста винове лозе, која даје одлична црна вина. Раширена је око Оплитских Кастела, у Далмацији. ;

ПЛАВИШ је слаба ракија. што цури при крају из котла, те више не гори. 1. PJ

ПЛАВНИНК, острво Ha Јадранском Mo-

ру, између острва Цреса и Крка, одно-

сно између 44579“ до 449 59'3' сев. шир. и 14999:9' до 14335“ ист. Гр. П. се пружа. од северозапада према југоистоку. Дугачак је 6:3 км, широк до 2:3 км, а заузима. површину од 9:6 км“. Претежно је састављен од кретацејских кречњака, стеновит је и потпуно нат. Највиши висови су на северозападном делу острва, 194 м и 133 м, а према југоистоку се земљиште блато спушта. ПШ. је врло мало разуђен и има дватри незнатна залива: Скојарски Залив, Мужонски Залив и један безимени. Ha северу, северозашаду и југоистоку завршава се у ртовима: Малом ПШину, Велом Џину и Рту Сутила. Северна обала Џ. сасвим је неприступачна, јер се стене дижу тотово окомито до 100 и више метара, док је са других страна приступачнији. Ha П. нема насеља. А В.

ПЛАВНО, село у Далмацији, област Сплит, срез и општина Книн, од Книна 14 км (правац) к северу; заправо је горска котлина, са више скупова кућа, у повирју Радиљевице (к Бутишници - Крки). Има 2.059 становника, православну парохију. У П. је нађено ствари из неолитекога. доба. П. се први пут спомиње 1451.

Ј. М-н.

ПЛАВСКА РЕКА, речица у Јужној Орбији, десна притока Љуме (Грука Вавеш). Извире на западној страни Шар -ланине, под Црним Каменом (1.626 м), више села Заплужја. Са изворишта тече према западу-југозашаду, од Брута ка југозападу и југу-југозападу, од Орћуше на траници наше државе са Арбанијом, тече према западу-јулозападу. У Љуму II. P. утиче око 15 км источно-југоисточно од места Љуме (Лојма). Са југоистока са леве стране, П. Р. прима неколико већих притока: Србатовце, Радешку Реку, Љештанску, Бродску Реку и Глобочицу, 2 са десне стране, са југоисточне падине Коритника притоке су махом. краће. Дужина тока П. Р. до ушћа у Љуму је 25:9 км, од изворишта Грбатовца до ушћа 30'6 км, а од изворишта Грбатовца. до границе са Дрбанијом 248 км, Док је површина слива око 260 км“. : Р.

ПЛАВСКО 'БЛАТО (ПЛАВСНКО ЈЕЗЕРО), језеро у Црној Гори, између Плава и Гусиња, око 26 км јужно од Берана, односно 29 км западно - југозападно од Шећи. Са северозапада је оивичено стрмим шпадинама Виситора (2.174 м), а са осталих страна нижим планинама: Маја Борит, Ђаба, Копиљача, високим 1.300—1.400. м. Корито П. Б. издубено је у чврстој степи глацијалном ' ерозијом, и представља најнижи део плавског терминалног тглечерског басена. Пружа се од југозапада према североистоку. Дугачко је 47 км, широко до 17 км, а заузима површину од 54 куг. Апсолутна висина језерског пивоа је 1.007 M.

TL Б. је доста плитко, а снажним засипањем подељено је у два басена. Гор-

— 398 —