Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, str. 413

ктора музикологије. Овај се рад оснива на критичком издању дела Окегена, ради кога је П. неколико година радио и истраживао све знатније европске библиотеке. Ово је издање примљено за. публикацију друштва Деићеће Миз везе есћан. Шрва свеска, која садржи осам миса, уврштена је у списак издања поменутог друштва за 1926. У августу 1925 судедовао је П. на интернационалном HCTOриском и археолошком конгресу у Bruбез-у, на коме је изнео нека открића 0 музици 15 века у Напуљској Библиотеци. Ова студија има да изађе у радовима белгиске Академије.

IL. се истакао као композитор и као пијаниста. Написао је неколико хорова и попевака, тудачки квартет и клавирске композиције. У свима овима је под утицајем савремених страних аутора. У ПЏесми канаанскога весеља, за женски хор и клавир, П. је са успехом применио савремену композициску технику колориту народне музике из хрватских крајева. Као пијанист и конферанеје, појавио се П. код нас и на страни (Беч и ПЏариз) са стилским програмима савремене музике, у првом реду француске и чешке. Поводом стогодишњице JIHCHHCKOTA, Haписао је П. студију, у којој је изнео неке своје погледе на овог нашег аутора и на схватање битности наше народне музике (Књижевни Јут, 1919). А. Добронић.

ПЛАМЕНАЦ ЈОВАН, председник црногорске владе, а после свргнућа династије Петровића и смрти краља Николе самозвани регент Црне Горе (1873, Бољевићи, срез барски, Црна Гора). После четири разреда гимназије, П. је учио учитељску школу у Алексинцу (Србија) и у Пакрацу (Славонија), па је затим слушао две тодине педагошки курс у Јени (Немачка). По повратку у Црну Гору постао је наставник. богословеко-учитељске школе. IL је ушао у владу први пут 1907 као министар Просвете у кабинету Др. Л. 'Томановића. Ради бомбашке афере MH. je постао министар Унутрашњих Дела. ЊеTOBO је име нарочито везано за колашилпску аферу, у којој је П. лично у Колашину руководио припремањем суда и сведока, и по којој су петорица осуђених на смрт стрељани шест дана после изречене пресуде, а та пресуда никада није објављена. У Народној Скупштини на Цетињу ПЦ. је пригнао, да је његов пашеног Станко Марковић путовао у иностранство са мисијом да убије неколицину емиграната, међу њима и мајора Николу Митровића, (убијен у Скопљу автуста 1910). — У току рата 1912 П. је престао бити министар, пошто је краљ Никола морао да отпусти владу Др. Л. Томановића, међутим остао је и даље најповерљивији дворски човек. При капитулацији Црне Горе, П. је остао у земљи и био је интерниран, али је после пуштен, и постао је саветодавац це-

ПЛАНИНА ПОЉЕ!

тињекога гувернемана. Шри ослобођењу Црне Горе П. је стао на чело сепаратиста и повео је борбу за засебну Црну ГоруЊегово је дело цетињска божићна. побуна. П. је међутим у последњем тренутку напустио своје трупе и побегао је у Италију, а затим у Париз бившем краљу Николи, коме је образовао нову владу. После смрти краља Николе и изјаве престолонаследника. Данила, којом се одрекао свих права и претенсија на престо Црне Горе, П. се прогласио регентом Црпе Горе, због чега се завадио са бившом краљицом Миленом. Када је Италија престала давати помоћ црногореким сепаратистима и финансирати ову акцију, ЏП. је отпутовао у Америку, где је покушавао да закључи зајам за своју акцију у ПЦрној Гори. Али су се раније присталице бившег краља Николе већ и тамо биле подепале, а у америчкој јавности није могао наћи потпору за своје планове. Због тога је П. морао капитулирати. Он је онда дошао у Београд, оставивши својој судбини оне, које је завео на пут оружане и крваве борбе против своје отаџбине, и који су због тога изведени пред земаљске судове. М. Миленовић.

ПЛАН ЈЕЗЕРО, у Босни, на површи ЈЛелије, 3 KM североисточно од Думоша (1.879 м), односно 2 км северно од Котланичког Језера. Површина му је 0:133 кмг, апсолутна, висина. 1.676 м. Јеверо је глацијалног порекла. TILL DD:

TIJJAHEP MATMJA (Planner), B. Шлајнер.

ПЛАНИН, острвце на Јадранском Мору, западно од ШПага, између острва Олиба, Маона и Вира, на 44%99-8' сев. шир. и 14 516". ист. Гр. Џружа се од северозапада према југоистоку и издуженог је облика. Дугачко је 94 км, широко до 600 м, а заузима површину од 1:1 кмг. Џ. је стеновит кречњачког састава, висок 25 M, неразуђен, и покривен вегетацијом.

ПЛАНИНА ПОЉЕ, крашко поље у СОловеначкој, северозападно од Церкнишког Поља, односно око 12 км јужно-јутовападно од Врхнике. Оивичено је са свих страна планинама; на западу се диже: Хрушича (Месарјов Врх 790 м, Грмада 872 м), на југу: Колишивски Врх 751 M, Церовица 674 м, Орњак 664 M, Ha истоку: карсна, зараван, иза које се издиже Смречни Роб 784 м, а на северу: Градишче 632 м и Отрукловец 680 м. Поље се пружа од југоистока, према северозападу, у коме је правцу и нагнуто. Дутачко је до 6:3 км, широко око 9 км, а заузима, површину од 108 км“. Апсолутна висина II П. је 450 до 440 м. Околне планине сатрађене су од кретацејских кречњака, а дно поља је од доломита, преко кота су алувијални наноси. Око је равно, само се на североистоку издиже повисок хум, који се пружа у динарском правцу. На

= — 401 — : : o