Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, str. 487

ПОЉОПРИВРЕДНЕ ШНОЛЕ ЗА СЕОСНЕ ДОМАЋИЦЕ имају циљ, да сеоске девојке поуче у свему, што је потребно за разумно вођење сељачког домазлука и 3% подизање здраве породице. Настава је теориска и практична. Теориски се девојчице васпитају тако, да им се знање, стечено у школи, учврсти колико је то потребно разумној домаћици и будућој мајци. Предмети теорије су: рачун, читање и писање, природопис, хигијена, земљопис, ' историја Краљевине OXC и пољопривреда. Практично се девојчице уче свима пословима, који су поверени жени: кувању, ткању, спремању, прању и тлачању рубља, ситном газдинству (млекарство, свињогојство и перадарство) и повртарству.

Школа. траје по правилу 10 месеца. Интернат је обавезан, а живот у интернату основан је на принципу породице. Да девојчица буде примљена у завод, потребно је да је навршила 4 равреда са добрим успехом, да је телесно и душевно здрава, и реверс родитеља или стараоца, да ће редовно плаћати издржавање ученице. Сиромашним ученицама даје Министарство Просвете и Пољопривреде потпору. П. Ш. има у Далмацији у Сплиту, у Словеначкој у Љубљани, Марибору, Шмихелу и Репњу у Горењском, у Хрватској у Петрињи, Божјаковини, Подторачу и шприватне у Врбовцу, у Војводини у Шанчеву, Баваништу, Александровцу (Жупа), Земуники и Битољу.

У Србији су уређени бесплатни амбулантни течајеви за сеоске домаћице. То су управо школе селице, које трају 2—3

месеца. Школа иде у народ, те у краћем.

року поучи више жена и девојака у домаћинству (кувању и шивењу). У сталним школама је рад интенсивнији, ученице су потпуно поучене, те имају, кад се врате у село, да буду поборнице напретка. Министарство Шросвете установило је Вишу домаћичку школу, најпре уз учитељску школу у Новом Саду, а 1996 пренело је у Футог (Војводина), где је пре била нижа домаћичка школа. Виша домаћичка школа траје четири године, а ученице треба да су свршиле четири разреда средње школе и по могућности нижу домаћичку школу. Иначе је та школа, поред специјалне наобразбе у домаћинству, изједначена. са, учитељским школама, И. Ритиг.

ПОЉОПРИВРЕДНО ШКОЛСТВО. У нашој држави постоје два пољопривредна. факултета, на којима се предају пољопривредне науке, у Београду (основан 1919) и Загребу (уређен 1919 из Шумарске Академије, основане 1898). На те се факултете примају као редовни слушаоци свршени ђаци средњих школа. — Средње пољопривредне школе примају ђаке после

ПОЉУДОКИ САМОСТАН

4 разреда средње школе (реалке или гимназије). Таквих школа има у нашој држави три: у Крижевцима (основана 1860), Марибору (основана 1922) и Ваљеву (основана 1923). Оне догматички предају науке ђацима, који треба да се упућују и у практичке радове. — Ниже пољопривредне школе (ратарнице) примају ђаке после свршене основне школе, а уче их практично и тумаче послове теоријом. Оне се могу ограничити на посебне гране: винотрадарске и воћарске школе (у Букову, Илоку, Новом (Саду, Марибору, Вршцу, Грму), млекарске и т. д., или обухватати све гране пољопривредне производње (у Крижевцима, Џожеги, Модрушу, Лијевну, Алексинцу, Битољу, Краљеву, 'Ћуприји, Шапцу, Ади, Бањој Луци, Бутмиру, Божјаковини, Ст. Јурју, Главици).

За женскиње даје се гтосподарска обука, у домаћичким школама, у којима се поучавају у свима женским пословима таздинства (млекарству, вртарству, перадарству, шивењу, кувању, нези деце и болесника). Таквих школа има у Петрињи, Љубљани, Репњу, Шмихелу, Марибору, Гоепићу, Божјаковини, Влашкој.

Литература: И. Ритит, Наше тосподарско школство; О. Франтеш, Господарска настава и Господарски заводи. Овеска 1; Извјешћа о раду земаљске господарствене управе Хрватске и Олавоније 1896—1905; Извјештај о досадањем раду

на унапређењу домаће привреде у Kpa-

љевини Орбији за 1908/09. 0. Фратнгеш. ПОЉСНКАВА, река у Словеначкој, лева притока Дравиње. Извориште П. је на Похорју, на јужној страни Жигертова Врха. (1.345 M) и Врха 1.232 м). Са изворишта

жтлавном тече према југоистоку, додирући

Горњу и Доњу Пољскаву, протиче кров Горње Птујско Поље, а кад доспе до њетова јужна обода почне тећи на исток, и од Ланкавеса на исток-југоисток. У Дравињу утиче око 4 км низводно и источнојугоисточно од Ланкавеса, односно 1:4 км западно-југозападно од Светог Вида (на Дравињи). Дужина Џ. тока је 45'3 км, а површина слива 9251 км“. ||. .B.

ПОЉУДСНИ САМОСТАН. У Пољуду, код Оплита, саградио је око 1030 сплитски надбискуп Павао цркву у част Св. Марији. Том су црквом до 15 века управљали бенедиктовци, а, затим разни комендатори, међу које је спадао и чувени | Висарион. 1450 су Оплићани цркву проширили, па саградили уз њу чврст самостан, те их предали фрањевцима, да их бране од Турака. Џоловином 18 века одважио се на обнову самостана фра Бернадин Вуковић, али се обнова коначно довршила тек 1898. — У стародревној се цркви налази више дратоцених слика, а у књижници око 3.000 свезака, међу којима доста инкунабула. Ту се чувају и две хоралне књиге (псалтир и химнариј)) с минијатурама,

= 475 —