Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, str. 489

Надлежна. управа је Дирекција ПоморCROP Саобраћаја. Она стоји у непосредној вези са Министарством Саобраћаја. Од њега добија све наредбе и упутства за вршење службе у границама зажона и прописа, и у свему пуноправно заступа државу у свима питањима из своје надлежности. На челу стоји директор, кога у вршењу дужности помаже његов помоћник. — За вршење послова у дирекцији постоје одељења: наутичко, за одржавање и грађење, за грађење бродова и машинску службу, финансиско- економно, административно - комерцијално. · Дирекцији cy подређене лучке капетаније и поткапетаније, са кругом рада, који утврђују постојећи закони, уредбе и правилници.

Делокруг рада дирекције је: примењивање државних уговора и међународних конвенција по свима питањима поморске и консуларне службе, уколико ова спадају у област поморског саобраћаја, вођење евиденције бродова дуге пловидбе, велике обалне пловидбе, јахта и осталих бродова и пловних објеката, вођење надзора о извршењу наутичких прописа у погледу баждарења, навигационе опреме на бродовима и службе безбедности на мору, обалама и бродовима и о публикацији свих података за безбедност саобраћаја, прикупљање и објављивање метеоролошких података, администрација семафорских станица, фењера, сигнала безбедности, државних зграда, бродова, реморкера, батера и свих техничких постројења државне поморске службе, одржавање државних пристаништа и постројења, изградња лука и пристаништа, вршење надзора о извршењу прописа машинске службе, бродарских котлова и машинских инсталација, вршење надзора над грађењем бродова, активна контрола над службеним јединицама ради једнообразне примене закона, уредаба, прописа и наређења Министарства Саобраћаја, вршење санитетске службе по постојећим законима, и прописима и извршење наређења у погледу 'хигијене на бродовима, у лукама, профилакси, дезинфекцији, дезинсекцији, дератигацији и спасавању и припремање особља за ову сврху, административно-правна переонална питања, одржавање реда и организације рада на обалама, и на мору у духу постојећих шпрописа, управљање обалама и на мору по постојећим законима, уредбама и прописима, сарађивање у питањима јавног и приватног поморског права и помореког осигурања, извршавање прописа провидбене политике, тарифа, редова пловидбе и класификације бродова, као и надзор над извршењем ових прописа код трећих лица. администрадија државних складишта, (матацина) и вођење надзора над овом службом у свима складиштима која служе јавном саобраћају, вођење статистике поморског саобраћаја и трговине, вршење рибарске полиције по постојећим зако-

ПОМОРСКИ САОБРАЋАЈ

нима, уз прописе о поморском рибарству и старање за њихово извршење и т. д.

Поморски одбор даје мишљења дирекцији по важним стручним, техничким и персоналним питањима. Поморски одбор састављјају шефови одељења.

Дужина наше поморске јадранске обале износи око 610 км, без обзира на мнотобројна острва. Дуж целе обале постоје многа пристаништа, међу којима су најважнија: Сушак, Бакар, Краљевица, Сењ, Обровац, Раб, Паг, Преко, Биоград, Шибеник, Скрадин, Трогир, Врањиц, Сплит, Хвар, Вис, Стариград, Јелса, Бол, Супетар, Омиш, Макарска, Метковић, Трпањ, Корчула, Велалука, (Оребић, Трстеник, Слано, Затон, Груж, Дубровник, Цавтат, Херцег Нови, Зеленика, Тиват, Рисан, Котор. Будва, Бар, Улцињ.

Поред ових, јужно од наше земље, у солунском пристаништу постоји и T. BB. Слободна Зона, на основу закљученог уговора између Краљевине ОХСО и републике Грчке у првој половини 1924. У овој Олободној Зони зајемчена нам је царинска. слобода и дозвољене су све саобраћајноцаринске, поштанске и телеграфске Maнипулације, као и слобода транзита од границе до Слободне Зопе.

Промет бродова у лукама и пристаништима Краљевине ОХО у 1923, трема земљама доласка и одласка био је: за Краљевину ОХО: допловило 37.242 пловних јединица, 3,900.763 тона, отпловило 34.177 пловних јединица, тонаже 3,925.670; за Албанију: допловило 153 пловних јединица, 31.600 тона, отпловило 201 плов. јединица, тонаже 30.309: ва Алжир: отпловило 8 плов. јединица, тонаже 14.133; Ba Атргентину: отпловило 5 плов. јединица, тонаже 14.102: за Бразилију: отпловиле 2 плов. јединице, тонаже 5.202: за Чилу: отпловила 1 плов. јединица, тонаже 9.705: за. Египат: допловило 7 плов. јединица, 11.638 тона, отпловило 54 плов. јединице, тонаже 82.324; за Енглеску: допловило 66 плов. јединица, тонаже 120.085, отпловило 45 плов. јединица, тонаже 63.455: за, Француску: допловило 17 плов. јединица, тонаже 7.523, отпловило 84 плов. јединице, тонаже 92.665; за Грчку: допловило 974 плов. јединице, тонаже 116.671, отпловило 3083 плов. јединице, тонаже 140.803: за Холандију: отпловило 10 шлов. јединица, тонаже 10.039: за Јапан: отпловило 7 плов. јединица, тонаже 31.604; за Италију: допловило 5.487 плов. јединица, тонаже 1,421.698. отпловило 5.230 плов. јединица, тонаже 1,123.178: за Кину: отпловило 13 плов. јединица,

тонаже 44.868; за Малту: отпловило 5 плов.

јединица, тонаже 9.564: за Немачку: допловила 1 пловна јединица, тонаже 399, отпловило 4 плов. јединице, тонаже 9.578; за Португалију: отпловила, 1 плов. јединица, тонаже 19286; за Румунију: дотловила 1 плов. јединица, тонаже 460, отпловила | плов. јединица, тонаже 1.299: за Русију: отпловила 1 плов. јединица, тона-

— 40