Pravda, 24. 12. 1927., str. 6

СЛГРАПА 6

Ј1РЛВЛА 24. ДБЦЕМБРД 1027. ГОД.

Гроф Стеван Тиса

ПРО.1 350

Др. Лаза Секулић —

(Наствхан) Прсд једним од тих дућана сс, међугим, ситуација иоо-штрила. Власник, иеки Самко РадосввљевиЈ^, како се говори, изгрдио је гомилу састављену од војничких и цнвилних осооа, на ш:о су му се на дућан оборилн камењем. Он спустн жслезне рулове н нспали јсдан револверски метак на гомилу, ну ;?е ноготн никога. Сгупнли су да ГЈГУкапсе како државнн тужнлац, тако н т^ојничкз команда. Настало је размимонлз/Кење у мишл>ењу, јер по схватању држ. тужиоца иде кривцчни чии кре.1 грађанск^ су1)ење, а војничка команда хтеде "да поведе поступак а.ојничкег прекога суда. „Војнички тмандант телефочски затражи одл>-ку из Вараднна н добије одговор, да ухап-си Радосавл>еви-К;), а ако се успротиви државшт тужилац или капетпн полиције,-да и њих у.хапсн. Како овој гссподн. није пало на памет да се противе, то }е. починнлац упућен под војннчки поступаК, по поступку за преки суд на смрт осуђен и јустшђикован пре но што би био стигао мој брзојав да се прнчека решење питања о надлежности. „Што се тиче мерн гума питања, дају се, истина, приказати разлози с обе стране; ну по мојем-уверењу бнло је схвсЛ-ање кр. државног ^ужи-о-ца умесно. Сада би било узаман да се упушта у претрес овога иитања; јер би исти, након нзвршења смртне казне над починиоцем, имао само акаДемску вредност. Ипак се морам најодлучније оградити против тога, да се спорна пнтања надлежности на такав начин једнострано решавају н војничке пресуде у таквим случајевнма извршавају пре но што се надлежност споразумно утврди. „Пооштрена је ова погрешка без 0ка квс иотребе (употреб.ЂеномЗ н^прнстојном и изазивачком садЈ >жииом чз Варалина приспеле заповестн. Баш у таквим временима, где је од еминентне вредности како споразумевање међу нолитнчким и војничким властима, тако и уонште углед сваке вПасти, претеже лвостру: ко тешко овај ^дрскц. став према чржавним властима.

Морам се, дакле,- обратити *1рлбом... , _ . п , л изволите..:-№^1Т 1 ч; 1 н>«пч1С ! гч.тчнА -™Ућ?на 1« јх.г1ном посланж %. Рона- >«;>» ТР \'пРПи»* тл ПП-1'. 1

прекор како з&М- самовЛ^с^ог Носпт1ка у овзм кривичном случају ^ре решења питања надтежности. та-ко и због садржине инкрнминоване заповести, те дотичне особе по^вати на одговорност. „Надам се ла сам овим... пружио долаз..., да је ■снг>*5цнја заиста постала неодржива. Такво стање поткопава углед влади,- баца Србе п-атри'Оте \'- загр.Ђај понижења и непрзвичности, а тим изазива не само за сада већ н за дуго времена располржај, који ће у дпне опасности тешко штетнти војничке интересе, а н задуго онемогућити успешно раз вијање народнога питања у Угарској. „Што сам ја постигао н подигао тешкнм.к. .успешним радом за добро унуграш&егз мира н армониског уједињен»а. саих народа. ове земље рали удруженп. рада зз Ђ&КДО интереее Монархн|е/.ддводн се у опасност добронамерном али промашеиом сувишном ревнош ћу /сао .јих подређених војничких органа, а ја .не бих. дал>е, могао нОсити олговорнос^ги' за сулбину земље, ако се ту не бн могло наћи лека. .,Дабогме да не би било доста да се пон'^"е -већ више пута издане високе нар^лбе В. Ц' и Кр. В-а. Видн се, како се мадо ' иЕфшавају исте, ако се непошто' паЊе како треба не одмазди. „Молим стога В. В. да бисте изволели захтеЗзтИ строго извршење излаиих наредаба и прн том стати на пут 'гајгрубљ&м НеПриликаМа; ВзљаЛо би сместа пусм^н М1а слободу све самовласто ухапиШ&ер<Зо и -сбе из Таквих м&сга узете таоце, -где: фактичне прилике безуветно не. изискују њихово" при чржавзње, па бн; взљзлкз .подвргнутц строгој истрази поступак против кулскогз свештеника Боберићз, те грздокогз нзчелника новосадског Деметровића, кзо и инциденте о сомборским демонстрзцијалм, па кривце како треба казнитн. ..Слободан-сам . при том нарочнто укзззти нз аначај тога, да би требало да доби.ју долиЧну задовољштину, због учињене им непрзвде, како грздски нзчелник Деметровић, тзко и парох Боберић, те кр. државнн тужидац и капетан полиције у Сомбор\, (завршетак) „Будимпешта, 15! Септембра, 1914. Тиса." (II. св. бр. 262). Ну војнички су органи жарилн и палилк 11 дал>е, јер је гроф Тиса већ 26. сеитембра 1914 упутио ову пр?дставк>' •а жалбу нздвојводи Фридриху

„В. Ц. и Кр. Височанство! „... (увод). „Једнострано поступање каткад сасвим подређених војннчкнх команданата, којн према природн ствари нису у могућности да правилно просуде личности денуицијанзта н денунцираннх особа — има ондз ту последицу, дз се злостав .ЂЗју, нзобличавају н 'пред свим светом понижавзју потпунце некриви, углетнн пзтриоти, да их после дужих или краћих истрагз пусте кзо сзсвим невине. ; ј ^ Ззтим није потреб.но да- се разјашњзвз, кзкво отровно дејство орше та кви поступцн нз дух и расположење жи тељства. Што је тако штегна и опаснз тежњз, да се политичке влзсти гурну нз страну ге дискредитују у становништвз Нека гра1)3нска власт, која по св-ојој над лежностн желн обавештзј о узроцимз хапшењз, одбнја се подс.мевалзч.чим одговором, дз (команда) ннје у прнјатну положају да то може учиннти. „Код једнога се среског начелника нз вршавз кућна преметзчинз з протежс се на званичне просторије и на прнвзтни стзн. Јзсно је, како Тч/ мора дејствовати на русинско становништво. „Позагвзрзнн су у граћанском затвору (хапсанн) Мншчовца, Шаторалјаујхе ља и Мезекевгжда стотине похватаних, међу њима врло уГледни домо .Ђуби, које су све похапсиле војничке команде, па су предани држзвном тужноштву без икаква разјашњења. (Замолнвши да се ствар ових брзо реши завршава:) ..Молим В. Ц. Кр. Височанство да буде уверено, да са.М у очајању, што непрестанцг морам да долазим с звим мнзерамз н дз то рздн.м сзмо у том уверењу. што исте стварају опасност не само за касније поспешан развитак земље, него (и) за садашње вођење рага... „Јз молим и т. д.... „Тиса." (II. св. бр. 289). После свих тзквич коракз и напорз надао се гроф Тиса, да ће се те ствари окренути на боље. То се види из његова писма од 27 септ. 1914 (II св..бр 299)

Г 'Б1

& # БШГААА

Београдск«! би умични' ж'ивот био веома досадан и монотон да није разних малих изненађења н „ванредних с.т\'чајева", који га шше понеЈ<ад доста занимл>ивим. Та разонођен>а ма.уом .су злурада и. !внхов је броЈ

[ који евоцирају Неронов лик, они би вам од|говорили: — Лако је становницима престоница, у које сваки час долазе чувени светски уметници! А шта ћемо ми којн смо се два п>'т узалуд спремали да дочекамо г. Шал>апина? Кад се размисли — можда овакво резонова.ње и није толико без основа. Сем пожара, још један призор" прналачи

ч Н|и..,-.,моГу да те уверн* ,д* Ј ЈК У борбу са војннцима, "који из претеранс мар .ЂИЈВОстн чнне свакојаке неспретностн и надзм се, да ћу сада посгићи то, да хатнењз нзвршзвају само у споразуму с политичким властима, ддкле, само против таквих, којнх досадашње држање фзктично пружз основд сумњи. Трудим се дз се побринем ч за то, да невнно потрзани добнју доличну. задово .Ђштину..." Али све те намењене жалбе и представке \тарскога премнјера ннс* нмале потребна успе.ха. То се види пз тога, што је гроф Тиса већ на неколико дана после тога, дне 4. октобра 1914, године поднео истом главном командзнту аустрог. во-јсЈхе, надвојводи Фрндриху, пову представку, у којој. се. након обра-' зложене изјаве, да се.разочарао посдг увиђаја \ спнсн.ма изасланоГа нојшмко га поверенства по тим стваримл, овако нзјављује: „... на жалост иоверенство није изнршило што се очекнвало од. њега. „Моје четири жатбе по овој стварп могу се обухватнти у четнри тачке: „1. Није поступзно по заповестн врховнг војничке комзнде, да се против политнчкн сумњивих поступа у споразуму с политичком вташћу. „2. Узимани су тзоцн н у таквим местима, где том ннје било баш никаква повода (Суботица, Сомбор н т. д.) и ннје узет у обзир споразум удешсн са г. владииим повереником бароном Талијаном што се тиче одређења особа. „3. Прн истрази против ва .ЂЛНих, угледних ђуди (градски начелници, свештеницн, срескн начелници и т. д.) одмах се поступало сз понижзвзњем и бру тз.-ношђу; тзквн су људи похвдтзнн нз ннштзвна поткззивзњз, пз су под бзјонетимз, свеззни вучени кроз општине и т. д", з то је у духовнмз морало изззвзти дубоко индигновзње и тешко оштетити \тлед свештеннка и власти. „4. У општењу са властнмз су некојн, у главном подређенн војнички органиЈ употребилн тон, који багзтелише, вређа, оштећавз потребнн углед влзсти. „Мз да новеренство ннје обрагило ни какве пажње баш у том погледу, то нзрађенн записници бацзју неколике жнвс-ј светлосне зрзке на те одношаје. „Заиста је, на пр., тешко разуметн, ка| ко да поверенство налази да не видн у' то.м ничега кзжњнвз: — Наставиће се. -•

првећан, : ^нос-.>едЊЈВ1- ж/ пздедуно-м- квја је ок.раала београдске : тр»тоаре својим .непрофјним оклогкхч и -натерала -дролазнике, да. маневрпшу. • _ ј М пролазници веома грацнозно маневри-1 шу да би сачувадуг равнотежу., Ади »г.ма и прслазника, којима" грациозност апсолутно није од помоћи — у једном кобном тренутку они изпубе равнотежу и наједанпут се нађу на тзе.м.ЂИ. Узалуд* би ти малерознн .ђ>'ди очекива.ш да неко тај сл\ 1 чај схвати озби.Ђно н са саучешћем: цела се улица смеје. А нарочито се весело смеју пролазшше, посматрајући неког (зеоградског Дон-| Жуана' у лренУтку губитка равнотеже... Њихова се зл> радост испо .Ђава чак и ондз' кад-поледица"обори на гротаарИ неку пред-! ставницу нежног пола... И уопштс, Београђанпн чим изађе на у.ЂШу, осећа извесну злурадост при посматрању разних ситних, а п«1екад и великих несоећа. Са нарочитим задозољством становдици нрестоннне посматрајк' пожаре и осећају искрено жаљење у тренутку кад шмрковп ватрогасаиа угасе последњи језик пламена... То је осећање- можда, нездраво, јер ндје ни најмање похвално уживатн у призору уништења онога, што се текло годЈгТнама и годинама... Али још Нерону било је то осећање познато — он је запа.лио Рим да би се песнпчки инспирисао посматрајући његов пожар. Сваки Београђанин, како изгледа, у души је песник Неронова жанра и призори ове врсте вео.ма с> г омиљени. Чак на Теразија,ма можете да чујете понекад: — Блнзу Калемегдана гори једна кућа! Изгледа да ће нзгорети цела — хајдемо да видимо. То се изговара тоном, којим би.се у некој другој престоници изговорпло: — Вечерас пева најславнлји оперски певач. Хајдемо на концерат да га слгша.мо! И кад би вн то приметили Београђанима,

пуну пажњу Београђана на у.иши/' разне саобраћајне незгоде — Београд није много размажен саобраћајним згодама... Аутомобил, ко)иЧ"е с>дарн са неким другим превозним средством, с\ дар лва аутомобила. страдање ауто.мобила. којн је налетео на неку бандер. — све су то за престоничког пролазника изненађења. пуна пријатностн. Пође неки Беофађанин своме пријатељу на славу петке и* успут при.мети да се око неког аутомобнла купи свет. коментаришући.случај са најживљим варијацијама. Од-. мах заборави на славу и почнње да слушг.'/ та коментарпсања: . . — Крив је шофеп! — Море крива је.бзндера. на коју де" ау-" томрбил налетео, . . — Стари је.ово аутомобил — права крн- тпја. Њему је већ одавно бпло место у архиви. Баш ни чајмање не жалим кад ови стари аутомобили нли аутоб/си оду у пензију. ■ : Лака им београдока зе.мља. — Дабоме да је бандера криза — да ннје овде бандере, не би аутомобнл могао да на-.. летн на њу. — Ја пођох на славу пешке, а онај у-аутомобилу — а сад ћемо обојица пешке помиш.Ђа злј-радо наш пролазник. — Растурај се ко нема посла! — добродушно саветује публику 0}5ган јавне безбедности! ■" — Сви овде имамо посла — зар не видите Да коментаришемо стучај! — одговара неко из го.миле. Коментарисан>е се наставл>а...

О П Е Р Е Т А ПОПУЛАРНА ПРЕДСТАВА Л« 0п се пружнла ијчмнка чиновда1Шта.т и ра;, шпптву да слола оовр .ту^ вечлр&е. у пегж. се лвјо у Пцеретп код „Лукоора" Чедна Сузанз . » уллззнцама са 10. 15 н 20 лнна-Јм. Карт^ < • црода..н' преко целог лаил. Глдвне улоге »ггр^ју г-ђе Бвглсовпћ. Ралом-кл. ТоЕаловпћ. гоопола КдемеиЧ1Л. Жптл>м!новнћ, Котаашновпк Почеглк у 9 сата. .

Најновија вест Нувеии рестораи „С I Т V** бар, да 6ч изашао иа сусрет жел>и иио" »оЈиих посетилаца отвара од даиас

*6

м 5 о I г е | п 11 т е испуњеиа иајлелшим програмским атраичијама. Програм строго фамилијаран. Цеие Јелу и пићу веома сиитеие. Почетак у 9 и по насова у вече.