Pravda, 31. 05. 1933., str. 3
I
ПРАВДА, 31 МАЈ 1933 ГОДИНЕ
СТРАНА 3.
ВЕЛИЧАНСТВЕН ПОСМРТНИ СПРОВОД ВЕЛИКОГ НАРОДНОГ БОРЦА ВЈЕКОСЛАВА СПИНЧИЋА У име владе министар г. Днђелинаеић, у име југословенског нареда претседници 1ената и Сиуоштине нлањају се лред одром велиног нациоиалног сина Бјеиослаоа Спинмића и величају његову борбу за птаџбину
СУШАК, 30-V-192* (Телсфонски нзвештај) Данас је на Сушаку обављена прат н»а народног посланика и професора Вјекослава Спинчића. Тело покојног СпинчиНа било је положено на одар у великој дворани градске већнице на Сушаку, где је јуче кроз цео дан дошло неколико хиљада сушачких грађана и становништва те прет ставника околних иеста као и целога Прииорја да се поклоне мртвом про фесору Спинчићу. Велика дворана градске већнице претрпана је безброј ним венцима, мећу којима се истиче венац Њ. В. Крал>а који је јутрос у 8 сати положио изасланик Љ. В. Краља, затим венац .претседника Кра љевске владе, Народне скупштино и Сената, Савеза Сокола Краљевине Ју гославије, соколских жупа и соколских друштава, Народне одбране, Ја дранске страже и других национал. них друштава, венац бана Савске банођине, разних градова у Приморју, града Сушака и многих истакнутих појединаца. На соколском тргу пред градском већницом сакупила се јутрос огромна маса света са војном и градском музиком соколи у униформама, активни н резервни официри, школска деца, разна друштва и грађанство са Сушака и околине и целог Прнморја. Њ. В. Крал.а заступао је дивизиски генерал г. Дамњановић који је допутовао у Сушак синоћ. Њега је у градску већницу увео бан др. Перовић и градски начелник сушачки г. Ружнћ. Уз изасланика Њ. В Кра .Ђа био је и заступник Краљевске владе министар др. Грга Анћелиновић, претседннк сената др. Ан те Павелић, претседпик Народне Скуп штине др. Коста Кумануди. сенатори др. Тринаестић и др. Шиловић, народни посланици др. Петричић др Кунтарић, Мита Поповић. Добровољац, опуномоћени Министар на стра ни др. М. Милојевић, бан Савске бановине, претставнипи државних и војних и цивилних власти. и разних друштва из Приморја, Загреба и осталих места. ОПРОШТАЈ Г. ДР. АНЂЕЛИНОВИЋА СА ПОКОЈНИМ СПИНЧИЋЕМ У име Краљевске владе први је говорио на тргу пред градском већннцом Мннистар без портфеља др. Анћслиновић који је рекао: Цели југословенскн народ стоји сдомљена сриа и сузних очнЈу над отвореннм гробом истарског нрвака
га народа и свога Бога, Вјекославе Спинчићу. Слава ти ланас, од сада и до века слава! ГОВОР ПРЕТСЕДНИКА СЕНАТА Г. ДР. ПАВЕЛИЋА После тога говорио је прегседннк сената др. Анте Павелић који је рекао: Пријатељу Вјекославе. пред моје душевно око стао сн као онда 1890 год. када си дошао у Беч мећу омла дину као учитељ, а онДа и као вођ. Већ тада коракнуо си у име народа који те Је изабрао, на пут патња, трпл.ења, и кад данас човек погледа на ове патње твоЈе и твога народа, тек тада схвата коЈу си жртву допринео своме народу, а нарочито твоме_истар ском нароДу. После свих тих патња на тноме је срцу остала Још Јед на отворена крвава рана, али ти Је | остало за утеху да си видео оства-, рене своЈе младалачке и правашке ј идеале ослобођење и уЈедињење целог нашег народа и наше земље. У слободној и УЈедињеноЈ домовини на ставио си своЈ ра^, за који си добио највише признање владала и I народа. У име Сената Краљевине Ју гославнје могу да истакнем да си своЈу Дужност према народу потпуно извршио, нека ти Је хвала у име целога народа, за жртве и рад за Краља, Отаџбнну н народ. Слава ти! ГОВОР ПРЕТСЕДНИКА С^УПШТИНЕ Г. КУМАНУДИ
дини са своЈом слободном браћом. Том великом и неуморном борцу, честитом грађанину и иДеалном човеку Југослсвенска НароДиа скупштика, чнЈи Је он част и понос био, каже последње збогом, захвални за незаборавна и родољубива дела ВЈекосла
тест против неправде, највећи отпор протнв туђе силе, наЈзаноснији потстрек народу да се ослободи столетњих патња мука и ропства. Борбен и неусграшив ишао си у покраЈински сабор у Поречју да заједно са Манднћем и Лагињом будеш носилац о-
ва Спинчића, која ће остати за увек не исторнске епохе историског пре-
забележена у народном срцу.
Претседннк Народне Скупштине др. Коста Кумануди одржао је затим овај говор: Прва Народна Скупштнна Краљевине Југославнје примила Је са дубоким болом и истинским узбуђењем глас о смрти човека коЈи Је отворио њене сеДнице и поздравио почетак њеног рада Једним говором прожети.м патриотским осећаЈнма, з л равим, отвореним и разумним погледима на државно уређење и нацноналне задатке. У дубокој старости на концу живота, који Је кроз дуге деценије био посвећен искључнво служби свог народа н своЈоЈ Домовини, В]екослав Спинчнћ Је желео да изборгм за на родндг претставника у оној Скупшти ни, коЈа носи Југослсвенско име, за-, ложн и послеДње своЈе снаге за ко- слободу осталих уханшених инди
ВЈекослав Спннчић Г. ДР. ПЕ-
ОПРОШТАЈ БАНА РОВИЋА После др. Куманудиа говорио је бан Савске бановине г. др. Иво Перог-нћ који је рекао: Жалобни зборе, предајемо ево ма1ери земљи да се одмори тело мужа, којн за целог свога живота није знао шта Је одмарање, коЈи Је био стално у пуној акцији, борећи се за народне ндеале. Цео твоЈ живот мили покоЈниче, ннЈе' био него наЈодлучниЈи про
Новх Гандиеви планови Гамди се бори за пуштање
порода, која је обележена великим именом твојим и твојих другова Од презреног, запуштеног пука створили сте народ и то, онај дивни народ који, ма да у роиству, својом свешћу и политичком зре.тошћу служи нама, који /кивимо данас у слободи примером како треба волети своЈу Отацбину, и како треба чувати своју слободу. Као спреман, тактнчан и одличан говорник настугеаш 1891 године свом одлучношћу и у царевинском већу, где си својим неуморним радом на културном и економском пољу задужио Истру за сва времена. Дружба Св. Ћирила и Методија била је жив споменик твојих напора. Рат је прекинуо твоЈ рад, прекинуо онај велики животни замах који је добила Истра. Али ти дочекујеш рат са великим надама, јер си уверен да ће то бити крвава зора велике слободе. Ма да већ поодмакао у годннзма хтс о си да у коначноЈ борби допринссеш он.» што су ти прилике дозволиле, У немогућности да идеш у иностранство. остајеш у домовини да ту жнво де лујеш. Учествујеш у парламентарном раду, дискутујеш на седницама Југословенског парламентарног одбора и не малакшеш ни онда када те гонс под оптужбом да подржаваш везе са Југословенским одбором у иностран ству. Југословенским осећаЈима твојим дао си жива изражаја још у јуну 1913 год. у бечком парламенту, одмак после Балканског рата, када си свом жестином напао спољну аустро-угарску политику ради тога што Србијл није добила излаз на море и што Је Црна Гора морала да напусти Скадир. Исто тако напао ск ту аустроугарску политику у децембру 1917 године, рекавши да се рат води про тив Славена, нарочито против нас Југословена. Својим наступима у та-
ко деликатним данима изазвао си дивљење читавог наше. народа. Исто тако био си у пуној акцији у оним б>рним временима, када су се рушила царства и ствараЛе нове државе, када се из темеља мењао поредак Европе. Ма Да преживљуЈеш нјавеће разочарање свога живота, Јер алотеоза читаве твоЈе борбе, сања, настојања и тежња свсЈих и твоЈих другова и предчасника ниЈе се остварила, ти ипак улазиш ведар у велики политички рад у својој нацноналноЈ дожавн. На раДу те биДимо у Сзбору, када су проглашене прекинутима све везе са Хабсбургсвцима, исто тако и у НароДном Већу, н на послетку и у делегаиији Народног већа нсториског 1. децембра у Београду, када Је тадањи Престолонаследник, Регент и данашњи наш Краљ АлексанДар Првн прогласио уједињење нашег ослобођеног нароДа. Од тада па све до последњег свог даха отворен си и искрени поборник Југословенске династичке и унитаристичке идеје. Консеквентно и без колебања спровоДиш у живот ту велику иДеЈу. Враћамо те ло твоЈе, мили покојниче наш, земљи у оном малом делу твоЈе сироте Истре, да се одмориш у тоЈ земљи коЈу си толико љубио н за коЈу си тслико несебично раДио. Нека тн Је вечна слава у нашем народу. После њега говорио је градски на челник г. Ружић изасланик соксла Крљевине ЈугославиЈе др. Драгић, претставник свих ссколских друштава Богумил Гркннић, и сенатор Др. Динко Тринаестић. Посде тога упути ла се поворка са соколског трга на Јелачнћев трг, гДе су се пред банским гратнма у име ЈРСД опростилн од покојника говорници: пссланик др. Гавранчић, Др. Петрнчић и сеиатор др. Шнлсвић. Мртво тело преве зено Је после тога камноном за Кастав, где ће бити данас изложено у великој дворани учнтељске школе. Сахрзна у Каству обавиће се сутра УЈутру У 9 сати.
начно смварење идеала којима Је остао вераи све од ране своје младо сти па ло последњег издисаја. ОД детињства — тако рећи — и као> наВЈ«мсмв"сп7н^°^ш'екослаП|г одн " » за СмннчнКа дочарава нам Једну епску I бран|ш в Ј еиос - 1а » Спннчић ннЈе про-
борбу коЈоЈ ннЈе бнло сућено да заврши победом. Као ипо граднтељи Скадра на Бојани узидаше у зидине нова града жену наЈмлађег и најмнлиЈег брата, тако је и ужа домовина Вјекослава Спннчића узидана у теме ље наше нове обновљене и уједињене домовнне, пренета на олгар сло боди н Јединсгву Југославије. Епска борба, чиЈи трагичнн завршетак даЈе ореол мучеништва светој лнчностн ВЈекослава Спинчића. Име Вјекослава Спинчића дочарава нам нашу младост, кад су пред нашим народним фалангама као заставе на коЈима Је бнло писано: Побела и слобода сиЈала три нмена: Спннчића, Ј\ агиње и Мандића. Сва трн су Један за другнм положнли своје уморене главе у крило мајке земље. Ти вођо, ево последњи. Гн падаш као стари храст, давши сву своЈу снагу, све сокове свога живота народу и отаџ бинн, исцрпљене у борби али увек не саломљив н поносаи. Стари се храст срушио и затутњала Је земља словен ска. Вслнки вођо, оче напуштених и остављеинх, пред твоЈим одром погнуте главе стоЈи твоЈ народ; сећа се свих твоЈих патњн и борбн, преживљава у души своЈој твоју велику жртву и титански бол. ПочиваЈ мирно, знаЈући да почивпш у слободноЈ родноЈ груди. ПочнваЈ мирно свестан да си нзвршно своЈу лужност н као Истранин и као син Јадранског приморја и као Хрваг и Југословен и као човек и као свештеник Бога жнвога. Над твоЈим гробом плаче нео народ од Врховног господара до последњсг истранског сељака у твом родном Каству. Мени Је част и дужност да се у име Краљевске Владе придру жим над твојим отвореннм гробом овоЈ општоЈ народиоЈ жалости. Мнр БожЈа нека Је праху твоме, слуге сво
менио своја полнтичка схватања. Он Је свагДа гледао нскључиво услов за наш опстанак и напредак са.мо у јединству триЈу нашнх племена, у Југословенству као симболу и наЈсавр шениЈем изражаЈу тога ЈеДинства, оствареном у слободноЈ и независноЈ
нонцентрациони логор за пслнтичке крнзце у Немачкој ских националних бораца. БОМБАЈ, 30. — (Б. изв. „Правди") — Вођ индиских националнста Махатма I аиди Је завршио своЈ пост ј е дан новн коицентрациони логор за и сад намерава да се понова унусти у политички жнвот. Из његове око
ПАРИЗ, 30 маЈ. — (А. А.). — ЈављаЈу из Берлина да ће ускоро у близини Карлсруе бити образован
лине .уверавају да ће Ганди сад потпуно напустити паснвну резистенциЈу да би на таЈ начим издејствовао потпуно ослобођетће свнх политичкнх заточеника у ИндиЈи.
својоЈ држави, коЈа мора да буде ЈеД' Ако би индиска влада одбила да п _ ' ■■ Лглпп V 1Ј.ОП и и 1» 1114 П V
на недељива целина. Ретки су и код Другнх народа, а нарочито код нас они љуДи, коЈи с краЈа на кра| свога Јавног рада корачају Једним и нстим унапред утврђеним правцем. Ма какав притисак претрпели, неће ни за моменат да отступе од свога уверења. Сличан тврдом каставском камену свога родног краЈа Спинчић се никада ниЈе ни поколебао ни поклекнуо. Свештеннк, он Је пре свега био духовни хришћански васпитач свога нароДа. Хрват, он Је био и остао борац за слобоДу све своЈе бра ће од туђинског Јарма и за њихово уЈеднњење са Србима и Словенцима у Једну нераздружну целину. ПокраЈннски, царевински и Југословенски народни посланик он Је мислио, осећао и неуморном акииЈом посвелочно своЈе Југословенство. Тако високи илеали изискуЈу напоре, и пожртвовања, коЈе Је У стању да поднесе само хероЈ слнчне воље и прекаљеног духа, хероЈ, коЈи речЈу и делом увек стоЈи у првоЈ боЈиоЈ линнЈи и свима Другима претхоДи прнмером. Јелан биограф његов каже: реч му Је текла као горска буЈнца жи ва и пламена н силазила равно у ср-
но Божићево писмо, упућсно нз прит вора оптужсном Кошуту. Писмо Је састављено нв исти начин како и раније прочнтана писма окривљених и садржи упутства за одбрану на сућсњу, Г. др. Марокино пита Божнћа: — Ви сте казали да стс сазнали да је апарат за умножапан.с употреб".•еи за комунистичке списс. Зашто то нисте прнјавилн? — Нс би ми се всоовало... I — Напротив, пи би сте сс ослобо*. Дили с мње Питнњима г. др. Болеа завршсно 1* испнтнтшње послсдњсг оптуженог Божнћа. Суђење се настлвља сутра Ј ^ре подне.
испунн његове захтеве и не бн пу стила на слободу све полигичке крнвце коЈи су допалн та.мнице за нсту ствра за коЈу и он, онда ће Гаиди замолитн вице-крал»а ИноиЈе Да га понова ухалси како би делио судбнну своЈн.х полнтичких другова. Ганди Је изјавио да он неће да живи у слободи кад остали борци з мационално ослобођење ИнднЈе леже по затворкма. А ако Махатма Ганди успе у томе и његовн друговн опет угледзју слободу, онда ће се он повући из полнтичког жнвота н потпуно се по свегити еманцилацлЈи париа.
Зближење маџарсне и немачне привреде — Посста национал — социалистичкнх привредника Пешти. —
ПЕШТА, 30. — (Б. изв. п Правдн и ) — У Пешту Је стигао нацнонал-социалнстичкн стручњак из Немачке г. ДаЈц са Још двоЈицом националсоциалистичкнх гривредника. Они ца н крв. Распаљивао |е зДружавао | ^ Пешти водити информатнвне и стварао Јунаке готове Да похрле. П р ег 'оворе са маџарскнм приврелниу ватру, а за речима увек су долази Ц1ГИа 0 зближењу немачке н мацардела, коЈима Је освештавао своЈе' ске П рц Вре де.
ли Хаи. Џамију султана Мурата и нмј аад Хигијенски за9од. . ... Вечерас у част грстију Скопска-оп штнна приређује у Оф.ширском дому свечани банкет.
Мнснја г. Гебелса у Рнму — Састанак са г. Мусолннием —
политнчке крнвле, где ће бити ии- РИМ, 30. — (Б. изв. „Правди"). термнрани сви немачки политнчки ј— Немачки министар за нропаганду кривци. | г. др. Гебелс који је Јуче ујутро сти пг*гттттмтгугт*тт*ттт: ј гао у Рнм ј ОШ Јуче Је имаосасганак Члакови Пек-клуба у Скопљу ћем, а затнм и са г. Мусолннием. > I његову част Је приређен доручак ко I ме су присуствовале многоброЈне уСКОПЉЕ, 30. мај. — (Љ. Д. изв.ј* ле Дне нталнанске личности. „Правди"). - Данас у 1.52 час по : »тттттнтштттттттп подне допутовала је возом из Ко-1 совске Митровице група од око се-'
пламене говоре, борећи се више од пола века и за своЈу обожавану Истру н за своЈе хрватско огњнште, зз нлинонално сокол<?тво н за своЈе Југословенско ^еруЈу", борећи се против туђих угњетача као н против заблуделих и заслепље«тих синова своЈе рођене земље. Као да Је баш ловикнуо ове древне опомене. Прошлост, л авна и недавна нсториЈа, довољно нас Је већ научила чега имамо да се чувамо и како треба ^а радимо ако нећемо да будемо туђински робови и да нестанемо са лииа зем ље. ОваЈ народни учитед, и вођз па тно Је и страдао за своЈе уверење па су зато и његове ове речи тако _ пуне искрености. Доживео Је да као ЛОНДОН. 30 ма|а. (А А.) По нретставник Истре потпише адресу о следње јутарње примање у ово| се уЈеДнњењу Срба, Хрвата н Словена- јдцц обавно је данас V лолатн Сеит иа у ЈеДну слоболиу Државу, али он Је оди.ео У гроб непреболиу тугу н неизглвлив бол што његова ролиа
Како Јавља „Маџар Орсаг* 4 , погета национал-социалистичких привре дника Је последииа акииЈе надвоЈво де Албрехта коЈи већ дуже времен? ради на учвршћивању привредни.х ве за између Немачке и Маџарске. Над воЈвода Је сачувао личне везе са Хоенцолерннма и иреко бившег кромлриица постигло Је знатне уите хе у унапређнвању немачко — маџарских привредних односа. џттттттттттттт тттттттттттттттттттгт
Прнмање у Енглесном двору
грудв Још инЈе дочекала да се уЈе-
дамдесет чланова Пен-клуба, којн су на повратку са конгреса Пен-клуба посетили Црну Гору и Јужну Србију. Између осталих познатих европских књижевника, са овом групом дошли су и Ерност Толер, који је био глав на атракција на Дубровачком конгресу и који је на целом путу од Дубровника до Косова био у свима ме стима акламиран од омладине,, затнм енглескн писац г. Александар Хендерсон, чланови француске деле гације г. г. Бенжамен Кремје и Жил Ромен, шкотски књижевник г. Мјуир, пољски делегат г. УрбаницкиПасини, као н други познати страни књижевници. Од наших књижевника, са овом групом доп>товали су у Скопље г. г. др. Светислав Стефановић, др. Бранко Поповић, Сибе Миличнћ, Мнлан Грол, др. Јосип Бада лић, Алојз Градник н другн. Гостима је на скопској железничкој станици прирећен срдачан дочек, у коме су узели учешћа, између осталих, заменик бана Вардарске бановине г. Јанићије Красојсвић. армнски генерал г. Милан Неднћ, прет седник општште г. Јосиф Михаиловнћ, декан Скопског фнлософског факултета г. др. Радослав Грујић, на челници свих банских одељења. прет ставници културних, просветних и националннх удружења, као и велики број омладинаца и грађанства. Када се воз зауставио и гости почели да излазе чз воза, настала је бурна маннфестацнја: — Живео Толер! Жнвели носиоци слободне мисли! У име града Скопља госте је поздравно претседник о>лштине г. Јооиф Мнхаиловић, зажелевши им добродошлицу. Са станице гости су се одвезли у хотел „Бристол", где је приређен зјједничкн ручак. После ручка гостн су разгледали варош. Прво су посетили нову основнл школу Цара Душмв, затнм Учитељску школу, парк Пслахану", Музеј Јужне Србије, Трвачку акадсмију, римски водовод,
Фраицускн буџет — Изгласан у Сенату.
ПАРИЗ, 30. — (Б. нзв. „ПравДи"). — Сенат је нзгласао буџет н у Другом читању. Сенатори су се показали нсто тако упорни као и носланиин и поновнли су Једзн део својич ранијих одлука. Одбили су неколико измена коЈе Је изгласгла Народна скупштииа. Сенат Је пре свега одбио увођење монопола на петролеум и тражно смањење свнх држав них издатака за десет од сто, сем воЈног буџета. ттттттттттттттттттгтттттттттттттттт Пред трговкнсне преговоре Југославнје и Дустрије
БЕЧ, 30. — (Б. изв. „Прзвдн"). Овдашњн листови бележе гласове да ће прегсвори са Југослави ом зз отклањање извозних гешкоћз почети Још ове недеље а најкасннЈе послс Духова. Са аустрнске стране већ Јс нзражена жеља дз се што пре почне са преговорима. тттг
Џемса ентлескн престолонпследннк принц од Вслса, пошто је Њ. В. К^ал. Ђорђе обилео од реуматнзиа. а лосле тога Д>шанов Град, Куршум
тт»»т»*ттттттттггтт»т' Непогода на Струмицом
СТРУМИЦА. 30. маја. — (Ш. нзв. Р Правди"). — Над Струмииом н њеном околнном беснела је прекјуче незапамћена олу>а. У 2 часа поподне наднео се неочекивано један густ облак, од кога је у вароши настао готово потпун мрак. Тада је почела велика бура, која јс чупала дрвста, рушила днмњаке н крововс са кућа. Кућама које су од слабог материја ла претнла опасност да буду са» свим порушене. Пошто је олуја прошла пала 1е јака киша па се затим почело разне дравати. Непогода је прошла нс на* иевши штетс пољским усевнма, изу* зсв онс незнатније коју је прнчинн* ла у самој вароши.