Pravda, 31. 05. 1933., str. 4

СТРАНЛ. 4

ПРАВДА, 31 МАЈ 1933 ГОДИНЕ

БРОЈ 10260

ЧЕТВРТИ. ДАН СУЂЕЊА ЦАРИКСКИМ ЧИНОВНИЦИМА

И данас су саслушавани сведоци — Како су проснпанн царннскн чгледн —

Данас је четврти дан суђења оптуженнм царинсмнм чиновницима, инжењеру хемнје г-ђици Милени Бе рнћевој, бившем шефу г. Петру Борн савл»евићу и бившем начелнику Олел>еЉа царина г. Слободану Ђаковићу. После јучерањег саслушања вештака као сведока г. С. Дреновца н

да ф угледи остајали у цари-|мео ° >ло добро да брани своје гледи

Г. Петар Борисавл>евић унив€р;ситетскнх професора г. г. др. Ђа|е и' др. Лека, данашњи пртерес почео је саслушаН>ем вишег царинског контролора г. Душана Отрадов с!чОТ. Он је још за време. саслушања код 'истражног судије дао исцрпан исказ о томе како се нма царинити по[едина роба. Изложио је какви су царНнскн ставови за плинска уља, иафту, бензин и све оно што је могло доћн у обзир у случају „Стандајха оил компаније". Сведок је нзложио колико би била увозна царина г колнко би фирма имала да плат.казнених такса, ажије и тако даље. КАД СЕ НАПЛАЋУЈЕ КАЗНА ТГошто је тај његов сасвим стручни извештај, гтун цифара, прочитан, прешло се на директно саслушање. На пнтање претседавајућег г. Пави ћ^ Обреновића кад би једна фирма нмала да ,плати казну г. Отрадовски одговара да 5и то било само у случаЈу ако је царински службеник, изи шавши на лнце места, одмах утврдно-.да се роба не слаже са назначеном робом у декларацијн увозника. Ме^утимЈ ако је рад око ■царињења ирекндан, онда о казни не може бирц.говора. •тр) На.пример, вели свадок, ако би робу слалн на анализу, ту се дешава прекидање рада, не може одмах да "се сасгави записник о налазу и зато се ни у овом случају не може нанлатнти казна. Тада се наплаћује само реаовиа царинска дажбина. Овахво тумачење дала је општа седни ца Државног савета. — Да ли бн се то односило и на овај случај? — То Не знам, јер ј е одлука Државног савета дошла посЛе доласка помен>те робе. Затим сведок велн да нема места ж ? 1 ^ и ? ко Је Једну анализу одобрно Царински савет. Ако се увозник не жалн иа анализу, онда Се предмет по званичној ду жности шил>е Царннском савету. Адвокат г. Распоповнћ је питао ка ла се шал>е једна анализа на контро лу д.сведок. је рдговорио да сс то чн ни 'само у" случају спора. Нз^питање колико би накнада ште те изн<оа1ла да се у тенку налазно бензи«.-т. Отрадовски је рекао да је то всћ изложио у свом ранијем детаљном саслушању. Заступник државе г. Николић тим поводом вели: — Нека се сведок изјасни шта је било у тенку. ^ Па Не зна саедок, јаеља се адвбк^т г. Ннкодијевић. Врачара ће то рећћ. КТозват је као сведок и г. Драгомир С тој К ок М , царииик. Ои, међутим, нн је г давао ннкакво усмено са.слушање. СведОк.је^имао само да се нзјаснн о'^Ш^амз на пбједину . врсту робе ко^ ј^уУ питању и зато је остао при ранијем саслушању датом код истдажномг судијеЈ које је исто так о,п>аџб цифара као н саслушање г. Отрадрнског. ђао/.сведок. је саслушан и г. Дими три^ .Јованолиђ, цариник. Он зна да је. у, .сдоје време иросуто више угледа. Каже да је тада питао служи тељд Драгомнра Распоповнћа ко јснаредио да се. прнмерци угледа проспу*. а слу^итељ му је изјавио како је,- нДОбио, наређење из канцеларије". — Да лн је то било после поведе иеч-лстраге за нафту? интересовао се државЈШ тужилац г. Душан Јови-| чнћ. . Сведок је на ово пнтање одговорио потврдио. — Јесу ли угледн враћанн странкама пошто је ствар ликендирана? — Ниоу врађани, а и странке нису тражцле, г\тледе./ И стојтвко сесдок није могао тачно одсрворити на лнтање суднје г. Жнвкозића како је вршено расходовање угледа. изјавнвшн да ннје било марачитог прописа за то. Г-ђица Берићена: — Знате лн да су дра> угледа слата царинарннци? — Не знам ја где су угледи слати и каро су слати. После тога сведок Драгомир Распо Новић, служитељ на наринарницн, ве

нарннци у једној нарочитој соби по два три месеца. — Странка „Стандард Оил компанија" тражила је од руковође магацина Букумнровића да јој се усгупе угледи. Чиновник Стандарда Косијанчић дао ми је угледе да и> проспем, како би могао да употре' би флаше за друго што. Било је око двеста угледа које сам просуо у канал. На питање државног тужиоца г. Јовичића сведок је рекао да је просуо угледе крајем јула 1931 годиие. „ТО МИ ЈЕ БИЛО СЕФТЕ" — Јеси лн ти више пута то чинно са угледима? наставља државнн тужнлац. —. То ми је било сефте. Чиновник сведоку није саопштг»о које угледе може дати, али је рекчо једном да се стари угледи изда|у а нови да остану у магацину. Распоповић се не сећа да ли је сведоку Јовановићу казао како му је .из канцеларије" речено да проспе угле де. .. Тиме је завршено нспитивање сп^ дока Распоповића н претседавајућн му одобрава да може сести. Распоповић, не знајући, седа на оптуженичку клупу поред г. Ђаковића Међутим, г. Ђаковић се диже и, у шали. вели сведоку: — Не ту, никако на ову клупу! Г. Богољуб Букумировић, цариник. такође је сведочио о угледима Он је бно неко време благајник и као такав није био ангажован око угледа. Али доцније се руковалац магацина са угледнма разболео н >н га је замењивао. Када је руковођз Анђелковић умро, г. Букумировчћ је дошао на његово место. Изјазио је да служитељу ннје говорио "чад које угледе треба прос>'ти. С.тужитељ је, велн, сам то знао. — Кад дође чиновник увозника да тражи угледе да ли треба за то да добије одобрење од царинског чиаовника? — Требало би, алн је бнла пракса да сам узме. — Па то значи да су могли и нови угледи да се узму. — Е, поправља се сведок, ипак је било под мојим надзором. Судија г. Живковић пита: — Јесте лн издавали неко нарочито наређење о томб служитељу, или Те све ос+азгеено њ^говој савести. — Па. го-КЉб'Те" тако било. На питање државног тужиоца све док одговара да је служнтељ знао који су стари угледи, а да о расходовању старнх угледа није имао од њега нарочито одобрење. После тога су ови сведоци заклети | је претседавајући г. Обреновнћ дао одмор. Г. БОРИСАВЉЕВИЋ ЈЕ ИМАО АУТОМОБИЛ Затим је испитан као сведок г. Вншеслав Дрннчнћ, секрегар Министар ства финансија. — Све предмете, каже, кдје сам до бијао на рад свршавао сам до ЈеданаесТ часова пре подне и предавао IX г. Борисављевићу. О предмету анализе коју је извршила г-ђица Берићева г. Дринчић ни је напоменуо г. Борнсављевићу, јер, велн, није то могао да чини, пошто му је био подређен. Уосталом» г. Борнсављевић јеу-

ште и нисам могао ја да му говорим иишта. Сведок изјављује да се сећа како Је г-ђица Берићева долазила г. Борисављевићу и да је говорено о анализи. Према сведоковим речима, г-ђи ца Бернћева је плакала. Сведок ми-

Претседавајући судија г. Повић Обреновић сли да је било говора да су резултатн г. Дреновца тачни, а резултати г-ђице Берићеве нетачни. «— Да ли је решење с супер анализн иотписао г. Баковнћ? пита лрет седаваЈући. Или је можла сам г Борисављевић издао наређење. Г. Дринчић је зијавио да такве иредмете није имао н да не зна како је ово учињено. О налажењу предмета анализе у фијоцн г. Борисављевића било Је затим мпого говора. Г- Дринчић вели да је бно задужен неким предметом, па кад су надлежни почсли да траже лредмет анализе он је мислио да је го неки поедмет о анализи канапа. Добио је број под којим је заведен и отишао г. Дреновцу. Међутим, г. Дреновац му је рекао да је под тнм бројем нафта. Предмет јс затим тражен и дошло се до фијоке г. Борисављевића. Фијока је била затворена. - Када сам то саопштио г. Ђаковићу, наређено је да се фијока обије. Сто је обио после г. Борисављевићев лични служитељ ... — Лични? реагира I. Борилвљевнћ. - Па да, стајао је пред вашим вра тнма н куповао вам јабуке... сврша10 ваше персоналне ствари. Доцније је г. Борисављевић опет реагирао на ово тврђење г. Дринчића, изјавивши да није имао личног служитеља, нити му је служитељ куновао јабуке. Државни тужилац г. Јовичић је питао сведока да ли се сматрало да је анализа г. Дреновца тачна илн анализа г-ђице Берићеве. Г. Дринчић је изјавио да се као тачна смаг трала г. Дреновчева аналнза. — Знате ли штогод о животу г. Борисављевића и г. Ђаковића. Јесу ли они живелн. у границама могућности својих плата? — Знам да је г. Борисављевић док је био шеф нмао свој ауто и шофера. — Какве је марке био ауто и како је изгледао? — Па то не знам тачно да вам кажем. Чини мн се да је био са трн кли четири седишта. — Од кад је имао ауто?

411

„ПАПРЕНА*

Франциска Гал у најновијој музичкој шлагер-комедији, која ће одушевити Београђане „ЈћУБИ ТЕ И ГРЛИ, ВЕРОИИКД" Фили неодол >ивог Хумора и дивних музичких шлагера. Режија: КАРЛ БЕЗЕ, режисер „Паприке" Ускоро у биоскопу „КОРЗО" 51754

— Ја сам дошао на рад 1930 године и он га је већ и<мао. 0 г. Ђаковићу, међутим, сведок није умео ништа да каже. Затнм је г. Борисављевић рекао да нредмет анализе није оставио у фијоку него на сто, али не искључује могућност да је могао бити нађен и у фијоци, пошто је г. Борисављевић у то доба био на путу. Затим је саслушан г. Миодраг Кановић, шеф лабораторије у царинарницн. Радило се, каже сведок, по три угледа, три ^нализе, прва у царинарници, друга као контролна. а кад је* то требало и суперревизиона. Постојало је, према исказу сведока, тада једно наређење о томе да док се не изврши контролна анализа. роба се не може царинити Рззуме се, да је двапута вршен посао морао стзјати државу двоструко. Државни тужилац; — Који је термометар при мерењу био одлучујући? Да ли онај са високим напоном и.ти онај са нижом скалом степена? Сведок одговара: — Било је иравилно радити по Ен геровој апаратури која је захтевала онај термометар од 0 до 360 степени. Г. Кановић додаје да се ни данас> иако је постојало раније наређење. не шаље први рвзултат на контролну анаЛцзу, јер се и данас прндржавају јсдног Ђаковићевог решења. Сведок г. Миодраг Тодоровић, виши саветник Министарства финансиЈа саслушан је после г. Кановића. Државни тужилац пита сведока г. Тодоровића: — Да ли је г. Борисављ^вић сем овог случаја вршио прегледе? — Не, сем овог, — одговара свеАОК. Да би илустровао рад у лабораторнји, који је по мншљењу сведока био „лабав", наводи случај са пет тенкова нафте Стандард Ојл Компа ни којом је приликом, док се хемиска анализа извршила ради царињења, бензин је био изветрео. Ово је дало повода да се дође до разних резултата у анализи која је више пута од више лица, вршена. Занимљиво је, било сведоково мишљење, Да се хемичари међусобом нису сл4гали. Сведок директно овакво стање назива „збрком". А за Бсрићеву изјављује Да је на радЈ' била „лабава", јер да је строжије вршила анализу дошла би до истих фракција до којих је дошао и г. Дреновац. На питање адвоката г. Никодијеви ћа: како се врши анализа сведок одговара „онако како је прописно". И он сам признаје да се у анализирању није баш радило тако ревносно и де таљно, јер је ваљало много угледа, који су већ чекали, што пре аналнзирати. .. .. ... Претрес је, затим ^пјЈекинут. 'тт?»тгттттттттптгт * »»тттлтт Убно из лушке суседа што му је пуштао воду у њнву ТАБАЦ, 30. маја. — (Ђ. Ст. изз. „Правди"). — На Спасовдан нашли су се пред сеоском механом Чедомир Николнћ и Добросав Маџаревић, земљорадници нз Штитара. Том прилчком ЧедомЈгр је замерао своме сус^ду Добросаву што пушта воду мз своје њиве на његову, те му.плави усеве. Добросав је на то одговорно да се њега не тиче куда ће вода отићи. Главно је да је одбије од своје њнве. Чедомир се зато решио да чува своју њиву која се нчлази у *селу Штитару на месту звјном „Честа", па је одмах, још исто вече, са гтушком отншао на њиву. Тамо је стигао око 10 часова увече. али је његов сусед Добросав, у друштву са још једним непознатим човеком, већ раније стигао и почео одвраћатн воду и гт>*штатн је у њнву Чедомирову. Чедомир је тада позвао Добросава да се удаљи, алн је Добросав загтретио секиром и пошао Чеаомиру. Кад је то Чедоиир виде >, опалио је из гт>тике н погодио Добро сава у срце, од чега је овај на месту остао мртав. Извештен о овоме, власти су одмах почеле да трагају за убицом Чедомиром, алн се он данас сам пријавио Државном тужиоштву у Шапцу. Одмах су нзишли на лнце места у село Штитаре државни тужилац г. Гавриловић са истражним судијом, извршили >-виђај н предузели истрагу.

ТТТТТТТТТТТТТТТТТТТ

ТТТТ?Т?ТТУ?ТТТТТ

Димничар нзазвао пожар чистећн онмњан — Пожар у каванн „Дубровннк" Јуче, око подне, узбио је изненад но пожар на првом спрату каване „Дубровник", на десној обали Саве До овога пожара дошло је нелажњом Фрање Машланка, днмничарског помоћника, који је чистно кавански димњак паљењем, па оставио неугашен, те се ватра пренела и на зграду. Међутнм, брзом интервенциЈОм по жарне чете ватра је убрзо локализована н угашена. Причин ена штета ценн се на 1.500 динада. Извиђаји су поведени. Зграда је својнна г. Александра Глишића, кавеџије. ЗБОГ СВАЂЕ СА ВАНБРАЧНИМ МУЖЕМ ИСПИЛА КАМЕНУ СОДУ Прошле ноћн на Лазаревачком дру му, Лепосава Миленковнћ, из Жарко ва, покушала је да нзврши самоубнство, попившн мању колнчину растнора камене соде. Том приликом она је задобила лакше повреде. Поведеном нстрагом установљено је да је узрок овом по - ушају свађа .са ванбрачцим мун>ем Нлколом Левићсм. «Скупштнна Болесннчкогфонц? за државно саобраћајно особље» — Одговор на исправку г. Косте Лучића. —

У броју „Правде" од 4 маја текуће године о6]ављен је под горњим насловом један напис г. Косте М. Лучића, у коме је он, на себи својствен начин, покушао ублажити тежак утисак са главне скупштине Болесничког фонда, изазван његозом неозбиљном иритнком и нелогичним предлозима, којих се на крају и сам одрекао. Новннари ко!И су били прнсутни донели су непристрасан и в^ран извештај са ове скупштине, и сва лзља копрцања г. Лучића преко |авности не могу му помоћи за претрпљени фијаско на скупштини. У свима полемикама, у којима сада нализи одушке својим егзалгираним настројењима, г. Лучић се служи негацијом логике: он прво износи пред ск\'пштину низ штетних послова у фонду. који су почињени за време комесаријата, а пре нзбора самоуправнич органа, па потом подноси скупштини предлог: да се од г. Микистра затражи да расгтусти изаоране самоуправне органе и да понова уведе комесаријат, што је довело до бурног негодовања и протеста иеле скупштине. Он, на скупштини, критикује рад Управног одбора као неисправан, дате одбране исмеје, он тада, са целом скупштином, заједио гласа да када се та његова нелогичност загтаснички констатује, он се опет служи негирањем логике, и виче: „ја сам гласао за извештај онако како је реднгован. јер је оно што 1е у њему написано тачно"! Зар он не зна шта значи гласање за извештај и разрешницу? Кад г. Лучић јавно тврдн да је у извештату' било све тачно, онда што је г. Лучић критиковао и у коме циљу предлагао неповерење управи и постављање комесаријата?! И после овога, г. Л\чић би хтео да га свет озбиљно слуша и да верује у логичност његових поступакз! У питању броја одржаних седнииа самоуправних органа заиста није гешко стзорити објективан закључак. Само то треба хтети и приз«ати своју грешку. На скупштини, г. Лучић говори о злогласним седнииама Београдског управног одбора (г. Лучић је делегат Београдске скупштине), а у „Правди" вели да им никад ни придавао никакве спекулативне намере, и кад сам као претседник устао и утврдио званичним извештајем да ово повећавање броја седнииа потиче баш од времена г. Лучића, када је дошао за управника Београдског фонда. јер лре њега су управе држале годншње 30—40 седница. а 1Џ \е. он за 14 месеии одмах отскочио нз 180 седница, што одговара преко 170 седница годишње, т. ј. пет пута више него његови претходниии, ге 1е он н творац принципа: што већи број седница И разумљиво је што после ове констатације у сали настаје смех и тапшање. Г. Лучић се неоправдано љути на оне. који тесногрудо јашу на питањима из прошлости, када су свн и највишн фактори искрено предали забораву. Човек који има разло>а да се његова прош-лост искрено н широкогрудо преда забораву, морао би знати да свачигој широкогрудости има краја. па да се, према томе. и понаша и буде мало скромиији, а не да се размеће и друге за њихов рад безразложно и смушено напада, па када му се по заслузи одврати и добаци истнна, онда га заболи до срца. Ако што има жалосног, то може битн само његов став у јавном животу. а нарочито у пословима фонда. где је по прнјави једног чиновникз г. ,Пучић као Управник фонда починио извесне најблажије речено, некоректносгн што је комисија \тврдила и свој извештај код с\'да под заклетвом потврдила као: да је г. Лучић подносно нетачне извештаје и њнма прикривао тражена акта по којима права чланова фонда нису задовољена; вршио на неуредан начи« набавке и пријем радова, на штетл- фонда: вршио нсплате лифераната без поднетих рачуча: вршио набавке санитетског материјала по три пута скупљој од пијачне цене, и т. Д-. н т. д. Све ово било је скупштиии познато, а у њој седе паметнн људн ко ,- и су одмах прозрели задње намере г. Лучнћа и разуме се дали су не само разрешницу управи, већ и пуно признање на њеном досадзњем раду засебним говорима пред завршетак скупштине. Јесте, г. Лгчићу, док сам ја проповедао на склпштини, где су били делегати из целе земље. ллбзв. братство и југословенство, ви сте сва ким својнм говором апострофирали по једну личност са изјавом: ,.;а га из дубине своје д\'ше мрзнм", „ја га смртно мрзим". Ова и раније наведене арпментације о вашој нелогичиој критицн Ви називате духовитим вицевнма. коте Сте вн пречулн. Чули сте ви дооро. само пред доказима човек обично зв неми. Јесте, ја сам на крајт скупштнне рекао да ја Косту Лучића не мрзнм. да га волнм и ако он мене смргнс мрзи, али да његове поступке и испв де сажаљевам. И поред све' моје широкогрудости. љубави према фонду и искрене жеље, да се Ваша прошлост преда забораву, и ако то не заслуж\ јете. ипак закључујем овим сва«о даље полемисање. Лаз. П. Ђорђевић претседннк Центра.тног одбора Болесиичког фонда